Hrom je jedan od esencijalnih elemenata u tragovima, što znači da je ljudskom organizmu neophodan i da ga ovaj ne proizvodi sam, nego se mora uneti ishranom. On učestvuje u metabolizmu kao specijalizovani neproteinski organski molekul, potpomažući pretvaranje glukoze u energiju, kao i sintetisanje masnih kiselina i holesterola. Pomaže i da proteini stignu upravo tamo gde su najpotrebniji. Pored toga, može i da zaštiti od dijabetesa jer reguliše nivo šećera u krvi. Kod insulin-zavisnih pacijenata on može smanjiti potrebu za lekovima i insulinom pošto povećava efikasnost insulina da razloži glukozu do ugljenih hidrata i do sto puta, a kod onih s graničnim vrednostima šećera može sprečiti da postanu insulin-zavisni.

Šačica pistacia na dan dobra je prevencija od kardiovaskularnih bolesti, poručuju američki naucnici. On smanjuje holesterol i arterije održava zdravim. Samo 84 grama pistacia na dan dovoljno je da uveliko umanji rizik od obolevanja. Naucnici sa državnog pensylvanijskog sveučilišta podelili su ispitanike u tri grupe. Jedni uopste nisu jeli pistacio, druga grupa je jela 42 grama na dan, a treća 84. Ucesnici ispitivanja mogli su ih jesti same ili zajedno sa žitnim pahuljicama, muffinima ili sa pesto umakom. Nakon samo mesec dana kod onih koji su ga jeli primećen je pad holesterola. Kod onih koji su ga jeli najviše holesterol se snizio za 11,6 posto.

Prema novoj studiji, ako patite od bolesti kretanja vaš najbolji prijatelj bi mogao postati đumbir. 36 ispitanika je dobilo ili 2 kapsule đumbira u prahu ili lekova protiv mučnine ili placebo te su nakon 20 minuta stavljeni u motorizovanu stolicu koja se rotirala 6 minuta. Najbolje je rezultate pokazao đumbir koji je odgodio nastup mučnine za čak dvostruko u uporedbi sa lekovima za mučninu. Preko polovine ispitanika koja su dobivala đumbir uspelo je da završi 6-minutnu ˝vožnju˝, , dok to nije pošlo za rukom ni jednom od ispitanika na lekovima za mučninu ili placebu. Mehanizam kojim đumbir deluje još nije jasan

Ljudi jednostavno treba samo da se pokrenu, to je već veliki korak za bolje zdravlje Poruka većine stručnjaka za fitnes da nema rezultata bez bola, tačnije tvrdnja da vežbanje mora biti naporno i dugotrajno da bi imalo efekta, odbija mnoge ljude. Većina njih, razmišljajući o tome da li da menja neke svoje loše životne navike i počne da živi zdravim životom, odustaje pre prvog koraka verujući da je sve teško a rezultati neizvesni. No, dobra vest stiže iz Amerike. Ondašnji stručnjaci tvrde da su otkrili održivu vežbu koja daje stopostotne rezultate, čak i za preterano gojazne ljude. Ta vežba je svima dobro znano hodanje, ali određenom brzinom.

Neki reumatski bolovi u zglobovima mogu se ublažiti kontrolisanim gladovanjem, vidi se iz studije sprovedene na univerzitetu „Fridrih Šiler” u Jeni. Gladovanje uz sokove pod kontrolom lekara pomoglo je nekim pacijentima da u roku od 15 dana drastično ublaže bol u zglobovima, pokazala je ova studija. Istovremeno se funkcija zgloba popravila, a došlo je do poboljšanja i opšteg stanja pacijenata. Studiju je obavio univerzitetski centar za prirodno lečenje, a učestvovalo je 36 muškaraca i žena s reumatskim artritisom u kolenima, kukovima ili prstima ruku. Pregledani su pre i posle gladovanja. Uočena je veza između ishrane i degeneracije.

Hronična neispavanost može biti uzrok gojaznosti, kazuju najnovija istraživanja. Nedostatak sna može loše uticati na leptin, hormon koji „kontroliše apetit“. Ovaj hormon proizvode masne ćelije našeg organizma, a nivo leptina u krvi kazuje mozgu da li smo siti ili treba još da jedemo. Nedostatak sna igra važnu ulogu u regulisanju nivoa leptina i kontroli apetita, kao što utiče i na druge hormone i telesne procese. Dok spavamo, nivo „hormona apetita“ normalno raste, ali je to uslovljeno i dužinom sna. Ako ne spavamo dovoljno, u nervnom sistemu se aktiviraju hormoni koji mogu da snize nivo leptina, što se povezuje s gojaznošću. Isto se dešava i s drugim hormonima koji kontrolišu naš metabolizam.

Mnoge kulture poznaju lekovita svojstva začina i koriste ih vekovima, da ne kažemo milenijumima. U naše vreme nauka je i dokazala da je veliki broj začina zaista lekovit, bar za neke bolesti i poremećaje. Cimet, na primer, omiljeni začin za sutlijaš i kolače s jabukama, povećava aktivnost insulina – kašika dnevno značajno snižava nivo šećera u krvi. Osim toga, snižava i nivo triglicerida i lošeg (LDL) holesterola. Od starine se koristi protiv zubobolje, a sprečava i oboljevanje desni, služi kao sredstvo protiv upala (uključujući i zglobove i urinarni trakt), za poboljšanje varenja i sprečava slepljivanje krvnih pločica i može da ubije bakterije poput ešerihije koli.

U opsežnu listu koristi od konzumiranja ribe možete upisati još jednu - smanjenje rizika od neretko smrtonosne srčane aritmije, saopštili su istraživači. Na roštilju ili u rerni pečena riba ali ne i na ulju pržena pomaže u smanjivanju rizika od fibrilacije srčanih komora - saopštio je dr Darijus Mozafarijan s Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard u Bostonu koji je predvodio istraživanja grupe kolega. - Rezultati pokazuju da redovno uzimanje tunjevine ili drugih pečenih riba može biti jednostavna ali i važna brana za zakrečavanje srčanog mišića i krvnih sudova među starijim ženama i muškarcima - istakao je dr Mozafarijan na skupu Američkog kardiološkog društva.

Kod zdravih osoba koje svakodnevno uzimaju kapsule ekstrakta zelenog čaja bez kofeina dolazi do povećanja proizvodnje enzima zaduženih za detoksikaciju koji mogu dati doprinos u borbi protiv raka, pokazalo je istraživanje američkih naučnika.

Krompir je namirnica bogata glicidima, koji su neophodni pripadnicima svih starosnih kategorija. Greše oni koji o njemu govore sa omalovažavanjem i porede ga sa testom. On ima znatno manje kalorija (85kcal/100 g, dok testo ima 150kcl/100g) i sadrži oko 20 odsto glicida sačinjenih od amidona, koji organizmu obezbeđuje „progresivnu energiju“. Zato se sportistima preporučuje da tri sata pre treninga jedu krompir da bi izbegli hipoglikemiju i podigli nivo šećera u krvi upravo u vreme povećanog fizičkog napora. - Krompir sadrži i 22 minerala. Pre svega kalijum (410mg/100g), koji je važan za pravilnu kontrakciju mišića i rad srca. Sadrži i gvožđe i magnezijum, čiji je nedostatak ponekad odgovoran za osećaj umora.

Hrana i pića puni hranljivih sastojaka neće zadovoljiti samo apetit nego i odbraniti od hroničnih bolesti, sačuvati liniju i dobar izgled. Kako svakodnevno uneti dovoljno superhrane koja to omogućava?

Istraživenje Americkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuje da ljudi jednostavno mogu da sprece mnoge bolesti. Istraživanje je, na primer, pokazalo da bi manje ljudi umiralo od srca ukoliko bi stariji ljudi pili jedan aspirin dnevno. Studija je otkrila da manje od polovine Amerikanaca uzima dnevnu dozu aspirina koja umanjuje šansu za dobijanje srcanih oboljenja. Zakljucuje se da ukoliko bi taj broj mogao da se poveca na 90 odsto, da bi 45.000 ljudi godišnje živelo duže i to samo u SAD. Ono što ljudi takode mogu da urade da izbegnu bolest jeste da prestanu da puše. Studija takode preporucuje starijim ljudima da svake godine prime vakcinu protiv gripa i odu na pregled kojim se otkriva rak debelog creva. Mnoge žene mogle bi da žive duže i zdravije kada bi regularno radile mamograme.

Grožde, osim što osvežava, uzima se kao lek za cišcenje krvi, regulisanje varenja, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za lecenje upalnih procesa organa za varenje, kao i za uklanjanje reumaticnih poteškoca i kožnih alergija. Sveži sok od grožda bogat je vitaminima A, B i C i raznim mineralima. Grožde deluje kao prirodni tonik organizma, a osim toga je i izrazito hranljiva namirnica. Sadrži oko 20 odsto šecera, pa je i energetski vredna namirnica. Ovo voce je takode veoma važan izvor bioflavonida, koji štite organizam od slobodnih radikala. Zbog razlicitih antioksidansa, grožde ima i snažan efekat protiv bakterija, virusa, upala i alergija.

Mišljenje da samo redovno i intenzivno bavljenje sportom donosi rezultate, nije tacno, dokazali su naucnici. Doktor Kris Slenc i tim naucnika sa Univerziteta Ðuk u Severnoj Karolini, sproveo je istraživanje u kojem je ucestvovalo 240 osoba srednjih godina. Ispitanici su bili podeljeni u cetiri grupe. Jednu od njih sacinjavali su ljudi koji se nisu bavili nikakvim vežbanjem. Pripadnici druge grupe redovno su pešacili, treca grupa je džogirala, cetvrta je intenzivno upražnjavala razlicite telesne vežbe. Naucnike je iznenadilo da su oni koji trce, kao i oni koji redovno vežbaju, znatno izgubili na težini, nivo holesterola i triglicerida im je bio nizak, ali cim su prestali sa vežbanjem, sve se promenilo, i to brzo.

Može li konzumiranje gaziranih pića da poveća rizik od srčanih oboljenja?