Najnovija istraživanja pokazala su da sok od paradajza može smanjiti slepljivanje krvnih plocica (trombocita) kod ljudi s dijabetesom tip 2. Slepljivanje trombocita može pod odrešenim uslovima izazvati infarkt ili šlog, a dijabeticari imaju povecan rizik od ovakvih problema. Ali, treba obratiti pažnju da se smanji unos natrijuma, ukoliko se u ishranu uvede sok od paradajza. Naucnici kažu da je potrebno produžiti istraživanja u ovom smeru koja bi potvrdila vezu izmedu pijenja soka od paradajza i smanjenog slepljivanja krvnih plocica. Pomenuto ispitivanje sprovedeno je na maloj grupi, svega 20 pacijenata s dijabetesom tip 2, kojima su svakodnevno davane male kolicine procišcenog soka od paradajza, i ispostavilo se da on sprecava slepljivanje krvnih plocica.

Što se kasnije jede, unese se više kalorija, a to je posledica nepoštovanja našeg biološkog c(asovnika. TV doprinosi gojaznosti Jutarnji i prepodnevni obroci bolje nas zasic'uju i izgleda smanjuju izglede da c'emo se tokom dana prejesti, navode nauc(nici, podvlac(ec'i važnost doruc(ka u kontroli naše težine. Što više jedemo tokom jutarnjih sati manje c'emo preterivati kasnije, kaže DŽon de Kastro, istraživac( koji je analizirao “dnevnik ishrane” 900 ispitanika oba pola. Nasuprot tome, popodnevni i vec(ernji obroci izgleda ne zasic'uju toliko, pa što se kasnije jede, vec'i je ukupan dnevni unos kalorija.

Bor je mikroelemenat otkriven 1910. godine. Od druge decenije prošlog veka smatran je važnim za rast, a tek nedavno ustanovljeno je da je za zdravlje ljudi od životne važnosti. Naime, neophodan je za izgradnju kostiju i njihovo održavanje u zdravom stanju, zatim za celijske membrane, koje su apsolutno neophodne za normalno funkcionisanje celija, a samim tim i za život, a izgleda i kao kofaktor u nekim fermentskim reakcijama u organizmu. Ako se ne jede dovoljno voca, narocito koštunjavog, ne unosi se dovoljno bora, a to može da poremeti metabolizam kalcijuma, usled cega kosti postaju krtije.

Redovno uzimanje voca i povrca u ishrani u ranim godinama života predstavlja izvanrednu pomoc da se u poznijem životnom dobu izbegnu oštecenja vida, posebno obolevanje makule, malog dela mrežnjace, što inace predstavlja najcešci uzrok slepila kod vremešnih osoba, tvrde strucnjaci. Istraživanja u Klinickom centru Brigam u Bostonu, obavljena kroz pracenje istorije bolesti 77.562 žena i 40.866 muškaraca, dala su izuzetno znacajne rezultate. Ustanovljeno je da je kod žena i muškaraca koji su svakog dana uzimali neodredenu kolicinu voca i povrca za 36 odsto manji rizik da ce oboleti od oštecenja makule i ocnog tkiva.

Koliko puta ste čuli (ili i sami iskusili): posle stroge i naporne dijete, došli ste do željenih kilograma, ali ste uskoro ponovo počeli da se gojite jer ste nastavili da jedete kao ranije. U čemu je kvaka? Možda u tome što su svi koji drže dijetu opsednuti brojkama: ili koliko kilograma su izgubili za nedelju dana, ili koliko kalorija dnevno smeju da unesu. Retki su oni koji obrate pažnju na nešto drugo: šta su preduzeli da poboljšaju zdravlje, ili koje su trajne promene uneli u svoj način života koje su se pokazale pozitivnim po zdravlje. Takođe i: koje su poroke likvidirali iz svog života i koliko im se, u vezi s tim, poboljšao stav. Nije nebitno ni kako im stoji garderoba, kako organizam reaguje na vežbanje, koliko vode popiju na dan, koliko im je poraslo samopouzdanje, naročito s obzirom na komplimente koje im drugi upućuju za novi izgled. A među najvažnije stvari spada šta su naučili o pravilnoj ishrani, koliko pozitivno se odnose prema svojoj budućnosti i koliko im se izmenio životni stil. Tek posle toga moglo bi se postaviti i pitanje koliko kilograma manje pokazuje skala na vagi. Dakle, glavni cilj „držanja dijete” ne bi trebalo da bude gubitak težine, nego poboljšanje zdravlja i kvaliteta života. Gubitak kilograma tu je sporedan, ali veoma prijatan efekat. Uz unete promene u način ishrane, on će se i lakše održati.

Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja cuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pecenja kukuruza oslobadaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povecava antioksidativnu moc kukuruza, pa on štiti od raka, bolesti srca, katarakte i Alchajmerove bolesti. Iako u kukuruzu možemo uživati tokom cele godine, onaj koji jedemo s pocetkom jeseni sadrži najviše hranljivih materija.
Kuvani i peceni kukuruz

Poremecaj prejedanja može da traje mnogo duže od poznatijih poremecaja poput anoreksije i bulimije, pokazalo je istraživanje, americkih naucnika. Naime, oni su ustanovili da osobe koje pate od tog poremecaja jedu preterane kolicine hrane i pri tom gube kontrolu nad svojim prehrambenim navikama. „Dugo se postavljalo pitanje da li je prejedanje zasita pravi poremecaj ili je jednostavno rec o neuobicajenom nacinu ishrane“, rekao je dr Harrison Pope s bostonskog medicinskog fakulteta. „Ako je posredi neuobicajen nacin ishrane, onda bismo ocekivali da je rec o povremenoj pojavi. Ako je zasita rec o poremecaju, onda bismo ocekivali da bude hronicna pojava. Drugim recima, kod osoba koje pate od tog poremecaja simptomi bi morali da budu prisutni duže“, objasnio je dr. Pope. „Naša studija pokazuje da je poremecaj prejedanja hronican, što potvrduje mogucnost da je zaista rec o psihickom poremecaju, a ne o povremenoj pojavi“, rekao je Pope. Studija u kojoj je ispitana 131 odrasla osoba pokazala je da poremecaj prejedanja traje u proseku 14,5 godina, znatno duže od prosecnog trajanja bulimije (5,8 godina) ili anoreksije (5,9 godina). Premda je tek nedavno priznato kao zaseban poremecaj, prejedanje se, kako se cini, „javlja cešce nego anoreksija i bulimija“, kažu naucnici. Terapija za osobe koje prekomerno jedu podrazumeva psihoterapiju, ukljucivanje u grupnu terapiju i lecenje antidepresivima. Izvor Blic.

Ukoliko precesto ramišljate o zdravoj ishrani i prisiljavate sebe da jedete odredenu vrstu hrane moguce je da ste postali opsednuti zdravom hranom i upali u ortoreksicnu nervozu, tvrdi doktorka Maja Nikolic sa niškog Klinickog centra. „Zdrava ishrana postaje i kod nas sve popularnija. Iako je to generalno dobro, osoba koja sebe prisiljava da jede odredenu vrstu hrane, može postati opsednuta time i upasti u takozvanu ´ortoreksicnu nervozu´ (opsednutost pravilnom ishranom)”. Bolest je sve prisutnija u zapadnim zemljama ali i u zemljama u tranziciji, jer se stanovništvo „bombarduje informacijama o tome koje su zdrave namirnice, a koje treba izbegavati”.

Bol u ledima se najcešce javlja izmedu 20. i 55. godine, a od njega pati oko 80 odsto populacije. Bol u ledima i kicmi je simptom razlicitih bolesti i stanja. Ipak, kad se uobicajeno govori o bolnim ledima, misli se na mehanicki uzrokovanu nespecificnu bol u donjem delu leda koja se može širiti i do kolena ili cak do stopala. Zbog mnogostruke funkcije kicma je izložena stalnom mehanickom opterecenju, pa može doci do prenaprezanja i istrošenosti - kaže za „Blic“ dr Predrag Mugoša, fizijatar i akupresurolog. Gde se bol javlja

Naucnici su otkrili da su fitohemikalije koje se nalaze u avokadu sposobne da uništite neke celije karcinoma, ali i prevenirati pretvaranje prekarcinomnih celija u sam karcinom. Smatra se da fitohemikalije iz avokada povecavaju kolicinu reaktivnog kiseonika unutar celije, što rezultira smrcu prekarcinogenih celija, a istovremeno zdrave celije ostaju netaknute.Ova je studija bila fokusirana na karcinom usta, ali moguce je da avokado ima isti ucinak i na druge karcinome, isticu autori studije te nadodaju da bi avokado trebao biti ucestali deo „ishrane za prevenciju karcinoma“.

Americki strucnjaci su utvrdili da borovnice mogu da budu odlicna prevencija protiv pojave raka debelog creva. Kljucna materija u ovom ukusnom plodu je pterostilben, prirodni snažni antioksidant koji efikasno vezuje slobodne radikale i na taj nacin štiti organizam. Slicne materije su vec otkrivene u groždu i crvenom vinu.Istraživanje je sprovedeno na univerzitetu Rutgers u SAD. Laboratorijski miševi su u hrani dobijali pterostilben dok im je istovremeno davana materija koja dovodi do pojave raka. Rezultati istraživanja su pokazali da pterostilben smanjuje zapaljenske procese i intenzitet celijskih deoba u crevima a upravo to su faktori koji uticu na pojavu maligniteta.

Duvan može da izazove trajne promene odredjenih aktivnosti gena i zbog toga neki bivši pušaci i dalje imaju veci rizik da dobiju rak pluca od osoba koje nisu nikada pušile, saopštili su naucnici u studiji objavljenoj u Parizu. U studiji se navodi da duvan može da aktivira gene jedne jedine celije i da izazove trajne promene cak i posle prestanka pušenja.

Nova studija britanskih istraživaca tvrdi da je razlog što ishrana bogata solju povecava rizik od karcinom želuca taj što bakteriji Helikobakter pilori, zaslužnoj za razvoj karcinoma želuca, odgovaraju visoke koncentracije natrijum hlorida. Karcinom želuca se cešce javlja u azijskim zemljama, gde se cesto konzumiraju umaci bogati solju i ukiseljena riba. Da bi se smanjio rizik od karcinoma želuca, dobra je ideja smanjiti hranu bogatu solju a caša vode posle obroka je dobra navika, ne samo zato što pomaže probavu, vec i zato što smanjuje koncentraciju soli.

Strucnjaci savetuju da se veštacki vitamini i minerali u šumecim tabletama koriste samo u dogovoru sa lekarima, jer dnevna doza mora da bude prilagodjena uzrastu polu i zdravstvenom stanju osobe. Veštacki vitamini se savetuju samo straijim osobama, posle oporavka od neke bolesti i kod pojacane fizicke aktivnosti, recimo kod sportista ili trudnica. Ukoliko se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda u vecim kolicinama, uz vitamine koji se unose hranom mogu dovesti do neželjenih posledica. Dakle, ako koristite vitamine u šumecim tabletama – nemojte uzimati više od jedne dnevno.

Semenke lana sadrže ulja, veoma korisne materije, vlakna, a posebna prednost lana je što u velikom procentu sadrži lignin. Lignini su se u istraživanjima pokazali korisnim za smanjenje rizika od nastanka raka dojke i jajnika jer umanjuju aktivnost estrogena, glavnog ženskog polnog hormona - potencijalnog podstrekaca malignog rasta. Zbog toga laneno ulje, hladno cedeno i nerafinisano, u ishrani može da zameni ribu. Iz istog razloga, laneno ulje ima uticaj na nivo holesterola, upalne procese i procese zgrušanja krvi, pa se preporucuje uzimanje na kašicicu ili stavljanje u salatu. U ishrani lan može da se koristi na nekoliko razlicitih nacina. Najbolje je koristiti cele semenke tako što cete ih dodati u hleb ili kolace.