Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ova biljka čisti i jača želudac, jetru, bubrege i slezinu, popravlja varenje, odvaja prekomernu žuč, leči žuticu i anemiju. Cikorija (Cichorium intybus) poznata je u narodu još i kao konjogriz, vodopija, gologuza, želtenica, konjska trava, modrica, cigura... To je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetloplavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.

Uva je izuzetno lekovita biljka. Kroz istoriju se koristila u medicinske svrhe. Najbolje rezultete pokazuje kod lečenja upale mokraćnih puteva i bubrega. Uva (Arctostaphylos uva-ursi), poznata još i kao medveđe grožđe, mečje grožđe, planika crvena i mlivnjak, višegodišnji je zimzelen polegnuti grm, obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima zelene boje, dužine dva do tri centimetra. Cvetovi su bele ili svetloružičaste boje zvonastog oblika i formiraju grozdove, a plod je okrugla, mnogosemena bobica, crvene boje. Uva raste po suvim, retkim borovim i drugim četinarskim šumama i među grmljem po sunčanim obroncima i planinskim pašnjacima. Za lečenje koristi se list. Bere se u proleće, a najpovoljniji trenutak je na početku cvetanja. Listovi ubrani tokom leta ili u jesen manje su lekoviti. Čuva se na promaji, a pre sušenja odvajaju se samo celi, zdravi, zeleni listovi.

Semenke lana sadrže ulja, veoma korisne materije, vlakna, a posebna prednost lana je što u velikom procentu sadrži lignin. Lignini su se u istraživanjima pokazali korisnim za smanjenje rizika od nastanka raka dojke i jajnika jer umanjuju aktivnost estrogena, glavnog ženskog polnog hormona - potencijalnog podstrekaca malignog rasta. Veruje se da je ovo prva biljka koju su ljudi pripitomili. Pored toga što se koristi u tekstilnoj industriji, lan, tačnije njegova semena, su vrlo blagotvorna za ljude. Bogata su proteinima, rastvorljivim vlaknima, mineralima gvožđa i cinka, ali i vitaminima B1, B2, C, E i provitaminom A. Seme lana se koristi kao dodatak žitaricama, koje konzumiraju oni koji drže dijetu ili žele bolje da pročiste organizam. Kako su bogata uljima i vlaknima, ova semena su i odličan laksativ. Omega 3 masne kiseline, koje se nalaze u lanu, imaju protivupalna dejstva.

Cela biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu. Izuzetno cenjena u narodnoj medicini, prepoznatljiva po karakterističnom mirisu balzama, kleka (juniperus communis) se od davnina koristila za lečenje zaraznih bolesti. Rasprostranjena od Arktika do tropske Afrike, u zavisnosti od toga gde raste može da bude patuljasta, ali i da dostigne visinu od više metara. Sreće se na krševitim i na kraškim terenima. Svi delovi su lekoviti, a naročito aromatični i gorkosladunjavi plodovi koji se sakupljaju od jeseni do zime. Suše se na provetrenom mestu, rasprostrti u tankom sloju uz često prevrtanje lopaticom. Isti postupak primenjuje se i za sušenje prethodno sitno iseckanih iglica i vrškova grančica. Osušeni delovi čuvaju se na suvom mestu. U lekovitom smislu kleka se potvrdila kao izvrstan diuretik, ali i protiv nazeba, kašlja, astme, stomačnih bolesti, znojenja, pa čak i gonoreje.

Ostati zdrav danas znači uspešno se nositi sa svakodnevnim stresom. Studije ukazuju da Rhodiola rosea dramatično smanjuje nivo stresa, delujući istovremeno smirujuće. Rhodiola smiruje naše doživljaje i negativne osećaje dajući nam jedno posebno mirno i staloženo raspoloženje. No istovremeno i pobuđuje moždane misaone i stvaralačke sposobnosti i podiže ih na jednu viši nivo. Upravo to omogućava bolje stvaralačke i radne učinke. Na zemlji postoji malo biljaka koje su tako svestrane u delovanju, tako blagotvorne i tako sigurne da ih preporučujemo svim generacijama. Iako načine njenog delovanja naučnici još nisu u potpunosti razotkrili, svi se slažu da ima veliki raspon blagotvornih efekata na ljudsko zdravlje.

Đumbir se od davnina koristio kao hrana, ali i kao lek. Naučnici tako tvrde kako je izvrstan u borbi protiv kašlja, jačanju imuniteta te prevenciji prehlada što ga čini idealnom namirnicom za ovo doba godine. Đumbir je tropska začinska biljka koja ima neverovatna svojstva pa su tako Kinezi još u 4. veku koristili đumbir protiv mučnine, bolova u stomaku, zubobolje, krvarenja, reume... Zanimljivo je da je u srednjem veku korišćen i kao afrodizijak, au 16. veku čak i kao lek protiv kuge ! U azijskoj se kuhinji đumbir odavno odomaćio, ali sve češće se koristi i kod nas podjednako i za slatka i slana jela. Ova izuzetno lekovita biljka u sebi sadrži i kurkumin koji ubrzava metabolizam, zatim pomaže prilikom razgradnju mesa i mleka u organizmu, pospešuje rad jetre pa se često koristi za detoksikaciju organizma.

Poreklom sa Mediterana, lovor je zimzelena biljka sa špicastim mesnatim lišćem i grupicama kremasto žutog cveća iza koga rastu kupine na ženskom drveću. Biljka raste u obliku dreveta ili grmoliko. Neke vrste dostižu i preko 10 metara visine. Zahvaljujući brojnim korisnim sastojcima, lovor stimuliše proces varenja, dok se isceđeno ulje iz svežih plodova koristi za lečenje osipa, bolnih mišića, podsticanja bolje prokrvljenosti… Magični čuvar zdravlja, lovor se kao začin i lek koristi od davnina. Prijatan miris listova potiče iz eteričnog ulja koje sadrži 50 odsto cineola, a ostatak ravnopravno dele metileugenol i terpinacetat. Zahvaljujući brojnim korisnim sastojcima, lovor stimuliše proces varenja, dok se isceđeno ulje iz svežih plodova koristi za lečenje osipa, bolnih mišića, podsticanja bolje prokrvljenosti. Pozitivno utiče na dobro raspoloženje.

Kiseli kupus oduvek je bio cenjen, naročito kao lek. Način njegove pripreme potiče od Slovena, a koristi se i dan danas. Kiseli kupus je osnova omiljenih jela, poput sarme i podvarka i koristi se kao dodatak glavnom jelu. Zbog svog lekovitog sastava, kiseli kupus zaslužuje počasno mesto na našoj trpezi.Ovo su samo neka lekovita svojstva omiljene zimnice. Proces kiseljenja kupusa daje ovom povrću probiotička svojstva. U procesu fermentacije učestvuje mnogo zdravih bakterija koje povoljno utiču na varenje. Zbog toga se kiseli kupus naročito preporučuje nakon uzimanja antibiotika, kako bi se obnovila crevna flora. Odličan izvor vitamina CO tome koliko je ovo povrće zdravo svedoči podatak da su kiseli kupus pomorci nosili kada su išli na duge plovidbe zbog prevencije pojave skorbuta, bolesti koja nastaje usled dugotrajnog nedostatka vitamina C.

Rogač je zimzeleno mediteransko stablo, koje obilato rađa smeđim jestivim plodovima . Mahune u sebi sadrže semenke koje bez obzira na veličinu i uslove čuvanja , uvek imaju jednaku masu od tačno 0,18 grama . U antičko doba semenke rogača služile su za merenje zlata , a taj naziv za jedinicu zlata od 0,18 grama ostao je i danas - karat . Omiljena namirnica naših baka i prabaka u upotrebi je punih 4000 godina . Egipćani su ga koristili kao lek , Grci i Rimljani kao prirodni desert . U nemačkom jeziku naziv mu je Johannisbrot , što u prevodu znači Jovanov hleb , prema legendi da se rogačem hranio čak i Jovan Krstitelj .... Lekovitost i sastav rogača. Iako rogač u ekonomskom smislu danas nije zlata vredan , on bi vam , zbog svojih lekovitih svojstava mogao biti - neprocenjiv . Rogač obiluje kalcijumom , kalijumom i bakrom te riboflavinom .

Jabukovo sirće je prirodno lekovito sredstvo. Nekoliko gutljaja razređenog jabukovog sirćeta podiže energiju i uklanja žgaravicu, a kao narodni lek za mnoge boljke koristi se vekovima. Osnova jabukovog sirćeta je sirćetna kiselina koja mu daje kiseli ukus , a koja deluje kao prirodni antiseptik i konzervans. Jabukovo sirće sadrži više od 90 različitih sastojaka , među kojima su vitamini , minerali i elementi u tragovima . Između ostalog sadrži kalcijum , magnezijum , gvožđe , fosfor , kalijum i mangan ... Jabukovo sirće je prirodni napitak koji se najčešće koristi kao dopuna ishrani upravo zbog brojnih vitamina i minerala koji doprinose održavanju celokupnog zdravlja . Naučno je dokazano da jabukovo sirće održava vitalnost i osvežava organizam , podstiče metabolizam i jača telesne odbrambene mehanizme . Za pomoć pri mršavljenju ulijte dve kašike jabukovog sirćeta u 500 ml vode .

Cimet povećava dotok kiseonika u mozak , origano sadrži više antioksidansa nego borovnice koje su poznate kao hrana za mozak , dok žalfija jača koncentraciju. Užurbani način života , stres i godine nepovoljno utiču na pamćenje , ali doskočiti im možete većim unosom začina . Oni su bogati antioksidansima koji poboljšavaju rad moždanih vijuga , a prednost im je što su jeftini i možete ih dodati u svako jelo . Jedan od njih je i origano , omiljeni začin za pizzu . Kašičica sušenog origana sadrži više antioksidansa nego šoljica borovnica koje su poznate kao hrana za mozak . One usporavaju gubitak pamćenja i ubrzavaju rad mozga . Osim toga , origano sadrži velike količine vitamina B6 koji poboljšava dotok kiseonika u mozak , smanjuje visoki pritisak i daje telu više energije ... Kurkuma je začin ključan saveznik zdravih moždanih ćelija koji pomaže u njihovoj obnovi .

Suvo grožđe ili grožđice bogate su fruktozom i glukozom. Grožđice pomažu kod bolesti disajnih organa, ublažavaju kašalj, bolove u bubrezima i mokraćnom mjehuru. Fitohemikalije prisutne u grožđicama suzbijaju rast bakterija u usnoj šupljini odgovornih za nastanak karijesa i bolesti zubnog mesa. Grožđice su odličan visokoenergetski obrok, koji će vam tokom fizičkih napora nadoknaditi energiju. ... Suvo grožđe možda i ne izgleda spektakularno, ali zdravstvene prednosti koje pružaju su ogromne. Sadrži više hranjivih materija i minerala koji pružaju olakšanje kod mnogih fizičkih problema, uključujući gastrointestinalne tegobe, artritis, kamen u bubregu, bolesti srca, anemiju i slično. Donosimo vam šest glavnih zdravstvenih koristi suvog grožđa. Svakodnevno konzumiranje suvog grožđa pojačava seksualni nagon.

Divlja kruškica (Mespilus germanica) ili mušmula, potiče iz jugozapadne Azije, odakle je prenesena u Europu, najpre na područje Grčke i Italije, a ubrzo se proširila i po celoj Evropi. Koristili su je pripadnici brojnih civilizacija zbog svoje lekovitosti, hiljadama godina, sve do poslednjih stotinu godina. Tada je, uvođenjem pomodnog voća, povrća i začina postala nepravedno zapostavljena. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen. Od mušmule se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, popravljaju krvnu sliku, otklanjaju bolove u leđima i kolenima. Preporučuju se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije. Mušmula je snažno protivupalno sredstvo koje blagotvorno deluje na ceo organizam.

Divizma (verbascum thapsus), u narodu poznata još i kao beloperka, divlji tabak, vučji rep, dvogodišnja je biljka. Stabljika joj je visoka od metar do metar i po, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj raste samo stabljika. Gornja polovina stabljike je klasasta cvast, gusto okićena krupnim žutim cvetovima, zbog kojih divizmu u narodu zovu još i kraljevska sveća. Sveži cvetovi su neprijatnog mirisa, dok suvi mirisom podsećaju na med. Lekovite su sve vrste s krupnim cvetovima, dok se sitnocvetne divizme ne koriste. Raste po šumskim čistinama, slabo plodnim zemljištima, ali i peskovitim obalama reka i potoka. Divizma cveta tokom celog leta i jeseni, i tada se bere - po suvom i sunčanom vremenu, najbolje rano ujutru, čim nestane rosa.

Zbog aromatičnog ukusa korena, odavno je poznata kao hrana, začin i lek. U vrtovima srednjevekovnih samostana uzgajana je kao jedna od glavnih lekovitih biljaka, a pre svega kao sredstvo protiv kuge. Po legendi, delotvornost u lečenju kuge koja je tada harala Evropom, otkrio je sveti Arhangel Mihailo, po kome je nazvana "arhangelika". Zahvaljujući njenom korenu, od "crne smrti" tada je spaseno mnoštvo ljudi, pa je postala "anđeoska", a tek potom anđelika. Znalo se i da smiruje duh i reguliše varenje, zbog čega je zauzimala posebno mesto kod sveštenstva u izuzetno burnom srednjem veku. Koren je najlekovitiji deo biljke, dobar za varenje jer ima gorak ukus, koji sa eteričnim uljima stimuliše probavni sistem i podstiče apetit. Preporučuje se i za oporavak od anoreksije i malaksalosti. Koristi se i kod reume, bolesti jetre i žuči, kao i menstrualnih tegoba.