Bagrem je poreklom iz Kanade. Pripremljen kao čaj, suzbija reumatske bolove i zubobolju, efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu. Posebno mesto je našao u homeopatiji. Beli, ružičasti ili purpurnih boja, bagrem (Robinia pseudoacacia) i mirisom i raskošnom krošnjom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ovo listopadno drvo poreklom iz Amerike, u Evropu je stiglo početkom 17. veka. Doneo ga je Žan Robin, baštovan sa francuskog dvora, po čijem imenu je i dobio naziv. U narodu je poznat i kao akacija, beli bagrem, kraljevo drvo, kapinka... Cveta od aprila do kraja maja ili čak juna. Cvetovi se formiraju u grupama obrazujući viseće grozdove dužine i do 20 centimetara. Plod je u obliku spljoštene mahune tamnosmeđe boje, koje mogu da se osuše, konzerviraju i upotrebljavaju umesto povrća. Kuvano semenje bagrema može, recimo, da zameni pasulj, a prženo kafu.

Žalfija, kadulja ili latinski Salvia officinalis (od reči salvare, što znači spasiti ili lečiti) od pamtiveka se koristi za lečenje skoro svake bolesti. Najpoznatija kao sastojak osvežavajućeg čaja, žalfija je pre otkrića antibiotika bila spas kod svih vrsta upala. Spisak stanja u kojima može pomoći je dugačak, daje odličan ukus brojnim jelima, a deo je i krema za negu kože i šampona protiv peruti. Čaj od listova ove biljke korišćen je kod upala grla, ždrela, promuklosti, upala unutrašnjih organa, za vaginalna ispiranja, kod tuberkuloznog znojenja, gljivičnih infekcija. U medicinskom smislu, moglo bi se reći da je žalfija antibiotik širokog spektra. Primenjuje se i za regulaciju znojenja, kod toplotnih talasa u klimaksu, kod poremećaja menstruacije, za jačanje nerava, za pročišćavanje jetre, kod reumatizma.

Po karakteristikama bamije su više voće nego povrće, a po plodovima slične su mahunarkama. Ova zahvalna i korisna biljka uzgaja se uglavnom kao povrće. Bamija je jedna od najzdravijih namirnica koja se vekovima koristi u lekovite svrhe. Danas vam govorimo sve o ovoj čudotvornoj biljčici. Bamija je jedna od najstarijih namirnica, a prema nekim podacima u ishrani su je upotrebljavali i pre 3500 godina, posebno Egipćani koji su je obožavali. I dan danas se koristi širom sveta što zbog jedinstvenog ukusa, širokog načina primene, što zbog lekovitih svojstava. Ova biljka je na prvom mestu bogata vitaminom C, vitaminom K i folatima. Pored toga sadrži zavidnu količinu vlakana od velike važnosti za dobru probavu , stabilizaciju šećera u krvi kao i kontrolu apsorpcije šećera u organizam.

Tamnocrvena višnja ( lat. Prunus cerasus ) potiče iz Severne Indije i Irana , a popularna je od davnih vremena . Obožavali su je Persijanci i Rimljani , koji su s njom upoznali Britance , da bi je oni proširili po svetu . Prema budističkoj legendi drvo višnje ponudilo je svoje plodove Maii , Budinoj majci , da bude zdrava i sita tokom trudnoće . Višnje su poznate po svojim brojnim lekovitim svojstvima i antioksidativno delovanje . Bogate su vitaminima A , C , E i folnom kiselinom , mineralima kalijumom , magnezijumom , gvožđem i vlaknima . Višnja sadrži fenole , galičnu i p - kumarinski kiselinu , kemferol i kvercetin . Jaka protivupalna svojstva višnje čine je korisnom za smanjivanje bola kod gihta i upale mišića , osteoartritisa i reumatoidnog artritisa . Istraživanja potvrđuju da 20 višanja dnevno ili koncentrat te količine višanja imaju isti efekat na oslobađanje od bola kao aspirin ili ibuprofen .

Ovo lisnato povrće smiruje nervnu napetost, jača srčani mišic, reguliše krvni pritisak i izbacuje višak vode iz organizma. Salata je prava mala zelena apoteka. Bogata je mineralima - kalijumom koji jača imunitet i blagotvorno deluje na nerve, bubrege i srce, obiluje kalcijumom koji deluje protivupalno i od izuzetne je važnosti za kosti, mišiće, nerve, te natrijumom, zaduženim za regulaciju vode u organizmu i stvaranje sone kiseline u želucu. Sadrži veliki količinu vitamina C koji štiti organizam od prehlade, gripa i moždanog udara, a visok nivo ove supstance u krvi prevenira pojavu dijabetesa tipa 2, ali i hipertenzije jer podstiče stvaranje nitrit-oksida, materije koja otvara krvne sudove.

Rukola je zeleniš poprilično specifičnog, malko biberastog ukusa, sa listovima koji podsećaju na lišće hrasta. Rokula ( lat. Eruca sativa ) ukusno je lisnato povrće koje lako uspeva i ujedno štiti vrt od nametnika , tako da je višestruko korisna . Zapisi o ovoj biljci poreklom sa Sredozemlja mogu se pronaći u Bibliji , gde je hvaljena njena kulinarska i medicinska upotreba . U drevnom Rimu i Egiptu njenim semenkama i lišću pripisivana su afrodizijačka svojstva . U Vergilijevoj poemi Moretum opisana je kao biljka koja " pobuđuje polnu želju kod sanjivih ljudi . " Nekoć je bila neizbežni sastojak sirupa protiv kašlja i leka protiv skorbuta , ai danas je popularna u mnogim kuhinjama i kućnim apotekama širom sveta .

U modernom svetu ljudski organizam postao je osetljiv na brojne spoljne nadražaje : polen , perje , grinje , prašinu i razne hemikalije . Osetljivim ljudima navedene materije uzrokuju tegobe poput ... otečene nosne sluzokože , curenja iz nosa , kijanja , crvenila , peckanja i suzenja očiju. Sve su ovo dobro poznati simptomi alergije . Za alergijsku reakciju odgovoran je pojačano osetljiv imunitet , koji se aktivira pri dodiru sa određenim materijama . Kad je tako osetljiv organizam izložen alergenima , reaguje pojačanim lučenjem histamina , koji izaziva oticanje sluzokože i druge alergijske tegobe .....Šta je histamin..... Histamin je prirodna materija koju imuni sistem proizvodi u sklopu borbe sa opasnim materijama . Histamin povećava propustljivost kapilara za bela krvna zrnca i odbrambene belančevine , čime im omogućava da u većem broju i efikasnije napadaju patogene u zaraženim tkivima .

Biljna vrsta "Rinorea niccolifera" sa Filipina, uskoro bi mogla da postane novo ekološko oružje zbog sposobnosti da upije veliku količinu metala. Može da nagomila i do 18.000 ppm metala, a da se ne otruje, za šta naučnici i dalje nemaju tačno objašnjenje. Veličina ppm upotrebljava se za izražavanje koncentracije u relativnim proporcijama i bezdimenzionalna je veličina. Jedan ppm predstavlja jedan deo na 1.000.000 delova, ili jedan deo na 106 delova, ili vrednost 10-6. To je 100 do 1000 puta više od nivoa nikla u većini ostalih biljaka. Ova nova vrsta pronađena je na ostrvu Luzan na Filipinima, na području poznatom po tlu bogatom metalima. Sposobnost gomilanja tako velike količine nikla veoma je retka u biljnom svetu - zasad je poznato samo 450 biljaka koje imaju tu moć hipergomilanja. Čak i u područjima koja su bogata niklom, manje od jedan posto biljaka ima sposobnost hipergomilanja.

Kim je samonikla biljka, mada se u poslednje vreme sve više gaji u vrtovima i na njivama. Pre svega spada u začinske biljke, međutim ima višestruka lekovita svojstva, pogotovo crni kim (Nigella sativa). Crni kim prirodno raste u istočnim i toplim zemljama, naročito u Egiptu, Siriji i Indiji. Postoje zapisi u kojima se jasno može videti da je veoma često korišćen u staroj egipatskoj medicini. Egipatski faraoni upotrebljavali su ga kao začin za jela i za lečenje mnogih bolesti, upala, alergija, poremećaja metabolizma, zastoja mokraće, protiv depresije. Kim jača želudac, podstiče varenje hrane, proizvodnju hormona, izbacivanje mokraće. Pozitivno deluje na bolesti pluća, kožna oboljenja, teškoće izazvane astmom. Umiruje bronhije, alergijsku astmu, kašalj, ojačava imunitet, povećava proizvodnju antitela.

Za morski ili muskatni oraščić (Myristica fragrans), čiji miris i ukus daje posebnu notu kuvanom žitu i drugim kolačima, većina ne sluti da ima i jaka lekovita svojstva. Kod nas se uglavnom koristi u pripremi poslastica, dok je u evropskim kuhinjama čest sastojak jela od piletine i čorbi od telećeg i jagnjećeg mesa. Dodaju ga i spanaću, barenom krompiru i pečurkama. Kao začin savršeno se slaže sa biberom, lukom i lovorovim listom. Muskatni orah, takođe, pomaže i kod nesanice i deluje umirujuće na nervni sistem. Ublažava grčenje mišića, olakšava bolove u zglobovima, snižava krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, poboljšava koncentraciju i cirkulaciju, a pomaže i kod zubobolje. Dobar je i afrodizijak kada se uzima u većim količinama, ali tada može da izazove i dijareju, napad panike, čak i ubrzan rad srca. To je zato što se u njemu nalazi narkotik - miristicin.

Uvrstite ovih pet namirnica u svakodnevnu ishranu i poboljšaćete zdravlje jetre, ali i opšte zdravlje. Vaša jetra meri vaše zdravlje. Najveći je žlezdani organ u telu i pomaže da se telo očisti od toksina. Mnogi tretiraju jetru pogrešno sa siromašnim dijetama i životnim odlukama, i jetra odgovara tako što radi ono što najbolje ume. Ali ako redovno maltretiramo jetru i umaramo je, stanje našeg zdravlja će brzo da uništi. Tretirajte ovaj organ pravilno. Jetra nas odžava u životu, primajući 1.5 litar krvi u minuti. Takođe stvara žuč, koja je neophodna u varenju masti. Odgovorna je i za čišćenje krvi od štetnih materija, kao što je droga ili alkohol, pa i lekovi. Dodatno tome, čuva vitamine, gvožđe, glukozu, konvertuje čuvani šećer u koristan kada je umanjen nivo glukoze, razlaže hemoglobin, insulin i hormone, pokreće metabolizam i uništava stara crvena krvna zrnca.

Mladi luk je prava vitaminska bomba koja vas čuva od raznih bolesti i jača vaše zdravlje. Bilo da ga jedete svežeg ili kao dodatak jelima, mladi luk vaš organizam obogatiće, osim vitaminima, mnogim mineralima, ali i fitohemikalijama, što ga čini jednom od najzdravijih namirnica. Samo jedna stabljika mladog luka sadrži oko 20 mikrograma vitamina K i 1,6 mg vitamina C. Kada su u pitanju potrebe žena za pomenutim vitaminima, stabljika mladog luka sadrži 22 odsto od preporučene dnevne doze vitamina K i 2,1 odsto preporučene dnevne doze vitamina C. Kod muškaraca, to iznosi 16 procenata od preporučene doze vitamina K i skoro 2 procenta vitamina C. Oba vitamina od ključnog su značaja za rast, razvoj i održavanje jačine i zdravlja kostiju. Ako vaša ishrana ne sadrži dovoljne količine ovih vitamina, povećava se verovatnoća od razvoja osteoporoze i većeg procenta lomljivosti kostiju.

Kupus možete da koristite kao prirodni lek. Ukoliko uzimate jednu ili dve čaše svežeg soka od sirovog kupusa svakog danaizmeđu obroka, možete se rešiti proliva ili upale creva. Tri čaše soka od svežeg kupusa na dan najbolji su lek za čir na želucu. Zbog velike količine mineralnih soli, vitamina i hlorofila, preporučuje semalokrvnim osobama da ga jedu sirovog ili kuvanog na pari, i da svakog dana popiju dve čaše isceđenog soka. Zanoktice i gnojne upale žlezda takođe se "rešavaju" listovima kupusa koji suzbijaju upale i izvlače gnoj. Na gnojno mesto stave se tri kupusova lista tako da pokriju veliku površinu i ostave nekoliko sati, pa i celu noć. Postupak se može ponavljati sve dok obolelo mesto ne ozdravi. Mamurluk se može dosta brzo ublažiti ispijanjem 2 do 4 decilitra kupusovog rasola na prazan stomak. Lekovita svojstva kupusa su vrlo poznata i kada je reč o ranama.

Med je korišćen kao antibakterijski tretman mnogo pre nego što su razvijeni sintetički antibiotici, u kulturama širom sveta, za rane i bolesti. Doktori olako prepisuju antibiotike kod virusnih infekcija, što je beskorisno jer antibiotici su delotvorni samo kod bakterijskih infekcija. Još gore, njihovo preterano korišćenje, učiniće da se organizam u buduće teže izbori sa infekcijama, jer antibiotici ugrožavaju dobre bakterije u crevima. Konvencionalni antibiotici čine korisnike bolesnijim na duže staze, osetljivijim i sklonijim infekcijama, portal Natural Njuz. Istraživači sa Univerziteta Salve Regina u Njuportu otkrivaju razloge zašto je med i dalje jedan od najboljih prirodnih antibiotika i dan danas. Vodeća autorka Suzan (Susan M. Meschwitz) predstavila je rezultate na 247. nacinonalnoj konferenciji Američkog hemijskog udruženja.

Ječam znatno utiče na smanjenje nivoa lošeg holesterola u organizmu i ječmena trava je jedan od najboljih izvora hlorofila na svetu Ječam se smatra jednom od najstarijih žitarica u Evropi. Sejao se još u kamenom dobu, kultivisao u starom Egiptu, Mesopotamiji i području evropskih sojenica. Koristi se u proizvodnji hleba, piva, kao i stočne hrane. Istraživanje koje je objavljeno u jednom stranom časopisu o kiropraktici još 2008. godine pokazalo je da su ispitanici koji su bili podvrgnuti 21-dnevnom planu ishrane koji je podrazumevao proizvode od ječma, imali znatno niži nivo holesterola, a naročito LDL (lošeg) holesterola, od kontrolne grupe. Sledeće istraživanje iz 2010. godine objavljeno u časopisu o kliničkoj ishrani još jedanput je dokazalo pozitivan učinak konzumiranja zrna ječma i soka od ječmene trave na smanjenje lošeg holesterola.