Rec je o jednoj od najvažnijih mineralnih supstanci, koja jaca srce. Magnezijum učestvuje u prenosu nervnih impulsa, u proizvodnji proteina i u regulaciji srčanog ritma. Takođe, reguliše intestinalni tranzit i na taj način sprečava pojavu zatvora. Prisutan u skoro svim ćelijama, čuvar nervnog sistema, magnezijum igra važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama, i učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija. Ljudsko telo u proseku sadrži oko 25 g ovog minerala: 60 odsto ukupne količine uskladišteno je u kostima, oko 25 odsto koriste mišići (magnezijum stimuliše mišićno opuštanje) a preostalih 15 odsto raspodeljeno je na mozak, srce, jetru i bubrege. Magnezijum učestvuje u prenosu nervnih impulsa, u proizvodnji proteina i u regulaciji srčanog ritma. Takođe, reguliše intestinalni tranzit i na taj način sprečava pojavu zatvora.

Lubenica je najpopularnija letnja namirnica , a osim što osvežava i služi kao desert , ona je puna čudesnih sastojaka . Lubenica ima više likopena od svežeg paradajza . U samo jednoj šolji narezane lubenice ima oko šest grama likopena , dok u istoj količini paradajza ima oko četiri grama . Likopen se smatra čudesnim antioksidansom koji blokira dejstvo slobodnih radikala , a time i oštećenje te starenje telesnih ćelija. Likopen deluje i kao prevencija nastanka srčanih i malignih bolesti , a kako bi se u lubenici sačuvalo što više tog sastojka , pre jela ju je najbolje držati na sobnoj temperaturi . Njen sok ubrzava oporavak mišića nakon treninga . Sveža lubenica ili u obliku soka najbolje je rešenje za bolne i osetljive mišiće tela te " muskul fiber " .

Konoplja ( Cannabis sativa L. ) potiče iz centralnih delova Azije , no zbog svojih izuzetnih svojstava veoma brzo se proširila na čitav svet ( Kina, Indija , Evropa i Amerika ) . Osnovni uzrok ovakve ekspanzije je širok spektar primene gotovo svih delova biljke , koji se i danas koriste od tekstilne i paprine industrije , preko medicinske primene pa sve do ljudske ishrane . Razlike i predrasude ( među konopljom ) . Zbog predrasuda i nedostatka informacija , prosečan kupac često ne razlikuje industrijsku konoplju ( Cannabis sativa L. ) od indijske konoplje ( Cannabis indica Lam ) . Konopljino ulje sprečava bolesti srca i krvnih sudova, ublažava neugodno dejstvo predmenstrualnog sindroma, uklanja tegobe kod multiple skleroze, raka i šizofrenije i brojnih drugih bolesti. Ono snažno deluje i na rad mozga, rast i razvoj čoveka, reguliše metabolizam, stimuliše kožu, zdravlje kostiju i rast kose.

Redovna konzumacija maline ulepšava ten , jača kosu , poboljšava zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema , osnažuje imunitet i štiti od upala . Malina smanjuje delovanje slobodnih radikala te štiti od raka debelog creva , dojke , materice , jednjaka i prostate . Fitonutrijenti u malini sprečavaju širenje ćelija raka te ih podstiču na apoptozu , odnosno samouništenje . Plod maline odličan je za borbu protiv virusa i snižavanje šećera u krvi, dok malinov sirup jača srce. Maline imaju malo kalorija i puno vlakana - idealna kombinacija za borbu protiv viška kilograma! Ova biljka iz porodice ruža ima ukusne, slatke plodove, a može se naći u Evropi i severnoj Aziji. Njena lekovita svojstva poznata su diljem sveta, a ako već ne voliš maline, sada ćeš se sigurno zaljubiti u njih. Osim što su dobar izvor vitamina C, maline sadrže i korisne fitokemikalije i elaginske kiseline, te se tako bore protiv tumora.

Tvorac ovog čuvenog recepta je Opatica Hildegard fon Bingen, koja je živela pre 800 godina i umrla u svojoj 81. godini. Kasnije su njen recept za srčane probleme preuzeli i poznati doktori i objavljivali u svojim pisanim delima. Opatica savetuje da svako domaćinstvo treba da ima ovaj veličanstveni recept kojim se postižu neobični uspesi. Ona je bila mističarka i u svom pisanom životnom delu objašnjava da sve što je napisano potiče od njenih vizija Boga. Ovaj recept prenela je čuvena travarka Marija Trebem, autorka knjige “Zdravlje iz božije apoteke”. Ovaj prirodan lek za srce se pokazao uspešnim kod svih srčanih slabosti i pravih srčanih oboljenja. Koristi se kada osetite bilo koje srčane tegobe poput probadanja, treperenja, preskakanja, usled stresa. Pokazao se kao dobar i kod angine pectoris.
Recept za prirodan lek za srce:
Potrebno je:
10 svežih stabljika peršuna (bez korena)

Đumbir je i začin i namirnica, a u medicinske svrhe koristi se gotovo jednako kao i u kulinarske. Već je dobro poznato da ga možemo konzumirati sirovog, termički obrađenog, od njega praviti čajeve i marinade. Kada kupujete đumbir birajte korenje koje nije smežurano, kora mu mora biti glatka i zategnuta i trebalo bi da pukne kad ga pokušate prelomiti. Nauka je već odavno potvrdila da su lekovita svojstva đumbira veoma efektna i to je jedan od razloga zbog koga je on iz tradicionalne upotrebe u Aziji i Africi dobio svoje mesto i na Zapadu. Zdravstvene organizacije širom sveta okarakterisale su đumbir kao potpuno siguran za upotrebu i namirnicu koja se veoma dobro toleriše. Ipak postoji nekolio neželjenih efekata koji se mogu pojaviti ukoliko ga koristite u obliku praha. To su mučnina, žgaravica, gasovi i nadutost. Kod nekih ljudi se može pojaviti i alergija na đumbir u obliku blagog osipa na koži.

Dud ili murva je pomalo zaboravljeno, ali ukusno voće, koje raste pojedinačno posađeno ili samoniklo. U našim krajevima nalazimo crnu, crvenu i belu sortu, dok ih u svetu postoji oko sto. Od svih je sorti najaromatičniji crni dud. Od svih sorti je najaromatičniji crni dud. Ovaj plod raste na istoimenom listopadnom stablu iz porodice Morus, čije je lišće poznato kao hrana dudovog svilca ili svilene bube. Ovaj plod raste na istoimenom listopadnom stablu iz porodice Morus, čije je lišće poznato kao hrana svilene bube. Plodovi duda sadrže slobodne organske kiseline (limunska i jabučna), vitamine C, B, K, A, i E, gvožđe, kalijum, mangan i magnezijum, pektine i druge korisne materije. Poseduju veliku količinu antioksidansa antocijanina. Stručnjaci tvrde da dud zaslužuje biti uvršten u superhranu, jer sprečava starenje organizma i pomaže kod mnogih bolesti. U lečenju se koriste plodovi, listovi i kora.

Grmoliki bosiljak (Ocimum basilicum) karakterističnog mirisa, predstavlja začinsku, lekovitu i 'svetu' biljku, koja u mnogim religijama ima posebnu važnost. U narodnoj medicini koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresivnih raspoloženja, a čaj od ove biljke ublažava menstrualne tegobe. Bosiljak se koristi protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, kod prehlada, upale ušiju i bubne opne, ali i kao okrepljujuće sredstvo. Poreklom je iz Indije, a u Evropu su je u 12. veku doneli monasi. Pravoslavna crkva, hinduisti i mnogi drugi narodi, bosiljku pripisuju božansku moć. Postoji verovanje da se na krštenju nikad niko ne prehladi, bez obzira na doba godine, jer ova biljka poseduje snažno antizapaljensko dejstvo. Zapisi pokazuju da su za nju znali još u drevnom Egiptu.

Šaka badema dnevno može biti savršena užina koja će vas sačuvati i od bolesti. Ovaj visokoproteinski obrok, potiskuje i zavarava apetiti i odličan je za zdravlje srca. Bademi su prepuni monozasićenih masti i vitamina E koji štiti od loših uticaja UV zraka i Alchajmera, tvrdi čak šest studija nedavno predstavljenih Društvu nutricionista San Dijega. Za one sa rizikom za dijabetes, bademi na dnevnom nivou regulišu nivoe glukoze u krvi. Oni su takođe bogati mineralima koji pomažu da naše kosti budu jake, magnezijum se važan za mišiće ali i nerve i reguliše krvni pritisak. Za kožu tu je grupa flavonoida koji su antioksidansi i poboljšavaju efekat vitamina E zbog koga izgledamo mladoliko. Jedna od pomenutih studija, koju je vodio dr Kerol O`Nil sa Univerziteta Luizijana gde je na impresivnom uzorku od 24.808 odraslih utvrđeno da sa redovnim unošenjem badema dolazi do poboljšanja našeg psihološkog stanja.

Pogledajte šest dobrih razloga da češće uživate u ukusnom kikirikiju. Odlično se uklapa u poslastice, savršen je uz omiljeni film i nezaobilazan je uz sportska dešavanja, ali kikiriki je i više od toga. Pogledajte koja su i lekovita svojstva ove ukusne namirnice. Snižava holesterol. Iako spada u namirnice sa viskoim sadržajem masti i kalorija, brojne studije su pokazale da kikiriki zapravo može delovati preventivno na srčana oboljenja i sniziti holesterol i trigliceride, i to bez povećanja telesne težine. Reguliše nivo šećera u krvi. Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu British Journal of Nutrition, pokazalo je da puter od kikirikija ili kikiriki može održati stabilan nivo šećera u krvi tokom dana, ako ste ove namirnice uzeli za doručak. Ovaj pozitivan efekat neće izostati ni ako kasnije u toku dana pojedete ručak bogat ugljenim hidratima. Smanjuje apetit.

Kao jedan od najzdravijih koštunjavih plodova sa brojnim nutritivnim vrednostima, lešnik opravdano zauzima visoku poziciju u čovekovoj ishrani, a njegova aroma neizostavna je u pripremanju namirnica slatkog ukusa. Veliki je spisak poslastica koje su nezamislive bez lešnika. Ovo jezgrasto voće redovan je sastojak mnogih torti i kolača, a najviše se koristi u konditorskoj industriji, u čokoladama, kremovima i mnogim drugim slatkišima. Reč je o plodu leske, biljke koja raste u obliku razgranatog žbuna i to do osam metara uvis, a u posebno dobrim uslovima može dostići visinu i do 15 metara. Pored njenog ploda, lešnika, u prehrambenoj industriji koriste se kora i list ove biljke jer se iz njih dobija lekoviti tanin. Jezgro lešnika bogato je proteinima i vitaminima iz B grupe, posebno vitaminima B6 i B1. Oni su važni za mišićnu masu, energiju, jačanje koncentracije i celokupnog nervnog sistema.

Ovo povrće je zdravije od sveg drugog povrća, pa se preporučuje da se jede sirov jer je tada najdelotvorniji za zdravlje. Beli luk je aromatično i oporo povrće koje se koristi u ljudskoj ishrani preko 5000 godina. Stari Egipćani su koristili beli luk u jelima isto kao i u medicini. Danas se beli luk najviše koristi kao deo mediteranske kuhinje, ali i kao začin u azijskim jelima. Narodna medicina Kine i Indije praktikuje beli luk za izlečenje skoro svih bolesti. Jedan beli luk srednje veličine ima vitamina, minerala, proteina i vlakana više nego bilo koje drugo povrće. To što je beli luk toliko zdrav može da zahvali velikoj količini alicina koju sadrži. Alicin je jedinjenje koje se uvek opisuje kao osnovna i prvobitna supstanca koja je najvećim delom zaslužna za lekovitost belog luka, a otkrivena je tek 1944. i dugo nije mogla biti stabilizovana da bi se izdvojila i koristila za lečenje širokog spektra bolesti.

Ova biljka poznata je ljubiteljima sušija po pikantnom ukusu, svetlozelene boje čiji ukus podseća na ren, a dobija se od struganih klica vasabija koje se serviraju uz nju. . Vasabi je inače koren i važi za jednu od najzdravijih namirnica. Saznajte više… Vasabi se u Aziji vekovima koristi kao lek za mnoge bolesti. Veruje se da ubija štetne bakterije iz hrane, niveliše krvni pritisak, poboljšava jačinu kostiju, pospešuje funkciju jetre, čisti organizam od slobodnih radikala, pospešuje rad creva, te poseduje antiviralna i antibakterijska svojstva. Do 1908. godine vasabi je bio potpuno nepoznata namirnica zapadnom svetu, tek je skromno spomenut u pojedinim knjigama botanike. Primećen je tek nakon drugog svetskog rata, čak i tada pominjan je jedino kao dodatak hrani, a o njegovim lekovitim svojstvima nije bilo ni reči.

Zahvaljujući brojnim sastojcima, neven deluje protiv bakterija, posebno onih na koži. Takođe, sprečava razvoj gljivica. Neven podstiče prokrvljenost i razvoj novih ćelija, pa se koristi za zaceljivanje rana. Neven stimuliše stvaranje novih ćelija u površinskim slojevima kože i dovodi do zarastanja rana. Deluje i kao blag sedativ, pa se primenjuje za umirenje kod nesanice, nervoze i napetosti. Neven je od davnina poznat po svojoj lekovitosti, a danas je prepoznat kao biljka neprocenjive vrednosti. To je jednogodišnja razgranata biljka, jakog mirisa, visine oko 50 centimetara. Biljka je obrasla dlačicama, a cvetovi su svetložuti ili narandžasti. Zbog svojih lekovitih sastojaka koriste se cvet, listovi i stablo nevena. Dokazano je da neven stimuliše stvaranje novih ćelija u površinskim slojevima kože i da dovodi do zarastanja rana. Deluje i kao blag sedativ, pa se primenjuje za umirenje kod nesanice, nervoze i napetosti.

Ova divna biljka prijatnog mirisa limunastog , srodnik je kadulje i lavande . Pčele ga vole , pa zbog toga i nosi ime matičnjak ( lat. Melissa officinalis ) , a nazivaju ga i melisa , limuncica , čelinjak , limunka , maternjak , pčelinja metvica , rojevac i macina trava . Matičnjak je lekovita biljka koja se koristi već vekovima. Cenjena širom sveta zbog umirujućeg svojstva, ova je biljka je čest gost u mnogim baštama. Matičnjak posebno dobro uspeva na Mediteranu, ali i Bliskom istoku. Ova višegodišnja biljka se sastoji od bledo žutih cvetova koji mogu da poprime belu ili lila boju. Matičnjak je vrlo cenjena biljka jer može da se koristi kao prirodni tretman za lečenje mnogobrojnih zdravstvenih problema. Matičnjak ima blagotvoran efekat na nervni sistem, doprinosi dugovečnosti i poboljšava raspoloženje u domu i kancelariji ako se koristi kao potpuri. Biljka, osim toga, leči nesanicu, napetost i stres.