Letnje vrućine donele su nam veću slobodu kretanja i prozračnu odeću, ali i otežale noge. Mnoge žene tvrde da su im lekovi za “jačanje” vena pomogli da uklone težinu u nogama, no, medicinski stručnjaci sumnjaju u njihovu delotvornost, jer dosad nijednim ozbiljnim istraživanjem nije dokazano da doista koriste. Kako god bilo, na tržištu je sve više preparata koji pomažu da korak opet bude lak. Među materijama koje koriste venama spadaju flavonoidi, prirodni pigmenti koji daju boju mnogim biljkama, kao i flebotonici koji donekle sprečavaju otvrdnuće i upalu vena. Nema smisla, međutim, uzimati flebotonike tokom cele godine. Oni su se pokazali korisnim u vreme velikih vrućina, jer nam tada proširene vene posebno smetaju. Preporučuje se uglavnom tromesečni tretman, počev od proleća, koji se eventualno može ponoviti još jednom tokom godine. Trudnice ga mogu koristiti sve vreme trudnoće.

Hibiskusa ima mnogo vrsta, a jedna od njih je i ona, poreklom iz Kine, koja se koristi kao ukrasna biljka, ali i od čijih se crvenih cvetova pravi čaj veoma prijatnog mirisa i svežeg kiselkastog ukusa. Vrsta hibiskusa koja se koristi za čaj raste u Sudanu, Pakistanu, na Kipru i Kritu, u Egiptu…Prelepi cvet hibiskusa, nažalost, traje samo jedan dan, a za čaj se koriste osušeni cvetovi, mleveni ili u komadićima. Ovaj čaj je veoma osvežavajući, a pogodan je i za opuštanje pošto ne sadrži kofein ili tein. U pojedinim afričkim zemljama smatra se za afrodizijak pa je nezaobilazan na svadbama. Za letnje osveženje najbolje je pomešati ga s nanom i dobro rashladiti, a uz dodatak sveže isceđenog limuna ili narandže, ili, pak, nekog voćnog soka i meda biće to pravi koktel. Ako baš morate, možete mu dodati i džin ili vermut. Osim što osvežava, čaj od hibiskusa i čisti organizam, a osvežava i dah.

Mnogima od nas život zagorčavaju različiti strahovi. Da biste naučili kontrolisati strah, preporučljivo je znati o čemu je zapravo reč i otkud dolazi. Neuropsihološki podražaji podstiču lučenje određenih hormona u telu, poput adrenalina i kortizola, koji ubrzavaju lupanje srca i disanje te nas dovode u stanje koje poznajemo kao strah. To nam omogućuje da pravovremeno reagujemo. No kod mnogih ljudi obrambeni mehanizmi ostaju uključeni predugo, što stalno pojačava nivo stresa i dovodi do umora te iscrpljenosti. Najvažnije je postati svestan simptoma i postojanja svog straha. Pokušajte s malim eksperimentom - kad se počnete osećati neugodno, prizovite taj trenutak u svoju svest i recite sami sebi: “To je to, sada se počinjem bojati”.

Konzumiranje biljnih čajeva može za upola da smanji rizik od razvoja raka dojke kod žena. To su u velikom istraživanju, koje je trajalo duze od šest godina i koje je sprovedeno na 4400 žena, otkrili britanski naucnici. Na početku istraživanja sve su žene bile zdrave, ali je na kraju kod njih stotinu otkriven rak dojke. Naucnici su analizirali njihove prehrambene navike i otkrili da su one koje su pile biljne čajeve imale 57 posto manji rizik od razvoja raka dojke. Biljni čajevi su bogati oksidansima koji pružaju zaštitu od razvoja zloćudnih celija te bi stoga mogli imati važnu ulogu u prevenciji raka dojke, zaključili su naucnici. Istraživanje je takođe pokazalo da pijenje običnog čaja, kafe, voćnih sokova ili vina n

Samo isčekivanje sretnog i veselog događaja može podići nivo endorfina i drugih hormona sreće i smanjiti proizvodnju hormona stresa, smatraju stručnjaci sa Sveučilišta California. Smeh je, poznato je, odličan lek, ali i iščekivanje trenutka u kom ćemo se smejati može podstaknuti imunološki sistem i smanjiti stres, rekli su američki istraživači. "Ova studija pokazuje da već samo to što danima unapred znate da ćete sudelovati u smešnom i veselom događaju smanjuje nivo hormona stresa u krvi i povećava nivo hemikalija za koje je poznato da pomažu relaksaciji", naglasio je asistent na katedri za medicinu i voditelj projekta Lee Berk. On je zajedno sa saradnicima već dokazao da gledanje smešnog filma ili smejanje vicu može uneti pozitivne zdravstvene promene u život.

Mnogi voćni sokovi koji se smatraju zdravima zapravo imaju mnogo više šečera čak i od Coca Cole, upozorili su britanski istraživači. Roditelji često veruju da deci čine dobro kada ih podstiču da piju “prirodne” napitke umesto kojekakvih gaziranih zbog voća koje sadržavaju. No istina je da mnoga takva pića sadrže vrlo malo voća uz ogromne količine šećera. Naucnici upozoravaju kako konzumiranje takvih sokova loše utiče na prehrambene navike deteta. Takođe, mogu prouzrokovati karijes, taloženje viška kilograma i čak, što je najtragičnije, odbiti decu od pravoga voća. Stoga se roditeljima savetuje da deci umesto “prirodnih” sokova daju vodu, mleko ili manje količine soka od sveže ceđenog voća.

Prema najnovijim istraživanjima koja je sproveo David Allison sa sveučilišta Alabama u Birmighamu, glavni uzroci gojaznosti najpre su nedostatak kretanja i sna, agresivni marketing fast food industrije i preterano korištenje klima-uređaja. Tako se u Americi gojaznost u razdoblju između 1991. i 2000. povećala 60 posto pa se trenutačno više od četvrtine američkog stanovnistva može uvrstiti u kategoriju debelih ljudi. Dosad je bilo uobičajeno za debljinu kriviti preterano gledanje televizije i neselektivno konzumiranje nekvalitetne hrane, no sada naucnici otkrivaju i nove faktore porasta kilaže. Jedan od njih je svakako nedostatak sna. U prošlosti su ljudi u proseku spavali devet sati, a danas u krevetu provode čak dva sata manje.

Jaja štite od bolesti srca, raka dojke i bolesti očiju, a mogu nam pomoći i kod mršavljenja. Ovi rezultati najnovijih istraživanja pobijaju staro mišljenje da su jaja loša za srce zbog holesterola jer naucnici danas znaju da jaja sadrže neškodljiv holesterol. Britanski naucnik dr. B. Griffin proučio je 30 studija o uticaju jaja u prehrani te došao do zaključka da osobe koje jedu jedno ili više jaja na dan nemaju nimalo veći rizik od bolesti srca i krvnih sudova od onih koji uopste ne jedu jaja. Čak naprotiv, jaja zbog svoje hranjivosti i brojnih korisnih sastojaka povoljno utiču na zdravlje. Između ostalog, bogata su vitaminima A, B, D i E, sadrže jod, fosfor i lutein, a jedno jaje ima samo 75 kalorija i 5 grama masnoća.

Od štetnih suncevih UV zraka leti nas ne štite samo kreme za suncanje, nego i hrana. Pojedine su namirnice osobito bogate materijama koje kožu hrane i štite iznutra i tako sprecavaju nastanak bora, ali i mnogo opasnije promene na koži koje mogu dovesti do raka kože. Pijte mnogo tecnosti i jedite ribu, maslinovo ulje, voce i povrce i vaša ce koža ostati sveža i zdrava. Sunceve zrake mogu štetno uticati i na oci. Cuvajte njihovo zdravlje i nekoliko puta nedeljno jedite hranu bogatu luteinom kao što su kelj i spanac. Lutein štiti mrežnicu oka od uticaja UV zraka. Mrkva je bogata beta karotenom koji sprecava UV zrake da prodiru u dublje slojeve kože. Jedno je istraživanje pokazalo da uzimanje 25 mg beta karotena (jedna i po mrkva) tokom 12 nedelja pre izlaganja suncu stvara prirodnu zaštitu kože poput kreme zaštitnog faktora 2-4.

Ponekad su dva poroka bolja od jednog, isticu lekari iz Kalifornije. Nova studija dokazuje da ispijanje velikih kolicina kafe štiti jetru alkoholicara. Rezultati istraživanja objašnjavaju zašto velik broj teških alkoholicara uspeva izbeci cirozu jetre, tvrde autori. Ideja da pijenje kafe može ciniti dobro ljudima sklonim alkoholu pojavila se pre više od deset godina, kada su kardiolog Arthur Klatsky i saradnici s Kaiser Permanente Medical Care Programa u Oaklandu uocili da su teški alkoholicari umirali od ciroze jetre puno manje nego što se ocekivalo. Studija je tada upucivala na povezanost s konzumiranjem kafe, ali uzorak je bio premalen da bi se sa sigurnošcu mogli izvesti zakljucci o kojem je promeru rec. Postoje i druge analize koje upucuju na zakljucak da vrednosti jetrenih enzima u krvi nisu visoke kod ljudi koji su skloni preteranom uživanju alkohola, a istovremeno piju i kafu.

Da je zdravlje najvažnije, cesto se podsetimo tek onda kad nas snade neka bolest. No veliki napredak u medicini nije se dogodio samo na podrucju lecenja bolesti vec i njihovoj prevenciji. Mnoge bolesti moguce je preduhitriti usvajanjem zdravih životnih navika, redovnim posetama lekaru i osluškivanjem vlastitog tela. Pritom treba imati u vidu više podrucja i poraditi na onom koje vam zadaje najviše problema. IZMERITE PRITISAK Normalna je vrednost krvnoga pritiska prosecno 120/80 mmHg. Pritisak je povišen ako se više od triput izmeri veci od 140/90 mmHg. Povišeni pritisak povecava rizik od razvoja srcanih bolesti. IDEALNA TEŽINA Indeks telesne težine odlican je nacin da procenite imate li višak kilograma. Izracunava se tako da težinu (u kg) podelite s visinom (u metrima) na kvadrat. Poželjnim vrednostima smatraju se one izmedu 18,5 i 24,9.

Povišene temperature vazduha su ozbiljna pretnja za zdravlje, pa strucnjaci preporucuju da se obavezno smanji nivo fizickih aktivnosti i skrati period boravka na suncu u najtoplijem delu dana. Bez preke potrebe, ne bi trebalo napuštati dobro klimatizovan zatvoreni prostor za sve vreme trajanja povišene spoljne temperature, istice se u preporukama lekara . Oni podsecaju i zdrave i bolesne osobe da treba da preduzmu mere koje ce doprineti da se smanji pregrejanost organizma, pri cemu je posebno važno da se tokom boravka na toplom redovno nadoknaduje izgubljena tecnost, po ustaljenom ritmu i bez obzira na osecaj žedi. Odeca bi trebalo da je napravljena od laganih letnjih materijala svetle boje, a cija struktura dopušta propustljivost vazduha i omogucava uspešnije odavanje toplote.

Prema rezultatima istraživanja objavljenim u casopisu "Journal of Agricultural and Food Chemistry", kiseli kupus je hrana sa najviše korisnih sastojka potrebnih ljudskom organizmu. Ova biljka iz porodice krstašica obiluje antioksidansima koji štite od karcinoma, prehrambenim vlaknima, vitaminima, kalcijumom i drugim mineralima, a navodno povoljno utice i na libido. Zanimljivo je da je kiseli kupus namirnica koju ljudi vec vekovima jedu, a tek sada je uocen njegov potencijal kao namirnice veoma korisne za zdravlje. Njegova popularnost je sve veca, kažu proizvodaci iznenadeni sve vecom potražnjom i navode da je kiseli kupus popularan medu svim starosnim grupama. Zanimljivo je i to da južnokorejski naucnici tvrde da bakterija k

Uprkos raširenom verovanju da starenjem postajemo sve manje sretni, novo istraživanje pokazalo je da stariji ljudi smatraju da su sretniji od mladjih. Služeci se internet anketom, naucnici su zatražili od ispitanika da brojkama od 1 do 10 ocene nivo svoje srece. Mlada grupa, u dobu od 21 do 40 godina, imala je prosecan nivo srece 6,65, a starija je grupa, u dobu od 60 do 86 godina, svojoj sreci dala ocenu 7,65. Zanimljivo, obe su grupe smatrale da se sreca s vremenom nalazi, što su potvrdili i rezultati jer su stariji ispitanici tvrdili da su sretniji od mladjih. Iako se studija bavila time, zašto nivo srece raste tokom života, naucnici pretpostavljaju da je razlog tome što stariji ljudi nauce više da cene život, bolje upravljaju svojim raspoloženjima i ne uzrujavaju se zbog sitnica.

Nesnosne vrucine u svom domu možete znacajno ublažiti i bez korištenja klima-uredaja. Za neugodne vrucine koje nas muce ovih dana ima leka - cak i ako niste od onih sretnika koji se hlade kraj klima-uredaja. Prozracite stan u ranim jutarnjim satima, a tokom dana zatvorite prozore i navucite zavese. Ako možete, obesite roletne sa vanjske strane istocnih i južnih prozora. Ispred ventilatora postavite zdelicu leda ili hladne vode. Kuvajte što manje i držite kupatilo zatvoreno jer vlaga povecava osecaj vrucine. Stavite li ruke pod hladnu vodu i pustite da vam tece s unutrasnje strane zglobova, oseticete trenutno olakšanje. Držanje stopala u hladnoj, ali ne prehladnoj, vodi takode pomaže, kao i osvežavanje cela vlažnom krpom. Možete staviti vodu u bocicu sa sprejem i prskajte se po licu. Takode pijte što više vode.