Nedavna istraživanja su pokazala da dnevna doza pistaća može da nam poboljša rad srca i spreči nastanak kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja su takođe pokazala da je ljudima sa povišenim krvnim pritiskom, redovno konzumiranje pistaća pomoglo pri regulaciji krvnog pritiska. Iako se generalno masti, koje se nalaze u orašastim plodovima smatraju zdravima jedna porcija pistaća (oko 50 komada) sadrži svega 160 kalorija što ih čini grickalicama sa najmanje kalorija. Pistaći sadrže više dijetalnih vlakana čak i od zobene kaše, koja važi za najbolji izvor vlakana. Pistaći sadrže velike količine karotenoida, luteina i zeksantina, koji su usko povezani sa smanjenjem rizika od makularne degeneracije, stanja koji može dovesti do slepila kako starimo.

Kukuruz je poreklom iz Srednje Amerike, a na naše prostore je doselio početkom 17. veka. Danas se od njega proizvodi više od 500 različitih prerađevina, a zbog svojih nutritivnih vrednosti čest je dodatak raznim jelima. Ova namirnica slatkastog ukusa i prekrasne žute boje obiluje vlaknima koja snižavaju povišene nivoe holesterola i brinu se za dobru liniju, folnom kiselinom koja štiti kardiovaskularni sistem, vitaminom B1 - važnim za dobar rad mozga te ugljenim hidratima koji nam pružaju preko potrebnu energiju. Američki naučnici otkrili su da prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do oslobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegove zaštitničke moći, pa za ovu namirnicu ne vredi obaveštenje "Jedite dok je sveže". Ako ste na dijeti, jedite kukuruz! Ako mislite da kukuruz ima previše kalorija, niste u pravu! Klip kukuruza ima prosečno 80-100 kcal.

Domaći napitak se uzima tri dana i daje fenomenalne rezultate. Kada je vaš organizam prepun toksina, jetra radi sporije, što se odražava negativno na vaše zdravlje, ali i pokušaje da regulišete telesnu težinu. Da biste iskoristili sav potencijal lekovitog napitka čiji recept ćemo podeliti sa vama, neophodno je da ga konzumirate tri puta dnevno tokom tri dana. U tom periodu izbegavajte teške obroke i hranite se zdravije kako biste ubrzali i olakšali proces detoksifikacije jetre i smanjenja kilaže.... Za napitak je potrebno: - sok od 3 limuna - šolja iseckanog peršuna - 5 stabljika celera - 6 šolja vode.... U blender stavite limunov sok, peršun i celer i sve izmiksajte. Dodajte vodu i ponovo mutite. Uzimajte po dve čaše napitka tri puta na dan, najbolje na prazan stomak. Ponavljajte proceduru ukupno tri dana. Napravite pauzu od 7-10 dana, pa ponovite.

Grickanje celera može ukloniti neprijatan dah iz ustiju. Njegova hrskava struktura povećava količinu pljuvačke u ustima i na taj način uklanja zadah. Celer je jedna od namirnica s kojima gotovo svakodnevno kuvamo. Neizostavan je u salatama, supama i čorbama. Stabljika celera je u većini slučajeva sastavljena od 83 posto vode i zdrave količine vlakana. Energetska vrednost 100 grama celera je mala - iznosi 14 kcal / 59 kJ. Od toga je 0,69% proteina, 2,97% ugljenih hidrata i 0,17% masti. Stabljika celera se često konzumira sirova kao grickalica jer, kako kažu neki, žvakanjem se troši više kalorija nego što ga ima sama stabljika. Veliki procenat vode čini celer idealnom letnjem namirnicom kojom možete telu obezbediti dovoljno tečnosti, a kako je "siromašan" kalorijama, prikladan je za sve koji žele istopiti suvišne kilograme....

Kantarion se najčešće upotrebljava za umanjenje bolova u stomaku, pri poremećajima varenja, kod čira, gastritisa, u menopauzi. Ova biljka poznata je u narodu po svojim lekovitim svojstvima. Bogorodičina trava ili Kantarion poznata je biljka u narodnoj medicini i često se koristi kod povišene temperature, problema sa jetrom i žučem. Ono što je najbolje istraženo je njegovo delovanje protiv depresije. Uticaj Kantariona na depresivna raspoloženja i lake do srednje teške depresije potvrđen je kliničkim ispitivanjima. Antidepresivno delovanje i pozitivne promene se mogu primetiti već nakon dve nedelje nakon upotrebe. Takođe, umanjuje i osećaj iscrpljenosti i umora, a pomaže i kod poremećaja spavanja i koncetracije. Posebno je preporučljiv za žene u menopauzi jer umanjuje sve propratne simptome. Najbolje je konzumirati ga u vidu čaja.

U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Breskve su osvežavajuće, niskokalorično voće (45 kalorija na 100 g). Međutim, one su mnogo više od toga. Sadrže oko 85 odsto vode, što ubrzava protok materija kroz organizam i eliminaciju štetnih materija. Ali ni to nije sve... Priridni sedativ – breskve smanjuju anksioznost, deluju umirujuće i, ako se jedu pred spavanje, mogu da smanje simptome nesanice. Jača imuni sistem – breskve sadrže puno antioksidanata, posebno klorogene kiseline, koja jača imuni sistem i smanjuje upalne procese i procese starenja. Tako da breskve mogu da se koriste i u kozmetičke svrhe, za lepšu i čvršću kožu. Čišćenje organizma – zbog velike količine vlakana (oko 10 odsto dnevnih potreba na 100 g), smanjuju osećaj gorušice, napetosti i upale creva, opstipacije i bolesti bubrega.

Lubenica sadrži minerale i vitamine, vocne kiseline i boje koje joj daju osvežavajuci ukus i aromu. Konzumiranjem lubenice tokom vrucih letnjih meseci pomoci cete svom telu da se osveži i hidratizuje, jer ovo voce sadrži oko 90 odsto vode. Njen sok ubrzava oporavak mišića nakon treninga . Sveža lubenica ili u obliku soka najbolje je rešenje za bolne i osetljive mišiće tela. Aminokiselina L - citrulin iz lubenice ubrzava proces uklanjanja viška mlečne kiseline iz mišića , koja je odgovorna za osećaj peckanja i zatezanja u mišićima nakon intenzivne fizičke aktivnosti . Takođe , naučnici veruju da je L - citrulin iz nje odgovoran i za brži oporavak mišića , bolju cirkulaciju , niži krvni pritisak i bolju seksualnu funkciju . Nije samo voće , već i povrće . Iako se najčešće koristi i jede kao voće te je izuzetno sladak , ova zdrava namirnica spada i grupu povrća , baš poput bundeve iz čijeg roda dolazi .

Breza (Betula pendula) je nežno i elegantno, možda najpoznatije stablo u gradskim drvoredima i parkovima. Potiče još iz ledenog doba, a Kelti su od nje izrađivali kolevke da bi decu zaštitili od zlih sila. U Nemačkoj predstavlja drvo života oko kojeg su plesali zaljubljeni, a Velšani su je smatrali drvom ljubavi ispod kojeg se još i danas sastaju ljubavnici. Čaj od breze veoma blago deluje i ne nadražuje bubrege, a pomaže kod upalnih procesa mokraćnog sastava. Pošto uklanja višak vode iz tela preporučuje se u PMS-u i tretmanima čišćenja tela... Smatra se jednim od najboljih diuretika jer ima vrlo blago delovanje i ne nadražuje bubrege; pomaže u lečenju upalnih procesa mokraćnog sastava, problema s bubrezima. Uklanja višak vode iz tela pa se konzumacija ovog čaja preporučuje za vreme PMS-a (5 do 7 dana pre menstruacije).

Pošto je karfiol bogat izvor vitamina K i omega 3 masnih kiselina, pomaže da se smanji bol prouzrokovan stanjem artritisa. Karfiol ima anti inflamatorna svojstva koja smanjuju upalu i bol u zglobovima. To pomaže da se ublaže bolovi u zglobovima u bilo kom delu tela. Karfiol je bogat jedinjenjem poznato kao Glukorafanin koje sprečava stomak od infekcija koje izazivaju čirevi. Bogat izvor vlakana, takođe je dobar za zdravlje creva. On promoviše normalan rad creva u telu, što je opet dobro za stanje hroničnog zatvora. Karfiol je bogat antioksidantima, pomaže da se preokrene proces starenja kod žena. Antioksidansi u karfiolu uništavaju slobodne radikale koji pomažu da se uspori proces starenja. Uključite ga u vašoj ishrani za dobijanje mlađeg izgleda kože. Nedavna studija je dokazala da karfiol ima visok nivo jedinjenja koja sprečavaju razne vrste raka u telu. Sprečava rizik od raka debelog creva i raka želuca.

Vrlo korisna biljka za ljude čija profesija traži da mnogo govore, pevaju itd.. Divlja gorušica ili Strižuša pomaže kod upale grla, dušnika i promuklosti. Ublažava bolove kod kamena u žuči i bubrezima, pomaže kod bronhijalne astme i upale bešike. Smatraju je dosadnom korovskom biljkom, a tradicionalna medicina je veliča kao savršen lek za grlo i glasne žice. Blagotvorna svojstva strižuše (Sisymbrum officinale) istraživao je u 18. veku poznati švedski prirodnjak Karl Line i objavio u svojim radovima. Posebno je bila popularna među francuskim pevačima, koji su od nje pravili napitak i konzumirali pred nastup i u pauzama između numera. Ova jednogodišnja biljka raste na bunjištima, pustim mestima i pored puteva. Visoka je do 70 cm, a pogled privlači malim žutim cvetovima koje formiraju grozdaste cvasti na izdancima. Cveta od maja do jeseni, ima specifičan, oštar miris, a ukus gorak nalik senfu.

Antički narodi su oman koristili za sve tegobe. Pomaže kod dijabetesa, anemije, stomačnih i kožnih problema, plućnih bolesti, žutice, glavobolje. Iako mu je zvanični naziv oman (Inula helenium), u narodu je poznatiji kao ivanjsko ili veliko zelje, veliki koren, obratiš... Za stare Grke i Rimljane predstavljao je biljku od posebnog značaja i koristili su ga u medicinske svrhe. Smatrali su ga lekom za tegobe poput: mučnine, išijasa, poremećaja menstruacije, kožnih obolenja, bolesti jetre, kašlja... U srednjem veku se od omana pravilo vino, koje se pilo kod bolova u glavi, problema sa plućima, želucem, čak i protiv kuge. Višegodišnja biljka razgranatog stabla, raste oko 1 m, a krase je veliki žuti cvetovi koji se pojavljuju od juna do septembra. Najlekovitiji deo je koren (vadi se u kasnu jesen), dok se za neke bolesti preporučuje i lišće ivanjskog zelja. Koren je spolja smeđ, a unutra beo, slabog mirisa i gorkog ukusa.

Rešite se gljivica na najjednostavniji način - namirnicama sa vaše trpeze. Ubacite ove namirniceu ishranu i dosadna gljivica će se povući. Većina ovih gljivica svakodnevno imaju kontakt sa čovekom, ali ako dospeju na pogrešno mesto mogu izazvati infekciju, među kojom je najzastupljenija "Candida albicans". Ona se nalazi u koži, u probavnom i genitalnom traktu, ustima i u grlu. Gljivice, među kojima je i kandida, smatraju se uobičajenim stanovnikom ljudskog organizma, odnosno spadaju u njegovu "fiziološku floru". Uravnotežene su s ostalim mikroorganizmima, te u određenim simbiozama imaju čak i povoljno dejstvo. Problemi se javljaju u trenutku kada se naruši spomenuta ravnoteža, a rezultat je prekomerni rast i razmožavanje gljivica u organizmu. Dokazano je da se vaginalna infekcija gljivicama "Candidae albicans" može javiti i zbog nedostatka gvožđa, cinka, folne kiseline i vitamina B12.

Malina (lat. Rubus idaeus) je zeljasta biljka iz porodice ruža. Malina je bogata antioksidansima. 100 grama plodova maline daje 44 posto dnevne preporučene količine vitamina C. Sadrži i resveratrol, koji usporava starenje, te visok udeo elagične kiseline, koja deluje antikancerogeno. U njenom sastavu su i vlakna, folna kiselina, vitamin K, vitamin E5, mangan, magnezijum, bakar, kalijum i omega 3 masne kiseline. Redovna konzumacija ulepšava ten, jača kosu, poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema, osnažuje imunitet i štiti od upala. Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala i štiti od raka debelog creva, dojke, materice, jednjaka i prostate. Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu, odnosno samouništenje. Ketoni u malini zaslužni su za kontrolu glukoze u krvi i pomažu u sprečavanju gojaznosti i dijabetesa.

Plod breskve sadrži šecer, karotin, vocne kiseline, belancevine, skrob, mineralne sastojke, vitamine A, B i C, i na kraju gvožde. Odnos kalijuma i natrijuma je u odnosu sedam prema jedan, zbog cega je ovo aromaticno voce korisno svima sa problemom oticanja i otežanog izlucivanja mokrace. Breskva je dobra i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja smanjenog lucenja želudacne kiseline, kao i za cišenje organizma. U narodnoj medicini je izuzetno poznata kao sredstvo za cišcenje creva. Breskva se preporučuje osobama koje žele da smršaju jer jedna voćka sadrži 35 do 50 kalorija. Pored toga, bogata je vlaknima i vodom, pa ćete duže biti siti. Jedna breskva dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja. To je zbog toga što ovo voće sadrži andioksidanse koji sprečavaju porast lošeg holesterola.

Dobricica je trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna. Ne izgleda raskošno kao druge biljke, ali je toliko blagotvorna da je u narodu prozvana dobričica (Glechoma hederacea). Stari Sloveni su čak verovali da može da popravi i karakter čoveka, ne samo zdravlje. Sitni ljubičasto-plavi cvetići imaju brojna lekovita svojstva, dok meki baršunasti listovi mirisom podsećaju na nanu. Cveta od ranog proleća do kraja juna, zovu je i brštan trava, dobricarica, kotur, mesečnjak, niski bršljan..., vekovima se koristi u medicinske svrhe. Lekoviti su vrhovi grančica u cvetu, list, odnosno ceo nadzemni deo biljke.