S dolaskom proleca osecate se iscrpljeno, umorno, bezvoljno, zuji vam u ušima, imate vrtoglavicu... Nema razloga za brigu, rec je o prolecnom umoru. Ovo stanje se uvek javlja na pocetku proleca i, prema proceni lekara, prolecni umor je problem svake druge osobe. Iako tako deluje, ovo stanje nije sasvim bezazleno jer može dosta da oslabi imunitet i tako stvori podlogu za mnoge druge ozbiljnije bolesti. Odredene namirnice i mnogo kretanja ce vam pomoci da se opet osecate dobro. Sada je pravo vreme da na svoj meni uvrstite što više povrca, posebno zelenog lisnatog, prema mogucnostima zacinjeno svežim korenom dumbira. Ren je jedna od biljaka koje efikasno pomažu u otklanjanju prolecnog umora. Bogat je vitaminom C, prirodni je antibiotik i veoma dobro deluje na obnavljanje dobrih bakterija u organizmu. Celer se nalazi na drugom mestu najboljih boraca protiv prolecnog umora. Pošto sadrži i kalijum, savršeno ce uravnotežiti telesne tecnost i tako ce spreciti upale i bolove u zglobovima. Takode umirujuce deluje na nervni sistem, podstice rad žlezda, povecava apetit, popravlja krvnu sliku i povoljno utice na cirkulaciju i prokrvljenost organizma. Dakle, u potpunosti razbuduje organizam. Možete da jedete kao salatu, da pijete sok od celera ili jednostavno da ga ubacite kao zacin u sve što kuvate.

Smatra se da ovaj napitak vraca mladost: „pegla” bore, potamnjuje kosu, ali i povecava imunitet, odlaže „staracke” bolesti, pa cak i prevenira pojedine vrste raka Kombuha, ili, kako se još naziva, japanska gljiva, kombuku, gljiva za dugovecnost, kargašok caj, cembuja orijentalis… iako joj u imenu stoji rec „gljiva”, nije samo to. Naime, to je smesa razlicitih organizama, ukljucujuci i lišaj, kvasac i neke bakterije (bacterium džylinum, bacterium gluconicum, acetobacter ketogenum), kao i pichie fermentantsa. Gradena je u obliku višeslojne membrane, sivkaste boje i ne jede se. Caj od kombuhe vekovima se koristi u Rusiji i Aziji i smatra se da potpomaže dugovecnost. Ovaj caj sadrži koncentrisane visokokvalitetne belancevine koje organizam odmah može da iskoristi.

Mnogi ljudi sa prekomernom težinom probali su i zatim odustali od dijeta koje zabranjuju njihovu omiljenu hranu. Popularna alternativa nudi ishranu sa smanjenim unošenjem ugljenih hidrata. Medicinska zajednica dugo je bila skepticna u pogledu ucinka takvih dijeta. One omogucavaju unošenje hrane bogate proteinima i mastima, dok ogranicavaju unošenje hleba, krompira, pirinca i ostale hrane sa dosta skroba. Medjutim, skeptici su bili iznenadjeni prošlogodišnjom studijom univerziteta Harvard, koja je ustanovila da takve dijete ne donose povecani rizik od srcanih oboljenja. Najnovija studija univerziteta Stenford potvrdila je te podatke i uporedila efikasnost nekoliko popularnih dijeta. 1972. godine pokojni doktor Robert Atkins napravio je preokret u svetu dijeta kada je saopštio ljudima koji su želeli da izgube težinu da moraju strogo da ogranice unošenje hrane bogate ugljenim hidratima, poput hleba i krompira. Atkinsovi saveti izgledali su revolucionarno. On je rekao da oni koji drže dijetu slobodno mogu da jedu hranu punu zasicenjih masti, ukljucujuci meso, puter i sir. Uprkos rezervisanom odgovoru medicinske zajednice, Atkinsova dijeta postala je svetska senzacija.

> Obogacenje svakodnevne prehrane vocnim sokovima moglo bi smanjiti rizik od obolijevanja od Alzheimerove i nekih drugih bolesti, izvestili su naucnici sa Sveucilišta u Glasgowu. Oni su izveli jednu od prvih studija o dobrim stranama antioksidanata, prirodnih spojeva koji znatno smanjuju uništenje celija koje uzrokuju slobodni radikali - glavni 'uzrocnici' bolesti i starenja. Ustanovili su da ih u soku grožda, posebno crnog, jabuke i brusnica ima najviše.Naucnici iz grupe Human Nutrition koji deluju pri Sveucilištu u Glasgowu napravili su eksperiment s raznim vrstama sokova, nastojeci otkriti koliko antioksidanata i drugih korisnih sastojaka sadrže, te su ustanovili da svi vocni sokovi nisu nutricionisticki jednako vredni.Polifenoli su vrlo jaki antioksidanti koji omogucuju tijelu da se oslobodi slobodnih radikala.

Popularni biljni dodatak ishrani ginko biloba možda i nije tako delotvoran u ocuvanju memorije starijih ljudi, bar ne na kratak rok, ukazuje americko istraživanje obavljeno na Univerzitetu države Micigen. Ekstrakt pomenute biljke spada u najviše korišcene dodatke ishrani i reklamira se kao sredstvo za bolje pamcenje starijih ljudi, pa cak i za popravljanje mentalnih funkcija ljudi obolelih od demencije, izveštava Rojters. Medjutim, istraživanje americkog tima, na celu sa dr Džozefom Karlsonom, obavljeno na 90 muškaraca i žena stzarosti od 65 do 84 godine, pokazalo je da oni koji su uzimali ekstrakt ginka svakog dana tokom cetiri meseca, nisu potom na testiranju memorije, pažnje i drugih kognitivnih funkcija pokazali ništa bolje rezultate nego ispitanici kojima je davan placebo.

Materija u kakau štiti od moždanog udara, infarkta, raka i dijabetesa. Naunici sa Harvarda zainteresovali su se za kakao nakon što su primetili kako pripadnici naroda Kuna, koji ga piju pet puta na dan, 25 puta rede umiru od raka te 13 puta rede od infarkta. Epicatehin, koji se nalazi u kakau, caju i vinu, naucnici su dugo smatrali beskorisnim. Iako se ne može objasniti mehanizam kojim sprecava oboljenja, profesor Hollenberg tvrdi kako je "ovo najveca revolucija od penicilina." U svakom slucaju, istraživaci kažu da je ova studija stavila tacku na cinejnicu da beli luk nema dejstvo i ne deluje pozitivno na višak holesterola

Prema istraživanju s University College London, crni caj smanjuje nivo stresnog hormona kortizola. Istraživanje je sprovedeno na 75 muških dobrovoljaca, nepušaca s redovnom navikom pijenja caja. Za vreme ispitivanja dobrovoljci nisu konzumirali druge vrste caja i kafu. Dobrovoljci su izloženi stresnim situacijama, a merio im se puls, pritisak, koncetracija krvnih plocica i kortizola te licna procena stresa. Povecanje pulsa i pritiska ostalo je isto u geupi koja je pila placebo i u grupi koja je pila crni caj. Ipak, nivo kortizola u krvi i licni doživljaj stresa bili su znacajno manji u grupi koja je pila crni caj. Pošto se ucinak crnog caja iskazuje 50 minuta nakon konzumacije caja, istraživaci naglašavaju da crni caj ne sprecava stres u stresnim situacijama, nego pomaže što bržem oporavku od stresa.

Odoljen je danas jedna od vodecih biljaka u fitoterapiji. Koristi se u raznim farmaceutskim oblicima (caj, tinktura, tablete... (Ovome je doprinelo njegovo umirujuce delovanje na nervni sistem, te se preporucuje svim osobama koje su napete, uznemirene, imaju probleme sa koncentracijom... Deluje dobro i na srce. Daje se u kombinaciji sa drugim biljem protiv nadimanja. Nosilac lekovitog svojstva je etarsko ulje kojeg ima u biljci od 0,2-2%. Variranja sadržaja etarskog ulja razlog je da se odoljen ne sakuplja u prirodi vec se za potrebe farmaceutske industrije koristi gajeni koren. Gaji se i kod nas ali nedovoljno. Masovna upotreba proizvoda odoljena je razlog da treba podsticati i razvijati gajenje ove biljke. Najviše se gaji u Belgiji i Holandiji odakle se i izveze najviše odoljena.

> Naucnici vec godinama veruju da nikotin stvara zavisnost kao i najzloglasnije vrste droge ali nisu bili u stanju da utvrde zašto. Prema otkricima Americkog instituta za borbu protiv zavisnosti, u mozgu pušaca se dešavaju hemijske promene slicne onima koje u mozgu zamorcica izazivaju kokain, heroin i druge vrste droga. Naucnik Roj Vajz u njegove kolege došli su do tog otkrica zahvaljujuci istraživanjima na mozgu osoba koje su za života taj organ zaveštale nauci, a cija celokupna zdravstvena istorija je takodje stavljena na raspolaganje naucnicima. Naucnici su bili u stanju da uporede moždano tkivo pušaca i zavisnih zamorcica, kaže Roj Vajz: “Svaka celija mozga je mašina koji proizvodi peptide koji se mogu nazvati hemijskim kuririma odnosno receptorima koji omogucavaju komunikaciju izmedju celija i odražavaju osetljivost mozga na droge.”

Mnogi Amerikanci se suocavaju sa ozbiljnim zdravstvenim problemima povezanim sa nezdravim nacinom ishrane i nedovoljnim vežbanjem. Sa rastucim zdravstvenim zabrinutostima, sve više ljudi pocinje da odlazi u sale za rekreaciju radi vežbanja i motivacije da promene svoje navike u ishrani. Sve više Amerikanaca širom zemlje odlazi u teretane. Neki odlaze da bi povratili dobru formu, dok drugi na taj nacin smanjuju stres. Koji god da je razlog, jedno je sigurno. Ti ljudi shvataju dobrobit i važnost rekreacije. «To je prilicno važno. Osecam se dobro posebno ako to radim posle posla ili za vreme rucka, kao sada». Red je savetnik u reklamnoj agenciji i kao i mnogi drugi sedi za stolom vecinom dana. Zato je odlazak u salu za vežbanje najbolji nacin za njega da ostane u dobroj formi i oslobodi se stresa svakodnevnog života. »Toi vam daje više energije, cini da se osecate zdravije i omogucava vam da jedete više hrane koju želite bez da se osecate krivim». Red i ostali ljubitelji teretana shvataju da cineci to, predupredjuju pojavu ozbiljnih zdravstvenih problema kao što je gojaznost. Sudeci prema podacima americkog Udruženja za gojaznost, 127 miliona odraslih ima prekomernu težinu, dok je 60 miliona ljudi gojazno. To stanje može da vodi ka ostalim zdravstvenim problemima kao što su dijabetes, visoki krvni pritisak i srcani napad. Sa tako zastrašujucom statistikom nije cudno što sve više ljudi odlucuje da se vrati u formu. Džejson Derevenijer je menadžer Vašingtonskog sportskog kluba i kaže da sve više ljudi postaje svesno zdravstvene dobiti od vežbanja.

Da li beli luk zaista može da pomogne u smanjenju holesterola? Nova studija donela je odgovor. Kada su laboratorijske studije nagovestile da beli luk ima moc da blokira holesterol, strucnjaci su poverovali da bi beli luk mogao da bude prirodni. Preparati sa svojstvima belog luka ubrzo su postali veliki hit, ali je ostala dilema stvarno dejstva?

Kokosov orah je još jedna od egzotičnih voćki koja se može naći i u našim piljarnicama. Pretpostavlja se da potiče iz Malezijskog arhipelaga i da se po tropskim područjima proširio – plutajući morem! Kokosova palma, naime, raste pored vode, pa je lako moguće da su morske struje nosile kokos i do udaljenijih obala. Životni vek ovih palmi je sedamdesetak godina, a godišnje na svakoj rodi stotinak oraha. Kokosov orah ima nekoliko slojeva: spoljašnji, dlakavi, tamnosmeđi, tvrd je, a na dnu ima tri rupe, koje podsećaju na ljudsko lice. To je i bio razlog što su ga Portugalci nazvali “koko”, što znači “nasmešeno lice”. Ispod kore je tanka, nešto svetlije smeđa “koža”, pa tek onda “meso”, koje je belo.

Vanila je, zapravo, nepotpuno sazrela mahuna divlje orhideje, čija je pradomovina Meksiko, a raste u prašumama tropske Amerike. Danas se gaji i plantažno, kao puzavica. NJene lijane debele su dva–tri centimetra i dugačke i do deset metara, a dugačke žute mahune beru se pre dozrevanja i moraju se preraditi u roku od 48 časova, da se ne bi uplesnivile. Sveže mahune nemaju karakterističnu aromu, ali se ona razvija u posebnom procesu uz dejstvo enzima. Najpre se sušenjem na suncu, vodenom parom ili ponavljanim umakanjem u kipuću vodu umrtvljuje tkivo ploda, a sledi fermentacija pod uticajem vazduha, toplote i vlage u bakrenim kotlovima, usled čega potamni. Proces traje nekoliko nedelja, a zatim se vanila suši. Vanila se koristi za aromatizovanje raznih vrsta kolača, suflea, kremova, pudinga, slatkih jela, napitaka i slatkih sosova.

Ukus lešnika u poslasticama svima je dobro poznat, naročito prženog pa iseckanog, mada ni mlevenom ili celom ništa ne nedostaje. S njim retko šta može da se poredi! A zašto bismo ga i menjali bilo čim drugim, kad je ne samo fini nego i koristan?

Naviknite organizam na novi režim ishrane tako da dan zapocnete jutarnjim obrokom koji ukljucuje jabuke, narance i grejp jer cete tako podstaknuti probavu. Nastojte izbegavati banane za dorucak jer su teške. Tek u podne pojedite pravi obrok s ugljenim hidratima ili belancevinama, ali ih nemojte mešati. Pojedite meso i povrce ili testeninu i povrce, a ne meso i testeninu ili krompir i rižu. Što se ukusa tice, povrce ide uz sve te ga treba obilno jesti zbog vitamina i minerala koje sadrži, a belancevine i ugljenehidrate ne bi trebali kombinovati. Vecerajte uvek u isto vreme i to oko šest sati i neka vam to bude zadnji obrok u danu. Navece izbegavajte voce ako ste jeli meso ili testeninu za rucak jer se brže razgradjuje i time opterecuje sistem za varenje.