Uz to što je posebno zdrava namirnica, brokula je u novom istraživanju pokazala i druga korisna svojstva. Ukoliko se ekstrakt brokule nanese na oštecenu kožu, pomaže da se smanji crvenilo i upaljenost koju je prouzrokovalo preveliko izlaganje suncevim zracima. Samim tim može pomoci i pri smanjivanju rizika pojave raka kože. Voditelj istraživanja dr. Paul Talalay iz škole za medicinu John Hopkins naglasio je kako hemikalija iz brokule ipak nije zaštitni faktor od štetnih zraka. Za razliku od raznih zaštitnih hemikalija, ekstrakt brokule ne apsorbuje UV zrake i "ne sprecava prodor radijacije u kožu“ – kazao je dr. Talalay. Brokula deluje na nacin da potice zaštitne mehanizme unutar celije da bi se neutralizovala šteta nastala ultraljubicastim zracima.

Kako se približava zima, dani postaju sve kraci i do nas dopire manje sunceve svetlosti, koja je glavni prirodni izvor vitamina D. Pošto taj vitamin pomaže u sprecavanju razvoja malignih bolesti, te održava cvrstocu kostiju od velike je važnosti da ga imamo dovoljno, na što posebno treba obratiti paznju od novembra pa do sredine marta. Ljudi koji ne unose dovoljnu kolicinu vitamina D izlažu se nizu zdravstvenih problema, ukljucujuci i maligne bolesti. Iako je glavni izvor ovog vitamina sunce, dovoljne kolicine nalaze se i u namirnicama poput ribljeg ulja i mleka, a može se kupiti i kao gotov proizvod u apoteci. Vitamn D se topi u masti, što znaci da njegov višak ne može izaci iz organizma, stoga je bitno ne preterati sa unosom i držati se preporucene doze.

Svakodnevno konzumiranje listova potocarke ili dragušca (Nasturtium officinale), trajne vodene biljke koja raste na izvorima, cistim potocima, rekama i u jarcima s cistom vodom moglo bi znatno smanjiti izglede za razvoj raka, smatraju naucnici sa Sveucilišta Ulster. Oni su objasnili kako ta biljka koja se koristi kao lekovito sredstvo što su ga propisivali još staroegipatski lekari te kao hrana, smanjuje oštecenje DNA belih krvnih celija - što se smatra "okidacem" za razvoj bilo koje vrste raka. Potocarka u krvi podiže nivo korisnih spojeva i smanjuje nivo onih štetnih. Studiju su sproveli naucnici sa Sveucilišta Ulster, a rezultate istraživanja objavili su u strucnom casopisu American Journal of Clinical Nutrition.

Umor, stres, previše kafe, obilni menstrualni ciklusi, povecano konzumiranje alkohola, pa i svakodnevna rekreacija, "kradu" vašoj krvi vitamine i minerale, i dovodeci vas u opasnost da obolite - od obicne prehlade do hronicne bolesti. Zato, ako pijete kafu, vece kolicine kafe, obavezno uzimajte tablete kalcijuma. Previše kafe povecava rizik od osteoporoze, jer kofein "izvlaci" kalcijum iz vaših kostiju. Kafopijama se zato preporucuje od oko 1.500 mg kalcijuma dnevno. Sem toga, više od pet šoljica kafe dnevno može uticati negativno i na vašu plodnost. Ženama je u toku menstrualnog ciklusa u ishrani potrebno gvožde. NJegov nedostatak može dovesti do anemije. Preporucuje se doza od 18 mg dnevno (najviše ga ima u mesu i ribi). Poželjno je da se, pored namirnica punih gvožda, jedu i one koje sadrže dosta vitamina C, kao što su paradajz, jagode i limun. Ukoliko ne jedete meso, uzimajte multivitamine koji sadrže gvožde.

Svakodnevno konzumiranje jabuka ili pomorandži može znatno da smanji opasnost od srcanih bolesti i raka, prenosi Rojters otkrice strucnjaka sa univerziteta Kembridž, Velika Britanija. Oni su utvrdili da cak i najmanja kolicina ovog voca (50-100 grama) može da smanji rizik od dobijanja pomenutih bolesti. "Naše istraživanje pokazuje da je na normalnu kolicinu voca i povrca koje unosimo poželjno dodati bar još jednu jabuku ili pomorandžu. Na taj nacin opasnost od infarkta se smanjuje za više od 30 odsto, a od raka za oko 15 odsto" izjavila je profesorka Kej Te Kau, šef istraživackog tima. Po njenim recima, voce i povrce su bogati vitaminom Ce koji sprecava formiranje takozvanih karcinogenih hemikalija.

Poslednjih godina vitaminima i mineralima u ishrani pridaje se velika pažnja. Pored uzimanja hrane bogate ovim sastojcima vrlo cesto se uzimaju vitaminski preparati jer se veruje da ce na taj nacin bolje da se ocuva zdravlje. Šta je istina, a šta zabluda Sve vitamine delimo na one koji su rastvorljivi u vodi i one rastvorljive u mastima. U vodi se rastvaraju vitamini grupe B, koji su znacajni kao regulatori mnogobrojnih fizioloških funkcija. Zloupotreba ovih vitamina ne može da postoji jer ne mogu da se nagomilaju u organizmu. Višak vitamina B, kao i drugih koji su rastvorljivi u vodi, izlucuje se mokracom. Dobar izvor grupe vitamina B su žitarice, ali ne oljuštene, svež kvasac i iznutrice. Folna kiselina je znacajna u ishrani, pogotovo trudnica. Ova kiselina se nalazi u svom zelenom lisnatom povrcu i u iznutricama.

Jedna od najdelotvornijih metoda jeste naizmenicno ispiranje svakog tabana ledenom vodom po jednu minutu. To treba raditi dva puta na dan. Delotvorna može biti i drevna japanska veština azeketsu, odvodenje bola iz tela. Može se pronaci u knjigama, a verovatno i na internetu. Posto je moguce da je migrena vezana uz nedostatak nekih materija u ishrani, poput mikroelemenata, dobre je rezultate, u kombinaciji sa drugim metodama, dalo uzimanje kapsula Betafera (84 posto ekstrakta cvekle, 14 posto himalajskih minerala). Cajeva protiv migrene ima raznih, a jedan od najboljih je: pripremite po supenu kasiku cveta zlatnice (Solidago virgo aurea), cveta nevena (Calendula officinalis), lista koprive, lista mente te lista i cveta kicice (Erythraea centaurium). Smesa se ubaci u litru kipuce vode i ostavi dva sata da se hladi. Pije se po dva decilitra pre dorucka, rucka i vecere. Za svaki od tretmana posavetujte se sa lekarom (D.Plecko)

Dodavanje dve-tri porcije voca ili žitarica bogatih vlaknima svakodnevnoj ishrani može obezbediti snažnu zaštitu srca. Najnovija studija pokazuje da se sa svakih deset grama vlakana dnevno može smanjiti rizik od smrtnosti od koronarne bolesti za 27 odsto, a od oboljevanja za 14 procenata. Porcija mekinja (a to znaci tri cetvrt šolje) i kruška sadrže po pet grama vlakana, a slicna doza ovsene kaše i jabuka po tri grama. Naucnici ukazuju na to da je važno i koji izvori vlakana se koriste, odnosno podvlace da vlakna iz povrca nemaju zaštitnu ulogu u ovom smislu. Istraživaci dodaju da takozvana dijetalna vlakna smanjuju rizik od srcanih bolesti na više nacina, poput sniženja nivoa holesterola u krvi i krvnog pritiska i poboljšavanja osetljivosti na insulin.

Tradicionalno se koristi u svrhu procišcavanja krvi, kao tonik (sredstvo za opste jacanje organizma, ukljucujuci povecanje prirodnog tonusa mišica) i diuretik. Opste prihvaceno je njeno delovanje u lecenju bolesti kože, krvi i nervnog sistema. Gotu kola je dobra za povecanje inteligencije, pomaže u transformaciji seksualnih fluida , pomaže pravilnom toku energije izmedju desne i leve strane mozga Na Dalekom Istoku se koristi(la) protiv lepre i tuberkuloze. I u homeopatiji se koristi protiv lepre i TBC-a plus protiv sifilisa, psorijaze, cervicitisa, vaginitisa i protiv plikova .Farmaceutske firme na Zapadu je preporucuju protiv nervnih poremecaja, reumatizma, groznice/vrucice i za spuštanje povišenog krvnog pritiska. Do neke mere deluje protiv umora i u tu svrhu se cesto kombinuje sa ginsengom(žen šen). Vise o Gotu koli.

Bazični začini indijske kuhinje kao što su kim, senf, kurkuma, crveni čili i korijander jačaju imunitet i podižu zdravstveno stanje. Istraživanja su pokazala da kurkuma usporava razvoj Alchajmerove bolesti, a kim, koji je pun gvožđa, uz semenke gorušice popravlja varenje. Korijander se koristi za smanjenje holesterola, a čili smanjuje bol, sprečava čir na želucu, a čak je i koristan za smanjenje neželjene težine. Kuvajte ih jer tada otpuštaju aromu i esencijalna ulja.(Blic)

U protekle tri decenije na desetine studija je potvrdilo delotvornost tehnika opuštanja, onog stanja duhovnog mira kad vam pritisak pada, puls i disanje se usporavaju, a mišići postaju manje napeti. Svako može lako da nauči tehniku opuštanja. Kad je savladate, možete je koristiti da biste lakše izašli na kraj sa stresom dok ste u kolima u najvećem saobraćajnom špicu, dok čekate beskrajne redove ili obavljate dosadne kućne poslove. I deca mogu naučiti da se opuste. Studije pokazuju da učenici koji primenjuju tehniku opuštanja imaju bolje ocene i bolje radne navike. TRI JEDNOSTAVNA NAČINA DA SE OPUSTITE: Radnje koje se ponavljaju

Svakodnevno konzumiranje crne čokolade bogate kakaom može ublažiti simptome koji prate sindrom hroničnog umora, tvrde britanski naučnici. Istraživači Medicinskog fakulteta u Jorku kažu da je važno čokoladu konzumirati u umerenim količinama, oko 50 grama dnevno. Sindrom hroničnog umora karakteriše niz simptoma, a ističe jak osećaj umora u mišićima posle fizičkih napora. Poznato je da crna čokolada sadrži visok nivo polifenola, koji utiče na nivo serotonina, neurotransmitera čiji se povišen nivo vezuje za euforiju, a niži za depresiju. (Mondo)

Pradomovina tamarinda verovatno je orijentalna tropska Afrika ili južna Azija, jer spontano raste po citavoj Indiji gde se široko i odvajkada upotrebljava. “Meso” koje okružuje semenke sadrži oko 20 vocnih kiselina i oko 35 odsto šecera, kao i terpene (limonin i geraniol) i drugo. Lepljive tamnosmede komuške dolaze u trgovinu polusušene, bez semenki. Kad se namoce u toploj vodi, dobije se ljuta smeda tecnost koja je neizbežni sastojak indijskog karija, a glavni je zacin indonežanske kuhinje (koristi se za sos kojim se marinira sir od soje – tofu – pre prženja). Sadrži ga i vurstersi sos. Danas se tamarind uzgaja u svim tropskim podrucjima, a industrijski se koristi u proizvodnji vocnih napitaka. Deluje lako laksativno i osvežavajuce.

Sladokusci cene šparglu kao istinsku poslasticu. Za prehranu se koriste mladi proletnji izdanci belicaste boje, sladunjavog mirisa i ukusa, ali zbog malog prinosa i slabe iskoristivosti (vrškovi), te gotovo iskljucivo rucne obrade, malo je ima na tržištu, a cena joj je prilicno visoka. Ali uz malo truda i znanja, šparglu može svako jednostavno i uz male troškove uzgajati i u sopstvenoj bašti i eksploatisati decenijama. Špargla ima malu energetsku vrednost (100 grama daje samo 79 kJ ili 19 kcal), jer je siromašna belancevinama (1,7 odsto), ugljenim hidratima (2,6 odsto) i mastima (0,1 procenat). Hranljiva vrednost špargle je u sadržaju mineralnih sastojaka i vitamina. U proseku sadrži oko 600 mg% mineralnih sastojaka, od cega više od trecine otpada na kalijum. Ostalo su fosfor, sumpor, kalcijum i magnezijum. Osim toga, ima i nešto gvožda, bakra, cinka, fluora, joda i drugih mikroelemenata.

Surutka, „nusproizvod” sirenja sira, korisna za organizam jer sadrži minerale: natrijum, kalijum, fosfor, magnezijum, gvožde, cink, bakar, kobalt, mangan, molibden, vitamine, aminokiseline i belancevine, nemajuci, pri tom, mnogo kalorija. Stoga, kao i zato što brzo stiže do svih organa, nadoknaduje organizmu mnoge deficite. Surutkini proteini idealan su izbor kada se organizam suocava sa specificnim medicinskim izazovima. Na primer, imaju potencijalno pozitivno dejstvo kod smanjenog apetita, povišenog holesterola, cak i zubnih naslaga i karijesa. Osim toga, potpomažu regeneraciju jetre, pa je sada, posle svih zimskih praznika i krkanluka vezanih za njih, dobro obratiti se „staroj dobroj surutki” kako bi se ova najveca fabrika u organizmu, oporavila i osposobila za normalan rad.