U doba faraona med je korišćen za lečenje rana, opekotina i ekcema, a u poslednje vreme ovaj lepljivi pčelinji proizvod doživljava renesansu. "U početku sam bio prilično skeptičan", priznaje Arne Simon, onkolog sa Univerzitetske klinike u Bonu. Od 2002. godine on je drevnu metodu premazivanja rana medom primenio na 150 pacijenata, većinom dece, čije rane nakon operacije nisu mogle da zarastu zato što im je imunitet oslabio. Rezultati su bili impresivni. Ispostavilo se da je lekovita supstanca iz tube često čak efikasnija od antibiotika. Ispod kompresa i zavoja natopljenih medom ni najupornije klice nemaju šanse da opstanu. "Već posle nekoliko dana u ranama više nema multirezistentnih klica", kaže Simon.

Redovna konzumacija brokule i karfiola može smanjiti izglede za obolevanje od raka prostate, tvrde američki i kanadski naucnici. Pokazalo se da brokula i karfiol imaju u pogledu raka prostate znatno jači zaštitni učinak nego bilo koja druga vrsta povrća Istraživači iz američkog National Cancer Institute i njihovi kolege iz Cancer Care Ontario su za potrebe studije pratili 1300 ispitanika. Pokazalo se da brokula i karfiol imaju znatno jači zaštitni učinak nego bilo koja druga vrsta povrća. Pišući u Journal of the National Cancer Institute naucnici napominju da su već ranija istraživanja pokazala da brokula i karfiol sadrže velike količine antikancerogenih spojeva.

Ispijanje više od tri šolje kafe dnevno pomaže ženama u godinama da umanje problem sa pamćenjem, dok kod muškaraca taj napitak nema slično dejstvo, zaključili su stručnjaci Francuskog nacionalnog instituta za medicinska istraživanja. "Izgleda da je efekat na funkciju pamćenja sve bolji što više kafe žene piju", kaže Karen Riči, jedna od autora studije. Istraživači su pratili više od 7.000 muškaraca i žena u tri velika francuska grada, proveravajući stanje njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja i ispitujući ih o trenutnim i ranijim navikama u jelu i piću.

Pravilna ishrana je najbolji način da smanjite masnoću u krvi. Evo pet najboljih namirnica. 1. Jabuke. Nova istraživanja su pokazala da ako redovno jedete jabuke ili pijete sok od jabuka možete čak za 38 odsto da smanjite takozvani loš holesterol LDL. 2. Orasi. Francuzi su poznati po tome da vole da grickaju orahe, a naučnici su nedavno otkrili da ljubitelji oraha imaju najveći procenat zaštitnog HDL holesterola. 3. Pasulj. Bogat je vlaknastim materijama i za šest nedelja može za šest odsto da smanji holesterol. 4. Beli luk. Istraživanja pokazuju da dnevna doza od pet miligrama belog luka u tabletama smanjuje holesterol za 11 odsto. Jedan čen poboljšava cirkulaciju.

Ovo povrće (ubrajaju ga i u voće) sadrži likopen i vitamin C, dve supstance koje pobeđuju slobodne radikale i sprečavaju starenje Paradajz se smatra hranom protiv starenja. Sadrži moćan antioksidant likopen, zahvaljujući čemu održava tkiva mladim i elastičnim. Osim toga, bogat je vitaminom C, koji je takođe antioksidant, jača imuni sistem i štiti od infekcija i prehlade i takođe je saveznik naše lepote i mladosti. Ova biljka pripada familiji solenacee, gde spadaju i paprika, krompir i plavi patlidžan. Poreklom je iz Južne Amerike, a u Evropu je stigla 1500. godine. U početku je smatrana lekovitom, a kasnije je počela da se koristi u ishrani.

bog zaštitne funkcije, preporucuje se u svim životnim dobima. - Štiti jetru, oci, kožu, otklanja umor i podstice gubljenje težine. - Najbolji je suvi, jer ga organizam potpuno iskorišcava U narodnoj medicini pivski kvasac poznat je kao lek za mnoge bolesti, a mesto je našao i u oficijelnoj medicini. Medutim, ne treba ga uzimati u svežem stanju iz više razloga: brzo se kvari, gorkog je ukusa, izaziva nadimanje, gljivice uzimaju iz hrane u probavnom traktu vitamine B grupe koji su im potrebni za razvoj i razmnožavanje, a organizam nije u stanju iz živih celija (gljivica) iskoristiti ni vitamine B grupe ni druge hranljive sastojke.

Celer ima okruglasto korenje i lišce na dugackim peteljkama, a služi kao zelen. Upotrebljava se za corbe, sosove i jela od sirovog povrca. Sveži ili kuvani koren celera je izvrsna salata, a može i da se pohuje. Celer je aromatican jer je bogat etericnim uljem, a ukus mu je slatkast i lagano ljut. Sadrži mineralne soli: kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, vitamine C, E, K i sve vitamine grupe B i beta-karotin, šecer. Koren ima vecu energetsku vrednost (132 kJ, odnosno 31,6 kcal u 100 grama) od lista (100 kJ, odnosno 24,4 kcal), a lišce više vitamina C. U narodu se celer upotrebljava za cišcenje krvi, kože (presan) i jacanje nerava. Pošto pospešuje izlucivanje mokrace, koristi se kao lek za mokracnu bešiku, kod reume, gihta, artritisa, celulita, a izrendan s medom dobar je za iznuren organizam.

Anis je osušeni plod jednogodišnje biljke anisa iz porodice štitarki i ima nepodeljene okruglo-bubrežaste donje listove na dugackim peteljkama i podeljene gornje listove na kratkim peteljkama. Biljka cveta belim cveticima. Na sitnim jajolikim plodovima može se primetiti deset nežnih svetlije obojenih rebara. Anis miriše prijatno sveže, a takav mu je i ukus. Sastavni deo mu je etericno ulje, koje se sastoji od 80 do 90 odsto anetola. Anis potice iz Egipta, ali pre više hiljada godina bio je rasprostranjen i u Siriji i Grckoj. Danas se najviše gaji u Španiji, Italiji, Grckoj, Bugarskoj i Sovjetskom Savezu. U prvom redu upotrebljava se kao zacin za kolace, pecivo i hleb. U nekim krajevima anisom se zacinjavaju sosovi, varivo i salate. Cesto se i pekmez od šljiva zacini malom kolicinom anisa, kao i kompoti. Mleveni anis brzo gubi ukus i miris, pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe.

Žene koje svaki dan popiju 3 ili više šoljica kafe imaju za 50% manje izglede da ce oboleti od raka debelog creva. Istraživaci iz tokijskog Nacionalnog centra za rak su analizirali podatke za više od 96000 ispitanika u dobi od 40 do 69 godina.Kod muškaraca nije uocen nikakav uticaj konzumacije kafe na rizik obolevanja od raka debelog creva, što naucnici objašnjavaju cinjenicom da gotovo svi muškarci u Japanu puše i piju alkohol, povecavajuci na taj nacin izglede za ovaj oblik karcinoma.Takode, studija ciji su rezultati objavljeni u Journal of Cancer nije pronašla nikakvu vezu izmedu pijenja zelenog caja i razvoja raka debelog creva. Istraživaci nisu otkrili na koji nacin kafa smanjuje izglede za rak debelog creva, no veruju da se radi o ucinku kofeina koji podstice funkciju debelog creva.Takode, postoji mogucnost da se radi o pozitivnom uticaju antioksidansa iz kafe.

60 pacijenata s displipidemijom su tokom 3 meseca dobijali dodatke ishrani s biljnim uljima. Ulje semenki lana bogato je omega-3-masnim kiselinama Jedni su dobijali ulje semenki lana, koje je bogato omega-3 masnom kiselinom (a-linolenska), dok je druga grupa dobijala ulje šafranike kao izvor omega-6 masnih kiselina (linolna). Arterijski krvni pritisak je meren pre i nakon intervencije i vrednosti su po završetku studije bile znatno niže u grupi koja je kao dodatak ishrani dobijala ulje semenki lana. Opažen hipotenzivni ucinak a-linolenske kiseline je još jedan mehanizam koji objašnjava poznato kardioprotektivno delovanje omega-3 masnih kiselina.

Sok od brusnice potpomaže antibiotike u borbi protiv bakterija Helicobacter pylori koje uzrokuju cir i karcinom želuca. Blagotvorni uticaj soka od brusnice, medutim, utvrden je samo u žena. Rezultati studije u kojoj je ucestvovalo 177 pacijenata s infekcijom bakterijom Helicobacter pylori sugerišu da ispijanje soka od brusnice tokom i nakon tretmana antibioticima u trajanju od nedelju dana povecava eradikaciju bakterija za 10 %. Blagotvorni uticaj soka od brusnice je utvrden samo u žena. Helicobacter pylori je jedina bakterija koja može preživeti u kiseloj sredini želuca, a poznato je da uzrokuje gastritis i cir želudca.

Articoke se smatraju pravim delikatesom, a dijetne su i bogate vitaminima i mineralima. Njen se cvet vec duze od 2000 godina poslužuje na stolovima kao pravi delikates, stoga s pravom nosi titulu najplemenitijeg povrca. Articoka potice sa obala Sredozemlja, prvi su je uzgajali još stari Egipcani, potom Grci i Rimljani. Od svog antickog originala ni današnje se nisu mnogo udaljile, jedino što su uzgojene i vrste bez karakteristicnih bodlji. Cvet se nalazi na vrhu zelene stabljike s lišcem, no listovi i koren nikad se nisu koristili za jelo. Articoka ima malu energetski vrednost (od 39 do 51 kalorije) i skoro zanemarljive kolicine masnoce i belancevina, no zato je izrazito bogata mineralima (mangan, kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum, sumpor i magnezijum), i vitaminima (provitamin A, vitamini grupe B i C), a za njen pomalo gorak i trpak ukus zaslužna je taninska kiselina. Lekovita svojstva:

Sezona šljiva, slatkog voca okruglog ili ovalnog ploda te plave, crvene ili žute boje, zavisno od sorte. Šljive su poreklom iz azije, a u anticko doba u njima su vec naveliko uživali Grci i Rimljani koji su ih sušili i tako cuvali. Domacim Džemom nacinjenim od tih plodova slade se mali i veliki, kao sveži osvajaju slašcu, a suvi su zbog blagotvornog dejstva, na visokoj ceni. Vrednost šljive leži u njenom sastavu: na 100 g cak je 87 g vode i 11 g ugljeni hidrata, a ostalo su vlakna i belancevine. Od vitamina ima najviše betakarotena, vitamina C i E, folne kiseline itd. a, od minerala najviše je kalijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma…. Dijetetska vlakna pomažu pri snižavanju holesterola u krvi i kod zatvora.

Povrće bogato biljnim vlaknima pomaže vam da se zasitite, ali i da sačuvate liniju - pod uslovom da ga spremite na dijetalan način, a to znači da ga samo obarite i prelijete s malo maslinovog ulja. Francuski nutricionisti izabrali su pet sorti povrća bogatog biljnim vlaknima - spanać, tikvice, boraniju, brokoli i plavi patlidžan - i objasnili kako treba da jedete svaku od tih vrsta i zašto. Spanać je rudnik antioksidanata Sto grama spanaća sadrži četiri miligrama betakarotina, što je preporučena dnevna doza; osim toga, sadrži još četiri antioksiadnta: vitamine C (40 mg) i E (2 mg), selen (180 mcg) i cink (0,5 mg); tu su još i kalijum (500 mg) i linoleinska kiselina, neophodni za pravilno funkcionisanje imunološkog sistema. Jedite sirov spanać da biste iskoristili sve dragocene antioskidante. Tikvice su diuretik

U narodnoj medicini se plod bundeve preporucuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, narocito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlicna dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabeticare (ako se tokom pripreme ne zasladuje), kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporucuje kuvana i pecena bundeva ili sveže ocedeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro cini i obolelima od psorijaze. Seme bundeve je, takode, lekovito i najcešce se preporucuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljicare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obicne bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta pokožica na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadrže seme bundeve.