Ko ga voli, voli ga, a ko ga kritikuje, vidi u njemu samo kalorije i rast trbušcica. Zna se, rec je o - pivu! No, milionima obožavatelja ove kapljice dolaze dobre vesti: istraživanja pokazuju da bi se pivo moglo naci u redovima drugih popularnih prehrambenih artikala koji su iz sfere 'griže savesti' prešli u sferu 'godi mi zdravlju' - cokoladi, kafi i crvenom vinu. Jedan od sastojaka piva, hmelj, sadrži jedinstvenu vezu koja inhibira enzime koji izazivaju rak. Ksantohumol - kako se zove ta veza - prvi su puta izolovali naucnici Državnog sveucilišta Oregon, pre deset godina. Inicijalna testiranja su mnogo obecavala, te danas sve veci broj laboratorija sirom sveta istražuje tu vezu kazao je Fred Stevens, profesor medicinske hemije na Farmaceutskom fakultetu Sveucilišta Oregon. Pre nekoliko meseci, jedan je nemacki casopis citav jedan broj posvetio upravo ksantohumolu, kaže profesor Stevens.

Aktivne komponente kakaa u prahu iz tamne čokolade deluju na nervni sistem tako da smanjuju apetit i stvaraju osećaj sitosti te oslobađaju hormone sreće. Tajna iza snažnog učinka tamne čokolade njen je glavni sastojak - kakao, koji je jedan od najboljih izvora antioksidansa među namirnicama. Sadržaj snažnog antioksidansa flavonoida raste proporcionalno sadržaju kakaa pa ga tako, prema nekim istraživanjima, tamna čokolada sadrži više čak i od borovnica ili acai, au jednoj kockici tamne čokolade gotovo je jednaka količina antioksidansa kao i u čaši crnog vina. Flavonoidi iz kakaa sprečavaju oksidaciju LDL holesterola koji povezujemo s povećanim rizikom od moždanog udara i ostalih kardiovaskularnih poremećaja. Ako posegnete za čokoladom sa visokim udelom kakaa, možete regulisati dijastolni i sistolni krvni pritisak, poboljšati funkciju endotela krvnih sudova te smanjiti insulinsku rezistenciju.

Tim britanskih strucnjaka navodno je pronašao recept za sretan život. Recept ima deset sastojaka, koji ce vas, ako ih pravilno upotrebite, uciniti sretnijom osobom. Šest strucnjaka do recepta je došlo neobicnim tromesecnim istraživanjem, sprovedenim na grupi od 50 osoba iz britanskoga grada Slougha. Na njima su isprobali 10 jednostavnih postupaka, te su im izmerili osecaj srece pre, tokom i nakon eksperimenta. Utvrdili su da im se osecaj srece povecao i da su taj osecaj proširili na svoju okolinu. Recept za srecu, prema britanskim istraživacima, sadrži sledece sastojke:

- Posadite biljku i uzgajajte je
- Prisetite se svojih sretnih trenutaka, najmanje pet, na kraju svakoga dana
- Odvojite vreme za razgovor, najmanje jedan sat nedeljno s voljenom osobom
- Nazovite prijatelja/prijateljicu sa kojim/kojom niste dugo razgovarali i dogovorite susret
- Svakoga dana pocastite sebe necim i polagano uživajte u tome

Kim je dvogodišnja biljka s uglastom i razgranjenorn stabljikorn. Listovi su dvostruko perasti, a mnogi veorna sitni listici pršljenastog su oblika. Koren kima je beo, a oblik mu je poput mrkve. Cvetovi su bele boje, skupljeni u štitac. Plod je duguljast i rebrast. Poboljšava varenje. Ova biljka raste u Srednjoj Evropi, a prvenstveno se koristi njeno seme. Ulje iz semena (karvon) podstice proizvodnju želudacnih sokova - hrana se brže i bolje vari. Osim toga, ulje deluje umirujuce, a takode pomaže kod nadimanja stomaka. Kim, ne samo da je zdrav, nego vam može biti od koristi ako ste na dijeti. Najnovije istraživanje pokazalo da kim baš pomaže u mršavljenju. U istraživanju u kom je učestvovalo 88 žena sa prekomernom težinom, naučnici su ustanovili da osobe koje svakog dana pojedu kašičicu mlevenog kima čak tri puta brže gube na težini od ljudi koji su na dijeti, ali ne konzumiraju taj začin.

Nos vam curi, astmatični napadi su učestali, oči vam suze, neprestano se češete - ako patite od alergije, znate kako je to strašno. Alergeni vam ne dozvoljavaju da predahnete. Supstance koje izazivaju ovu preteranu reakciju organizma vrebaju iz svakog ćoška, napadaju vas čim otvorite prozor. Evo kako možete da pobedite alergije u kući, za stolom, u prirodi. Iako četvrtina osoba sklonih alergijama doživljava svoj problem kao pravu pravcatu bolest, ogromna većina se sama leči ili potcenjuje simptome, dok se samo mali broj obraća alergologu. Zagađen vazduh dodatno usložnjava problem. Čvrsti delovi zagađivača vezuju se za čestice polena, raznose ih i povećavaju njihovu koncentraciju u vazduhu. Naredni saveti, u kombinaciji sa odgovarajućim lekovima, mogu vam pomoći da sprečite ili barem ublažite simptome - u svakom slučaju, osećaćete se bolje. I to odmah...

S prvim zracima prolećnog sunca na šumskim obroncima svoje glavice izviruju i prekrasne, mirisne ljubičice. Uz ovu se biljku vežu brojni mitovi. U staroj Grčkoj bila je poznata kao simbol ljubavi i plodnosti. Njen miris iskoristio je i ružni Hefest kojem je tako uspelo poći za rukom da osvoji lepu Afroditu, a Zevs je ispunio livadu ljubičicama kako bi utešio svoju ljubavnicu koju je zbog Herine ljubomore morao pretvoriti u junicu. U evropskoj kulturi ljubičica je zbog svog izgleda najpoznatija kao simbol poniznosti, skromnosti i tajne ljubavi, no Napoleon ju je smatrao znakom hrabrosti, otpornosti i istrajnosti pa ju je uzeo za svoj amblem. Ljubičica je je jedan od vesnika proleća, počinje cvasti krajem februara, a uglavnom cvate do kraja aprila. Najviše se koristi u lečenju disajnih puteva i upale creva. Sadrži fenolne glikozide saponine, flavonoide i sluzi što joj daje lekovita svojstva.

Kolumbo je prvi doneo čili papričice (naziv potiče od astečke reči "ch illi") iz Novog sveta na Stari kontinent, au Americi se ova vrsta paprike upotrebljavala gotovo 7.000 godina. Plodovi papričice su velikog istraživača podsećali na crni biber, koji je u to vreme bio veoma skup i cenjen začin u Evropi. Zahvaljujući lakoći uzgoja, papričica je brzo zauzela značajno mesto u tradicionalnoj kuhinji, kao iu medicini širom sveta. Narodni lekari koristili su je za lečenje brojnih tegoba - od bolova do podsticanja seksualne želje. Supstanca koja čini plod ljutim - kapsaicin - danas je najpoznatiji analgetik širokog spektra. Brojna istraživanja potvrđuju da on blokira receptore za bol koji prenose poruku do mozga. Najnovija istraživanja upućuju na to da ljuta papričica može pomoći iu procesu mršavljenja.

Trputac (ženska bokvica, bokvica, žilovnjak, hajdučica), najbolji je prijatelj kože. Lako se to da zaključiti zbog sve lekovitih svojstava koje ima. Ova niska, divlja trava raste u celom svetu i od davnina se upotrebljava u lečenju brojnih problema sa kožom. Lekovita svojstva trpuca, kada su u pitanju ubodi insekata, rane i opekotine, spominju se još u zapisima iz benediktinskog samostana u Nemačkoj koji datiraju iz 12. veka. Indijanci su se takođe vekovima koristili listovima bokvice za tretiranje mnogih problema sa kožom. Trputac dokazano ubrzava zaceljivanje rana na koži. Osim toga, seme jedne vrste bokvice - Psillium - rabi se kao izvor biljnih vlakana u laksativima. Dovoljno je par zgnječenih listova staviti na Zagnojena nokat i već drugo jutro biće vidljiv rezultat. Slično je i sa žuljevima koji se mogu tretirati kašom od usitnjenih listova bokvice.

Istraživači sa Univerziteta Pennsilvania State došli su do rezultata koji pokazuju da konzumacija 42 grama badema dnevno može smanjiti izglede za ranu smrt te pomoći u topljenju masnih naslaga."Konzumiranje badema smanjuje masne naslage na stomaku i nogama, a smanjuje i rizike od srčanih i kardiovaskularnih bolesti", kazala je vođa studije Kler Berriman. Dijeta koja je uključivala bademe znatno je uticala na smanjenje nivoa holesterola u krvi, smanjujući time i rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, što je u neku ruku i bilo očekivano. Međutim, ono što je iznenadilo naučnike bilo je topljenje masnih naslaga. Iako je težina ispitanika ostala relativno ista, njihov obim struka bio je smanjen. Bademi su bogati proteinima, vlaknima i vitaminom E te sigurno u tome leži razlog ovakvih rezultata istraživanja.

Čestoslavica je trajna zeljasta dlakava biljka, visoka 10—35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeci (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (rede beli sa ružicastim žilicama) i udruženi u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Čisti krv, otklanja ekceme i pospešuje varenje. Pomešana sa korenom celera pomaže kod nervnih bolesti i melanholije. Za mnoge zdravstvene probleme, narodni lekari često preporučuju čestoslavicu (Veronica officinalis). Ne bez razloga, s obzirom na to su ovu biljku izuzetno cenili još u starom Rimu. Smatrana je temeljnim lekom za sve bolesti, a naročito za povrede. Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili čestoslavicu, nazvali su je „lekom sveta". Njene moći su se brzo proslavile i čak ušle u poslovicu.

Brazilski orah je jedna od mnogih vrsta drveća iz amazonskih tropskih šuma. Drvo naraste više od 45 m. Samo dva ploda ovog južnoameričkog koštunjavog voća zadovoljavaju dnevne potrebe organizma za ovim važnim mineralom. Izuzetno je bogat i kalcijumom, fosforom, gvožđem, cinkom, kalijumom i magnezijumom. Ovi orašasti plodovi bogatog ukusa danas su dostupni u svim prodavnicama zdrave hrane, ali zbog velikog sadržaja masnoća moraju da se konzumiraju umereno. Zanimljivo je da je brazilski orah jedna od najviših biljaka na svetu. Dolazi iz područja Amazona, a osim u Brazilu, uzgaja se i u Boliviji, Venecueli, Peruu, Kolumbiji, na Jamajci, u Maleziji i Americi. Plod ima izgled blago savijenog trougla i zatvoren je u vrlo krutoj ljusci, u jednom većem orahu koji podseća na kokos. Veoma se teško čisti i zbog toga ga meštani Brazila seku oštrom mačetom i lupanjem odvajaju plod.

Protiv bronhitisa, laringitisa i astme, narodni lekari preporučuju biljku podbel (Tussilago farfara). Opran, mašću ili uljem namazan list, dovodi do brzog zaceljivanja rana i čireva. Ovaj vesnik proleća se koristi i za ispiranje usta i grla. Njena efikasnost posebno dolazi do izražaja u lečenju upornog i hroničnog kašlja. Podbel je blagotvoran za upaljenu sluzokožu, jer sprečava njeno iritiranje. Čaj od ove biljke pomaže i kod iskašljavanja, s obzirom na to da omekšava sluz u bronhijama, pa tako olakšava tegobe obolelih od hroničnog bronhitisa, plućnog emfizema. Preporučuje se i osobama koje imaju takozvana "prašnjava pluća", odnosno disajne organe obložene sa puno prašine na specifičnim radnim mestima. Kao čaj koristi se za ispiranje usta i grla, u vidu obloga, kao i za klistiranje. Zbog lekovitih sastojaka primenjuje se i kod pojačanog znojenja, pročišćavanja krvi, kao i izbacivanja suvišne tečnosti.

Kupka od rastavića za izbacivanje peska i manjih kamenčića. Potopite 100 grama rastavića u litar hladne vode i ostavite tako da odstoji celu noć. Sutradan malo zagrejte, procedite i dodajte vodi za kupanje, pa sedite u kadi oko 20 minuta tako da voda doseže nešto iznad bubrega. Nakon kupke se ne trebate brisati, već samo umotati u peškir i utopliti u krevetu naredni sat vremena. Za vreme ovog tretmana potrebno je i da pijete piti topao čaj od rastavića a mokraću zadržavajte što duže, da bi ste bubrežni kamenac nakon toga izbacili pod jakim pritiskom... Mešavina limuna i maslinovog ulja podstiče razlaganje bubrežnih kamenaca. Može se koristiti i kao dresing za salatu.... Pored rastavića, može pomoći čaj od kukuruzne svile, listova i pupoljaka breze, uve, korena zečjeg trna, selena, celera, peršuna...

Ovo hranjivo voće bogato antioksidansima oduvek je cenjeno kao simbol zdravlja, plodnosti i večnog života. Nar je zaista jedinstveno i misteriozno voće koje od davnina predstavlja simbol plodnosti, izobilja, dobrog zdravlja i večnog života. Ova biljka potice iz Persije i kroz istoriju se svrstava u voce bogova. U drevnim zapisima se jarko crvene semenke nara porede sa krvlju. Pripisuje im se sposobnost vracanja mladosti, produzetka zivota i konekcija izmedju sveta zivih i sveta mrtvih. Prema nekim tumacenjima upravo je nar bio zabranjeno voce rajskog vrta ciji je ukus Adamu i Evi doneo saznanje o polnosti, grehu i smrti. Jevrejske legende govore da se u naru nalazi tacno 613 semenki a upravo toliko ima zapovesti u Tori. U Jermeniji, nar se obavezno nalazio na svadbenoj trpezi sto je trebalo da osigura plodnost mladencima.

Zbog visokog sadržaja tanina čaj od hrastove kore se koristi kao antiseptik koji sprečava razmnožavanje mikroorganizama... Simbol snage, moći, dugovečnosti, čvrstoće, duhovnog i materijalnog bogatstva, drvo hrast bilo je od davnina bilo veoma poštovano u narodu. Njegov plod žir, kao i kora, koristila se za ishranu i lečenje. Stari Sloveni su ga smatrali svetim i posvetili Perunu gromovniku a i Hrišćani ga izuzetno cene. Ovo grandiozno stablo puno je pozitivne energije koju svako može da oseti kada se nađe u njegovoj neposrednoj blizini. Za hrastovu koru se odavno zna da poseduje lekovita svojstva, pri čemu je to posebno izraženo kod lužnjaka i kitnjaka. Da bi se lekovitost očuvala u što većem procentu, sa mladih grana treba oljuštiti koru u rano proleće pre listanja, ili u kasnu jesen kada lišće opadne. Kora se zatim suši i kasnije koristi za spravljanje čaja.