Brza rešenja za vracanje samopouzdanja ne postoje. Želite li poraditi na verovanju u sebe, okrenite se sebi i svojim snagama jer samo tako možete rešiti problem. Sve što vam je potrebno je volja, trud i vreme. Brza rešenja nisu moguca jer ako ste 20 godina imali negativano mišljenje o sebi, toga se negativnog modela razmišljanja ne možete rešiti na brzinu. Uspešne osobe svoje ciljeve ostvaruju polako, korak po korak, a ne preko noci. Samo uz trud i brojne pokušaje uspecete se zauvek rešiti negativnih misli i vratiti izgubljenu veru u sebe. Kad god vas obuzmu crne misli, pocnite razmišljati ili raditi nešto što vas veseli. U stresnim situacijama te se negativne misli mogu ponovno javiti, ali kljuc je u tome da se s njima treba hrabro suociti i nauciti izici na kraj. Recept za vracanje samopouzdanja je jednostavan, a sastoji se od cetiri kljucna koraka pomocu kojih cete uz trud i, naravno, strpljenje, postici željene rezultate i uspeh u svemu cega cete se prihvatiti u privatnom ili poslovnom aspektu života.

Starije osobe koje cesto hranu zacinjavaju curryjem, s obzirom na promene kognitivnih funkcija, bolje prolaze od onih koji curry ne koriste nikad ili retko, pokazuje studija sprovedena u Singaporu. Starije osobe dobi 60-93 godina su ispunjavale testove za procenu mentalnih sposobnosti i najbolje su rezultate postigli oni koji cešce uživaju u curryju. Zasluge se pripisuju kurkuminu, materiji iz jednog od zacina koji se koristi za izradu curryja.

Ima malo natrijuma a mnogo kalijuma, pa ga ne treba soliti da se taj povoljan odnos ne bi narušio. – Koristan u borbi protiv celulita Prilicno je rašireno mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost, cak da je štetan. Lako je ustanoviti da tako misle neupuceni – dovoljno je tek usputno se upoznati s njegovim biološkim sastavom – mineralima i vitaminima – pa da se uverimo u suprotno. Krastavac, doduše, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belancevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7), ali mu je ukupna kolicina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu cini kalijum (160 mg%). Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožde, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diureticno svojstvo. Da bi se ono sacuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, cime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povrce preporucuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokracnu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokracnom mehuru, a time što podstice izlucivanje vode, krastavac potpomaže i izlucivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu cini mekšom. Snižava šecer u krvi pa se preporucuje i dijabeticarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju.

Egalinska kiselina deluje na maligne ćelije, koje se umnožavaju velikom brzinom, tako što usporava i u određenoj koncentraciji potpuno sprečava njegovu deobu Jagodičasto voće malina sadrži elaginsku kiselinu koja blagotvorno deluje na ćelije koje su oštećene kancerom, navedeno je u naučnom radu srpskih istraživača koji je nedavno objavljen u britanskom časopisu „Hemija hrane”, čiji je izdavač Institut u Redingu. Kako se navodi u tom časopisu, sem elaginske kiseline, i drugi njeni sastojci, antocijanini i polifonoli, imaju preventivno dejstvo protiv ove rasprostranjene bolesti kod nas i u svetu. Preventive radi, dovoljno je dnevno pojesti 130 grama ovog jagodičastog voća. I smrznuta malina zadržava elaginsku kiselinu.

Ove semenke izuzetno su bogate kalijumom, kalcijumom, vitaminima C, A, i E, kao i folatima Pistaći, ta omiljena dekoracija mnogih, naročito istočnjačkih, poslastica, su semenke malih stabala, poreklom iz južnog Turkestana, a već četiri milenijuma se gaje u celom Sredozemnom basenu. Ima ih više vrsta, a stabla im se dele na muška i ženska (kao kod kivija). Semenka je prekrivena crvenosmeđom opnom, a jezgro joj je intenzivno zeleno, pa se rado koristi za sladoled. LJuska se otvara poput školjke. Prodaju se kao usoljene grickalice, a mogu se koristiti za dodavanje ratluku, svim kolačima (kao zamena za orahe), raznim kremovima, voćnim salatama… Ukus pistaća je veoma nežan, ali se kuvanjem ta prefinjena aroma gubi – ali, boja i dalje ostaje. No, nisu samo lepi i ukusni, nego su i zdravi.

Salata je biljka koja prati naše jelovnike gotovo čitave godine. To možemo zahvaliti velikom broju njenih sorti, koje se jednako uspešno uzgajaju u rano proleće, leti, pa čak i preko zime. Njen najveći deo, čak do 95 odsto čini voda. Međutim, iako je salata kao energetski izvor gotovo beznačajna (100 grama salate sadrži 63 kJ ili 15 kcal), to nimalo ne umanjuje njenu hranljivu vrednost. Naprotiv, ona obiluje dragocenim mineralima i vitaminima. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalcijuma (24 mg%) i gvožđa (0,5 mg%), znatne količine magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra. Od vitamina najbogatija je vitaminom C (24 mg%), karotinom (0,12 mg%) i gotovo svim vitaminima grupe B, te vitaminom E. Uzgajivači zelenu salatu razvrstavaju prema četiri glavne odlike to su: salata glavatica ili puterica, hrustava kristal-salata, lisnata salata za branje i lisnata salata za rezanje, koje se dalje dele u mnoštvo podvrsta i varijeteta. Kod nas su svakako najproširenije i najomiljenije prve dve vrste: puterica i kristal-salata.

Šta god da pojedete, prosto se "zalepi" na vas i "nece da ode"; ili, ma koliko vam prijateljice govorile da fenomenalno izgledate, da izgledate kao mankekenka, vi smatrate da manekenke uglavnom lice na daske za peglanje i želite da se malo ugojite - ali ultrabrzom brzinom "spalite" sve što pojedete (prosto da se upitate da nemate možda gliste, ili da vaša pantljicara nema možda gliste). Ni jedna ni druga situacija ne moraju biti znak nikakve bolesti vec, jednostavno, sporog ili brzog metabolizma - što samo znaci da svoju ishranu morate prilagoditi svom metabolizmu i izgledacete baš onako kako želite. Kako znati da li vam je metabolizam brz, normalan ili spor? Nije teško. Znaci sporog metabolizma su sledeci: budite se umorni, spava vam se posle rucka, imate nizak pritisak, ruke i stopala su vam cesto hladni, zacas dobijete kilograme viška, povremeno osecate nadutost, brzo se zamarate, lako zaspite uvece, imate problema sa varenjem, mišici vam nisu cvrsti. Naravno, samo jedan od ovih znakova ne znaci da imate spor metabolizam. Zapravo, ako ste se prepoznali u maksimalno cetiri navedene stavke, metabolizam vam je brz, izmedu pet i sedam - metabolizam vam je normalan, a ako ste se prepoznali u osam ili više stavki, imate spor metabolizam.

Leci razna oboljenja, jaca i cisti organizam, popravlja krvnu sliku O maslacku kao o lekovitoj biljci i eliksiru znalo se od najstarijih vremena. Drevni narodi su ga primenjivali u lecenju najrazlicitijih oboljenja, kao i za jacanje i oporavak celog organizma. Mnogi narodni vidari našeg podneblja tvrde da sveže isceden sok mladog maslacka, najbolje u sokovniku, može da popravi narušeno zdravlje, cak i u slucajevima kad je svaka nada napuštena. U oficijelnoj medicini i farmaceutskoj industriji koren maslacka se koristi kao sirovina za dobijanje lekova, jer su istraživanja i fitohemijske studije pokazali da on sadrži gorki glikozid taraksicin, polisaharide, insulin, saharozu, belancevine i mnoge druge korisne tvari. Listovi maslacka bogati su karotinoidima, vitaminima A, B1, B2 i C, stearinima, inulinima, kaucukom, holinom, organskim kiselinama, solima kalcijuma i kalijuma, sluzima i smolama.

Prisutnost masti u želucu može smanjiti antikancerogeni efekat vitamina C, sugerisu rezultati istraživanja sprovedenog na University of Glasgow. Vitamin C uništava potencijalno kancerogene spojeve koji nastaju kad se slina i neki sastojci hrane pomešaju sa želucanom kiselinom Nakon što su u laboratorijskim uslovima stvorili uslove koji vladaju u ljudskom želucu naucnici su utvrdili da vitamin C uništava potencijalno kancerogene spojeve koji nastaju kad se slina i neki sastojci hrane pomešaju sa želucanom kiselinom. Kad su u tu mešavinu dodane masti došlo je do naglog smanjenja ucinka vitamina C. Istraživaci veruju da ce njihovi nalazi predstavljeni na sastanku Society of Experimental Biology pokazati na koji nacin ishrana može dovesti do razvoja nekih oblika raka želuca.

Prema novom japanskom istraživanju, recept za dug, zdravi život jeste šoljica zelenog caja. Odrasle osobe koje su dnevno popile barem 5 šoljica caja imale su 16% manju stopu smrtnosti i 26% manji rizik od oboljenja od krvnih bolesti u odnosu na one koje su unosile manje od šoljice caja dnevno. Uoceno je da su pozitivni efekti konzumacije caja izraženiji kod žena nego kod muškaraca. Konzumacija zelenog caja, medjutim, nema uticaja na rizik od pojave karcinoma. Takodje, naucnici nisu uspeli pokazati pozitivno delovanje crnog caja na smanjenje stope smrtnosti."Magicna" svojstva caja pripisuju se polifenolima - posebno supstanci pod imenom epigalokatehin-3-galat - zbog njihovog snažnog antioksidativnog delovanja. Iako rezultati ove studije potvrdjuju pozitivno delovanje zelenog caja na zdravlje, brojni su naucnici zauzeli neutralan stav prema tome da se preporuci njegova konzumacija u velikim kolicinama.

Brusnice spadaju u bobicasto voce i poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujuci vecoj kolicini vitamina C ima kiselkasti ukus. Najcešci oblik u kojem možete da konzumirate ovo izuzetno hranljivo i zdravo voce je sok. Ono što brusnice izdiže iznad ostalog bobicastog šumskog voca jeste njihov ucinak na ocuvanje zdravlja. Brusnice možete da jedete sveže, osušene, smrznute ili da pijete sok napravljen od njih. Plodovi su posebno bogati (uz klasicne vitamine A i C, kalijum i vlakna) razlicitim zaštitnim materijama kao što su bioflavonoidi (snažno antioksidativno delovanje cime se smanjuje rizik od kancerogenih oboljenja). Antioksidansi pomažu kod prevencije kardiovaskularnih bolesti, a hipuricna kiselina predstavlja prirodni antibiotik s izraženim delovanjem protiv gljivica. Antocijanini i proantocijanidi pomažu kod obnavljanja celija odgovornih za culo vida. Uz sve to, brusnice imaju izrazito male kolicine šecera i deluju na snižavanje glukoze u krvi, što odgovara dijabeticarima. Istraživanja naucnika pokazuju da tri caše soka od brusnica dnevno povecavaju nivo antioksidanasa u plazmi preko 120 odsto, takode se u krvi podiže i nivo dobrog holesterola (HDL), pa se na taj nacin rizik od bolesti srca i krvnih sudova smanjuje za velikih 40 odsto.

Sastojak kurkumin koji se može naci u "curry" zacinu može pomoci u borbi protiv tumora prostate, objavili su americki istraživaci u casopisu Cancer Research. Kukurmin, ekstrakt korena kukurme pokazao je korisnu aktivnost u lecenju i prevenciji tumora, multiple skleroze te Alzheimerove bolesti. Prema novom istraživanju naucnika sa sveucilišta Alabama kukurmin je takodje koristan i kod lecenja tumora prostate.Molekularni mehanizam za njegovo antitumorsko delovanje još uvek nije poznat iako se smatra da kukurmin inhibira sintezu MDM2 te veže p53 protein i modulira ekspresiju p21 proteina. U SAD-u svaki 6 muškarac ima tumor prostate a svake godine se otkrije 218 000 novih slucajeva. Kurkumin je materija iz kurkume i zacina curry.

Tokom života organi za varenje moraju da prerade 30 tona hrane i više od 50.000 litara tecnosti, a ukoliko preko hrane i vode unesemo i brojne štetne bakterije, viruse, gljivice i štetne materije, želudac i creva moraju da obave još jedan važan zadatak: optimalnu zaštitu organizma. Tanko i debelo crevo su najvažniji organi imunološkog sistema jer se cak 80 odsto zaštite organizma odvija se u njima, a narocito u debelom crevu. Zaštita od izazivaca U zaštiti organizma od bakterija i virusa creva primenjuju dva odbrambena sistema - takozvanu crevnu floru i sluzokožu creva. ....Crevna flora: U crevima žive milijarde mikroorganizama (pretežno bakterija), a više od 400 razlicitih vrsta prekrivaju unutrašnje zidove crevnog trakta, dugog od sedam do devet metara. To je crevna flora, koja ukupno teži 1,5 kilogram. Bakterije u crevima preraduju hranu svarenu u želucu, suzbijaju opasne klice (bakterije, gljivice) i razgraduju otrovne materije. - Sluzokoža creva: Crevna flora, medutim, ne može da neutrališe dejstvo svih izazivaca bolesti i otrova. Minijaturni virusi najcešce preživljavaju i tada u akciju stupa sluzokoža creva. Preko nje su u krv ubacuju hranljive materije, ali ona je važna i zato što se u njoj stvara više od 70 odsto ukupnih odbrambenih celija u organizmu. Takve celije otkrivaju viruse i uništavaju ih. U krv i limfu se iz creva takode transportuju celije koje štite sluzokožu drugih organa (npr. disajnih puteva), a kada se poremeti odbrambena funkcija, u crevima se šire opasni mikroorganizmi, recimo, gljivice, koje troše hranu, vitamine i mineralne materije. Osim toga, proizvode otrove koji dospevaju u krv. Tako slabi ceo imunološki sistem i postajemo podložni bolestima (prehlada, kožne bolesti). U vecini slucajeva zatvor ili proliv remete rad odbrambenih mehanizama u crevima. Zbog toga treba regulisati varenje, što se postiže kretanjem, kao i unošenjem vlaknastih materija i bakterija mlecne kiseline.

Pre nego što je pivo pocelo da se proizvodi industrijski, postojale su razlicite, domace varijante ovog fermentisanog napitka. U pravoslavnim manastirima, na primer, pripreman je tako što se, pored žitarica, dodavao i med. Tako je ovaj napitak predstavljao izvanrednu energetsku dopunu oskudne ishrane u vreme posta. Napitak je izvanredan energetski dodatak ishrani u vreme posta. Pripreman je tako što se, pored žitarica, dodavao i med. Po jednoj od manastirskih receptura, napitak tamne boje monasi pripremaju u sudu zapremine dvadesetak litara, u koji se sipa osamnaest litara vode, 300 grama proprženog jecma i 20 grama hmelja. Od momenta kljucanja, kuva se 60 minuta. Zatim se u tecnost spusti zavezana platnena vrecica u kojoj je šaka kukuruznog brašna i još sat nastavi kuvanje. Prohladjena tecnost se procedi kroz retku lanenu tkaninu, uspe pola litre meda i meša dok se ne rastopi.

Cak i umereni nedostatak gvoždja može nepovoljno da utice na pamcenje i sposobnost ucenja kod žena, ali preparati gvoždja kao dopuna ishrani mogu da poprave stanje, pokazalo je istraživanje obavljeno na Univerzitetu Pensilvanije, u SAD. Gvoždje je od bitne važnosti za distribuciju kiseonika svim celijama tela i poznato je da njegov manjak nepovoljno utice na razvoj mozga i ucenje novorodjencadi i dece. Malo je, medjutim, pažnje posvecivano uticaju manjka gvoždja na kognitivne funkcije žena u plodnom dobu, koje su izložene povecanom riziku od nedovoljnih zalihe ovog minerala u organizmu. Medju ženama najvecem riziku od nedostatka gvoždja izložene su trudnice i one koje imaju tegobne menstruacije. Ženama starosti od 18 do 50 godina preporucuje se unos 18 miligrama gvoždja dnevno, a kad su u trudnoci 27 miligrama.