Preskakanje dorucka nece vas uciniti mršavijima - naprotiv, istraživanja su pokazala da su osobe koje za dorucak jedu žitarice ili peciva znatno vitkije od osoba koje ne doruckuju ili jedu mesne preradevine i jaja. Dorucak bi trebao osigurati cetvrtinu dnevnih potreba organizma za hranjivim materijama, stoga je važno šta cemo doruckovati. Dobar dorucak ukljucuje mleko ili mlecne proizvode kao dobar izvor belancevina i kalcijuma, integralna peciva ili pahuljice, kao izvor složenih ugljenih hidrata, i voce kao izvor prehrambenih vlakana te nekih vitamina i minerala. Propustimo li dorucak, mnogo je verovatnije da ce nas tokom dana napasti neutaživa glad koja ce nas naterati da zgrabimo prvu hranu koja nam se nade u blizini. No dorucak ne deluje pozitivno samo na liniju nego i na mentalne sposobnosti.

Konstantno uzimanje velikih kolicina kofeina može doslovce dovesti do psihickih bolesti, pokazuju najnovija istraživanja. Ta su otkrica važna kad se zna da oko cetiri petine covecanstva svakodnevno ispija šoljice i šoljice kafe. Prema americkim naucnicima, budete li na dan pili pet šoljica kafe ili ekvivalentnu kolicinu kofeina iz cajeva, kola i slicnih napitaka, mogucnost da se na vama vidi poremecaj antisocijalnog poremecaja licnosti te da istodobno postanete zavisnik o alkoholu, marihuani ili kokainu dvaput je veca. Tvrdokorni konzumenti kofeina imaju isto tako dvostruko vece šanse da se pocnu ponašati panicno te da postanu anksiozni i depresivni. Cak i umereni konzumenti pokazali su povecanu prisutnost nekih od navedenih oboljenja. Istraživanje sprovedeno na Institutu za psihijatriju i genetiku obuhvatilo je 3600 parova blizanaca s vrlo slicnom genetskom strukturom.

Novogodšnji i božicni praznici dovode do stresa, kome su, prema istraživanju Asocijacije americkih psihologa, najviše podložne žene. Istraživanje je obuhvatilo 417 žena i 369 muškaraca, a ustanovljeno je da 44% predstavnica lepšeg pola pate od pretpraznicnog stresa, dok samo 31% muškaraca ima taj problem. Prema rezultatima istraživanja, ispostavilo se da se stresno stanje u pretpraznicnim danima uglavnom pojavljuje zbog nedostaka vremena i novca, kao i iz neophodnosti da se kupi mnoštvo poklona u kratkom vremenskom roku. Žene se umaraju i tokom neradnih dana pripremajuci hranu i spemajuci kucu, a i odgovornije pristupaju kupovini poklona.

Pradomovina tamarinda verovatno je orijentalna tropska Afrika ili južna Azija, jer spontano raste po čitavoj Indiji gde se široko i odvajkada upotrebljava. “Meso” koje okružuje semenke sadrži oko 20 voćnih kiselina i oko 35 odsto šećera, kao i terpene (limonin i geraniol) i drugo. Lepljive tamnosmeđe komuške dolaze u trgovinu polusušene, bez semenki. Kad se namoče u toploj vodi, dobije se ljuta smeđa tečnost koja je neizbežni sastojak indijskog karija, a glavni je začin indonežanske kuhinje (koristi se za sos kojim se marinira sir od soje – tofu – pre prženja). Sadrži ga i vurstersi sos. Danas se tamarind uzgaja u svim tropskim područjima, a industrijski se koristi u proizvodnji voćnih napitaka. Deluje lako laksativno i osvežavajuće.

Optimisti duže žive od onih koji imaju mračan pogled na svet, saopštili su svetski naučnici. U najnovijoj studiji, objavljenoj u SAD, ispitivano je oko 7.000 odraslih, počev od njihove srednje škole sredinom 60-tih godina. Stručnjaci su otkrili da su oni koji su bili optimisti u mladosti, imali manji rizik da umru u narednih 40 godina. U proseku, oni koji su najveći pesimisti imaju 42 odsto veću šansu da umru od bilo kakve bolesti u odnosu na optimiste, navodi se u istražovanju predstavnika američke klinike Majo. Najnovija studija je potvrdila rezultate prethodnih istraživanja o uticaju optimista i pesimista na sopstveno zdravlje, naveli su stručnjaci i dodali da optimisti duže žive bez obzira na zdravstveno stanje. Optimisti manje pate od depresije, u boljoj su fizičkoj formi, više vode računa o ishrani i više se kreću, navodi se u studiji.

Izgleda šašavo, ali ako imate problema sa alergijama samo napucite usne ili okrenite obraz prema osobi koja ce vas poljubiti i vaši problemi ce nestati. Ne verujete!? Upravo to su dokazali japanski naucnici koji tvrde da ljubljenje sa voljenim osobama smanjuje alergijsku reakciju. U istraživanju je ucestvovalo 48 ispitanika od kojih je polovina patila od ekcema (oblika atopicnog dermatitisa), a polovina je bila alergicna na pelud. Svi su imali zadatak da 30 minuta slušaju romanticnu muziku i razmenjuju poljupce sa bracnim partnerom ili osobom sa kojom su u vezi. Zatim im je uradjena analiza krvi. Dve nedelje kasnije slušali su istu muziku i grlili istu osobu kao i ranije ali bez ljubljenja. Analiza krvi je pokazala da se nivo imunoglobulina, antitela koje imuni sistem proizvodi kao rekaciju na alergen, znacajno smanjila samo nakon faze ljubljenja.

Svakodnevne fizicke aktivnosti, kao što su džogiranje, plivanje ili sat vremena vežbanja, mogu da smanje rizik od raka creva. Cak i sredjivanje kuce može da pomogne, pokazalo je istraživanje u kojem je ucestvovalo više od 413.000 ljudi u deset evropskih zemalja. "Ovo istraživanje je veoma važno, jer je obuhvatilo veliki broj ispitanika širom Evrope koji su upražnjavali razlicite fizicke aktivnosti", izjavila je vodja studije dr Kristin Fridenrajh iz Medjunarodne agencije za istraživanje kancera (IARC), sa sedištem u Francuskoj. Analizirajuci kako fizicke aktivnosti uticu na razvoj raka debelog creva, tim medjunarodnih strucnjaka je otkrio da se kod ljudi koji su najviše radili vežbe, rizik od kancera smanjio za 22 odsto, a rizik od pojavljivanja tumora na desnoj strani debelog creva za cak 35 odsto. Ova disproporcija nije objašnjena.

Kod dece koja jedu vecu kolicinu proizvoda od celog zrna žitarica i ribe postoji manji rizik od razvoja astme, pokazali su naucni rezultati, objavljeni u medicinskom casopisu "Toraks". "Povecana rasprostranjenost astme u zapadnim zemljama može se povezati s promenom navika u ishrani", izjavio je dr H.A.Smit iz holandskog Nacionalnog instituta za javno zdravlje i ekologiju. On i njegove kolege su ukazali da su ispitivanja dece pokazala da je pojava astme manje verovoatna ako se poveca unošenje voca, povrca, mlecnih proizvoda, celog zrna žitarica i ribe. Istraživaci su ispitivali odnos izmedju unošenja takve hrane i pojave astme kod 598 dece u Holandiji starosti izmedju osam i 13 godina, izvestila je agencija Rojters. Nije utvrdjena jasna veza izmedju astme ili šištanja pri disanju i unošenja citrusa, povrca i mlecnih poizvoda, ali je utvrdjena takva povezanost sa konzumiranjem ribe i proizvoda sa celim zrnom žitarica.

Dermatolozi kažu da je normalno da dnevno ispadne izmedu 80 i 100 vlasi, ali kad se kolicina kose koja ispada povecava, valja potražiti uzrok. Kod muškaraca je taj problem uglavnom povezan s hormonskim i naslednim uzrocima, ali kod žena postoji više mogucih uzroka. Jedan od cestih razloga pojacanog ispadanja kose kod žena je i nepravilna ishrana Kosa i nokti tada pate zbog nedostatka vitamina, belancevina i minerala. Hormonske promene, posebno kod porodaja ili u menopauzi, mogu uzrokovati jacu proredenost kose. I u starosti dolazi do njenog znatnijeg gubitka. S godinama se smanjuje aktivnost korena pa kosa raste sporije. Vlakna kolagena koja obavijaju koren vlasi postaju kruta, stiskaju ga, pa ne dobija dovoljno hrane. Stres postaje sve znacajniji faktor rizika za nastanak mnogih bolesti, a primeceno je da ima znacajnog udela i kod ispadanja kose.

Ako je migrena prouzrokovana naslednim i hormonskim faktorima, što nije retkost kod žena, onda treba eliminisati sve druge krivce koji izazivaju migrenu. l Izbegavajte hranu koja podstice napad. Namirnice koji su najveci krivci za migrenu sadrže aktivne supstance koje deluju na krvne sudove. Tako u cokoladi, u suhomesnatim proizvodima i u plesni sireva ima fenilalanina, u ribljim konzervama tiramina i histamina, u salamama nitrata, kao i natrijum gultaminata u industrijskim zacinima i kockama za supu (ima ga i u prženoj hrani i alkoholu, posebno u belom vinu i šampanjcu). l Naucite da se nosite sa stresom, on je krivac broj jedan. I neraspoloženje i preterano veselje mogu da podstaknu pojavu migrene. l Naucite da se opustite: redovno radite vežbe za relaksaciju, slušajte laganu i umirujucu muziku... l Bavite se nekim sportom koji opušta. Preporucuje se plivanje, golf, taj-ci, ali i šetnja i vožnja biciklom.

Ove biljke najbogatiji su izvori minerala, mikroelemenata i retkih elemenata, neophodnih za pravilan rad našeg organizma Vakame, kombu, nori, hidiki… samo su neki od, za naše uši egzoticnih, naziva morskih algi. Vec po zvucanju može se zakljuciti da su japanskog porekla, što znaci da se u njihovoj kuhinji najviše i koriste, ali se jedu i u vecini ostalih obalskih i primorskih zemalja. Dele se u cetiri grupe: smede, zelene, crvene i plavozelene (koje su mikroskopski male), a neki ih nazivaju i morski korov. No da li je to baš tako, zakljucite sami posle citanja ovog teksta. Alge su najbogatiji izvor minerala, minerala u tragovima i retkih elemenata. Tacnije, svih 77 minerala kojih ima u morskoj vodi – ima i u algama, a organizmu je neophodno njih 56 za pravilan rad.

> Kalcijum u kostima nije trajno vezan, vec se iz njih oslobada ako nedostaje u ostalim delovima organizma. Zato je važno da se održava stalno nivo kalcijuma u krvi, a ovo se postiže svakodnevnim unosom dovoljne kolicine namirnica koje ga sadrže. U suprotnom kalcijum se "krade" iz kostiju, što dovodi do njihove krhkosti, poroznosti i lake lomljivosti. U poslednje vreme sve više se govori i o znacaju kalcijuma za prevenciju visokog krvnog pritiska i gojaznosti, a pokazalo se da ovaj sastojak pomaže i kod predmenstrualnih simptoma, utice na koncentraciju i intelektualne sposobnosti. Mnogo je faktora koji povecavaju gubitak kalcijuma. Tako prehrana bogata belancevinama životinjskog porekla i natrijumom podstice gubitak kalcijuma, kao i kofein i alkohol. U slucaju veceg gubitka kalcijuma, koji se ne može nadoknaditi ishranom, propisuju se preparati kalcijuma, ali vrlo cesto postalja se pitanje delotvornosti i mogucnosti organizma da ih iskoristi.

Potice iz Brazila, ali se danas najviše proizvodi u Indiji I na našim tezgama odnedavno (ponovo) mogu da se nadu neki egzoticni koštunjavi plodovi, medu njima i indijski orah, poznat i kao kešu - cashew. Potice iz Brazila, a u Indiju, koja je danas najveci svetski proizvodac, uvezli su ga Portugalci. Ovaj koštunjavi plod, velicine oko tri centimetra a oblika bokserske rukavice, raste iz mesnatog pseudoploda, kešu jabuke, socne i slatke, od koje se pravi sok. Plod može biti pojedinacan, ili u grozdu i ima sopstvenu cauru. “Kešu jabuka” je duga od šest do 15 centimetara, kruškolika, sa žutom ili crvenom ljuskom, koja pokriva vlaknastu, socnu pulpu. Raste na kešu stablu, koje može dostici 15 metara, debelo je i zakrivljeno, s povijenim granama koje cesto dopiru do zemlje. Ima sitne ružicaste cvetove, koji rastu iz pazuha lista. Mogu biti muški, ženski ili oba na istom cvetu.

Zima je, bez sumnje, vreme kupusa, kako kiselog, tako i svežeg. I dobro je što je to tako. Jer, da podsetimo, u kupusu ima mnogo vitamina C, najboljeg saveznika protiv prehlada (ali i skorbuta), kao i vitamina E (antioksidans), K (važan za koagulaciju), onih iz grupe B i, u kiselom kupusu, vitamina U (jedan od najredih, a smatra se da leci cireve, kako spoljne, na koži, tako i unutrašnje, na želucu i dvanaestopalacnom crevu), kao i mnogo kalijuma (475 mg%), kalcijuma, fosfora, sumpora (koji mu daje antisepticna svojstva), gvožda, bakra, cinka i magnezijuma. Naravno, vitamin C se kuvanjem gubi, pa se preporucuje da se jede što više svežeg i kiselog kupusa. Ima i mnogo mlecne kiseline, kojoj se i pripisuje njegovo lekovito dejstvo, ali je opet važno podvuci – treba ga jesti presnog.

Uspešno se koristi u humanoj medicini, posebno u gerijatriji i pedijatriji, za regulaciju rada žlezda s unutrašnjim lucenjem, narocito nadbubrežne, zatim kod malaksalosti, depresije... Još od vremena Hipokrata poznato je korisno delovanje maticnog mleca na ljude i životinje. Za njegovu lekovitost znali su i stari Kinezi koji ga nisu koristili u cistom stanju, vec su, prema drevnim receptima, bolesnicima i starima davali larve iz maticnjaka, jer su verovali da one produžuju život, regenerišu celije i pomažu ozdravljenju. Maticni mlec je proizvod sekrecije žlezda mladih pcela i predstavlja za njih isto što i majcino mleko za decu – hranu. Zato ga još zovu pcelinje mleko. Larve se hrane iskljucivo njime u prva tri dana života, a matice neprekidno. Zahvaljujuci toj hrani matica je ustanju da za jedan dan snese i 2.000 jaja dvostruko težih od nje same.