Iznenadna odluka o prestanku pušenja 2-3 puta je delotvornija od planiranja tog velikog dana unapred, tvrde nedavno objavljena istraživanja. Mnogo pušaca želi da prestane, no nedostaje im motivacije. Prema Robertu Westu, kljuc uspeha je da motivacija za prestankom postepeno raste, sve do jednog dana kada ce se želja za ostavljanjem cigarete neocekivano javiti. - Ova saznanja se poprilicno sukobljavaju sa ranijim - priznaje autor istraživanja West, ali dodaje da svoje rezultate može potkrepiti intervjuima sa 1900 pušaca i bivših pušaca iz Engleske. Predlaže sistem “kap koja prelije cašu” za prestanak pušenja. Ponavljajuci izjave poput “Pušenje je preskupo”, “Ne želim pušiti pred decom”, “Narušavam zdravlje” i drugih, nesvesno ce doci do promene razmišljanja.

Neuravnotežena svečarska ishrana bogata šećerima i mastima ostavila vam je svu silu „neprijatelja“ nataloženih u organizmu - čak i ako se niste ugojili. Nedelja detoksikacije je najbolji način da ih izbacite. - Neumerena, nekvalitetna i rizična ishrana veliki je izazov po zdravlje Poseban aspekt je unos tečnosti. Slabomineralna prirodna negazirana voda ne samo da je najvažniji element uravnotežene ishrane, već je neophodan čistač organizma i najbolja podrška fizički aktivnom telu. Predlaže se režim zasnovan na umerenosti i raznovrsnosti, uz unos tečnosti koji omogućava optimalan metabolizam, čiji su zajednički imenitelji zdravlje, lepota i zadovoljstvo. PRVI DAN Nakon buđenja čaša slabomineralne negazirane vode (u daljem tekstu ČSNV)

Genetska mapa pijavice, to je projekat od kojeg medicina danas mnogo očekuje. Pijavice razređuju krv tako što u nju ubacuju antikoagulante i luče molekule koji deluju kao anestetici. Lekari su ih smatrali najefikasnijim lekom protiv upale vena i bolova u zglobovima. Sredinom 19. veka Francuska je, recimo, trošila 60 miliona pijavica godišnje na 30 miliona stanovnika. I dan-danas se u nekim bolnicama koriste kao dopunsko sredstvo u reparativnoj i rekonstrutivnoj mikrohirurgiji i ortopediji. U zemljama u kojima je primena pijavica u terapeutske svrhe uobičajena pojava, zakon propisuje da moraju da budu za jednokratnu upotrebu i kontrolisanog porekla. Nekoliko timova stručnjaka već desetak godina proučavaju genom medicinske pijavice (Hirudo medicinalis) sa ciljem da popišu sve lekovite molekule sadržane u njenoj pljuvački i nervnom sistemu.

Naucnici su konačno otkrili zašto nam se spava nakon ručka. Takvu reakciju prouzrokuje glukoza, šećer u hrani. On blokira celije mozga koje proizvode protein oreksin, koji nam pomaže da ostanemo budni. Te su celije važne u reagovanju organizma na stalne promene energetskih stanja u telu i promene seksualnog nagona, apetita, metabolizma i lučenja hormona. Kako bi mogle normalno funkcionisati, mozak mora uvek imati dovoljnu dozu glukoze. No naucnici su otkrili pore na membranama tih celija zbog kojih glukoza blokira njihovo funcionisanje. Te smetnje mogu dovesti do narkolepsije, hronične pospanosti, ali i debljine. Rezultati studije sa Sveučilišta u Manchesteru objavljenu su u časopisu Neuron.

Grickanje oraha, svih vrsta i veličina, s ljuskama ili bez, jedna je od omiljenih zanimacija pri gledanju televizije ili raznih sportskih događaja. Muškarci se obično ne zamaraju visokokaloričnim sastavom tog suvog voća, a žene nakon konzumacije oraha žive u strahu od suvišnih kilograma. Ipak, društveni mit o tome kako orasi debljaju ne drži vodu ako je verovati brojnim istraživanjima pozitivnog dejstva oraha, koja se sprovode tokom poslednjih godina. Nova spoznaja potakla nas je da objavimo malu listu najpopularnijih oraha. Pobednici su bademi, odlični izvori vitamina E, koji štite od infarkta i raka. Na drugom mestu obični su ili evropski orasi, jedinstveni po tome što sadrže iste masne kiseline kao losos, a sprečavaju razvijanje šećerne bolesti kod odraslih.

Konzumiranje premalo ribe, voća i povrća loše je za zdravlje ljudi isto kao i pušenje, tvrde stručnjaci sa Holandskog nacionalnog instituta za zdravlje i prirodnu sredinu (RIVM). Oni istovremeno napominju da loša ishrana trenutno predstavlja glavni uzrok ozbiljnih oboljenja i smrtnih slučajeva u Holandiji. Iz istraživanja koje su obavili stručnjaci RIVM proizlazi da nezdrava ishrana Holanđana četrdesetih godina smanjuje očekivani životni vek za 1,2 godine u odnosu na prosek, dok gojaznost smanjuje očekivani životni vek za 0,8 godina, prenela je agencija Rojters. Ustanovljeno je da čak 75 odsto od ukupno šesnaest miliona Holanđana jede manje ribe, voća i povrća nego što se preporučuje. Svake godine loša ishrana izaziva 13.000 smrtnih slučajeva čiji su uzrok dijabetes, kardiovaskularne bolesti i rak, dok od srčanih bolesti i raka izazvanih gojaznošću umire 7.000 Holanđana godišnje.

Mnogobrojne studije u svetu pokazale su da ljudi koji pate od bolesti izazvanih stresom ne unose dovoljno magnezijuma. Nedostatak minerala protiv stresa može se ispraviti konzumiranjem spanaća, brokolija, tunjevine, banana ili badema. Psiholozi su nedavno utvrdili i da ljudi koji unose premalo selena ispoljavaju anksioznost, depresiju i zamor. Korisno je uzeti brazilski orah, koji raste na tlu bogatom selenom, ili pojesti obrok spremljen od morskih plodova, brokoli, pečurke, luk, pšenične klice ili makrobiotičke proizvode u kojima je sačuvano celo zrno žitarice. Konzumiranje masnih riba iz severnog mora, koje obiluju masnim kiselinama omega-3, takođe smanjuje simptome depresije. I orasi koji sadrže selen, mineral koji je snažan antioksidans, i koji doprinosi našem boljem raspoloženju i energiji.

Australska dijeta odlicna je za skidanje suvišnih kilograma bez gladovanja. Ova dijeta zasniva se na konzumiranju velikih kolicina belancevina. Brojna istraživanja pokazala su da je hrana bogata belancevinama zasitnija od drugih namirnica. Kad se najedemo takve hrane, satima se osecamo sitima zbog cega lakše možemo odoleti grickanju izmedu obroka. Osim toga, naše telo iskorištava više kalorija vareci proteine, što ubrzava metabolizam. U sklopu ove dijete jedu se vece kolicine proteina nego u uobicajenoj ishrani. Ipak, nije rec o visokoproteinskoj dijeti poput Atkinsove jer su dopuštene vece kolicine kvalitetnih ugljenihhidrata: Za dorucak pojedite porciju žitarica bez šecera ili krišku integralnoga hleba. Tokom dana birajte izmedu dve kriške integralnog hleba, 150 g krompira, 65 g riže i 70 g testa. Ili se najedite pasulja ili sociva.

Najnovije istraživanje što su ga sproveli danski naucnici na 50.000 dobrovoljaca pokazalo je da cašica alkoholnog pica dnevno doprinosi poboljšanju zdravstvenog stanja kod muškaraca, ali ne i kod žena. Medu muškim ispitanicima koji su dnevno konzumirali cašu alkohola, kod 41 posto smanjen je rizik obolevanja od koronarnih bolesti, u odnosu na sedam posto manji rizik kod osoba koje su istu kolicinu konzumirale jedanput nedeljno. Kod žena koje su jedanput nedeljno konzumirale cašu vina rizik obolevanja od srcanih bolesti pao je za trecinu, no nije zabeleženo nikakvo smanjenje kod onih koje su svakodnevno konzumirale cašu alkohola. Naucnici veruju da postoji nekoliko objašnjenja za iznesene razlike medu polovima -na primer razliku u hormonima, ili vrsti alkohola koja je konzumirana, a možda i razlikama u nacinu na koji muški i ženski organizam preraduje alkohol.

Sveže je voce neiscrpni izvor vitamina, minerala i biljnih vlakana. Za dobro zdravlje idealno je konzumirati ga bar cetiri do pet puta na dan. Pošto su svi ti vitamini i minerali u potpuno prirodnom obliku, telo ih puno lakše vari i apsorbuje. Jabuke sadrže veliku kolicinu biljnih vlakana i vitamina A, C i E. Ako ih redovno jedete, smanjujete mogucnost raka debelog creva i prostate. Pomažu kod oboljenja srca, regulisanja težine i smanjivanja holesterola. Banane su dobar izvor kalijuma, vitamina A, C, B6 i folne kiseline. Nezrele ili zelene banane valja konzumirati kuvane, a trešnje su leek protiv upala i poseduju sposobnost smanjivanja bola. Smokve sadrže vitamine A, C, folnu kiselinu i niacin. Kivi je bogat izvor brojnih vitamina, od A, C i E pa sve do B-kompleksa, kalcijuma i gvozdja.

Sveže je voce neiscrpni izvor vitamina, minerala i biljnih vlakana. Za dobro zdravlje idealno je konzumirati ga bar cetiri do pet puta na dan. Pošto su svi ti vitamini i minerali u potpuno prirodnom obliku, telo ih puno lakše vari i apsorbuje. Jabuke sadrže veliku kolicinu biljnih vlakana i vitamina A, C i E. Ako ih redovno jedete, smanjujete mogucnost raka debelog creva i prostate. Pomažu kod oboljenja srca, regulisanja težine i smanjivanja holesterola. Banane su dobar izvor kalijuma, vitamina A, C, B6 i folne kiseline. Nezrele ili zelene banane valja konzumirati kuvane, a trešnje su leek protiv upala i poseduju sposobnost smanjivanja bola. Smokve sadrže vitamine A, C, folnu kiselinu i niacin. Kivi je bogat izvor brojnih vitamina, od A, C i E pa sve do B-kompleksa, kalcijuma i gvozdja.

Da li ste znali da i kucne, ukrasne biljke, mogu kod ljudi da budu uzrocnik alergije? Iako se ne javlja cesto, alergija na kucne biljke mo‘e i te kako “zakomplikovati” život ukucana, tim više što je najcešce potrebno dosta vremena kako bi se otkrilo šta je uzrok svraba ociju, curenja nosa, kašlja... Dve su vrste kucnih biljaka koje mogu izazvati alergije - saksijske i one secene, u vazi. Alergiju izazivaju sitni molekuli alergena koje ispuštaju listovi biljaka, stablo, koren i plod, a alergen je i polen koji biljke ispuštaju u vreme cvetanja. Medu saksijskim biljkama koje izazivaju alergiju na prvom mestu je fikus. Simptomi koje izaziva ova biljka su upala sluznice nosa, a može se javiti i astma. Simptomi su slicni kao i kod svake druge polenske alergije, ali kako se biljka nalazi u stanu, simptomi se mogu javljati tokom cele godine. Stanje se pogoršava prilikom presadivanja i negovanja biljke.

Strucnjaci sa Univerziteta Lids u Velikoj Britaniji otkrili su da zvuk koji hrana proizvodi dok je žvacemo utice na naš izbor jela. Naime, presudnu ulogu u našem izboru hrane igra prvi zalogaj. Tokom prvog zalogaja hrana proizvodi ultrazvucne talase, pa je ne registrujemo samo culom ukusa vec i culom sluha i na taj nacin ocenjujemo da li nam se hrana dopada, preneo je španski list „Kvo”. Autor studije Malkolm Povi sproveo je istraživanje uz pomoc mikrofona, akusticnog mikroskopa i programa za emitovanje zvuka i došao je do zakljucka da vibracije koje hrana proizvodi dok je žvacemo stvaraju odredenu energiju, koja utice na naš izbor ukusa.

Americki istraživaci ustanovili su još jednu dobru stranu konzumiranja cokolade. „Cokolada sadrži mnoge supstance koje deluju kao stimulansi, kao što su teobromin, penetilamin i kafein. Ranije je vec ustanovljeno da te supstance povecavaju budnost i pažnju, a mi smo ustanovili da konzumiranje cokolade poboljšava mentalne funkcije”, objasnio je dr Brajan Raudenbuš, voda istraživackog tima sa univerziteta u Zapadnoj Virdžiniji. Volonteri koji su ucestvovali u istraživanju podeljeni su u cetiri grupe. U cetiri navrata tri grupe dobijale su 85 grama mlecne cokolade, ili 85 grama tamne cokolade ili 85 grama rogaca, dok cetvrtoj (kontrolnoj) grupi nije davano ništa. Posle petnaestominutnog varenja ucesnici su radili kompjuterske neuropsihološke testove, kojima je procenjivana njihova kognitivna funkcija, ukljucujuci memoriju, obim pažnje, brzinu reagovanja i rešavanje problema.

Osim što koristi kod rasta i razvoja kostiju, kalcijum pomaže i pri mršavljenju. Taj mineral stimulise celije pri izgaranju masti, na taj nacin smanjuje nagomilavanje masnoca i tako pomaže pri gubljenju težine, najviše u smanjenju obima trbuha i struka. Od namirnica, pravi je izvor kalcijuma jogurt. Sto grama punomasnog jogurta sadrži 111 mg minerala, a light verzija sadrži još i više minerala - 120 mg na 100 g. Slicne vrednosti imaju i punomasno i polumasno mleko. I sirevi sadrže obilje kalcijuma, pogotovo mozzarella i svež kravlji sir, ali za razliku od jogurta, osim mnogo minerala sadrže i velike kolicine masti.