Istraživaci sa Medicinskog centra Sveucilišta u Georgetownu, kažu da sada imaju jasniju sliku o tome kako ekstrakt lišca biljke Ginkgo biloba smanjuju rizik od agresivnih tumora. U novom dvobroju casopisa Anticancer Research istraživaci su opisali da je tretiranje miševa ekstraktom lišca ginkga pre i nakon implantiranja ljudskih celija raka dojke i mozga (glioma) smanjilo ekspresiju celiskih receptora povezanih sa tim invazivnim tumorima. Taj pad u ekspresiji celiskih receptora usporio je rast tumora dojke za 80% toliko dugo dok je miševima davan ekstrakt, a takode je smanjio i velicinu tumora mozga, ali samo privremeno. Ginkgo biloba je biljka koja normalno raste u Japanu, Koreji i Kini od koje se izraduju jako popularni biljni preparati za koje se veruje da podsticu pamcenje i moždanu cirkulaciju.

Istraživaci sa Medicinskog centra Sveucilišta u Georgetownu, kažu da sada imaju jasniju sliku o tome kako ekstrakt lišca biljke Ginkgo biloba smanjuju rizik od agresivnih tumora. U novom dvobroju casopisa Anticancer Research istraživaci su opisali da je tretiranje miševa ekstraktom lišca ginkga pre i nakon implantiranja ljudskih celija raka dojke i mozga (glioma) smanjilo ekspresiju celiskih receptora povezanih sa tim invazivnim tumorima. Taj pad u ekspresiji celiskih receptora usporio je rast tumora dojke za 80% toliko dugo dok je miševima davan ekstrakt, a takode je smanjio i velicinu tumora mozga, ali samo privremeno. Ginkgo biloba je biljka koja normalno raste u Japanu, Koreji i Kini od koje se izraduju jako popularni biljni preparati za koje se veruje da podsticu pamcenje i moždanu cirkulaciju.

Medu najomraženije pratioce leta, pored previše visokih temperatura, svakako spada letnja prehlada, koja vas, po Marfijevom zakonu, najcešce spopadne baš pred odlazak na odmor. Nije ta prehlada ništa ozbiljno, letnje gripozne infekcije traju cak i krace nego one zimske - ali svakako je neprijatno i može vam umanjiti uživanje u odmoru. Kako se zaštititi od letnje prehlade, to jest, kako rizik od prehlade svesti na minimum? Letnju prehladu je lako dobiti: oznojite se od vrucine, a onda se vozite u otvorenom automobilu (baš vas lepo rashladi vazduh koji struji preko vas), ili na motoru, ili sedite na promaji. Da se razumemo, ako vam je zdravlje inace dobro, od malo promaje, cak i ako ste oznojeni, ništa vam nece biti - ali danas je svima i precesto imunitet oslabljen, što je posledica svakodnevnog stresa. Kombinacija znojenja i promaje vam dodatno oslabi organizam - i virusi pocnu da se razmnožavaju. Još jedan faktor koji znatno doprinosi slabijoj zaštiti od virusa su klimatizovane prostorije - u takvim prostorijama sluzokoža se brzo isuši i time liši prirodne odbrane. Medutim, šta uciniti? Zdravlju vam sigurno nece doprineti ni ako dobijete toplotni udar; na visokim temperaturama neophodno je rashladiti se.

Vecina nas uživa u toplom vremenu (bar ukoliko nije pretoplo), medutim, toplo vreme ume da donese i neke probleme. Jedan od njih je i povecan rizik od gljivicnih infekcija, jer takvim infekcijama pogoduju toplota, vlažnost, znojenje... Sve to nekako ide uz toplo vreme. Šta je zgodno znati o ovim dosadnim oboljenjima kako bismo ih izbegli? Pored toplote, vlažnosti i znojenja, razvoju gljivicnih infekcija doprinose i bolesti krvnih sudova nogu, ali i loša licna higijena. Statistike pokazuju da je broj obolelih od gljivica u porastu, cak i u sredinama sa visoko razvijenom opštom i zdravstvenom kulturom. Gljivice se najcešce javljaju na stopalima (narocito ukoliko nosite gumenu obucu), preponama, a cesto i na kosmatom delu glave (ovo poslednje se najcešce dešava u internatima, vrticima i kod sportista). One mogu napasti dlaku, kožu i nokte.

Grčevi u želucu, povraćanje, proliv, slabost i nesanica definitivno nisu ono što je nekom potrebno tokom letnjih vrućina. Nažalost, upravo te vrućine pogoduju ovom tipu problema. Dobra vest je da možete sami sebi da pomognete. Dijareja i svi dodatni problemi koje sa sobom nosi najčešće se javljaju leti. Većina tegoba toga tipa rešava se za nekoliko dana. Ukoliko potraje, reč je o ozbiljnijoj zarazi koja uglavnom zahteva lekarsku pomoć. U prvom slučaju, pomoći će i tzv. domaći biljni lekovi. Najveću opasnost kod dijareje nosi gubitak tečnosti, pa je najvažnije sprečiti dehidraciju obilnim i čestim unosom tečnosti. U apotekama može da se kupi aktivni medicinski ugljen, pa je dobar lek takozvana karbonizirana voda, odnosno rastvor ugljena u vodi, koju treba pripremiti prema uputstvu (zavisno od toga da li je ugljenik u tabletama ili u prahu). Lekaru treba da se javite ako imate jake bolove, temperaturu, sluzave ili krvave stolice, ako proliv potraje, kad mu ne znate uzrok i kad sumnjate na nagli i značajni gubitak tečnosti.

Ukoliko patite od hronicne nesanice, zaista imate razloga za brigu. Naime, norveški naucnici su objavili da je poremecaj spavanja cest kod ljudi koji boluju od depresije, anksioznosti ili nekih drugih mentalnh bolesti. Ipak, naucnici još uvek ne mogu sa sigurnošcu da utvrde da li nesanica vodi u depresiju. Za neke ljude, hronicna nesanica je možda znak vecih mentalnih problema poput depresije i teskobe, pokazalo je novo istraživanje. U istraživanju sprovedenom na više od 25.000 odraslih Norvežana, strucnjaci su otkrili da je verovatnije da ljudi s hronicnom nesanicom pate i od depresije ili anksioznosti. Štaviše, ljudi koji su u prvom talasu istraživanja prijavili nesanicu, imali su i povecan rizik od teskobe u drugom talasu istraživanja, sprovedenom deset meseci kasnije. Istraživaci kažu da to upucuje na zakljucak da nesanica povecava opasnost od buduce anksioznosti ili je znak da je osoba izrazito sklona simptomima anksioznosti.

Konzumiranjem dve kockice crne cokolade dnevno, što je oko 30 kalorija, može da se smanji pritisak a pritom ne goji, saopštili su nemacki naucnici u studiji objavljenoj u SAD. Vec je poznato da je cokolada u malim kolocinama zdrava, ali se do sada nije znalo da crna cokolada, bogata kakaom i s malo šecera i masnoce, može da smanji pritisak, objasnio je Dirk Taubert sa Univerziteta u Kelnu. Taubert je ispitao grupu od 44 ljudi od 56 do 73 godine, medu kojima je bilo 20 muškaraca i 24 žena, u periodu od januara 2005. do decembra 2006. godine. Ucesnici su bili podeljeni u dve grupe - prva grupa je tokom 18 nedelja uzimala svaki dan dve kockice crne cokolade ili 6,3 grama cokolade koja sadrži 30 miligrama polifenola. Druga grupa je konzumirala istu kolicinu, ali bele cokolade, koja ne sadrži polifenole. Polifenol je supstanca, odnosno veoma snažan antioksidans, koji se nalazi u brojnim biljkama i vocu, kao što je grožde i ima osobinu da opušta arterije i samim tim i pritisak u njima. Naucnici su konstatovali na kraju istraživanja da su osobe koje su uzimale crnu cokoladu imale znatno manji pritisak, bez promene telesne težine i krvne slike, odnosno povecane glukoze i lipida (masnoce).

Redovno vežbanje smanjuje rizik od upala, opušta i olakšava borbu s kilogramima. Evo nekoliko aktvnosti koje ce doprineti poboljšanju vašeg psihofizickog zdravlja. Taj ci protiv stresa Taj ci je prvobitno bio borilacka veština, ali danas se uz pomoc nje borimo protiv novih neprijatelja - umora i stresa. Taj ci vam možda nece pomoci da izgubite suvišne kilograme, ali usporeni ratnicki pokreti sigurno ce smanjiti nivo stresa. Brojna istraživanja su pokazala da vežbanje taj cija smanjuje stres, nervozu, ali i snižava krvni pritisak. Dokazano je, takodje, da vežbanje taj cija poboljšava imunološki sistem i štiti od virusa. Šetnjom protiv depresije Samo pola sata brzog hodanja nedeljno ima veci efekat na smanjenje depresije nego antidepresivi. Naime, nakon što je 156 osoba 16 nedelja sprovodilo taj režim vežbanja, pokazalo se da se depresija vratila samo u osam odsto slucajeva. Drugo, istraživanje pokazalo je da hodanje podiže energiju i popravlja raspoloženje.

Najnovija istraživanja pokazala su da sok od paradajza može smanjiti slepljivanje krvnih pločica (trombocita) kod ljudi s dijabetesom tip 2. Slepljivanje trombocita može pod odrešenim uslovima izazvati infarkt ili šlog, a dijabetičari imaju povećan rizik od ovakvih problema. Ali, treba obratiti pažnju da se smanji unos natrijuma, ukoliko se u ishranu uvede sok od paradajza. Naučnici kažu da je potrebno produžiti istraživanja u ovom smeru koja bi potvrdila vezu između pijenja soka od paradajza i smanjenog slepljivanja krvnih pločica. Pomenuto ispitivanje sprovedeno je na maloj grupi, svega 20 pacijenata s dijabetesom tip 2, kojima su svakodnevno davane male količine pročišćenog soka od paradajza, i ispostavilo se da on sprečava slepljivanje krvnih pločica.

Endivija se smatra vrstom zelene salate, a prepoznaje se po “krecavom” lišću. Ona, doduše, pripada istoj porodici kao i obična zelena salata, ali je ipak u pitanju oplemenjeni oblik cikorije (o kojoj smo pisali prošli put) i ispravnije ju je smatrati cikorijom nego salatom. Predak im je isti: divlja samonikla cikorija koja i danas raste na obalama Sredozemlja, a poreklom je iz Indije. Poznavali su je još stari Egipćani, Grci i Rimljani, koji su je veoma cenili i poštovali, te joj pripisivali lekovita svojstva. Kod nas je, međutim, endivija, posebno kao povrće, malo poznata. Iako može donekle zameniti salatu glavaticu naročito zimi kad ove ređe ima na tezgama,(mada je mnogo tvrđa i žilavija, a po ukusu gorča), endivija je ipak povrće, i to povrće vrlo visokog kvaliteta, sa znatno većim mogućnostima primene u kulinarstvu nego salata.

Malina raste samoniklo po šumama, kao žbun visok do dva metra, ali se i gaji. Plod joj je crven, sočan i mesnat, sastavljen iz bezbroj sitnih, dobro povezanih koštunica i veoma je ukusan. Sazreva od juna do avgusta. Maline sadrže i do 85 odsto vode, oko deset odsto šećera (glukoze i fruktoze), pektine, biljna vlakna (7,4 grama u 100 grama), organske kiseline (limunsku, jabučnu, salicilnu i mravlju) oko 1,4 odsto, aromatične materije, flavonoide, alkaloide. Tu je i oko 40 mg% vitamina C, 80 mikrograma beta-karotina (provitamin A), vitamini grupe B, zatim kalijum (220 miligrama u 100 grama), kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, cink, čak i jod. U 100 grama malina ima 25 kcal, odnosno 105 kJ. Ona, prema narodnom iskustvu, ima svojstvo da rashlađuje, pa je dragocena za snižavanje povišene temperature kod nazeba, gripa i drugih febrilnih stanja.

Ljupčac je izdržljiva, do dva metra visoka biljka iz porodice štitarki s trouglasto-romboidnim lišćem koje je na površini tamnozeleno, a na donjoj svetlozeleno i gotovo sjajno. Cvate šticima srednje veličine. Korisni su svi delovi biljke: lišće, seme i koren. Ljupčac ima posebno jak miris koji je teško opisati. Podseća na celer s nijansama mošusa i limuna, dok je ukus prvo slatkast a zatim oštro aromatičan i gorkast. Biljka sadrži eterično ulje, smolu, gorke tvari i tanin te skrob, šećer, masnoću, belančevine i organske kiseline. Kao i mnogo drugo mirisavo bilje, ljupčac potiče iz južnih krajeva Evrope, a benediktinci su biljku preneli u severne zemlje. Naziv biljke nema nikakve veze s ljubavlju iako su se ljudi u srednjem veku njome darivali u znak simpatije.

Sastojak soje pod imenom genistein povoljno deluje na kosti žena koje imaju povećan rizik od osteoporoze, ustanovili su britanski naučnici, koji su posle dve godine istraživanja utvrdili da je kod žena koje su uzimale genistein došlo do značajnog povećanja gustine kostiju. U istraživanju, u kome je učestvovalo oko 400 žena sa osteopenijom, prvi korak je bio da se ženama izmeri gustina kostiju, posle čega je usledila jednomesečna ishrana sa niskim procentom masti. Potom su žene podeljene u dve grupe - prva je dobijala tablete koje su sadržale genistein, kalcijum karbonat i vitamin D, a druga je grupa dobijala slične tablete bez genisteina. Žene su dve godine uzimale jednu tabletu dnevno, posle čega je u grupi koja je uzimala genistein utvrdjeno značajno povećanje gustine kostiju, dok se u placebo grupi gustina kostiju smanjila.

a našim ulicama, pogotovo gradskim, sve ređe se može naići na stablo duda. Poreklom iz Kine, a nekada gajen radi proizvodnje svile, odnosno, za ishranu svilenih buba, u jednom periodu je masovno iskorenjivan, navodno radi suzbijanja dudovca. Koliko se u tome uspelo, znaju voćari… U svakom slučaju, ako naiđete na dud, bilo beli ili crni, nemojte ga zaobići. Pojedite ga svežeg (nikako zelenog, jer je onda otrovan i može da izazove halucinacije i grčeve u stomaku, doduše, blage), ili naberite za sirup ili pekmez. Od njega se može napraviti i vino, ali i vrlo cenjena rakija dudara. Plodovi duda, iako se zove beli i crni, mogu biti i ružičasti ili purpurni, dugi su od jednog do pet centimetara, cilindričnog oblika i podsećaju na minijaturni grozd, a ukus im je slatko-nakiseo. Sadrže oko deset odsto invertnog šećera, oko dva procenta slobodnih organskih kiselina (limunove i jabučne), sluz, pektine i druge korisne materije. Pretežno su sastavljeni od vode (87,5 grama) te nisu kalorični: svega 70 kcal, odnosno 295 kJ u 100 grama, ali imaju i belančevina (gram i po), 14 grama ugljenih hidrata i 1,4 gram vlakana. Zbog toga imaju laksativno dejstvo, ali i osvežavajuće u febrilnim stanjima. Dudinje sadrže i 190 miligrama kalijuma u 100 grama, a svega miligram natrijuma, kao i 20 miligrama fosfora, 29 miligrama magnezijuma, 1,9 miligrama gvožđa, 0,59 miligrama cinka. Od vitamina, ima 63 miligrama vitamina C u 100 grama, nešto vitamina iz grupe B, ali i 900 miligrama beta-karotina (koji se u organizmu pretvara u vitamin A).

Sigurno niste znali da drvo ukusnih baršunastih narandžastih plodova, kajsija, pripada porodici ruža? Možda je baš zato plod tako baršunast? A da li ste znali da poticu iz Kine, odakle su se širile na zapad, stigavši do Jermenije? Tamo su našle idealne uslove, a Rimljani, koji su ih preneli u Evropu, nazvali su ih “jermenske jabuke”. No, bilo kako bilo, kajsije su vrlo korisna vocka, i sveže i suve, koje su slade i, možda, ukusnije. Izuzetno su bogate beta-karotinom, odnosno provitaminom A, kao i sve žuto i narandžasto voce i povrce, a on je veoma važan za jacanje kostiju, zuba i vida. U 100 grama svežih ima ga 1,8 miligram, a u istoj kolicini suvih – cak 4,6. Sadrže i vitamine B1 i B2, PP, vitamin C (10, odnosno 11 mg%), a najpoznatije su po velikoj kolicini kalijuma. Ima ga od 350 miligrama u svežim do 1.370 mg% u suvim kajsijama. On pomaže rad srca i mišica, a dobar je i za izlucivanje mokrace, pa se kajsije preporucuju obolelima od kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja i gojaznima. Pošto sadrže i mnogo fosfora (26, odnosno 114mg%) i magnezijuma (19, odnosno 50 mg%), poboljšavaju pamcenje i povecavaju radnu sposobnost, a pokazuju i povoljno dejstvo na krvne sudove mozga, što znaci da predupreduju šlog. Sok svežih kajsija, pored mnoštva kalijuma (362 mg%), sadrži i dosta gvožda, pa je koristan kod malokrvnosti, želudacno-crevnih i kardiovaskularnih oboljenja, ali i u trudnoci, zatim kod kožnih i oboljenja sluzokože usta. Dijabeticari jedini ne bi smeli da jedu kajsije ili piju njihov sok jer sadrže dosta šecera.