Nomadi iz afričkog plemena Fulani jedu veoma masnu hranu, ali ona u kombinaciji s pojačanom fizičkom aktivnošću ne izazova srčana oboljenja. Dr Robert Glu sa Univerzitata Novog Meksika tvrdi da su Fulani zdravi zato što su stalno u pokretu, ne jedu više no što im je potrebno i ne puše. Tim dr Glua kontrolisao je krv svim Fulanima starim između 15 i 77 godina, merio im holesterol (LDL - tzv. dobar i HDL - loš) i proteine koji ukazuju na rizik od srčanih oboljenja. Uz to su merili i kalorijsku vrednost njihovih obroka. Muškarci su dnevno unosili u proseku 1.670 kalorija, a žene 1.485. Polovina toga bile su masnoće, a polovinu svih „masnih“ kalorija činile su zasićene masti. Uobičajena preporuka nutricionista je da se dnevno ne unosi više od trećine „masnih“ kalorija, a od toga najviše deset odsto zasićenih.

Bronhijalna astma je hronična bolest malih donjih respiratornih puteva, bronhiola. Može da se javi bilo kad, ali u 80 odsto slučajeva počinje pre 16. godine. Dugo traje, često decenijama i ima dobru prognozu, opet u 80 odsto slučajeva. Bolest se ispoljava u napadima gušenja sa sviranjem u grudima uz kašalj i iskašljavanje oskudnog žilavog ispljuvka. Napadi gušenja idu od blagih do najtežih (stalno gušenje s retkim kratkim prekidima). Napadi se mogu javiti bilo kada, ali najčešći su noću i pred zoru. Traju od minut-dva do više sati ili dana. Mogu da prestanu spontano ili od lekova. Kad nema ni napada ni komplikacija, bolesnik se oseća kao zdrava osoba. Kod astmatičara uvek postoji povećana nadražljivost disajnih puteva, latentni spazam bronhiola, koji se pod uticajem različitih stimulansa povećava i dovodi do napada.

Osoba koja hrce, prosecno pravi buku izmedu 60 i 80 decibela, isto koliko i saobracaj na autoputu! To je dovoljan razlog da se oslobodite tog neprijatnog zvuka i omogucite i sebi i supruzi miran san. Lekari koji lece hrkanje skrecu pažnju na elemente koji izazivaju opuštanje disajnih mišica i samim tim prouzrokuju hrkanje dok vazduh kroz njih prolazi. To su alkohol, pilule za spavanje, lekovi protiv prehlade (koji sadrže antihistaminike), pa cak i položaj u krevetu (ležanje na ledima ili korišcenje previsokog jastuka koji pomera glavu napred). Znacajan faktor su i promene u „arhitekturi“ disajnih puteva zbog polomljenog nosa, uvecanih krajnika, ali i viška kilograma - covek se ne goji samo oko stomaka, vec svuda po telu, ukljucujuci tu i vrat, lice i nepce. Pušenje, koje izaziva hronicnu iritaciju i lucenje sluzi, bitno pojacava hrkanje.

Sve cešca pojava ove bolesti mogla bi da bude posledica daljeg širenja gojaznosti širom sveta. Gojaznost, koja je svojevremeno smatrana iskljucivo zapadnom bolešcu, preti celom svetu. Indikator je globalni porast dijabetesa tipa 2 medju odraslima, nastao kao posledica gojaznosti. Jedna studija u Žurnalu pedijatrije otkriva da se ova bolest sve više javlja kod dece, što ne bi trebalo da bude slucaj, jer kako kaže jedan od lekara koji je radio na toj studiji, Filip Zitler, deca treba da su prilicno gojazna i neaktivna da bi dobila ovu bolest. Dr. Zitler i njegove kolege iz Medicinskog centra Šiba u Izraelu razmotrli su sve medicinske clanke o dijabetesu tipa 2 kod dece i adolescenata, objavljene od 1978. godine. Oni su utvrdili da je porastao broj slucajeva obe bolesti sa tri posto na 45 posto medju americkim tinejdžerima. To je takodje postao vodeci uzrok dijabetesa kod japanske i tajvanske dece i sve je uobicajeniji na drugim mestima poput Azije, Bliskog istoka, Južne Amerike i Evrope. Dr. Zitler smatra da ovaj trend postaje sve ozbiljniji zdravstveni problem. Antropolog sa Univerziteta države Rod Ajlend, Markisa La Vel, kaže da je navjece povecanje u prosecnoj težini od pocetka pedesetih zabeleženo kod mladih ljudi u toplim klimatskim podrucjima:

Svakih 30 sekundi u Evropi se dogodi po jedan prelom kosti kod žena u „ozbiljnim godinama“, pri čemu je pravi uzrok povrede - osteoporoza - objavila je Međunarodna fondacija za osteoporozu (IOF) u najnovijem broju uglednog časopisa JAMA. Uprkos tome, na osteoporozu se retko misli prilikom postavljanja dijagnoze. Rezultati najveće naučne studije o osteoprozi u SAD pokazali su da skoro polovina od 200.000 ispitanih žena u postemenopauzi ima nisku koštanu gustinu (NORA program). Kod sedam odsto utvrđena je osteoporoza, kao i četiri puta veća učestalost preloma kostiju tokom jedne godine nego što je to slučaj kod žena s normalnom gustinom koštanog tkiva. - Najvažnije je blagovremeno otkrivanje i lečenje - kaže dr Etel Siris, vodeći istraživač studije, direktor NORA programa i direktor Medicinskog centra „Toni Stabile“ u Njujorku. - Vežbanje, kalcijum i vitamin D mogu da održavaju kosti zdravim, ali nisu uvek dovoljni.

Jedno novo istraživanje Nacionalne fondacije za san, pokazuje da polovina svih Amerikanaca pati od nekog simptoma nesanice bar nekoliko noci nedeljno. Dve trecine Amerikanaca priznaju da voze pospani, a samo jedna cetvrtina odspava preporucenih osam sati dnevno. Medutim, problemi sa spavanjem su narocito karakteristicni za tinejdžere. Istražiaci kažu da je prosecnom tinejdžeru svake noci potrebno više od 9 sati sna. Medutim, školskim danima vecina ih spava svega sedam sati. Meri Karskadon, koja istražuje poremecaje u spavanju na Medicinskom fakultetu Braunovog univerziteta u Providensu, tvrdi da su tinjedžeri medu onima koji su najviše lišeni sna u ovoj zemlji. Ona kaže da biološke promene u pubertetu uticu na interni dnevno-nocni sat kod odraslih. Tinejdžeri proizvode melatonin - hormon koji izaziva san, satima kasnije nego dok su bili deca. Rezultat je to da vecina tinejdžera danas nije spremna da zaspi pre 11 uvece, bez obzira što obicno treba da stigne u školu do 7 i 30 ujutru, pre pocetka nastave. Meri Karskadon kaže da tinejdžeri svake noci povecavaju manjak sna, što im umanjuje sposobnost za ucenje i reagovanje na odgovarajuci nacin. Krace spavanje kod tinejdžera utice i na raspoloženje.

Ti testovi bi u nekoj buducnosti mogli da pokažu i izloženost odredenih osoba raku, dijabetesu i drugim težim oboljenjima. Kompanije koje nude testiranja, kažu da dijeta koju vam nakon testiranja predlože, umnogome može da umanji rizik da obolite. Endrju Beterman koji se trudi da živi duže i zdravije sada razmišlja o novom DNK testiranju. On kaže da je procitao reklamnu poruku za test koji nudi model ishrane na osnovu stanja kardiovaskularnog sistema, metabolizma i zdravlja kostiju. DNKTest se dobije poštom. Geneticki uzorak se pošalje zatim nazad laboratoriji u Sijetlu. Komjuter potom analizira varijacije i promjene 19 specificnih gena. Kristin Eškraft iz korporacije Geleks kaže da se na osnovu te analize predlažu promjene nacina života. Primjera radi, varijacija VDR gena ukazuju na predodredene nedostatke kalcijuma i vitamina D koji se nadomješcuju dijetom. Kristin Eškraf kaže da genetski kod pomaže da se dijeta specificno odredi za svaku osobu. Test košta oko 400 dolara, ali veci nutricionista tvrdi da je to bacanje para.

Srce Freda Grandija je bilo toliko slabo da gotovo da nije mogao da ustane iz postelje. Osecao je bolove u grudima, disao je ubrzano i neprekidno je bio umoran. U 76. godini, osecao se kao da ce ubrzo da umre. To je rekao i svojoj supruzi. “Gotovo je draga. Pomirimo se da je gotovo”, rekao joj je tada. Bio mu je potreban novi srcani zalistak. Ali, bio je toliko slab, da su lekari rekli da postoji najmanje 30 odsto verovatnoce da nece da preživi operaciju. Zbog toga su probali smeo, eksperimentalni postupak - zamenjivanje zaliska bez otvaranja grudnog koša. “To je uistinu najsloženiji postupak u kojem sam ikada ucestvovao. Radi se o tome da tretirate bolesnike koji ranije nisu mogli da budu tretirani”, kaže doktor O’Nil. A to je zamena zaliska koja je Grendiju bila potrebna. Lekari su kompresovali zalizak na širinu olovke, zakacili ga za kraj dugacke savitljive cevi i uvukli u venu u njegovoj preponi. Potom su ga sprovli sve do srca, potisnuli u stranu stari, oboleli zalizak i napumpali zamenu.

Krajem ove godine u prakticnoj primeni trebalo bi da se nadju prvi egzoskeleti - motorizovani uredjaji za pomaganje starijim osobama i invalidima da se krecu ili podižu i nose teže objekte. Posle desetogodišnjeg istraživanja i razvoja prvi prakticni egzoskelet, nazvan HAL, bice prikazan na ovogodišnjoj svetskoj izložbi juna meseca u Aiciju, u Japanu. Egzoskelet, u prevodu spoljašnji skelet, sastoji se od lakih metalnih profila pricvršcenih uz spoljašnje strane nogu. Tamo gde su naši prirodni zglobovi egzoskelet ima sopstvene, s tim što ih umesto mišica pokrecu mali ali snažni elektromotori. Na ledjima osobe koja nosi egzoskelet nalazi se mali kompjuter za kontrolu pokreta, dok su baterije za elektromotore pricvršcene oko pasa.

Pilates je apsolutni hit u svetu. Otkad ga je pre 80 godina izumeo gimnastičar Joseph H. Pilates, žene su jednostavne lude za njim, jer nije naporan, a daje željene rezultate.

Metoda pilatesa uključuje niz vežbi koje stavljaju naglasak na vaše mišiće abdomena, koje zajedno s leđnim mišićima, cine “srž” snage odakle vaše telo crpi stabilnost i energiju.

Pilates učvršćuje i rasteže čitavo telo, stvarajući izdužene mišiće poput onih kakve vidimo kod plesača. Idealan je i za ravnanje” trbuha, a mi vam predstavljamo vežbe kojima možete postići idealan trbuh pre leta.

Pa krenimo:

1. vežba

Lezite na leđa. Ruke držite u vazduhu nekih 30 cm od poda, a noge podignite tako da budu pod uglom od 45 stepeni od poda. Povlačite ih prema sebi pa ispravite. Dišite kroz nos i na usta tokom vežbe. Pazite da pri izdahnu podižete glavu, ramena i ruke, a zatim udahnite.
Vežbu ponovite 20 puta, barem 3 puta nedeljno, tokom kojih ćete broj ponavljanja postepeno povećati na 100.

Alkohol dovodi do vecih oštecenja mozga kod žena nego kod muškaraca, utvrdili su nemacki naucnici. Skeniranjem mozga otkriveni su novi dokazi da su žene narocito podložne štetnom delovanju prevelikih kolicina alkohola, izvestila je agencija DPA. Humanitarna organizacija „Alkohol konsern” ukazala je na to da su ti nalazi alarmantni, s obzirom na izveštaje o sve vecim problemima sa picem kod žena u Britaniji. Nemacki naucnici obavili su CT skeniranje mozga kod 158 dobrovoljaca, ukljucujuci 76 muškaraca i žena alkoholicara i 82 zdrava lica u kontrolnoj grupi. Profesor Karl Man s Univerziteta u Hajldebergu, koji je bio voda projekta, ukazao je na to da je njegov tim uspeo da utvrdi da je kod žena kraci period do sticanja zavisnosti o alkohola, što znaci brže napredovanje razvoja dogadaja koji dovode do zavisnosti i raniju pojavu štetnih posledica.

Nekoliko kilograma više ne mora, kako često tvrde lekari, da bude opasno po zdravlje već, naprotiv, može da produži život, navedeno je u studiji koju je objavio časopis Udruženja američkih lekara. Informacija je stigla iz Centra za nadzor i prevenciju bolesti i Nacionalnog instituta za rak, čiji su istraživači proučavali uticaj težine na zdravlje. Studija je pokazala da je život osoba se nekoliko kilograma viška manje ugrožen od života osoba čija težina odgovara preporučenim granicama. Istraživači, koji su se u studiji uglavnom bavili rizikom smrti, utvrdili su da probleme uglavnom imaju osobe koje su ili preterano mršave ili preterano debele. Prema kriterijumima indeksa telesne mase u Americi, osoba visoka 173 cm

Iako infekcije donjeg dela respiratornog trakta, koje izazivaju napade kašlja i temperaturu, obicno prestanu same od sebe, milioni dolara se uzalud troše na prepisivanje antibiotika pacijentima koji pate od jakog, suvog kašlja. Studija koja je obuhvatila preko 500 pacijenata obolelih od akutnog bronhitisa i faringitisa pokazala je da iritirajuci napadi kašlja traju u proseku 12 dana nakon posete lekaru bez obzira da li su antibiotici prepisani odmah ili ne. Nekima je, nakon posete lekaru, bolest trajala 17 dana pa i duže, dok je pre odlaska u ambulantu kašalj trajao u proseku devet dana, tako da treba tacno utvrditi koje su grupe izložene najvecem riziku od štetnih nuspojava, a koje imaju najviše koristi od upotrebe antibiotika.

Doktori pozivaju devojke i žene da odbace tange i počnu ponovo koristiti slip gaćice kako bi sačuvale svoje zdravlje. Upozorenje je došlo nakon izrazito velikog broja pacijenkinja koje boluju od upale genitalija. Ginekolozi tvrde da tange mogu ošteti osetljivu kožu oko genitalnog područja, posebno ako su premalene ili napravljene od loše tkanine. Najveći problem je upravo stražnji deo, tzv. “vezica”. Thomas Gent, član drustva ginekologa iz Hamburga, koji je radio na istraživanju objasnio je da povreda može da doprinese širenju bakterija i može da stvori gljivičnu infekciju. Svaka druga žena mlađa od 50 godina svakodnevno nosi tange.

Americka medicinska zajednica se nada da ce nova, eksperimentalna terapija, pomoci Amerikancima koji pate od depresije - kojih ima više od 19 miliona. Marta, majka dvoje dece, više od 20 godina je patila od depresije. Poput miliona Amerikanaca, Marta ima depresiju, ali nerado govori o svojoj bolesti. Zatražila je da ne otkrijemo njen pravi identitet. “Definitovno mislim da se oni koji pate od toga osuduju”, kaže Marta... objašnjavajuci da zbog depresije nije mogla da funkcioniše. Kada lekovi i terapija nisu doneli rezultat, okrenula se nekoj vrsti dubinske stimulacije mozga. Doktor Sara Lisenbi, iz Instituta za psihijatriju države Njujork, primenila je postupak poznat kao repetitivna transmoždana magnetska stimulacija, ili TMS.