Brojna istraživanja pokazala su da biljke smanjuju stres, iscrpljenost i pojavu bolesti. Školarci se lakše koncentrisu u ucionicama ukrašenim biljem, a cvece u vazama može podstaknuti kreativnost kod odraslih. U dnevnoj sobi sadite biljke cvetnice, a kada zovete društvo, na sto postavite cvetni aranžman - studija sprovedena na sveucilištu Rutgers pokazala je da cvece podstice druželjubivost. Za spavacu sobu idealna je lavanda koja leci blagu nesanicu, osobito kod žena - ako u sobi nemate dovoljno sunca, lavandu sadite na nekom drugom mestu pa nekoliko stabljika stavite pod jastuk. U kuhinju stavite ruzmarin koji ce umanjiti vašu potrebu za kafom - britansko istraživanje pokazalo je da miris te biljke jaca mentalnu budnost.

> Hemijski spoj prisutan u cokoladi, caju, groždu i borovnicama može poboljšati pamcenje, utvrdili su americki naucnici sa Salk Institute. Njihovo istraživanje je sprovedeno na miševima, a planiraju se testiranja u kojima ce ucinak spoja epikatehina biti proveren i na ljudima. Rezultati koje je objavio Journal of Neuroscience sugerisu kako epikatehin poboljšava protok krvi u mozgu, posebno u kombinaciji s dodatnom fizickom aktivnošcu. Nutricionisti upozoravaju kako cokolada obiluje mastima i šecerom koji mogu poništiti pozitivan uticaj epikatehina. Vec su ranija istraživanja pokazala da spojevi iz skupine flavanola, kojoj pripada i epikatehin, mogu pridoneti zdravlju kardiovaskularnog sistema.

Ako ne jedete a pocinjete da se gojite, povecanje težine nije posledica pogrešne ishrane vec najverovatnije raznih bolesti i poremecaja. Organizmu je potrebna odredena kolicina energije kako bi nadoknadio kalorije potrošene na svakodnevne aktivnosti. Kada trošite više nego što unosite hranom onda mršavite, ako je broj kalorija koje ste uneli veci od potrošene energije, višak se taloži u obliku masnih naslaga i dolazi do povecanja telesne težine. Ipak, neki poremecaji u organizmu i uz uravnoteženu ishranu, primerenu polu, starosti i nacinu života, dovode do gojaznosti. O cemu je rec u takvim slucajevima otkrivamo u razgovoru sa nutricionistom Živkicom Nedeljkovic, strucnim konsultantom u ordinaciji „Eterna”. – Najcešce su to bolesti povezane s radom štitne žlezde. Zahvaljujuci proizvodnji nekih hormona medu kojima su i T3 i T4, ova žlezda može da drži pod kontrolom brojne hemijske reakcije u organizmu. Usporeni metabolizam i povecanje telesne težine cesto su povezani sa smanjenom proizvodnjom hormona štitne žlezde ili upalom štitne žlezde koja može biti izazvana virusom ili bakterijom.

Žene koje u organizam unose mnogo kalcijuma i vitamina D imaju za trecinu manje izglede da ce oboleti od raka dojke, objavili su naucnici s Harvarda. 10-godišnjim pracenjem ispitanica je utvrdeno da žene koje pre menopauze unose visok nivo kalcijuma i vitamina D imaju za 30 manji rizik obolevanja od raka dojke Rezultati istraživanja sprovedenog na 10500 žena koje još nisu ušle u menopauzu su objavljeni u naucnom casopisu Archives of Internal Medicine.10-godišnjim pracenjem ispitanica je utvrdeno da žene koje pre menopauze unose visok nivo kalcijuma i vitamina D imaju za 30% manji rizik obolevanja od raka dojke.Ovakav ucinak kalcijuma i vitamina D nije uocen kod žena koje su prošle menopauzu. Naucnici napominju kako je pre davanja preporuka o potrebnoj kolicini kalcijuma i vitamina D nužno sprovesti daljnja istraživanja koja ce potvrditi njihove nalaze.

Mešavina zacina kari sadrži supstancu kurkumin, koja štiti od raka creva, pokazalo je najnovije americko istraživanje. Istraživanje, u kome je ucestvovalo više od 2.000 ljudi obolelih od ove opasne bolesti, dokazalo je da je kari zaista lekovit. Pod dejstvom kurkumina polipi su nestali kod skoro polovine ispitivanih pacijenata. Kod osoba kod kojih kari nije uništio polipe, broj polipa se znatno smanjio. Istraživaci savetuju da se kari uzima i preventivno, posebno ukoliko se ne hranite pravilno.

Ukoliko imate problema sa zadahom, evo nekoliko jednostavnih i primenjivih rešenja, osim ako nije rec o ozbiljnom zdravstvenom problemu za koji vam, ipak, treba strucna pomoc. Odredena vrsta voca i nezasladeni jogurt nisu samo efektivni kod uklanjanja lošeg daha, vec mogu i da ga sprece. Pola šoljice jogurta smanjuje nivo hidrogen-sulfida (uzrok neprijatnog zadaha) u ustima. Bobicasto voce kao i dinja, narandže, kivi i ostalo voce bogato vitaminom C, isto tako uklanjaju bakterije ove vrste. Hrskave kruške i šargarepe su takode delotvorne. Imaju visoki udeo vlakana koji u kombinaciji sa slinom efektivno uklanja sve ne tako mirisne cestice. Naravno, tu su i jabuke koje kao cistaci zuba i osveživaci daha zauzimaju prvo mesto. Zato za

Toplo vreme donosi odredene probleme, a najvažnije medu njima je pitanje šta i koliko treba piti kada je vruce? Ljudsko telo neprekidno emituje toplotu i kad njegova temperatura prede odredeni prag, ukljucuju se mehanizmi koji nas štite od pregrevanja i zato pocinjemo da se znojimo. Tecnost koju luce znojne žlezde sastoji se uglavnom od vode, izvesne kolicine organskih jedinjenja i mineralnih soli. Stoga, ako covek dugo boravi na suncu, treba da pije što više tecnosti da bi nadoknadio manjak u organizmu. Vecina nas pije svega jednu trecinu neophodne kolicine vode. Minimum koji je potreban za održavanje normalne vodene ravnoteže u telu iznosi litar i po pri prosecnoj temperaturi vazduha od 21 stepen, 1,9 litara pri temperaturi od 26 stepeni i tri litra ukoliko je temperatura dostigla 32 Celzijusova stepena. U tu kolicinu ulaze voda, sokovi, supe, kao i „skrivena“ tecnost iz voca i povrca. Voda u organizam ne dospeva samo spolja, vec se obrazuje u organizmu i prilikom prerade hrane. Primera radi, 100 grama masti prilikom oksidacije daje 107 mililitara vode, a 100 grama ugljenih hidrata ili belancevina 35, odnosno 41 mililitar. Kolicina vode neophodne organizmu zavisi od uzrasta, stanja zdravlja, nacina ishrane, težine posla koji obavljamo i temepature vazduha. Recimo, ukoliko covek radi u vreloj fabrickoj hali, znojem može da izgubi i do cetiri litra tecnosti svakog sata, tako da taj gubitak mora redovno da se nadoknaduje. Cak i ako se ne bavi teškim fizickim radom, covek troši dosta vode: kroz mokracu se gubi oko 1,5 litara, kroz kožu isparava oko litar, a disanjem se gubi oko 300 mililitara. Sve zajedno, covek u proseku izgubi oko tri litra tecnosti.

> Zahvaljujuci genetskom inženjeringu, lecenje dijabetesa uskoro bi moglo da bude znatno lakše nego do sada. Kanadska farmaceutska kompanija Semi-Bio-Sis je geneticki modifikovala biljku šafraniku tako da sama proizvodi insulin. Šafranika ima zelene bodljikave listove i žute cvetove i uglavnom se gaji da bi se od nje proizvodilo ulje. Visine je prosecnog coveka. U šafraniku je nedavno ubacen ljudski gen kako bi mogla da proizvodi ljudski insulin. Ukoliko ispitivanja pokažu da takav insulin zaista može da se koristi u lecenju dijabetesa, bice to prvi put da se na tržištu našao lek koji je proizvela biljka. Endrju Baum, direktor kompanije Semi-Bio-Sis koja je proizvela genetski modifikovanu šafraniku, kaže za BBC da se broj dijabeticara u svetu povecava i da ce potražnja za insulinom biti sve veca. "Verujemo da na šest do sedam hiljada hektara možemo da zadovoljimo ukupnu potražnju za insulinom u svetu.

Tražite li fizicku aktivnost koja nije previše skupa, zahteva minimalnu opremu i nema ociglednog znojenja, plivanje ili vežbanje u vodi idealan su izbor. Odaberite one vodene aktivnosti koje ce najbolje odgovarati vašim potrebama i željama. Pocinjete li se tek baviti plivanjem, izaberite za pocetak slobodni stil te ga kombinujte s lednim ili prsnim stilom. Leptir ili delfin stil preporucuju se onima koji se plivanjem bave duze. Plivanjem pokrecete i oblikujete i one mišice koje ne aktivirate drugim aktivnostima, a mišici se ne bildaju, nego se oblikuju i izdužuju. Plivanje ili vežbanje u vodi efikasnije je jer voda pruža cak 12 - 14 puta veci otpor od vazduha. Uz to, strujanje vode masira vaše telo pa je to i idealan nacin rešavanja “narancine kore”.

Ako osoba veruje da ce joj molitva pomoci, onda ce se to i dogoditi. Pozitivne misli i duboko verovanje podsticu samoisceljenje. Bog ili neki drugi tip transcendentalnog bica uistinu odgovara na pozive upucene u molitvama, tvrde americki naucnici. Profesor David R. Hodge, vodeci strucnjak za duhovnost i religije s Državnog sveucilišta u Arizoni, istraživao je uticaj molitve na ljude s psihološkim i medicinskim problemima i otkrio da zaista pomažu u ozdravljenju. Neke od prijašnjih studija takode su pronašle pozitivan dejstvo molitvi, a neke su utvrdile kako nema nikakvih delovanja. Koristeci metaanalizu, koja je uzela u obzir sve postojece rezultate raznih istraživanja, pronašli smo da molitve upucene za svoje i tude zdravlje daju pozitivne rezultate - istice tim prof. Hodgea. Njihov rad ukljucio je rezultate 17 prošlih istraživanja koja su se bavila svim oblicima molitvi. Kad se uzmu u obzir svi do sada poznati ucinci molitvi unutar 17 postojecih studija, postaje ocito da ljudi koji praktikuju molitvu prolaze bolje od onih koji to ne cine. Svestan sam kako je rec o vrlo delikatnoj temi, no uveren sam da molitve uistinu pomažu onima koji mole - rekao je David R. Hodge.

Dnevna doza Aspirina od 75 do 81 miligrama optimalna je za dugotrajnu zaštitu od kardiovaskularnih bolesti i srcanog udara, te ne izaziva ozbiljnije nuspojave. Vece doze se propisuju cešce, ali ne nude bolju zaštitu, tvrdi istraživanje. Kod vecih doza postoji i veca mogucnost pojavljivanja nuspojava, a prvenstveno gastrointestinalnih krvarenja. "Želeli smo otkriti postoji li cvrst dokaz u korist vecih ili manjih doza Aspirina." – izjavio je autor istraživanja, dr. Charles L. Campbell sa sveucilišta u Kentuckyju. Problem je nastao variranjem preporuka, zbog cega lekari nisu znali koju kolicinu bi bilo najbolje propisati, pa tako neki pacijenti unose 81 a neki preko 325 miligrama dnevno kako bi sprecili bolesti srca i krvnih žila.

Sve veci otpor potrošaca prema konzervansima naterao je proizvodace da se okrenu prihvatljivijim alternativama poput na primer, ekstrakta ruzmarina. Izgleda i da alkoholni ekstrakt propolisa može poslužiti kao konzervans. Casopis Food Chemistry objavio je rezultate delotvorne inhibicije E. coli što znaci mogucnost upotrebe propolisa za proizvode kao što je mlevena govedina. Testirani propolis je poreklom iz Argentine, a dodatno treba proveriti da li ce kolicina propolisa koju treba dodati hrani kako bi se postigao potreban ucinak biti prihvatljiva potrošacima s obzirom na eventualno promenjen ukus.

Kao dodatak zdravoj i raznovrsnoj ishrani sladoled pomaže u mršavljenju. Tajna je u kalcijumu jer dijete siromašne mineralima onemogucuju sagorevanje kalorija, pokazala su poslednja istraživanja. Kad organizam ne dobija dovoljno kalcijuma, masne celije cuvaju više masti, a njihov se broj znatno povecava. Što je veci broj masnih celija u telu, to su predispozicije za povecanje telesne težine vece. Pridržavate li se sladoledne dete, organizam ce dobiti optimalne kolicine kalcijuma, zato ce i mršavljenje biti brže. Osim toga kosti ce vam biti cvršce, smanjicete mogucnost za obolevanje od osteoporoze i ublažiti simptome PMS-a. Tokom dijete, osim što svakodnevno morate pojesti kuglicu sladoleda, pokušajte izbaciti ostale slatkiše te masnu i slatku hranu.

> Veliku ulogu u zdravlju zuba i desni imaju belancevine, vitamini, posebno vitamini A, C, D i oni iz grupe B, kao i minerali – kalcijum, fosfor, fluor. Gde se ovaj hranljivi koktel za lepe zube nalazi i šta se sa njima dešava ako se nepravilno hranimo, otkriva dr Oto Smolovic, stomatolog. – Manjak vitamina A tokom rasta i razvoja zuba vodi izoblicenju i odumiranju ameloblasta, celija koje stvaraju gled. Osim toga, vitamin A je nužan za oblikovanje svih zubnih tkiva, pa kad ga nema dovoljno dolazi do njihovog oštecenja. Najviše ovog vitamina nalazi se u šargarepi, paradajzu, kelju, svinjskoj džigerici. Vitamin B odgovoran je za usnu duplju i ako ga nema dovoljno u sluznici dolazi do promena, poremecaja i oboljenja u usnoj duplji. Ovim vitaminom bogat je pivski kvasac, integralni hleb, krompir, nemasna svinjetina, neki tvrdi sirevi poput ementalera...

Visok unos vlaknastih ili balastnih materija iz integralnih žitarica i magnezijuma mogu se dovesti u vezu sa smanjenim rizikom obolevanja od dijabetesa tipa 2, ustanovili su strucnjaci Nemackog instituta za ishranu iz Potsdama. Studijom je obuhvaceno preko 25.000 ljudi starosti od 35 do 65 godina, koji su popunjavali upitnike o tome koliko cesto konzumiraju pojedinu vrstu hrane. Oni su praceni izmedju 1994. i 2005. godine, a tokom ovog perioda od dijabetesa tipa 2 obolelo je njih 844. Ustanovljeno je da su, u poredjenju s ispitanicima koji su konzumirali najmanje vlaknastih materija iz žitarica, oni koji su imali najveci unos tih materija bili izloženi za 28 odsto manjem riziku obolevanja od pomenute vrste šecerne bolesti. Takodje se pokazalo da vlaknaste materije iz voca i povrca, kao ni magnezijum ne smanuju rizik od dijabetesa.