Hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Hajdučka trava, u narodu poznata i kao kunica, sporiš, stolisnik, ravanj i romantika, odavno se svrstala u red najvrednijih lekovitih biljaka. Naziv hajdučka dobila je po hajducima koji su njome zaceljivali rane. Njen latinski naziv Achillea millefolium vezuje se za grčkog junaka Ahila, koji je kao učen čovek, u trojanskom ratu takođe koristio za vidanje rana. Ahilovo ime je dobila i zbog njegove izuzetne snage, jer i sama višestruko snažno deluje. Kao samonikla višegodišnja biljka raste u celoj Evropi, obično uz puteve, na livadama i pašnjacima. Cveta tokom celog leta, a bere se kada je sunce najjače, jer tada ima najviše eteričnog ulja.

Lincura ili srcanik trajna je biljka s korenom koji može biti i do 50 godina starosti. Koren je jako dugacak, debeo i razgranjen, izvana smedje do tamnosmedje boje, a iznutra žute boje. Stabljika je okrugla, iznutra šuplja, a u gornjem delu žlebasta, visine od 50 do 120 cm. Najcešce se parce korena lincure od 5cm stavlja u flašu rakije, a u narodu važi kao dobar lek za krvotok. Za lek se u jesen ili rano prolece sabire koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatican. Valja ga brzo sušiti - a to se postiže ako ga se razreže po dužini. Iako se od davnina koristi u lekovite svrhe, u narodu se na pomen lincure (Gentiana lutea) uglavnom pomisli na rakiju.

Napitak od belog luka je jedna od stvari koja bi trebalo da bude u posedu svakog čoveka koji se iskreno brine o svom zdravlju. Napitak je odlično sredstvo za izbacivanje soli i slanih naslaga iz organizma. Poboljšava radnu sposobnost organizma, čisti krv, jača imunitet, krvne sudove i rad srca. Takođe, uklanja višak masnoće i poboljšava metabolizam. Nezaobilazan je protiv ženskih bolesti i upala. Nežno čisti ceo organizam od štetnih naslaga..... Pripremiti ovaj napitak nije teško: u staklenu teglu staviti 12 čena belog luka, svaki čen iseći na četiri dela. Preliti sa pola litra crnog vina.Zatvoriti i ostaviti na pozoru, na sunčanu stranu na dve nedelje. Svaki dan mućkati po 2-3 puta. Nakon isteka roka procediti i preručiti u tamnu staklenu flašu..... Uzimati napitak tri puta dnevno po jednu kafenu kašiku tokom jednog meseca. Kuru možete ponoviti posle šest meseci.

Biljka stevija je odlična zamena za šećer i može da posluži kao idealna i potpuno zdrava alternativa veštačkim zaslađivačima. Stevija, koja se koristi kao zamena za šećer, može da posluži kao idealna i potpuno zdrava alternativa veštačkim zaslađivačima. Ekstrakt ove biljke se kao zaslađivač već vekovima koristi u Paragvaju i Brazilu, a od 2011. godine, kada je Evropska agencija za bezbednost hrane odobrila njenu upotrebu, stevija je sve rasprostranjenija širom sveta. Koristi se kao dodatak hrani i piću, a pažnju privlači najpre zbog toga što nije kalorična - ima nula kalorija! Ovaj prirodni zaslađivač je 300 puta slađi od šećera i veštačkih zaslađivača. Za razliku od šećera i veštačkih zaslađivača, stevija ne povećava nivo šećera u krvi tako da ne izaziva insulinsku reakciju u organizmu.

Neven je jednogodišnja, uspravna biljka s razgranjenom stabljikom visine do 60 cm. Bere se cvet, koji je žute do narancaste boje, i to celu godinu. Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik, upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lecenje raznih bolesti i stanja. Odličan je u borbi protiv kožnih bolesti, poput akni, bradavica i ekcema, a koristi se i protiv opekotina, rana i promrzlina. U Nepalu ga zovu cvet sa stotinu latica, u Engleskoj merino zlato, kod nas je poznat kao neven - ali, iza jednostavnog imena, krije se biljka sa višestrukom primenom, od lekovite, preko estetske, do kulinarske. U lečenju se najčešće koristi cvet jarkonarandžaste boje, i to u sušenom obliku. Od njega se spravljaju čajevi, ulja i masti u čiju su se lekovitost uverili još stari Grci i Rimljani. Odličan je u borbi protiv kožnih bolesti, poput akni, bradavica i ekcema, a koristi se i protiv opekotina, rana i promrzlina.

Patlidžani se uzgajaju širom sveta i smatraju se jednom od najzdravijih namirnica. Patlidžan sadrži fitonutrijente koji mu daju prepoznatljivu ljubičastu boju. Patlidžan može da smanji rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, nekih vrsta raka i srčanog udara. Takođe može da spreči oštećenja DNK i da uspori proces starenja. Istraživanja su pokazala da patlidžan ima odlično antikancerogeno dejstvo. Jedno istraživanje je pokazalo da smanjuje dotok krvi i hranjivih materija ćelijama raka i na taj način značajno otežava njihovo širenje.... Istraživanja sprovedena na laboratorijskim miševima pokazuju da patlidžan može da zaštiti ćelije mozga od štete koju uzrokuju slobodni radikali. Slobodni radikali mogu da povećaju rizik od nastanka kancerogenih ćelija i poremećaja pamćenja.... Patlidžan ima nizak glikemijski indeks. To znači da neće da uzrokuje nagle promene u nivou šećera u krvi.

Zbog svoga hemijskog sastava i bogatstva vlakana, brokoli povoljno deluje na varenje, ujedno je odlican antioksidant. Pored spanaća i kelja, brokoli je jedna od najhranljivijih prirodnih namirnica koje postoje. Zapravo, ovo povrće, koje je nastalo u italijanskoj provinciji Kampanija, smatralo se namirnicom sa jedinstvenom vrednošću još od vremena antičkih Rimljana, zbog svojih lekovitih dejstava. Istraživanja su pokazala da je brokoli vrlo efektan kada je u pitanju prevencije i lečenja nekoliko tipova raka. Na primer, jedna studija objavila je zaključak da brokoli u organizmu proizvode anti-maligne aktivnosti. Takođe, primetili su i da izotiocijanati koji se nalaze u brokoliju, pozatiji i kao antiooksidanti, pružaju vitalnost i obnavljaju cervikalne, hepatocelularne, jajne i ćelije pankreasazahvaćene rakom. Takođe, ovo povrće ima i jaka anti-upalna svojstva u lečenju ćelija obolelih od leukemije.

Ako ste nekad imali problema sa bubrezima ili vam genetika nije naklonjena što se tiče upala i bubrežnih kamenaca, preporučujemo vam ukusan prirodni napitak, koji će preventivno sprečiti nastanak kamenja. Limun od svih citrusa u sebi ima najvišu koncentraciju citrata, a citrati na prirodan nači sprečavaju pojavu bubrežnog kamenja. Pijenjem oko 2 dl sirupa od limuna u oko dva litra vode dnevno uveliko smanjujete šansu za ovu veoma bolnu i opasnu pojavu. Sve što vam treba za ovaj lek jesu jedna šolja sveže ceđenog soka od limuna, jedna šolja prokuvane vode, jedna šolja meda i 8 čaša hladne vode. Vrelu vodu prelijte preko meda, dobro promešajte i ostavite da se ohladi. U ohlađenu smesu dodajte sok od limuna i sve ulijte u bokal zajedno sa osam čaša vode. Ova količina neka vam bude dnevna doza.

Oman - Inula helenium je trajna biljka razgranjene stabljike visine do 2 metra, karakterističnih srcolikih listova i žutih cvetova skupljenih u velike glavice. Njegova pradomovina je centralna Azija, odakle se raširio po celoj Evropi, naročito na Balkanu. Tipična je biljka nizije, gde kao korov raste uz obale reka i potoka, duž saobraćajnica i u blizini oranica. Njegova lekovita svojstva visoko se cene u zemljama Zapadne Evrope, gde su kultivisane sorte veoma često sastavni deo bašta i okućnica. Za lekovite svrhe skuplja se kompletan, razgranat korenov sistem dvogodišnjih ili trogodišnjih biljaka, tokom cele jeseni. Koren se očisti od zemlje i nadzemnih delova, uzduž prepolovi (ili seče na kolutove) i suši u tankom sloju u hladu i na promajnom mestu. Svež koren ima jak, aromatičan miris i oštar i neprijatan ukus koji se gubi tokom procesa sušenja.

Giht , takođe poznat kao urični artritis ili kristalno - indukovan artritis , je jedna od najstarijih poznatih bolesti . Bolest je gotovo isključivo napadala bogati sloj društva i plemstvo , pa se stoga nazivala i bolest kraljeva . Giht je dobar primer bolesti povezane sa nepravilnom ishranom i preteranom konzumacijom alkohola . Nekad je giht bio veoma bolan , ali danas se jednostavno kontroliše pravilnim lečenjem i ishranom . U normalnom stanju organizma , mokraćna kiselina se razgrađuje u krvi i eliminiše se preko urina . Ako telo povećava proizvodnju mokraćne kiseline ili ako bubrezi ne eliminišu dovoljno mokraćne kiseline iz tela , njena koncentracija u krvi se povećava . To stanje zove se hiperuricemija . Kada se stvore kristali mokraćne kiseline kao rezultat hiperuricemije , može se razviti giht . Osim nepravilne ishrane i preterane konzumacije alkohola , giht mogu uzrokovati ...

Potočarka ( lat. Nasturtium officinale ) je skromna ali veoma dragocena biljka . O njenoj nutritivnoj vrednosti više nego dovoljno govori činjenica da sadrži veće količine gvožđa od spanaća i više vitamina C od limuna i narandže . Poreklo potočarke je područje Evroazije , no danas je široko rasprostranjena i može se naći gotovo svuda u svetu . Poznata je kao jedna od najstarijih biljaka čija upotreba seže još u daleku istoriju . Mnogi stari narodi koristili su ju u ishrani i lečenju zdravstvenih tegoba . Antički grčki lekar i otac medicine Hipokrat cenio je ovu biljku i preporučivao ju za lečenje katara pluća , zubobolje , bolesti grla , gušavosti i promuklosti . Lekovitost potočarke dokazana je u mnogobrojnim svetskim naučnim studijama . Potvrđeno je da redovno konzumiranje manjih količina ove biljke može sprečiti rak prostate i debelog creva .

Prema narodnom predanju, čuvarkuća štiti kuću i porodicu od požara, udara gromova, kao i od vampira i veštica. Čuvarkuća ili, kako je još često nazivaju, uhovnik je i prirodan lek za mnoga oboljenja. Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Izuzetno lekovita, otporna na žegu i hladnoću, čuvarkuća (Sempervivum tectorum), najkorisniji je ukras dvorišta i terasa, a trebalo bi da je ima svako domaćinstvo. O njenoj vrednosti govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, u odredbama Karla Velikog, koji svojim podanicima u ruralnim sredinama nalaže da uzgajaju 72 važne biljke, a da "svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!". Da je izuzetno vitalna pokazuje njen latinski naziv sempervivum, koji znači "uvek živa".

Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama, šikarama.. Još od davnina je poznata kao lek za iskašljavanje, bronhitis i prehladu. Bogata je saponizidima, enzimima, mineralima i esencijalnim kiselinama. Jagorčevina se koristi kod migrene, nesanice i reumatizma. Ublažava prolećni umor koji karakteriše ubrzano zamaranje, malaksalost, vrtoglavica, pospanost i depresija, a javlja se s prvim sunčanim danima kod svake druge osobe. Ova biljka se najčešće koristi za lečenje plućnih bolesti i lupanje srca. Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama zbog saponina, koji može da uzrokuje neželjene posledice. U lekovite svrhe se koristi sušeni koren, listovi i cvetovi koji se beru isključivo po sunčanom vremenu i suše jedan dan, na toplom i prozračnom mestu. Listovi jagorčevine se beru dok biljka cveta i suše se tri do četiri dana.

Ove semenke zaista spadaju među omiljene i dosta često konzumirane grickalice, a za svoj status mogu biti zahvalne samo ukusu i ničemu više jer skoro niko nije upućen u to koliko zaista semenke bundeve predstavljaju zdravu namirnicu. Semenke bundeve imaju celi niz sastojaka koji jako pozitivno deluju na ljudsko zdravlje to je jedna činjenica, međutim skroz druga je to koliko je širok dijapazon uticaja košpica pa tako deluje kako na imunitet tako čak i na zdravlje srca i drugih organa. Cink je elemenat koji inače pomaže ljudskom organizmu da se izbori sa virusnim infekcijama, umorom i lakšim psihičkim problemima kakva je depresija, a cinka u semenkama bundeve moguće je naći u znatno velikom procentu.

Celer u 100 grama korena sadrži samo sedam kalorija, dok se sa druge strane u njemu nalazi 320 miligrama magnezijuma i 16 milicentigrama folata. Celer je zdrava i ukusna grickalica - jednostavno ga isecite na prutiće i po želji pokapajte limunovim sokom, te jedite kao međuobrok. Iako se celer kod nas danas koristi isključivo kao dodatak jelima, do 17. veka koristio se isključivo u medicinske svrhe. Celer se koristi ceo, od korena do lista, a svi njegovi delovi su jako zdravi i niskokalorični. Ako imate problema s krvnim pritiskom, ova biljka je odlična pomoć za njegovo snižavanje, a poznata je i kao čistač organizma jer je sjajan diuretik. Sprečiće nadutost i probavne smetnje. Osim što je bogat vlaknima, prava je riznica vitamina K, C i B, te kalcijuma i folne kiseline. Koristan je obolelima od artritisa zbog visokog sadržaja natrijuma. Pomaže i kod reume i kostobolje.