Crni luk snižava holesterol, jača kosti, štiti od raka i ima antibakterijska svojstva. Crni luk je član porodice alliuma i bogat je jedinjenjima koja sadrže sumpor i koja su odgovorna za njegov opor miris, a veoma su dobra i za očuvanje zdravlja. Od crnog luka imamo mnogo koristi. Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje i stvaranje grumenova trombocita. Ova sulforna jedinjenja, pored toga, snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Crni luk može sprečiti i neke bolesti srca. Studije su pokazale da crni luk može pomoći u povećanju gustine kostiju i može biti od koristi ženama u menopauzi koje gube gustinu kostiju. Žene koje su prošle kroz menopauzu svakodnevnim konzumiranjem crnog luka mogu smanjiti rizik od lomljenja kuka. Samo svakodnevnim jedenjem crnog luka ojačaćete kosti. Zato ga obavezno ubacite u ishranu i jedite dosta luka.

Divlji kesten je jedan od najboljih lekova iz prirode, koji se koristi za bolne vene, kod tromboze, pa čak i promrzlina. Preparate od divljeg kestena, koji se naročito preporučuju osobama koje imaju slabu cirkulaciju, bolne vene ili hemoroide, treba koristiti čim se pojave prvi bolni simptomi. Divlji kesten je jedan od najlekovitijih plodova jeseni i koristi se kod ublažavanja bolova u venama, tromboze, ali i promrzlina. Preparate od divljeg kestena, koji se naročito preporučuju osobama koje imaju slabu cirkulaciju, bolne vene ili hemoroide, treba koristiti čim se pojave prvi bolni simptomi. Iako je veoma lekovit, divlji kesten sporo deluje, pa sa preventivom i lečenjem tegoba počnite što ranije. Pored raznih kozmetičkih preparata koji sadrže kesten, možete pripremiti i specijalan melem od ovog lekovitog ploda. Za melem od kestena vam je potrebno 12-15 zrelih plodova divljeg kestena (sveže ubranih) i 2,5 dl konjaka.

Hrast - sveto drvo starih Slovena. Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini. I kora ima lekovita svojstva. Simbol snage, moći, dugovečnosti, čvrstoće, duhovnog i materijalnog bogatstva, drvo hrast bilo je od davnina bilo veoma poštovano u narodu. Njegov plod žir, kao i kora, koristila se za ishranu i lečenje. Stari Sloveni su ga smatrali svetim i posvetili Perunu gromovniku a i Hrišćani ga izuzetno cene. Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini. Za hrastovu koru se odavno zna da poseduje lekovita svojstva, pri čemu je to posebno izraženo kod lužnjaka i kitnjaka. Da bi se lekovitost očuvala u što većem procentu, sa mladih grana treba oljuštiti koru u rano proleće pre listanja, ili u kasnu jesen kada lišće opadne.

Brezin sok čisti i oporavlja organizam, osvežava i krepi, a pre konzumacije je poželjno da ga dobro ohladite. Znate li kako se dobija? Reč je o osvežavajućem napitku dobijenom direktno iz drveta breze – životnom soku koji nastaje buđenjem breze u proleće. Drvo breze (lat. betula pendula) prirodno filtrira preko 100 litara vode dnevno kroz svoj koren i upija mnoge minerale i hranljive sastojke. Njen sok se sakuplja na zanimljiv način: jednostavnimbušenjem kore drveta kap po kap u posudu ili vrećicu - voda koja se cedi iz drveta je neverovatan dar prirode! Sok od breze može da se dobije samo jednom godišnje - u proleće - i to u ograničenim količinama. Veliko stablo može da da oko tri litre kvalitetnog soka, dok mlade breze nisu preporučljive za izvlačenje soka. Takav čisti sok može da se koristi nekoliko dana ili da se flašira za kasniju upotrebu. Čaša soka od breze predstavlja dobar način za početak dana.

Izuzetno lekovita i zdrava, cvekla je idealna namirnica za ovo doba godine kada nam je neophodna maksimalna zaštita od virusa Omiljena u kuhinjama širom sveta, izuzetno lekovita i zdrava, cvekla je idealna namirnica za ovo doba godine kada nam je neophodna maksimalna zaštita od virusa. Nutricionisti je posebno preporučuju jer sadrži gotovo sve minerale - kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum, magnezijum, gvožđe, bakar, mangan, fluor, jod, sumpor, litijum i brom. Osim toga, obiluje i vitaminima C, B1, B2 kao i vitaminom B12 koji biljne namirnice retko sadrže. Crvenu boju daje joj pigment antocijan koji pomaže obnavljanje krvi. Cvekla se uglavnom jede kao salata, bilo sveža ili kuvana, a stručnjaci sve češće preporučuju i lekoviti sok od cvekle koji je odličan za jačanje imuniteta, lečenje malokrvnosti, regulisanje pritiska, sprečavanje raznih uplanih procesa.

Proces pripreme je vrlo jednostavan, a potrebni su vam samo bademi i voda za eliksir zdravlja pun vitamina i minerala. Bademovo mleko je izuzetno zdrav i koristan napitak, pre svega zato što ne sadrži holesterol, a bogato je vitaminima i mikroelementima. Mleko dobijeno iz badema je odlična alternativa kravljem mleku, jer se sastoji od 20% proteina. Vitamina E ima više nego u spanaću, a obezbeđuje i potrebne količine fosfora, za jake zube i kosti, a u njemu ima 4 puta višekalcijuma nego u kravljem mleku - čak 370 mg kalcijuma na 100 gr proizvoda! osim toga, bogato je i kalijumom, cinkom, bakrom, gvožđem, manganom i vitaminima grupe B. Lekari preporučuju bademovo mleko za brže i bezbedno lečenje čira želuca i dvanaestopalačnog creva, oslobađanje od gorušice i sprečavanje gastrointestinalnog trakta.

Jetra je izuzetno važan organ jer preuzima proizvodnju proteina krvi, te učestvuje u procesu njenog obnavljanja. Osim toga, pomaže jačanju i stimulaciji probave. Stoga nije preterano reći da čista jetra znači zdravlje, vitalnost, zdrav izgled i dobro raspoloženje. Svakodnevno možete učiniti nešto za svoju jetru. Naime, na prazan želudac potrebno je popiti kašičicu maslinovog ulja pomešanog s limunovim sokom. Važno je popiti mešavinu na prazan želudac, a potom možete doručkovati. Od zdravlja jetre deli vas dakle vrlo jednostavan korak. Već nakon mesec dana osetićete promene. Smanjiće vam se podočnjaci, ten će izgledati sjajnije, a probava će vam biti izvrsna. Osim toga, imaćete osećaj da ste puni energije. Maslinovo ulje izvrsno pomaže u otvaranju kanala jetre i žučne kesa. Limun je isto dobar u tome, a pri tom je i sjajan izvor vitamina C, te čisti krvne sudove od naslaga holesterola.

Sveprisutna voćka jedan je od najmoćnijih boraca protiv teških bolesti! Radi se o pomorandži! Da li ste znali da ona sadrži čak 58 poznatih antikancerogenih supstanci, više nego ijedna druga hrana? Narodna mudrost govori da je sok ​​ovoga voća ujutro zlato, u podne srebro, a uveče bronza. Smatra se da narandže potiču iz Azije, odakle su se dalje širile, au 15. veku i Evropa ih je prigrlila. Narandže su jedno od najlekovitijih vrsta voća na svetu, a najpoznatije su njena žuta i crvena sorta. Njena je lekovitost toliko opsežna da bi se o njoj dala napisati podeblja knjiga. Narandže su bogate vitaminom C, B1, B9 ( folnom kiselinom ) i A, kalijumom, kalcijumom i vlaknima. Svaki dan pojedite pomorandžu da biste snabdeli organizam preporučenom dozom vitamina C koji dokazano sprečava mnoge zdravstvene tegobe - od gripa i alergije do ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti.

Peršun, biljka koju koristimo kao začin, ima magične moći. Njegova količina u jelima je uviek mala, zato nije dovoljna da pokrene izlučivanje nagomilanih tečnosti u telu. Peršun je odličan saveznik u borbi protiv urinarnih problema, bubrežnih obolenja i jak diuretik. Kao lek može se koristiti koren i listovi peršuna. Izbacivanje vode iz organizma je veoma važno. Urinom izbacujemo otrove, bakterije i druge štetne stvari. Za peršun je naučno dokazano da je odličan diuretik, uz to je i jak antioksidans. Konzumiranje čaja od peršuna je preporučljivo, ali nikako ne smete preterivati s ovim čajem. Konzumiranje neka ne bude više od litar čaja na dan. Peršun je biljka koja je od antičkih vremena prisutna kao lek. Njemu su pripisivali magične moći, u starom Rimu se verovalo, da grickanje listova peršuna poboljšava percepciju i intelektualne sposobnosti.

Cimet je biljka čiji je egzotični ukus osvojio celi svet, sve češće u prvi plan dolaze njegova mnogobrojna lekovita svojstva. Kod nas je malo poznato korišćene ulja od cimeta, a možete ga sami napraviti. Štapići od cimeta, najbolje 5-6, stavi se u staklenu teglu i prelije maslinovim uljem da štapići budu potpuno potopljeni. Tegla se zatvori i tako ostaje da stoji tri sedmice na sobnoj temperaturi i svakodnevno se za to vreme mora dobro promućkati. Posle tri nedelje se procedi kroz gazu i ulje je spremno za upotrebu. Veoma je važno da se drži u tamnoj flaši. Ovo ulje je pravi eliksir zdravlja i jak je antioksidant koji sprečava oštećenja i štiti ćelije od slobodnih radikala koji su uzrok nejtežih bolesti i starenje organizma. Ulje se može dodavati u kolače ili salate, ali se ne preporučuje za dugotrajnu termičku obradu. Najbolje ga je i to po 1-2 čajne kašike ujutro i uveče.

Semenke bundeve se već se hiljadama godina koriste u medicinske svrhe jer su bogat izvor vitamina. Sem toga, nauka je potvrdila da im nutritivna vrednost raste stajanjem, po čemu su gotovo jedinstvene u prirodi. Donosimo vam još nekoliko razloga zašto bi ove ukusne grickalice trebalo da postanu sastavni deo vaše ishrane. Četvrtina šoljice ovih ukusnih semenki sadrži gotovo polovinu preporučene dnevne doze magnezijuma, vrlo važnog za vaše srce. Takođe pomaže u kontroli krvnog pritiska. Osim što obiluju magnezijumom, semenke bundeve su bogati izvor i cinka, što pomaže pri regulaciji imunog sistema, pa tako smanjuju rizik od virusnih infekcija poput prehlade i gripa. Istraživanja su pokazala da, između ostalog, smanjuju i hronični umor i depresiju. Još od davnina je poznato da su semenke bundeve važan deo ishrane za muškarce jer blagotvorno deluju na prostatu.

Bosiljak - Ocimum basilicum) je grmasta i vrlo mirisna biljka, ovalnih i najčešće zelenih listova. Postoji oko šezdeset vrsta bosiljka i sve su različite u izgledu i ukusu. Prvi pisani trag o bosiljku star je četiri milenijuma i potiče iz starog Egipta. Reč bosiljak (tal. basilico, engl. basil) dolazi od grčkog basilikon, što znači kraljevski i odražava poštovanje drevnih kultura prema ovoj biljci. Rimljani su ga poistovećivali s ljubavlju i odanošću pa se verovalo da će muškarac zauvek voleti ženu od koje primi grančicu bosiljka. U Indiji su bosiljak negovali kao simbol dobrodošlice, a u ajurvedi jedna od vrsta bosiljka (tulsi, lat. Ocimum tenuiflorum) koristi se za lečenje mnogih bolesti - dijabetesa, astme, impotencije, bubrežnih kamenaca, neplodnosti i alergija. Bosiljak je poznat po činjenici da ima jaka antioksidativna svojstva.

Čaj od koprive se u kineskoj medicini koristi za ublažavanje različitih tegoba, a danas se pije u svrhu poboljšanja zdravlja celokupnog organizma. Kopriva se, baš kao i maslačak, jako dugo smatrala korovom. Sve veći broj istraživanja pokazuje da kopriva ima odlično delovanje na zdravlje. Najbolje od svega je što je dostupna i pristupačna. Čaj od koprive se u kineskoj medicini koristi za ublažavanje različitih tegoba, a danas se pije u svrhu poboljšanja zdravlja celokupnog organizma. Nekoliko istraživanja je pokazalo da ispijanje čaja od koprive može ublažiti simptome osteoartritisa. Takođe, naučnici su ustanovili da oblozi od čaja od koprive mogu biti jednako efikasni. Kopriva ima blago diuretsko delovanje i podstaći će oslobađanje viška vode iz tela. Svakodnevno ispijanje čaja od koprive doprinosi prevenciji nakupljanja suvišne vode u telu.

Jedna sveža šljiva u proseku sadrži 113 mg kalijuma, minerala koji pomaže pri kontroli visokog krvnog pritiska i koji smanjuje rizik od moždanog udara. Slatki, sočni ukus šljiva samo je jedan od razloga da ih uključite usvakodnevnu ishranu. Postoji čak 140 vrsta šljiva, a sve su bogate ugljenim hidratima, imaju nizak nivo masnoća i kalorija, bogate su vitaminima A, C i E, kalcijumom, magnezijumom, vlakanima i kalijumom. Jedna sveža šljiva u proseku sadrži 113 mg kalijuma, minerala koji pomaže pri kontroli visokog krvnog pritiska i koji smanjuje rizik od moždanog udara. Ako vam to nije već dovoljno, crvenkasto-plavi pigment u nekim vrstama šljiva, koji se zove antocijanin, može zaštititi od raka, tako što eliminiše štetne slobodne radikale u organizmu. Suve šljive su kao stvorene da pomažu crevima da rade svoj posao.

Od svih orašastih plodova, orasi sadrže najviše antioksidanata. A kad je reč o hrani koja je zdrava za srce, orasi su među tri najzdravije namirnice. Osim toga, bogati su vlaknima, proteinima, vitaminima i mineralima. Stoga ne čudi što rezultati raznih studija pokazuju da redovna konzumacija oraha može smanjiti rizik od srčanih bolesti, nekih oblika raka i dijabetesa tipa 2. U najnovijem istraživanju, naučnici sa Univerziteta Skrenton u američkoj državi Pensilvaniji analizirali su antioksidanse u nekoliko vrsta orašastih plodova: orasima, bademima, kikirikiju, pistaćima, lešnicima, brazilskim i indijskim oraščićima. Orasi su rangirani iznad ostalog orašastog voća. Šačica oraha sadrži gotovo dvostruko više antioksidansa nego ista količina bilo kojeg drugog orašastog voća. Nažalost, ljudi jednostavno ne jedu dovoljno orašastih plodova.