Ukoliko ne verujete u podatke o sigurnosti aspartama i drugih zamena za šecer, uskoro cete moci da mršavite uz prirodnu zamenu, paragvajsku biljku steviju Veštacki zasladivaci došli su pod lupu javnosti zato što ih veliki broj ljudi koristi iz zdravstvenih ili estetskih razloga. Kada upotreba zasladivaca traje godinama, svakako da se onaj ko ih uzima mora zapitati koliko su oni bezbedni. Americka uprava za hranu i lekove je nedavno odobrila upotrebu pet veštackih zasladivaca: saharina, acesulfam-kalijuma, D-tagatoze, sukraloze i aspartama, u koji se najviše sumnjalo. Ovaj poslednji najcešce se koristi u popularnim dijetalnim gaziranim picima. Pripisivana su mu mnoga negativna dejstva, od hronicnog zamora, glavobolje, vrtoglavice, depresije, mucnine, bolova u stomaku, preko dijareje, duplog vida, slabosti, napada, gubitka pamcenja, osipa, problema sa spavanjem, do tumora mozga.

> Kroz nekoliko dana ceka vas važan ispit, naporan sastanak na poslu ili bitno sportsko iskustvo. Voleli biste da brzo zaspite, ali vam to ne uspeva jer ste previše uznemireni. Možda ce vas upravo naših pet saveta uljuljkati u sladak san. 1. Sve organizujte unapred Nekoliko dana ranije idite na spavanje i ustajte u isto vreme. Spavajte najmanje sedam do osam sati dnevno. 2. Ne odlazite u krevet ranije nego obicno. Ne menjajte navike. Odlazak na odmor ranije može da dovede do hronicne nesanice. 3. Zadremajte preko dana Ako na taj nacin lakše savladavate napetost, priuštite sebi kratak dremež. Ovaj ne bi trebalo da bude duži od pola sata, kako ne biste narušili ritam spavanja u buducnosti. 4. Ne terajte sebe da zaspite Ako baš želite brzo da zaspite, nece vam uspeti. Prvo pokušajte da se opustite. Kada odagnete napetost, bice mnogo lakše.

Još jedna od tropskih vocki koje su se pojavile na našim tezgama je i tamnozeleni, kruški nalik, avokado. U stvari, s obzirom na to kako se koristi, ostaje otvoreno pitanje: da li je vocka – ili povrce. Avokado potice iz tropskih predela Amerike, a u nekim kulturama smatran je afrodizijakom, što ne cudi ako se zna da sadrži 17 vitamina i minerala i više kalijuma od mnogih drugih vocki i povrca. Sazreva tek pošto je uzbran, kroz desetak dana na sobnoj temperaturi. Kad sazri, dovoljno je mek da može da se izgnjeci, a takav može da se upotrebi kao preliv za peceni krompir ili da se doda u prelive za salate da bi ih zgusnuo. Takode, dobar je i kao punjenje za pecurke, u omletu i preliven preko hamburgera i sendvica. U 100 grama avokada ima oko 74 grama (81 odsto) vode, 1,98 grama belancevina, 15,32 grama masnoca, zbog cega ima 161 kcal, ili 674 kj, kao i 7,39 grama ugljenih hidrata i pet grama vlakana. Vec pomenutog kalijuma ima 599 miligrama, fosfora 41 miligram, magnezijuma 39, kalcijuma 11, natrijuma 10, gvožda 1,02, a od ostalih oligoelemenata: 0,42 miligrama cinka, 0,4 miligrama selena, 0,262 miligrama bakra i 0,226 miligrama mangana u 100 grama.

Stablo muškatnog orašcica, visoko 10-15 metara, potice s Moluckog i Banda ostrva u Indoneziji, a plod je njegova koštica, jajastog oblika, duga 25-27 milimetara, mrežasto naborane površine. Danas više nigde ne raste samoniklo. Mleveni muškatni orašcic ima ugodan miris, a ukus mu je ljut. Sadrži više vrsta etericnog i masnog ulja, od kojeg se pravi maslac. Najbolje ga je neposredno pre upotrebe sastrugati u jelo jer stajanjem gubi miris. U evropskoj kuhinji muškat se mnogo upotrebljava i u slanim i slatkim jelima. Vrlo dobro pristaje u nadeve od povrca i sira, supe, jela od mesa, razna peciva. Jedan je od glavnih sastojaka karija i esencija sosa od luka. Muškatni orašcic se stavlja u punc, kompote, vruce vecernje napitke i koljivo.

Ova jednogodišnja biljka naraste do oko metar. Listovi su višestruko perasti, cvetici mali i žuti, dok su plodovi jajoliki. I stabljika i plodovi mirišu ugodno, a imaju tipican ukus. Potice iz Južne Evrope, voli suncana mesta, sadi se u nekoliko navrata cele godine. Najjacu aromu ima pre nego što procveta. Seckano sveže lišce mirodije poboljšava ukus zelenoj salati, zatim salati od krastavaca i paradajza, a prikladna je i za salatu od krompira. Služi kao dodatak maslacu i majonezu. Sos od mirodije idealan je prilog za svežu jegulju, rakove i sva ostala jela od morskih i slatkovodnih riba. Može se upotrebljavati uz varivo od pasulja, krastavaca i krompira, zatim ovcetinu, dinstano povrce, uz svinjska rebarca i kotlete. Za kiseljenje krastavaca ne upotrebljavaju se samo nežni listici vec i citava stabljika.

Za ceste upale sinusa je najbolja istrajna inhalacija, mešavinom kamilice i žalfije. Osobe koje cesto boluju od upale sinusa, najbolje je da ukljuce mali radijator ili elektricni rešo i da prokuvan i vreo caj stave na njih da tokom noci isparava. Na taj nacin ce citave noci udisati etarska ulja iz ovih biljaka, za koja je poznato da su blaga dezinfekciona sredstva. Nekoliko kapi ulja od lavande se može staviti u posudu sa toplom vodom da isparava bez sagorevanja u prostoriji gde se spava ili boravi tokom dana. Odnedavno se može nabaviti i rastvor morske vode u spreju sa dodatkom bakra, koji narocito pomaže kod upale sinusa i grla, ili sa dodatkom mangana, ako je zapaljenje nosa ili sinusa nastalo usled alergije. Ako je up

Redovni popodnevni odmor cini dobro srcu, utvrdili su strucnjaci s atinskog Medicinskog fakulteta. Šestogodišnja studija obavljena je na gotovo 24.000 zdravih Grka starosti od 20 do 86 godina, od kojih je polovina imala naviku da po podne malo odspava. Ispostavilo se da su oni ispitanici koji su bar tri puta nedeljno po podne „dremnuli” najmanje 30 minuta bili izloženi za 37% manjem riziku da umru od srcane bolesti, od onih koji nisu imali tu naviku, izveštava agencija Rojters. U kategoriji zaposlenih muškaraca, blagodet popodnevnog odmora bila je još izraženija, što ukazuje da se „dnevni spavaci” kroz san oslobadaju dela stresa nakupljenog na poslu i time smanjuju opterecenje koje podnosi njihovo srce. Isto se, zasad, ne može tvrditi i za zaposlene žene, s obzirom na to da su u ovom istraživanju bile slabo zastupljene. Cak i oni koji samo povremeno odspavaju po podne pod nešto manjim su rizikom da umru od srca od ljudi koji to nikad ne cine, ali razlike izmedu te dve kategorije nisu tako izrazite, konstatovali su grcki strucnjaci.

Plodovi jagodastog voca, posebno malina, sorta "vilamet" i "miker" koje se sve više gaje u Srbiji imaju znacajno citostaticko dejstvo, pokazala su istraživanja sedmoro naucnika iz Instituta za onkologiju i radiologiju, Instituta za medicinska istraživanja biljaka u Beogradu i cacanskog Instituta za vocarstvo. Sastojci jagodastog voca kao što su antocijanini i polifenoli, od kojih se posebno ukazuje na elaginsku kiselinu, pokazali su se u epruveti, ali i u živo, kao veoma blagotvorni u zaštiti celija od oštecenja, starenja i raznih oblika kanceroznih oboljenja, navedeno je u naucnom radu srpskih istraživaca koji je nedavno objavljen u britanskom casopisu "Hemija hrane" (Food Cemistri), ciji je izdavac Univerzitet u Ridingu. Pošto su maline veoma bogate elaginskom kiselinom, posebno je istraživano dejstvo vodenih ekstrakta maline od pulpe i semena pet raznih sorti, a potom je vršeno poredjenje njihovog dejstva u odnosu na ucinak elaginske kiseline kada se primenjuje sama.

Hronicni bronhitis kod kojeg je iskašljavanje nedovoljno prava je indikacija za upotrebu preparata jagorcevine. Najviše lekovitih sastojaka ima u korenu, a zbog specificnog delovanja lekovitih sastojaka najsigurnija je upotreba u obliku sirupa. Sirup se izraduje iz ekstrakta dobijenog iz korena biljke: Biljka je našla mesto u evropskoj farmakopeji, a propisuju je i farmakopeje Jugoslavije, Nemacke i Austrije. Lekoviti sastojci lokalno iritiraju želudacnu mukozu a ovaj nadražaj deluje reflektorno, preko gastro-bronhijalnog refleksa, na sluznicu bronha. Na sluznici se razvija hipersekrecija koja omogucava lakše iskašljavanje. Lekoviti sastojci povecavaju aktivnosti epitela sluzokože grla.

Mudraci nas uce da treba voditi jednostavan i spokojan život, telo koje tako cuva svu svoju energiju, bolesti nece napadati. Mudar covek se cuva i želja, te ce njegovo srce biti mirno, njegovo telo može da se zamori, ali ne i njegov duh. Samo ako živi u ovoj jednostavnosti, covek može i u naše vreme da doživi starost od sto godina."(Iz Nei Kinga, najstarijeg do sada poznatog medicinskog dela u svetu.) Citat ovde naveden preživeo je milenijume, ali je ipak aktuelan. Jednostavan i spokojan život na koji mudrac upucuje je deo i terapije i preventive. Upucuje na duševni mir koji je uslov ocuvanja zdravlja, bez obzira na opterecenja vremenom u kome se živi. Vreme u kojem živimo možda i nije burnije od onog u kojem je mudrac savetovao kako ocuvati zdravlje, ali je sigurno da nam mediji ne donose reci mudraca koje bi nam pomogle i uputile nas jednostavnom i spokojnom životu.

Naš narod je koristio za lek i bundevu i njeno seme. Seme ima oko 33% masnog ulja. U pulpi (mesu) ima oko 93% vode, a ostatak su: belancevine, bezazotne, materije, ekstraktivne materije, malo ulja... Navika redovne upotrebe u ishrani sigurno je doprinosila opštem zdravstvenom stanju, kao što je pad upotrebe imao suprotne efekte. Uticaj potrošackog odnosno medijskog pritiska vec više godina sigurno je jedan od razloga pada potrošnje, kako bundeve tako i njenog semena. Tako smo bundevu, kao i niz drugih korisnih namirnica, zanemarili, odnosno zamenili novim industrijskim proizvodima. Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojacani. Tako nam se bundeva vraca zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvecane prostate i pozitivni efekti su potvrdeni.

> Psiholozi s Mancester univerziteta tvrde da je broj osoba koje cuju glasove u glavi toliko veliki da se može govoriti o normalnoj pojavi. Istraživanje sprovedeno pre izvesnog vremena u Holandiji otkrilo je kako jedna od 25 osoba redovno cuje ovakve glasove. Sada engleski strucnjaci dodaju kako, suprotno od uvreženog mišljenja, pojava ovakvih glasova nije nužno simptom mentalnih oboljenja. Nasuprot mišljenju lekara, ljudi koji cuju ovakve glasove ne traže strucnu pomoc verujuci da ti glasovi imaju pozitivan ucinak na njihov život, pružajuci im utehu u trenucima samoce ili inspiraciju za poslove koje obavljaju. Istraživaci ove pojave veruju kako glasovi sami po sebi nisu problematicni, i da je važnije kako ih ljudi interpretiraju. U nekim ranijim istraživanjima utvrdeno je da su oni, koji cuju glasove, u velikom procentu imali traumaticno detinjstvo.

Hronomedicina pomaže da se bolje nosite s kratkotrajnim bolestima kao što su prehlada i grip, akutnim bolestima kao što su glavobolja i bol u ledima, kao i hronicnim oboljenjima poput artritisa, visokog pritiska, bolesti srca, raka i slicno. Cilj hronoterapije ili lecenja u skladu s vremenom jeste da nas nauci da upoznamo naš prirodni ritam, tacnije, naš vremenski sat, da nas nauci da ga osluškujemo i da postupamo u skladu sa njim. Jer, ako njegove otkucaje zanemarimo, kad-tad ce se javiti zdravstveni poremecaji koji ce vremenom postajati sve veci. Mnoge bolesti prekidaju normalne telesne ritmove. Na primer, poremecaj dnevnog ciklusa spavanja i budenja važan je znak koji signalizira da se nešto dogada. Žalbe na umor ili loš san upozoravaju da je vreme za posetu lekaru. Znakovi i simptomi mnogih bolesti variraju tokom dana, meseca, kao i kroz godišnje doba. Neki poremecaji vrhunac mogu imati ujutru – srcani udar, moždani udar, neki oblici glavobolje, reumatoidni artritis, samo su neki od primera. Drugi se obicno razbuktavaju nocu, ukljucujuci astmu, giht, grceve kod beba, cir na želucu. Žene u predmenopauzi s proleca ce cešce pronaci kanceroznu kvržicu u dojci, a muškarci rak testisa zimi.

Niskokaloricna posna dijeta, malo ugljenih hidrata ili mnogo celuloze? Teško je pogoditi koja ce dijeta biti najefektnija, kada sve obecavaju najbolje moguce rezultate. Jedna od najpopularnijih, Atkinsova dijeta, zasniva se na striktnoj kontroli unošenja namirnica koje sadrže ugljene hidrate poput hleba, pirinca, testenina i povrca koje sadrži skrob. Pristalice Atkinsove dijete tvrde da se velikim unošenjem proteina gubi težina, ali je nedavnim ispitivanjima utvrdeno da Atkinsova dijeta nije ništa efikasnija od posne dijete. Naucnici sa Univerziteta Harvard 20 godina su proucavli nacin ishrane 83 hiljade bolnicarki. Ispostavilo se da bolnicarke koje su se pridržavale dijete koja prepisuje neznatnu ili nikakvu upotrebu ugljenih hidrata nisu izgubile na telesnoj težini više od onih koje su bile na posnoj dijeti. Doktorka Lori Moska iz njujorške Presbeterijanske bolnice objašnjava zašto je unošenje prevelike kolicine hleba i paste podjednako loša kao i unošenje prevelike kolicine sira i mesa.

Zacinite Valentinovo jelima koja ce vas zagrejati i probuditi u vama uspavane strasti. Afrodizijaci su oduvek bili omiljeni medu ljubavnim parovima. Njihova je ljubavna moc posebno dobrodošla tokom svecanih, romanticnih vecera. Cokolada je najpopularnija i svima dostupna “ljubavna hrana”. Njegova afrodizijacka svojstva poznavali su još stari Asteci. Legenda kaže da je astecki kralj Montezuma pio na dan 50 caša cokolade (tj. kakaa) kako bi osnažio svoju muškost pre odlaska u harem sa 600 žena. Medu manje poznatim afrodizijacima su šparoge, rotkvice ali i beli luk. Iako neugodna mirisa, njegova snaga navodno zagrejava i uspaljuje. Od nedavno se i kafa ubraja u afrodizijake. No najcjenjenija hrana ljubavnika su kavijar, razne školjke, jastog i drugi plodovi mora. U kombinaciji s votkom kavijar je posebno mocan i izaziva pravi vatromet strasti. Medutim, ne morate pripremati takva specijalna jela, nego obicnoj hrani ili desertu dodajte zacine koji zagrejavaju organizam i pobuduju strasti. To su cimet, dumbir, klincic, muškat i kardamon.