Ruža ne samo što pleni lepotom već je i lekovita. Prava je riznica vitamina A, C, B3, D i E, dok su latice bogate eteričnim uljima, taninom, šećerom, limunskom i vinskom kiselinom, ali i brojnim aromatičnim sastojcima. Njen miris podiže raspoloženje, a sastojci u laticama jačaju srce i nerve. Čaj od cvetova pročišćava krv i smiruje. Ruža pomaže i kod lečenja upale grla, reumatizma, žutice, čišćenja jetre, vrtoglavice, glavobolje, a obnavlja i crevnu floru posle antibiotske terapije. Ružin cvet ublažava i menstrualne tegobe, naročito ukoliko je menstruacija obilna. Osim čaja delotvoran je i sirup od latica. Nakon branja i čišćenja od insekata i drugih delova biljke, latice se suše na toplom, suvom i tamnom mestu. Sušenje traje do nedelju dana, zavisno od vlažnosti okruženja. Da bi održale svežinu, kvalitet i miris, trebalo bi ih čuvati u dobro zatvorenoj ambalaži na suvom i tamnom mestu.

Alergijski rinitis poprima epidemijske razmere! Iako se ranije verovalo da se alergije razvijaju u ranom detinjstvu i mladosti, sada je dokazano da se mogu pojaviti u bilo kom životnom dobu. Svake godine sve više ljudi postaje alergično na neku vrstu polena ili hrane. Ako imate sezonske prehlade (javljaju se uvek u isto doba godine) koje traju duže od nedelju dana, vrlo je moguće da se ne radi o prehladi, već o alergijskom rinitisu. Alergijski rinitis, sa ili bez upale sinusa i konjuktiva, zajedno sa astmom predstavlja najučestaliju hroničnu nezaraznu bolest. Kao razlog sve učestalijih alergija navode se nagle klimatske promene koje slabe imunitet, sve raniji dolazak proleća, kao i zagađenje vazduha i hrane. U tretiranju alergijskog rinitisa treba izbegavati kapi i sprejeve za nos koje sadrže natrijum-hlorid jer dugotrajna upotreba isušuje i oštećuje sluzokožu nosa i sinusa.

Mnogi su ovaj narodni lek probali i zaklinju se u njegovu delotvornost, a evo kako se pravi. U pitanju je izvanredan univerzalni lek, koji se može upotrebljavati kod različitih problema i zdravstvenih tegoba. Čuvarkuća i med otklanjaju ciste, miome, leče tegobe sa želucem koje izaziva helikobakter pilori, jačaju imunitet, ublažavaju probleme sa štitnom žlezdom, olakšavaju varenje, popravljaju probavu, eliminišu zatvor i regulišu problem sa tvrdom stolicom, leče zapaljenje sluzokože i mnoge druge bolesti i tegobe.... 300 grama sočnih listova čuvarkuće samleti u mašini za meso ili blenderu i pomešati sa 500 grama domaćeg što kvalitetnijeg meda. Staviti u staklenu teglu, umotati u foliju i ostaviti da stoji poklopljeno u frižideru. Med i čuvarkuća kao lek se uzimaju ujutro na prazan stomak i to po jedna čajna kašičica, a pola sata nakon toga se ništa ne jede i ne pije.

Pored toga što je ovo zeleno povrće odličan antioksidant, dokazano je da jača imunitet, kao i da je efikasno u prevenciji srčanih i malignih oboljenja. Brokoli je tamnozelena biljka koja pripada istoj porodici kao kupus, kelj i karfiol. Vodi poreklo iz Male Azije, a u Evropu je stigao u 16. veku, kada je francuska kraljica Katarina Mediči spoznala blagodeti ovog povrća i rešila da ono bude deo njen trpeze. Iz zemlje galskih petlova brokoli je potom stigao u Englesku, i to pod nazivom italijanska špargla. Na teritoriji Amerike pojavio se prvi put u 18. veku. Danas se pretežno uzgaja i jede u zemljama Mediterana. O njemu se u savremeno doba govori kao o povrću koje se nalazi na na vrhu liste namirnica važnih za zdravu ishranu. Prilikom kupovine brokolija treba birati samo one koje imaju zelenu boju, sa čvrstim i kompaktnim cvetovima. Žute glavice pokazuju da je plod prezreo i da neće biti ukusan.

Od davnina, glog je bio nezamenljiv kod lečenja kardiovaskularnih bolesti. Koristio se za visoki krvni pritisak, oslabljene srčane mišiće i za aritmije. Iako je medicina daleko odmakla u lečenju kardiovaskularnih bolesti, naučnici i danas priznaju dobrobiti gloga. Čajevi i drugi preparati od gloga predstavljaju pravi izbor za srčane tegobe, ali ih treba uzimati uz obaveznu terapiju koju propisuju lekari. Delotvornost gloga na srce i srčane bolesti ispoljava se zahvaljujući posebnim jedinjenjima, poznatim kao oligomerni procijanidi, ali i drugim korisnim sastojcima... Cvet gloga se bere u proleće i suši u tankom sloju u hladovini na mestu gde postoji strujanje vazduha. Osušen, pakuje se u papirne vreće. Da bi se dobio kilogram osušenih cvetova, treba pripremiti pet do šest kilograma sirovih.... List se bere posle cvetanja, takođe suši u hladu, ali se pakuje u vreće od jute.

Pet šest oraha dnevno značajno smanjuje rizik od prerane smrti, pokazuje najnovija holandska studija. Ranija istraživanja ukazivala su na vezu između oraha i kardiovaskularnih bolesti, ali ovo je prva koja je nedvosmisleno potvrdila taj odnos. Stručnjaci na univerzitetu u Mastrihtu utvrdili su desetogodišnjom studijom da se za 23 posto smanjio rizik od prerane smrti kod ljudi koji su jeli najmanje deset grama oraha ili kikirikija dnevno. To se ne može reći i za puter od kikirikija koji je slan i masan, upozoravaju stručnjaci. Više od 120.000 muškaraca i žena 55-69 godina dalo je 1986. podatke o svojim prehrambenim navikama, a nakon deset godina analizirana je njihova stopa smrtnosti. Rizik od prerane smrti zbog karcinoma, dijabetesa, respiratornih i neurodegenerativnih bolesti bio je manji među onima koji su jeli orahe, pokazalo je istraživanje.

Mahunarka posebnog ukusa, a prepuna hranljivih materija, svakako je mladi grašak kojem upravo traje vrhunac sezone. Ukusan je, zasitan, daje vam energiju i ne treba vas brinuti ugrožava li vitku liniju jer zapravo ubrzava metabolizam. Grašak ima više kalorija, ugljenih hidrata, proteina i vlakana od ostalog povrća, ali to vas ne treba plašiti jer ćete telu obezbediti pravo malo bogatstvo zdravlja. Većinu povrća i voća obično sačinjava oko 90 posto vode, au slučaju graška taj je procenat nešto manji. Ipak, u 100 grama kuvanog graška ima tek oko 60 kalorija, što je neuporedivo sa kalorijama koje primer ima 80-gramska čokolada. Uz vitamine C i E, grašak je bogat vitaminom K, a to znači da je izvrstan za zdravlje kostiju i krvnog sistema. Osim toga, osiguraće vam vitamin B6 i folnu kiselinu, a uz proteine i vlakna, telo će dobiti oko 10 posto preporučene dnevne doze gvožđa.

Preliminarna istraživanja pokazuju da bi pečurke, kratkotrajnim izlaganjem UV zracima, mogle da postanu značajan izvor vitamina D, nazivanog i „vitaminom sunca”, rečeno je na nedavnom naučnom forumu američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Ovaj vitamin doprinosi čvrstini kostiju, sprečavajući osteoporozu. Uz to jača zube, umanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, a odskoro se smatra i da smanjuje smrtnost od raka debelog creva, dojke, prostate i nekih drugih organa. Izlaganjem već ubranih pečurki UV zračenju tokom samo nekoliko minuta, one postaju bogat izvor vitamina D, pokazalo je istraživanje koje je sponzorisao američki Savet za pečurke. Pečurke su širom sveta sve omiljenija hrana, naročito zbog toga što su siromašne masnoćama i imaju malo kalorija. Kako je rekao predstavnik jednog od vodećih američkih proizvođača pečurki „jedu ih zbog onoga što nemaju, a ne zbog onoga što imaju”.

Vitamini su danas sastavni deo života. Oni nas štite od prehlade, usporavaju starenje, smanjuju rizik od oboljevanja, navodno cak i od malignih bolesti. Neke vitamine uistinu treba stalno unositi u organizam kako ne bi došlo do manjka i ozbiljnih posledica po zdravlje. Drugi vitamini, koji se nakupe u organizmu, mogu tako nakupljeni preci dozvoljenu granicu i uzrokovati razlicite zdravstvene probleme. – Vitamini koji se tope u vodi, na primer vitakmin C, B6 ili PP, ne nakupljaju se u organizmu vec se izlucuju mokracom i znojem pa teško mogu preci dozvoljenu kolicnu u organizmu. Cak i kad se to dogodi, oni se brzo odstranjuju iz tela. Hipervitaminoza, odnosno prevelika kolicina vitamina, najcešce se odnosi na one vitamine koji su netopljivi u vodi, poput vitamina A, D i E, koji se tope u masti, ali i nakupljaju u masnom tkivu.

Jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka - zova, nakon decenije zapostavljenosti, ponovo se vraća u modu, potvrđuju brojne domaćice koje sve više otkrivaju prednosti ove biljke koristeći je za sokove, sirupe, džemove, likere, a poslastičari čak i za sladoled. Premda je zova široj javnosti poznata biljka, malobrojni su oni koji znaju njena brojna blagotvorna svojstva i uticaj na ljudsko zdravlje. Zova, naime, ima izuzetno efikasno antivirusno i antibakterijsko delovanje, koristi se u lečenju disajnih organa, bubrega, te mokraćnih organa, limfnog sistema i bolesti kože. U narodnoj medicini vekovima je poznata kao vrstan čistač digestivnog trakta, a antioksidativno delovanje cveta i korena bazge štiti od slobodnih radikala koji uništavaju ćelije ljudskog organizma.

Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama. Jarki narandzastožuti cvetovi, išarani prugama, svojstvenog mirisa. Sadrzi sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šecer i vitamin C. Pomaže u lečenju infekcije mokraćnih puteva i upale bešike i bubrega, kao i bronhitisa. Zeljasta biljka dragoljub (Tropaeolum majus) ima lepe raznobojne cvetove, ali je mnogo više od baštenskog ukrasa. Gaji se u vrtovima, a raste sama u prozračnim bukovim šumama, voli topla i sunčana mesta. Cvetovi su žuti, ali variraju ka narandžastim nijansama, do vatreno crvenih. Dragoljub je izuzetno lekovit, a njegovu moć veličaju narodi Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Perua, odakle i potiče. U tim predelima se, pre svega, stavlja na rane koje sporo i teško zarastaju, da bi se sprečila infekcija. U Evropu je stigao u 16.

Kopriva sadrži znatnu kolicinu hlorofila, mineralnih soli,kalcijum, kalijum, fosfor, gvoždje i vitamina C i drugih sastojaka koji pozitivno deluju na naš organizam. Cveta od proleca do jeseni i odlican je dodatak testeninama i rižotima, ali je najbolja kao sastojak guste supe. Kako poseduje lekovita svojstva, pravo je vreme da je uvrstite u jelovnik. Koprivu ne treba kuvati vec je dovoljno samo blanširati u vreloj vodi, ne duže od dva minuta. Tako se maksimalno cuvaju njena hranljiva i lekovita svojstva, a brojni su razlozi zbog kojih je dobro jesti koprivu Ona poboljšava rad probavnog sistema, ubrzava izbacivanje štetnih materija iz organizma, dobra je za cišcenje krvi i bubrega, pozitivno deluje na pankreas, pomaže snižavanje šecera u krvi, leci upale urinarnog trakta i stimuliše rad creva zbog cega deluje i kao diuretik,sadrži vitamine C i A, kalcijum, kalijum, gvožde, fosfor i brojne druge vitamine i minerale.

Naucnici su utvrdili da rekreativci koji konzumiraju sveži sok trešnje osećaju manju bol u mišićima i imaju veću mišićnu snagu tokom vežbanja. Konzumiranje jedne čaše soka od trešnje dnevno nakon vežbe može biti od pomoći osobama koje nakon vežbi imaju bolnu upalu mišića, rezultati su istraživanja. Trešnje sadrže vitamine A, B i C, bioflavonoide, elagičnu kiselinu, antocijanin i melatonin - sastojke koji pomažu u borbi protiv raka, u prevenciji srčanih bolesti, ublažavaju bolove uzrokovane artritisom, glavobolju te simptome povezane sa fibromijalgijom. Sveže trešnje su dobre za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti, stoga ih ponesite u ured i grickajte kao međuobrok. Ovom su popisu zdravstvenih dobrobiti trešanja stručnjaci Univerziteta u Bostonu dodali i sposobnost smanjena rizika od gihta.

Urme imaju širok spektar zdravstvenih i nutritivnih vrednosti, zbog kojih se smatraju najzdravijim voćem na zemlji. One su odličan izvor prirodnih vlakana koji su organizmu neophodni za dobar rad creva. Prirodni šećer koji se nalazi u urmama je savršena alternativa običnom šećeru. Sada je dokazano da urma pored suvog grožđa i badema spada u neprocenjivo korisna suva voća. Urme rastu u ogromnim grozdovima na palmi. Zbog njihovih korisnih svojstava arapski narodi ih svakodnevno konzumiraju. Urme se lako beru, čuvaju transportuju pa ih ima u prodavnicama širom sveta. Prirodni šećeri koje u sebi sadrže - u obliku su glukoze i fruktoze. Samlevene suve urme potopljene u vodu u kojoj su prethodno stajale preko noći, predstavljaju dobar lek ukoliko želite da ojačate srce i njegove vitalne funkcije. Urme takođe predstavljaju i vrlo efikasan prirodni lek za mamurluk I dobar su borac protiv starenja.

Indijski orah je izuzetno korisna namirnica koja se u našoj ishrani ne koristi dovoljno. Naučnici su dokazali da indijski orah blagotvorno deluje na upale, ima svojstvo antiseptika, diuretika, kao i da deluje dobro u borbi protiv bakterija. Indijski orah ima oblik bubrega i dolazi sa indijske ili kešu jabuke, koje ima u Brazilu, južnom delu Indije, Nigeriji i Tanzaniji. Indijski orasi su zapravo semenke zakačene na dnu kešu jabuke. Slatkog je mirisa i ukusa i jestiva je baš kao i orah koji daje. Na svakom plodu raste po jedno seme, pa su iz tog razloga indijski orasi skuplji. Indijski orah ima veoma jedinstven, puterast i orašast ukus i blago hrskavu strukturu. Jede se ceo, pržen sa solju i puterom, a koristi se i za pripemanje raznih jela, poput piletine sa indijskim orahom, kao i za pravljenje putera od oraha.