Ulje divljeg origana izrađeno je od sorte Origanum minutiflorum, endemske biljke koja raste samo u južnim delovima Turske. Predstavlja najjači prirodni origano, s najvećim procentom aktivne supstance karvakrol. Što je veći procenat karvakrola, to je ulje efikasnije i skuplje. Naučno je dokazano da ulje origana ubija bakterije u veoma kratkom roku. Važno je istaći da ne deluje na normalnu crevnu floru, pa neće dovesti do bujanja kandide albikans, kao što je to slučaj s jakim farmaceutskim antibioticima. Ulje origana, koje je dobijeno destilacijom listova i cvetova biljke origano, je jedno od najboljih prirodnih antibiotika. Ovo prirodno i svestrano ulje se može koristiti na različite načine u svrhu odbrane od opasnih bakterija. Ulje origana sadrži spoj nazvan karvakrol. Istraživanja su pokazala da karvakrol može proći kroz spoljnu ćelijsku membranu i na taj način zaštititi stanice od bakterija.

Rec je o jednoj od najvažnijih mineralnih supstanci, koja jaca srce. Magnezijum učestvuje u prenosu nervnih impulsa, u proizvodnji proteina i u regulaciji srčanog ritma. Takođe, reguliše intestinalni tranzit i na taj način sprečava pojavu zatvora. Ako patite od migrena, proverite da li imate dovoljno magnezijuma u organizmu i uvrstite ove namirnice u svoju ishranu. Prema izveštaju Nacionalnog instituta za zdravlje, ovaj mineral je uključen u 300 telesnih procesa, uključujući i bildovanje mišića, kontrolu šećera u krvi, funkciju nerava i mišića i regulaciju krvnog pritiska. U francuskoj studiji, koja je trajala 18 godina, a obuhvatala 4.000 ljudi, otkriveno je da su ljudi sa najvišim nivoom magnezijuma u organizmu imali 40 procenata manji rizik od smrti u odnosu na one koji su imali niži nivo magnezijuma.

Beli slez trajna je biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okruglasti listovi, a zatim nekoliko stabljika što dosežu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici bili su prilicno veliki, naborani, trokrpasti i debeli i s obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrnastosive ili sivo-zelene boje. Iako je delotvoran u celosti, lekoviti sastojci su najviše skoncentrisani u korenu. Onaj koji je izvađen prve godine je najefikasniji, jer ima najviše sluzi. Kasnije postaje deblji i tvrđi, pa i manje kvalitetan. Prvo se oguli i osuši na temperaturi od 60 do 70 stepeni, da ne bi potamneo, a sluz se razložila, pa zatim isecka. Čaj od belog sleza pomaže kod kašlja, bronhitisa, a preporučuje se i kod bronhijalne astme. Koristi se i u lečenju upale debelog creva, dijareje i povraćanja kod odraslih i odojčadi.

Čaga je moćno sredstvo protiv stresa kao uzročnika gotovo 90% svih bolesti. Čaga (lat. Inonotus oblikuus) parazitska je gljiva na brezi koja nalikuje izgoreloj izbrazdanoj kori. Raste u šumama breze širom Severne i Istočne Evrope, Rusije i Koreje. Najzastupljenija je u tradicionalnoj ruskoj i istočnoevropskoj medicini. Moderna istraživanja pokazala su da je čaga puna dragocenih bioloških aktivnih materija, od kojih neke ne sadrži niti jedna druga biljka. U njenom sastavu nalaze se fenolni spojevi, melanin, triterpenoidi i mali procenat betulinske kiseline. Najmoćnijim oružjem ove gljive smatra se Čagin kiselina, koja prema tvrdnji ruskih naučnika normalizuje metabolizam i lekovito deluje na sve organe i tkiva ljudskog organizma. Ruski naučnici uspeli su napraviti kreme od čage za zglobove i vene.

Heljda ima pozitivno dejstvo u lecenju bolesti krvotoka, proširenja vena, pucanja kapilara, slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i stomacnih oboljenja. Kroz aktuelne trendove zdravije ishrane u poslednje vreme sve cešce se spominje heljda. Najrasprostranjeniji oblici korišcenja ove biljke su zrno heljde, kao i sušena stabljika i cvet (za caj). Poznata su izuzetna lekovita dejstva heljdinog caja u lecenju bolesti krvotoka (proširenje vena, pucanje kapilara i razna krvarenja kapilara), slabe memorije, reume, glaukoma, dijabetesa i gastro oboljenja. Premda se u kulinarstvu heljda smatra žitaricom zbog svoje hranjivosti, botanički pripada kategoriji zeljastog povrća. Poznata po brojnim hranjivim svojstvima, heljda predstavlja idealan izbor za sve one koji žele da poboljšaju pamćenje, odnosno da pomlade krvne sudove.

Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao "grcko seno ". Naziv "jarcev rog" je zbog karakteristicnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemackim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jacu muškost. Zadah i neprijatan ukus jarceva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Piskavica između ostalog ima i stimulativna svojstva na matericu, pa se uz preporuku stručnjaka koristi za prirodnu indukciju porođaja, ali iz istog razloga nije pogodan za trudnice. Sa druge strane ovaj začin je dobar za laktaciju, već vekovima se u Indiji ženama posle porođaja daje kaša koja stimuliše proizvodnju majčinog mleka - pravi se od šolje pirinča, kašičice grčkog semena i oko osam šolja vode, kuva se oko sat vremena i začini slatkim ili slanim sastojcima, po ukusu.

Ova biljka u narodu se upotrebljava i protiv smetnji u žuči (kamen, bolovi), protiv šećerne bolesti, zatvora i za lečenje hemoroida. Gujina trava (Silybum marianum), u narodu poznata još i kao sikavica, gospin trn i mlečni čkalj, snažna je dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150 cm. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste pored puteva i naselja, na osunčanim površinama i na obrađenom zemljištu. Za lečenje se koristi zreo plod, odnosno semenke iz njega. Bere se u avgustu, dve-tri nedelje posle cvetanja. Semenke se mogu čuvati na suvom i tako koristiti ili mleti u prah. Seme se može žvakati. Koristi se u slučajevima oboljenja jetre (ciroza, žutice i hepatitisa).

Pšenica (Triticum) je biljni rod jednogodišnjih biljaka iz porodice trava. Predstavlja najstariju kultiviranu biljku u istoriji čovečanstva i najrašineriju i najvažniju žitaricu u današnjem svetu. Već vekovima, pšenica zauzima najznačajnine mesto u ishrani u svim domaćinstvima bez obzira na socijalni status. Hleb je prvi proizvod na koji se pomisli kada se kaže pšenica. Danas na tržištu postoji na stotine vrste hleba koji se pripremaju od pšenice, a nisu retke ni specijalizovane prodavnice u kojima možete pronaći sve vrste hleba, počev od pšenice. Pšenica sadrži pregršt vitamina, minerala i mikroelemenata te je zato preporučljiva u ljudskoj ishrani. Bogata je biljnim vlaknima koji pospešuju i regulišu rad creva, pogotovo ako se koriti celo zrno pšenice. U sto grama mekinja nalazi se oko 45 g dijetalnih vlakana. Sastav antioksidanasa u mekinjama, 20 puta je veći nego u belom brašnu.

Zbog svoje dugogodišnje izolacije od ostatka sveta te zbog svoje specifične ostrvske biogeografije, Novi Zeland ima neverovatno bogatu floru i faunu. Oko 80% svetske flore postoji samo na Novom Zelandu! Toj fantastičnoj porodice pripada i Manuka drvo, Leptospermum scoparum. Manuka je jedinstveno zimzeleno drvo i raste nekultivirane na širim područjima Novog Zelanda. Cveta leti, a intenzivan miris koji daju njegovi lepi, crveno-rozi cvetovi, pčele jednostavno obožavaju.Od davnina, domoroci Maori koriste Manuku kao lek. Zadnjih 20-ak godina intenzivno se radi na naučnim istraživanjima o lekovitosti manuka meda, neverovatnom, 100% prirodnom proizvodu, nastalom iz predivne '' saradnje '' manuka biljke i pčela. Radi se o mono-cvetnom medu koji prozvode pčele skupljajući nektar s žbunja manuka biljke.

Preparat služi za postupno čišćenje krvnih sudova od masnih naslaga i prevenciju srčanog i moždanog udara. Takođe sprečava nastanak tumora, poboljšava vid i podmlađuje organizam... Sastojci: 1 kg organski uzgojenog limuna, 300 grama belog luka... Priprema: Sameljite limun (zajedno s korom) i beli luk. Smesu stavite u 1,5 l kipuće vode i u poklopljenoj posudi kuvajte na laganoj vatri tačno 15 minuta. Ohlađeni preparat sipajte u teglu i zatvorite je poklopcem. Preparat uzimajte natašte, u periodu od 25 dana, po pola dcl na dan. Nakon toga napravite pauzu od 10 dana, pa ponovite kuru. U cilju preventive, kuru možete da sprovodite jednom do dva puta godišnje, svakih šest meseci.
U cilju lečenja, kuru sprovodite do poboljšanja zdravstvenog stanja, uz obavezno poštovanje protokola od 10 dana pauze pre početka nove kure.

Ako imate problema sa prehladom, kašljem i pratećim bolovima u prsima onda vam od velike pomoći može biti sirup od majčine dušice. Naučite kako da ga napravite, a donosimo i recept za biljni med. Izuzetno je koristan za lečenje kašlja i ubrzava oporavak kada vas uhvati prehlada, a eliminiše i bolove u prsima koji se obično javljaju kada vas pogodi grip i napadnu “zimski virusi i bakterije”. Recept za sirup....Treba vam: 80 do 100 gr listova i cvetova majčine dušice (svežih ili sušenih), 950 ml vode i 1 šolja (od 250 ml) tečnog meda. Potopite majčinu dušicu u vodu u šerpi i stavite na šporet na najnižu temperaturu. Ostavite neka krčka lagano u polupoklopljenoj šerpi (da bi para mogla da izlazi) dok se tečnost ne smanji gotovo za pola. (Trebaju vam 2 šolje jakog čaja od majčine dušice). Procedite i odbacite biljke, pa u dobijenu tečnost dodajte med. Mešajte dok se med u potpunosti ne rastvori.

Istraživanja su pokazala da ulje nane ima efikasan uticaj na ublažavanje simptoma iritabilnog creva , boli u stomaku i grčeva , nadutosti , zatvora i proliva. Nana je zaista blagotvorna biljka. Poznato je da utiče povoljno na sistem za varenje i otklanja mnoge tegobe u stomaku. Nana je dobar izvor minerala, na prvom mestu kalijuma. Zatim, kalcijuma, gvozđa, magnezijuma i mangana. Od vitamina moze se pohvaliti sadržajem vitamina C, E, K, B6, A i beta karotena. Na prvom mestu to je antibakterijsko dejstvo. Zato se preporučuje da se eterično ulje vode i time očisti koža lica ili tela. Miris peperminta može da zavara glad. Ukoliko vas ujede komarac, dovoljno je da na mesto ujete stavite kap ulja i svrab će prestati. Ulje nane pogodno deluje i na upalu desni, savetuje se da makar jednom nedeljno desni istrljate sa malo ulja. Ulje nane može da vas održi budnim i da vam poboljša koncentraciju.

Mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka poreklom iz Azije. Biljka naraste do metar i po, ima velike, duguljaste narovašene ili pilasto nazubljene listove. Cvetovi su vecinom beli, s ljubicastom mrljom pri dnu, ili purpurnoljubicasti, s tamnoljubicastom ili gotovo crnom mrljom. Gledane golim okom, cini se da su plave ili sive semenke maka okrugle, no zapravo su bubrežastog oblika. U kilogramu maka ima oko dva miliona zrnaca. Semenke su gotovo bez mirisa, njihov se orahu slican ukus razvija tek kuvanjem ili pecenjem. Usporava razvoj multiple skleroze, štiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres. Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima. Dugo je predstavljao simbol sna i smrti, zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje i crvene boje.

Čuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom. Čuvarkuća je biljka koja se od davnina koristi kao prirodni lek. Karakterišu je debeli mesnati listovi puni vode i cvetovi zvezdastog oblika. Ona sadrži tanin, biljnu sluz, ulje, smolu, kalcijumov malat, mravlju i jabučnu kiselinu. Istraživanja su potvrdila da poseduje flavonoide i ugljenehidrate. U narodnoj medicini koristi se zbog svojih antiupalnih, adstringentnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti, tinkture ili čaja. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uha, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena u uhu i smanjuje bol.

Matičnjak je lekovita biljka koja se koristi već vekovima. Cenjena širom sveta zbog umirujućeg svojstva, ova je biljka je čest gost u mnogim baštama. Matičnjak (Melissa officinalis), u narodu poznat još kao metvica i miloduh, višegodišnji je žbunast, mirisan, dekorativan polugrm sa 60 do 70 cm visokim i uspravnim grančicama. Na obe strane listova nalaze se mnogobrojne žlezde sa uljem. Cvetovi su bele, plave i ružičaste boje u dugim klasastim cvastima. Raste u pčelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde, po šumama i u parkovima kao ukrasna biljka. Za komercijalne potrebe gaji se i na većim površinama. Cveta od juna do kraja avgusta. Za lečenje se skuplja lišće kratko vreme pre cvetanja, a cela biljka iznad zemlje za vreme cvetanja. Suši se u tankom sloju u hladu i sa što manje diranja i prevrtanja; osušena biljka ne sme da dođe u dodir s metalom i ne sme se čuvati u limenim kutijama.