Najnovija istraživanja pokazuju da višnja pruža zaštitu od bolesti srca i štiti krvne sudove. Redovno konzumiranje višanja sprecava nastajanje odredjenih vrsta raka i pojavu dijabetesa. Ovo voce pomaže i u lecenju i odlaganju poremecaja pamcenja, a višnja se pokazala uspešnom i u smanjenju upalnih procesa i ublažavanju bola kod artritisa. Caša soka od višnje bila bi ekvivalentna 0,3 grama aspirina, a smrznute višnje imaju delovanje kao 0,9 grama aspirina. Iako se ovakva spoznaja donedavno smatrala narodnom pricom, dokazi danas govore u prilog da caša višnjinog soka može da ublaži tegobe sa zglobovima i kostima. Povišene koncentracije mokracne kiseline dovode do pogoršanja problema sa zglobovima i gihtom. Vec pedeseti

Severnoamericka lekovita biljka ehinacea mogla bi da smanji za više od 50 odsto opasnost od prehlada, pokazala je analiza 14 raznih istraživanja delotvornosti te biljke koju su obavili istraživaci americkog Univerziteta Konektikat.Istraživanja su pokazala da ehinacea smanjuje opasnost od dobijanja prehlade prirodnim putem za 65 odsto, dok kod direktnog unošenja rinovirusa, izazivaca skoro 50 odsto prehlada, taj procenat iznosi 35 odsto. Jedno od istraživanja je pokazalo i da ehinacea u kombinaciji s vitaminom C smanjuje opasnost od prehlade za 86 odsto. Tokom istraživanja je, takodje, utvrdjeno da ehinacea skracuje trajanje prehlada za jedan i po dan, kao i da ublažava njihove simptome - kašalj, glavobolju i kijavicu, ali i da bi mogla da bude dobra prevencija kod osoba slabijeg imunološkog sistema.

Iako je voce, dinja (kao, uostalom, i lubenica) spada u porodicu krastavaca! Smatra se da potice iz tropske Afrike, ali se za primat kao njena postojbina bore i Indija i Iran. Dinja ima zelenih i narandžastih, ali su i jedne i druge podjednako socne, slatke i niskokaloricne (u 100 grama 122 kJ, ili 29 kcal). Najpoznatiji svetski kulinari, Francuzi, našli su joj pedesetak nacina primene – ukljucujuci supe, palacinke ili slana i ljuta jela s dinjom, a kod nas se ipak koriste samo kao poslastica i letnje osveženje. U 100 grama dinja ima 42 miligrama vitamina C, vitamina grupe B i 17 mikrograma folata, kao i 7 mikrograma vitamina A (naravno, više u narandžastim). Imaju i mnoštvo mineralnih soli: kalcijuma 11 miligrama, gvožda 0,21 mg%, magnezijuma 11, fosfora 17, kalijuma citavih 309, a natrijuma svega 9, ima i cinka, bakra, mangana i selena, kao i 10 mg% biljnih hormona – fitosterola.

Kada je sadržaj vode u pitanju, lubenica sadrži i više od 90 procenata vode na 100 grama. Veoma je niskokaloricna - 29 kalorija na 100 grama (isto kao dinja). Medutim, razlikuju se po tome što lubenica ima manje dijetnih vlakana, a više šecera. Lubenica sadrži minerale i vitamine, vocne kiseline i boje koje joj daju osvežavajuci ukus i aromu. Konzumiranjem lubenice tokom vrucih letnjih meseci pomoci cete svom telu da se osveži i hidratizuje, jer ovo voce sadrži oko 90 odsto vode. Lubenica se još u drevnim vremenima upotrebljavala kao namirnica koja štiti telo od prevelikog gubitka tecnosti. Velika kolicina vode koju sadrži lubenica cini je jednom od najpoželjnijih namirnica na jelovniku onih koji žele da smršaju, jer daje osecaj sitosti, ali sadrži vrlo malo kalorija. Osim vode, lubenica sadrži vitamine A, C, betakaroten, likopen, gvožde, cink, kalijum... Zbog velike kolicine vode, lubenice se cesto upotrebljavaju za detoksifikacijske procese organizma, jer ciste telo od štetnih sastojaka koji se izlucuju urinom, što doprinosi i cišcenju bubrega. Konzumiranje lubenice važno je za ocuvanje zdravlja - naime, lubenica sadrži gvožde u istoj kolicini kao i spanac, zbog cega je veoma dobra ako bolujete od anemije. Strucnjaci su otkrili da je, osim paradajza, lubenica jedan od najvecih izvora likopena - prirodnog crvenog pigmenta u biljkama koji ima veliko antioksidacijsko i antikancerogeno delovanje. Likopen takode utice na poboljšanje dugorocnog i kratkotrajnog pamcenja, štiti i sprecava pojavu srcanih oboljenja i nekih oblika raka. Vrlo je delotvoran protiv raka prostate, testisa, raka kože, dojke i materice.

Izražavanje osecanja recima može da umanji tugu i bes, ustanovili su strucnjaci Univerziteta Kalifornije, koji su pokušali da objasne zašto se covek cesto oseca bolje nakon razgovora s psihoterapeutom ili, pak, sa saosecajnim barmenom. Tim naucnika na celu sa Metjuom Libermanom skenirao je mozak trideset osoba, 18 muškaraca i 12 žena, dok su gledali fotografije lica koja izražavaju jake emocije. Od ispitanika je traženo da opišu izraze tih lica pridevima kao što su „tužan”, „besan” ili da im nadenu imena (Sali, Hari...) za koja im se cini da im odgovaraju, preneo je Rojters. Naucnici su ustanovili da prilikom odredivanja prideva dolazi do smanjenja reakcije u delu mozga koji se naziva amigdala i koji rukovodi osecajem straha, panike i drugim jakim emocijama, dok se istovremeno povecala aktivnost desnog ventrolateralno-prefrontalnog korteksa, koji se aktivira prilikom pricanja o negativnim emocijama.

Kad živa u termometru poludi i kad temperatura danima prelazi 30 podeljak, navike u ishrani moraju da se menjaju. Zaboravite na jela koja se dugo i teško vare i zbog kojih cete imati utisak da je još toplije. Salame, pržena jela, masni umaci na bazi pavlake i majoneza i torte sa kremom treba da sacekaju hladnije dane. Ovo je vreme za laku hranu koja osvežava. Testenina i pirinac su dozvoljeni, ali samo pod uslovom da ih jedete uz lagane umake i maslinovo ulje ili sa prilogom od povrca. Riba i meso (po mogucstvu belo) takode su dozvoljeni, ali pripremljeni na što jednostavniji nacin: kuvani na pari, bareni, na roštilju... Sa sezonskim povrcem ne možete da preterate. Ono svakodnevno mora da se nade na vašem jelovniku, kako sirovo, tako i kuvano.

Najcešci su simptomi peludne alergije suzenje, kijanje, zacepljen nos, umor i iscrpljenost. No ako vam se u prolece ili leto pojave povišena temperatura i simptomi slicni prehladi, posavetujte se s alergologom. Dugotrajna nelecena alergija može okoncati hronicnim bronhitisom ili astmom. Zato je važno spreciti najgore odlaskom na testiranje i lecenjem. Ako utvrdite da ste alergicni, rešite se i najmanje plesni i peludi u domu jer izazivaju najteže reakcije. Ljubimce držite podalje od spavace sobe, a pokušajte se pridržavati opstih saveta za alergicare. 1. Svakodnevno pratite biometeorološku prognozu i izbegavajte izlaskeu danima kad je u vazduhu visoka koncentracija peludi. 2. Prozore kuce, ili automobila držite zatvorenima. Tako cete smanjiti mogucnost ulaženja peludi u prostor.

Pre sto godina u apotekama se mogla kupiti "bakina" mast sa ekstraktom marihuane kao kucni lek za ekceme i druge alergijske reakcije kože, no posle je povucena s tržišta jer se smatralo da je rec o prevari. Nemacki naucnici sada su utvrdili da marihuana zaista smanjuje svrab i oticanje kod alergijskih reakcija kože i zatražili ponovnu procenu starog bakinog leka. Istraživanje, sprovedeno na miševima, otvara put novim tretmanima za iritiranu kožu na bazi marihuane. Ekstrakte konoplje tradicionalno se koristilo za lecenje upala i moglo ih se kupiti u apotekama pocetkom 20. veka. No sumnje u dejstvo netestiranog proizvoda, zajedno s bojazni od hemikalije THC koja izaziva halucinogene efekte, doveli su do njihove zabrane 1930-ih

Pored tradicionalne mediteranske ishrane s puno biljnih masti, još jedan mediteranski obicaj, siesta usred dana, smanjuje opasnost od smrti od kardiovaskularnih bolesti, objavljeno je u zajednickoj grcko-americkoj studiji na koju se poziva nemacki Zeleni krst (DGK) sa sedištem u Marburgu. U studiji koju je sproveo medicinski fakultet Univerziteta u Atini i harvardski medicinski fakultet u SAD prouceni su podaci o više od 20.000 Grka starosti od 20 do 86 godina koji su ucestvovali u evropskoj studiji o raku. Medju pitanjima na koja su odgovorili bilo je i ono o tome da li spavaju popodne i koliko cesto. Pokazalo se da je procenjena opasnost od smrti od srcanih bolesti 34 odsto niža kod osoba koje spavaju popodne. Što ucestalije spavanje, to niži rizik, posebno za zaposlene muškarce!

Izraelski naucnici proizveli su genetski modifikovan paradajz sa aromom ruže i limuna, ciji se ukus veoma svideo dobrovoljcima koji su ga probali, naveo je jedan britanski naucni casopis. Medu 82 osobe kojima je ponudeno da uporede ukus novog mirišljavog paradajza i onog prirodnog, gotovo svi su uspeli da prepoznaju nove arome koje su opisivali kao „parfem”, „miris ruže” ili „miris limuna”. Cak 49 dobrovoljnih degustatora izjavilo je da im se više svida novi aromatizovan paradajz, dok je samo njih 29 navelo da je prirodan paradajz bolji. Genetski modifikovan paradajz proizveo je istraživacki tim Neve Jar na cijem celu je izraelski naucnik Efraim Levinson. Aromatizovani paradajz je svetlije roze boje jer u sebi sadrži dva puta manje likopena, antioksidanta koji prirodnom paradajzu daje boju i koji je dobar za ljudsko zdravlje.

Jednan minut smeha ima isti ucinak kao deset minuta vežbanja, tvrde britanski strucnjaci, dodajuci da se kilogrami mogu gubiti i citanjem uzbudljivog ili humoristickog štiva. Naucnici smatraju da, osim što se uz knjigu osoba opušta i zaboravlja na probleme, ponešto može da nauci ili cak promeni ustaljene predrasude. Uživanje u napetom romanu podstice lucenje adrenalina i ubrzava metabolizam, pri cemu telo troši cak 1.75 kalorija u minuti. Zabavna štiva odlicna su zamena za rekreaciju, jer se smejanjem podstice rad trbušnih mišica, a potrošnja kalorija je za 20 odsto veca nego kad smo ozbiljni. Na primer Braunov "Da Vincijev kod" je adrenalinska bomba - citate li oko 300 reci u minuti, do kraja citanja tog romana potro

Ponašanje, ishranu i hidraciju covek treba prilagoditi toplim danima koji nastupaju. Treba izbegavati boravak na suncu izmedu 10 i 17 sati i, ako je moguce, boraviti u klimatizovanim ili dobro provetrenim prostorijama. Nositi laganu, ugodnu, svetlu, široku odecu od prirodnih vlakana, a za izlazak na sunce i veci šešir. Pokušajte izbeci veci fizicki napor u ovom periodu. Na hidraciju, odnosno pravilan unos tekucine, posebno se mora obratiti pažnja. Najvažniji prirodni mehanizam kojim se ljudski organizam prilagodava visokim temperaturama jeste znojenje, prilikom cega se gube velike kolicine vode zajedno s elektrolitima (natrij, kalij, kalcij, magnezij, hlor, sulfati, karbonati, fosfati...). Zbog toga izgubljenu tecnost bitno je što bolje i pravilnije nadoknatiti. Žed ikako ne sme biti indikator pravilne hidracije organizma. Kad osetite žed, može se reci da se telo vec nalazi u pocetnoj fazi dehidratacije (gubitak tecnosti). Zdravee odrasle osobe dnevno bi trebale uneti 0,3 decilitra tekucine po kilogramu telesne mase. Starije osobe, deca, trudnice i osobe sa specificnim bolestima i starijima zahtevaju kontrolisano unošenje tekucine. Generalno treba piti razshadene napitke (obicna voda, izotonicne napitke, rashladeni caj), ali ne i jako hladne napitke. Alkoholna, gazirana i rashladena pica te ona bogata kofeinom samo ce pojacati proces dehidratacije, jer stimulišu izlucivanje tekucine iz organizma.

Šecer ubrzava propadanje elastina i kolagena, proteina kljucnih za zdravlje kože. Da biste vratili sat unatrag, dovoljno ga je izbegavati Šecer ne utice loše samo na liniju, nego i može ubrzati stvaranje bora, tvrdi dermatolog Dr. Frederic Brandt, medu cijim su klijentkinjama Madonna i Cher. On veruje da je dovoljno jesti manje šecera da biste vratili sat deset godina unatrag te poboljšali teksturu i sjaj kože. - . Drugim recima, on vas cini starijima - kaže on. Prema njegovim iskustvima, lice se prirodno “zategne” vec nakon deset dana bez šecera, a nakon godine potpuno se promeni i izgled celog tela. Neprijatelji mladenackog izgleda kriju se i u zlatnoj, hrskavoj korici. Kuvanjem i pecenjem hrane na visokim temperaturama, baš kao i pri jedenju šecera, stvaraju se molekule koje štetno deluju na izgled kože.

> Borovnice mogu pomoci u kontrolisanju holesterola te smanjiti rizik oboljevanja od karcinoma debelog creva, sugerise istraživanje na laboratorijskim životinjama. Hrcci koji su konzumirali hranu bogatu holesterolom, ali kojoj je dodana osušena kožica sa borovnica, imali su 20 % manje „lošeg“ LDL holesterola u plazmi, u usporedbi sa hrccima cijoj hrani nisu dodane borovnice. Naucnici smatraju da su antioksidansi poput resveratrola i pterostilbena zaslužni za blagotvorno delovanje borovnica na metabolizam holesterola.

Kada bismo poštovali pravila zdravog ponašanja, pojava znakova starenja bila bi znatno odložena Prirodno starenje kože je neizbežno i povezano je s hronološkim starenjem, tacnije zavisi od našeg unutrašnjeg biološkog sata. To je objektivno mnogo sporiji proces od njegove spoljašnje manifestacije, a kada bismo živeli u skladu sa našim biološkim satom i poštovali sva pravila zdravog ponašanja, pojava znakova starenja bila bi znatno odložena. Starimo iznutra koliko i spolja, ali nam ovo spoljašnje starenje smeta mnogo više od onog nevidljivog, unutrašnjeg. Najcešci razlog starenja kože je preterano izlaganje štetnim UV zracima. Ovo zracenje predstavlja primarni uzrok vecine znakova prevremenog starenja kože, prvenstveno bora, suve kože i neravnomerne pigmentacije. Takve promene nazivamo foto-starenje kože. Dolazi do oštecenja strukture kolagena i elasticnih vlakana, gubitka gipkosti i elasticnosti kože kao i sposobnosti vezivanja vlage. Zbog takvih promena dermis postaje sve tanji a kapilari sve vidljiviji. Medutim, to je po posledicama po naše zdravlje najmanja šteta od nepažljivog izlaganja suncu. Mnogo je opasnije to što se zbog prekomernog izlaganja suncu usled razlicitih oštecenja na nivou DNA na koži mogu razviti prekanceroze i karcinomi kože. Najcešci karcinomi kože, takozvani nemelanomski karcinomi su bazocelularni i planocelularni karcinomi, koji u više od 90 odsto slucajeva nastaju na suncu izlaganoj koži.