Divlja kruškica (Mespilus germanica) ili mušmula u Evropi se gaji milenijumima, često se kalemi na dunju i krušku, a rađa iste godine. Drvo može da poraste do sedam metara, cveta krajem aprila. Ukusni plodovi se beru u jesen, a nekada i posle prvih mrazeva. Tek ubrane, mušmule su tvrde i opore, pa bi ih trebalo ostaviti nekoliko nedelja da sazru i potpuno omekšaju. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen. Od mušmule se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, popravljaju krvnu sliku, otklanjaju bolove u leđima i kolenima. Preporučuju se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije.

Crni biber s razlogom ima veliku primenu u kulinarstvu i narodnoj medicini. Biber je začin koji pomaže u varenju hrane, eliminise bakterije u zelucu tako da sprečava nadimanje stomaka i nastanak gasova. I ne samo to, antimikrobno dejstvo bibera sprečava kvarenje hrane začinjene ovim začinom. Piperin, aktivna supstanca bibera, podiže nivo apsorpcije selena, vitamina Be, beta karotena i drugih nutrijenata i ubrzava energetski metabolizam u telu, prenosi Dnevno.rs. Crni biber je začin koji se, uz so, najčešće koristi za supe, čorbe, predjela, salate, jela od mesa i povrća, zimnicu... Jedino su poslastice „osigurane” da se ovaj začin neće koristiti prilikom njihovog spremanja. Postoji nekoliko varijanti bibera: beli, crni, zeleni, crveni. Beli ima nešto blažu aromu od crnog bibera, a smatra se i da je zdraviji.

Ginseng je veoma dobro poznat kao biljka koja izgleda kao smežurani stari covek, ali na organizam utice tako da se osecate kao vitalni dvadesetogodišnjak. Njegov neugledni izgled lako može da zavara, jer su njegova lekovita svojstva toliko efektna da se vec godinama proucava lekovitost i upotreba ginsenga u medicinske svrhe, a cesto ga preporucuju nutricionisti, lekari, akupunkturisti. Postoji americka, kineska, sibirska i korejska vrsta ginsenga i svaki od njih ima svoja lekovita svojstva i instrukcije za upotrebu. Ipak, uz sve razlike zajednicko im je to da svi, zaista lece.

Selen stimuliše hormon štitne žlezde, odnosno bez njega dolazi do hormonskih poremećaja. Selen je jedan od najjačih antioksidanata, uz vitamine C i E i beta-karoten, borac je protiv slobodnih radikala koji učestvuju u razvoju bolesti srca, pluća i raka, pa igra važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Isto tako, selen čuva imunitet, poboljšava rad pankreasa i značajno usporava sušenje i starenje tkiva, zatim čuva kožu i čini je elastičnijom, pa tako i otpornijom na spoljne uticaje i starenje. Selen povoljno deluje na žene u menopauzi jer ublažava valunge i poboljšava opšte stanje. A, što se tiče jačeg pola, selen se koncentriše u testisima i igra značajnu ulogu u pokretljivosti spermatozoida. Izvori selena u ishrani su brazilski orah gde se samo jednim orahom na dan obezbeđuje neophodna količina selena.

Eterično ulje čajevca (lat. Melaleuca alternifolia) dobiva se destilacijom vodenom parom listova drveta čajevca.. Ako se patite sa “atletskim stopalom” i gljivicama koje se uporno vraćaju, iako koristite preparate i kreme koje su specijalno kreirani za to, vreme je da probate nešto sasvim obično, jer će vam pomoći. Čajevac ili čajno drvo je zimzelena biljka poreklom iz Australije, a ulje čajevca je izvanredno za negu kože. Aboridžini su koristili listove za lečenje posekotina, opekotina i infekcija. Do ulaska antibiotika u široku upotrebu, ulje čajevca je bilo glavni lek protiv infekcija u Australiji. Ulje čajevca se pokazalo kao lek za atletsko stopalo. Istraživanja su pokazala da oni koji primenjuju rastvor sa 50 odsto ulja čajevca jedan mesec u većini slučajeva izleče atletsko stopalo. Ulje čajevca deluje protiv gljivica, bakterija i virusa.

Ako je vitalnost to što tražite , počnite jednostavnim koracima i poboljšajte svoj stil života . Umesto ispijanja kafe tik nakon što otvorite oči , jutro pozdravite čašom ( mlake ) vode sa limunom . Bez vode nema života , to znaju i vrapci na grani , no zašto se tako retko pridržavamo pravila o dovoljnoj hidrataciji ? Iskreno , da li pijete zaista svojim osam čaša vode dnevno ? Pri tome valja napomenuti kako je količina od osam čaša prosek koji se povisuje u toplijim mesecima ili usled intenzivnih telesnih aktivnosti . Limune uglavnom delimo na žute i zelene , no to je samo komercijalna podela jer rastu na istom drvetu . Zeleni se limun razvija iz prolećnog cveta drveta veštački , namerno izazvanom sušom koja mora trajati četrdeset dana između juna i julu. Tako dobijen prolećni plod ima tanku , zelenu koru i vrlo sočno meso . Uobičajeni žuti plodovi rastu na istom drvetu , samo što dozrevaju zimi .

Među biljkama , koje su izvrstan začin , a i sa lekovitim dejstvom , je i kurkuma. Kurkuma ima protivupalno delovanje i koristi se u ublažavanju bolova od artritisa i drugih reumatidnih oboljenja . Antiokisdanisi kojima obiliju uništavaju slobodne radikale koji oštećuju pak telesne ćelije i usporavaju obnovu . Istraživanja su potvrdila da oboleli od artritisa koji redovno jedu ovaj začin imaju manje bolove od drugih pacijenata . Takođe , prema njima , kurkuma uzrokuje veće olakšenje nago lekovi . Ovaj začin reguliše nivo insulina u krvi , poboljšava kontrolu glukoze i pojačava delovanje lekova protiv dijabetesa . Kurkuma smanjuje otpornost tela na insulin čime sprečava pojavu dijabetesa tipa 2. Upravo se zbog toga preporučuje ljudima koji boluju od šećerne bolesti , ali pre uzimanje valja se posavetovati s lekarom . U kombinaciji sa snažnijim lekovima može izazvati pad krvnog pritiska .

Proso je jednogodišnja biljka izgledom vrlo slična kukuruzu, raste vrlo visoko i rađa malim uljušturenim semenkama. Proso je visoko hranjiva, bezglutenska hrana. Da li znate da konzumacijom prosa pomažete radu creva? Proso sadrži minerale poput fosfora, magnezijuma, gvožđa i silicijuma, koje nećete pronaći u drugom žitu. Nutricionisti izuzetno cene proso, jer pospešuje izlučivanje vode iz tela. Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline proso se smatra pravim kozmetičkim preparatom - odlično deluje na nokte, kožu, kosu i zubnu gleđ. Proso sadrži približno isti procenat belančevina kao i pšenica, od kojih osam esencijalnih kiselina, što je posebno važno za ishranu vegetarijanaca. Povećava baznost organizma, a smanjuje njegovu kiselost. Na ovaj način sprečava rast i razvoj bakterija.

Urma ili datula je stanovnicima pustinja, beduinima, zamena za sve biljke kojima ostali svet obiluje. Urme imaju širok spektar zdravstvenih i nutritivnih vrednosti, zbog kojih se smatraju najzdravijim voćem na zemlji. One su odličan izvor prirodnih vlakana koji su organizmu neophodni za dobar rad creva. Prirodni šećer koji se nalazi u urmama je savršena alternativa običnom šećeru. Lako se vare i smanjuju osećaj gladi. Po svom sastavu urme su prava prirodna multivitaminska tabela, koju mogu koristiti deca i odrasli. Od anemije, preko visokog krvnog pritiska, holesterola, pa sve do raka…..gotovo da nema bolesti koja se ne može lečiti urmama. Anemični pacijenti trebalo bi da jedu što više urmi, jer su one odličan izvor gvožđa. 100 gr urmi sadrži oko 0,90 gr gvožđa, što je oko 11% preporučene dnevne vrednosti. Gvožđe, kao deo hemoglobina unutar crvenih krvnih zrnaca, određuje nosivost kiseonika u krvi.

Biljka goji ili godži ili vučje bobice, čiji slatki crvenkasti plodovi sadrže 19 amino-kiselina, minerale, germanijum, vitamine B grupe, privukla je pažnju naučnika kada su uočili da se njom hrane vukovi. Godži nazivaju 'bobicama sreće', jer donosi dobro raspoloženje, odličan je saveznik u borbi protiv bolesti i usporava starenje. Žbunasta biljka godži raste na obroncima Himalaja, na Tibetu, u Mongoliji i Kini, a njeni slatki crvenkasti plodovi privukli su pažnju naučnika kada su uočili da ih jedu vukovi. I dok divlje životinje slede svoj instinkt, narodi Dalekog istoka odlično poznaju svojstva godžija i nazivaju ga „bobicom sreće“ jer donosi zdravlje i dobro raspoloženje. Postoje mnoge kineske legende o ovoj biljci, a većina njih odnosi se na sposobnost godžija da produži život i uspori proces starenja.

Ljubičica (Viola odorata), ima lekovita svojstva. Sa neobičnim cvetovima, kao vesnik buđenja prirode, javlja se u martu i traje do kraja aprila, iako može ponovo da procveta u jesen. Grci su ovaj skromni cvetak smatrali simbolom plodnosti, stari Rimljani su uživali u njenom slatkom vinu, a ostalo je zabeleženo da je bila omiljena Napoleonu. U hrišćanstvu predstavlja simbol vladavine i autoriteta, pa se nalazi na svešteničkim i kraljevskim odorama. Plava ljubičica simbolizuje Isusa Hrista, a bela Devicu Mariju. Kod nje su lekoviti ne samo cvetovi, već i listovi, ali i ostali delovi. Prikuplja se u martu i aprilu, osim korena koji se vadi od 15. oktobra do polovine novembra. Cvet i listovi se suše na prozračnom mestu, a koren se naniže u obliku venca i suši na vazduhu. Cvetovi sadrže specifično salicilno jedinjenje cijanin, belančevine, gumu, šećer, sluz, eterično ulje.

Semenke susama predstavljaju jedan od najkorisnijih dodataka u ishrani, dok se susamovo ulje smatra izuzetno kvalitetnim, pa se često koristi kao zamena za maslinovo.. Susam sprečava zgrušavanje krvi, leči hemoroide, migrenu i opekotine, snižava nivo lošeg holesterola i olakšava pražnjenje creva. Semenke susama jedan su od najkorišćenijih dodataka ishrani, a ulje dobijeno iz njih veoma je kvalitetnu, pa se često koristi kao zamena za maslinovo ulje. Ovu biljku odlikuju brojna lekovita svojstva. Semenke sadrže oko 50-60 odsto ulja, oligoelemente bakar i kalcijum, u manjim dozama mangan, gvožđe, vitamine E i B1, kao i biljne smole i gorke materije koje daju prepoznatljivu aromu ovom začinu. Susam sadrži i dve posebne vrste biljnih vlakana – sesamin i sesamolin, koje dokazano snižavaju nivo holesterola u krvi.

Maslačak je trajnica koja najcešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i živice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supe…Kao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet. Cveta u proleće kada je našem organizmu najpotrebnija vitaminska bomba, a mnogi ga, zbog aromatično-gorkog ukusa, zovu i gorko zelje, žutenica ili mlečnjak. Osim što pospešuje rad bubrega, jetre i želuca, maslačak snižava nivo holesterola, leči čireve, ekceme i kožne bolesti. Maslačak je pun kalijuma, eteričnih ulja, inulina i raznih drugih supstanci neophodnih organizmu za normalno funkcionisanje. Listovi ove dragocene biljke sadrže 16-18 odsto vitamina C i oko tri odsto gvožđa, mnogo više nego spanać. Svi delovi maslačka su lekoviti - i cvetovi i listovi i koren.

Kopriva (Urtica dionica) je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Prirodan je lek za malokrvnost, opadanje kose, reumatizam i oboljenja zglobova, groznicu, čir na želucu, nesanicu, nervozu... Veoma je rasprostranjena i raste kao korov u baštama, pored ograda, puteva... U proleće se bere lišće, od proleća do jeseni se vadi korenje, dok se seme uzima isključivo u avgustu. Ima visoku vitaminsku vrednost, pa je preporučuju u ishrani. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti, a od minerala kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karoten, pantotensku kiselinu, lecitin, tanin. Ima više vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka, ali na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena.

Naše telo je alkalno (bazno), ali neke njegove funkcije proizvode kiselinu. Upravo to izaziva stres u organizmu, posebno u probavnom sistemu, kojeg prati višak kilograma i osećaj umora. Stručnjaci tvrde da alkalna ishrana garantuje više energije, ravan stomak i blistavu kožu. Ukratko, da se podsetite - pH je skraćenica za količinu jona vodonika koje ima neka supstanca. Ukazuje na kiselost ili baznost (u ovom slučaju namirnice) i meri se na skali od 0 do 14. Kada je pH vrednost 7 reč je o neutralnoj namirnici, sve ispod 7 je kiselo, a iznad 7 je alkalno. pH vrednost našeg tela je blago bazna i kreće se u granicama 7,35 – 7,45. Kad god unesemo hranu koja narušava ovu pH vrednost, telo reaguje izvlačenjem kalcijuma iz kostiju ili zuba da bi neutralisalo kiselost..... Namirnice se razlikuju prema posledicama koje nastaju posle njihove razgradnje i apsorpcije, tj.