Ako ste ovog leta bili na odmoru u Egiptu, gotovo je sigurno da ste probali jednu, na našim prostorima, nepoznatu voćku. Egipćani je zovu guafa, a ostatak sveta najčešće guava. Plod je oblika i veličine kruške (mada ima i vrsta koje su jabukolike), ljuska najčešće žuta (može biti i zelena), a “meso” joj je belo, ružičasto ili tamnocrveno. Ukus je posebna priča: između kruške i jagode, mada ima i elemenata ukusa dinje. Vrlo je osvežavajuća i dobro gasi žeđ. Guava potiče iz tropskih predela Južne Amerike, a stari putnici, avanturisti i misionari proširili su je po celom tropskom pojasu. Žbun ili drvo ima plitak koren, naraste od tri do deset metara i zimzeleno je. Kora mu je glatka, prošarana zelenom ili bakarnom bojom, i ljuspa se. Lišće mu je ovalno ili elipsasto, ponekad nepravilnih ivica, kožasto i tamnozeleno, prošarano žilicama, dugo od četiri do 12 centimetara a široko dva do četiri, s kratkom peteljkom i postavljeno nasuprot, dok su cvetovi beli, s četiri do pet latica, pojedinačni ili u cvasti po dva-tri, i rastu u pazuhu lista. Blagog su mirisa.

Gledajući brojne filmove, mogli ste da čujete i reč “suši”. Videli ste da je u pitanju nešto što se jede, ali ne znate tačno šta. E, pa, u pitanju je japanski specijalitet od pirinča u koji je “upakovana” presovana riba. U početku su puštani da zajedno fermentišu, pa je riba izazivala otpuštanje mlečne kiseline iz pirinča, koji ju je ukiselio u vidu turšije. Ovaj postupak otkriven je još u sedmom veku! Prvih vekova svoje istorije, pravljenje sušija je trajalo između dva meseca i godinu dana, ali su kasnije otkriveni postupci za njegovo ubrzanje. U 17. veku je u ceo proces u te svrhe uvedeno posebno sirće (takođe dobijano od pirinča), koje je ujedno i poboljšalo ukus sušiju. Ipak starinsko dugo kišeljenje zadržano je i u 19. veku. Početkom tog veka uveden je novi postupak – počela se koristiti sveže isečena presna riba sa zakišeljenim pirinčem, a pripremana je direktno pred očima mušterija, na njihovom stolu. Time je uvedena nova vrsta (može se reći i moda) serviranja svežih lakih obroka, što je bilo i vrlo brzo, pa su mesta gde se to radilo bila preteče restorana brze hrane (ali, za razliku od današnje – i zdrave).

Čaj nije „ono” toplo piće koje se pije samo kada ste bolesni, već je to izuzetno lekovit napitak koji postoji u tri varijante - crni, koji se dobija fermentacijom, zeleni i beli - koji nastaju sušenjem listova biljaka. Često se piju i mešavine osušenih cvetova raznog voća, pupoljka ruže, nevena i jasmina. Čaj je najbolje čuvati u limenim kutijama, dok se onaj u vrećicama čuva najviše šest meseci. Čaj se „kuva” tako što se u šolju iz koje ćete piti prvo stavi osušeno bilje ili kesica čaja, koje se zatim prelije vrelom vodom. Tu šolju obavezno poklopite da ne bi izvetrila eterična ulja. Med, vitamin C i slične zdrave dodatke u čaj stavite tek kada se malo ohladi - u suprotnom će ih visoka temperatura uništiti i osim kiselog ili slatkog ukusa, ništa više neće ostati.

Celer ima okruglasto korenje i lišce na dugackim peteljkama, a služi kao zelen. Upotrebljava se za corbe, sosove i jela od sirovog povrca. Sveži ili kuvani koren celera je izvrsna salata, a može i da se pohuje. Celer je aromatican jer je bogat etericnim uljem, a ukus mu je slatkast i lagano ljut. Sadrži mineralne soli: kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, vitamine C, E, K i sve vitamine grupe B i beta-karotin, šecer. Koren ima vecu energetsku vrednost (132 kJ, odnosno 31,6 kcal u 100 grama) od lista (100 kJ, odnosno 24,4 kcal), a lišce više vitamina C. U narodu se celer upotrebljava za cišcenje krvi, kože (presan) i jacanje nerava. Pošto pospešuje izlucivanje mokrace, koristi se kao lek za mokracnu bešiku, kod reume, gihta, artritisa, celulita, a izrendan s medom dobar je za iznuren organizam.

Malo je poznato koliko dovoljno ili nedovoljno unošenje ciste vode i sa njim povezana dugogodišnja i hronicna dehidracija citavog organizma utice na kardiovaskularni sistem. Potrebe organizma za cistom vodom iznose oko 2 litra dnevno. Pri tome moramo da imamo u vidu da gazirani napici, sokovi, caj, a posebno alkohol i kafa, ni hemijski ni fiziološki nisu isto što i cista voda niti mogu da je zamene. Ukoliko ne unosimo u organizam kolicinu vode koja je njegova minimalna potreba, i ukoliko to traje godinama, kako je u nizu svojih strucnih i prakticnih radova pokazao americki lekar dr Ferejdun Batmanhelid, naš organizam polako ali sigurno dehidrira. To dovodi do fiziološkog odgovora niza mehanizama organizma za zaštitu od dehidracije (koje smo nasledili još od naših predaka vodozemaca) i do odgovarajucih promena u funkcionisanju organizma. Ovde cemo se koncentrisati na uticaj dehidracije na krvne sudove, cije je zdravlje od suštinske važnosti za zdravlje srca.

Kod žena koje cesto piju koka-kolu postoji povecan rizik od nastanka osteoporoze, smatraju americki naucnici koji su izvršili ispitivanje na 2.500 osoba. Istraživanje u kojem su ucestvovali i muškarci i žene pokazalo je da je konzumiranje koka-kole povezano sa slabijom gustinom koštane mase kod žena bez obzira na njihove godine ili dnevni unos kalcijuma u organizam. Za razliku od žena, kod muškaraca nije zabeležena takva pojava. U Velikoj Britaniji osteoporoza ili tzv. bolest poroznih kostiju evidentirana je kod više od milion žena, a pretpostavlja se da je ralan broj obolelih mnogo viši. Muškarci ukljuceni u istraživanje pili su pet caša koka-kole nedeljno, a žene cetiri caše. Naucnici su utvrdili da je konzumiranje ovog napitka povezano sa manjom mineralnom gustinom kostiju kod žena, a ustanovili su i da smanjena mineralna gustina kostiju nije zabeležena kod žena koje su pile druga gazirana pica. Sastojak koka-kole - fosforna kiselina, pretpostavljaju naucnici, mogao bi delimicno biti uzrok za topljenje kalcijuma u kostima.

Vec vam je prešlo u naviku da preuzimate na sebe sve krivnje ovog sveta, smatrate se nesposobnim ostvariti životne ciljeve, redovito podcenjujete svoj potencijal i mogucnosti. Negativan stav prema sebi nagrizace samopouzdanje. Osobe s niskom razinom samopoštovanja kronicno su nesigurne i stalno sumnjaju u sebe i svoje kvalitete. Usredsredjeni su iskljucivo na svoje neuspehe, pri cemu zaboravljaju sve dobre životne poteze koje su ucinili. Ne veruju komplimentima koje im drugi upucuju, pate od nedostatka energije i cesto padaju u depresivna stanja. Takve osobe ne zrace pozitivnom energijom, pa ih okolina vrlo brzo pocinje izbegavati. Nedostatak samopouzdanja ima i druge negativne posledice - osjecaj manje vrednosti stvorice plodno tlo za razvoj mnoštva destruktivnih emocija, kao što su preterana zabrinutost, bes i ljubomora. Ako ih na vreme ne stavi pod kontrolu, te ce emocije ostaviti trajne štetne posledice na psihicko i fizicko zdravlje coveka i potpuno uništiti svaku životnu radost. Naucnici americkog sveucilišta Ohio otkrili su da je u krvi mrzovoljnih ljudi povišen nivo hormona homocistina, koji je povezan s povecanom opasnošcu od bolesti srca i visokoga krvnog pritiska. Nadalje, istraživanje sprovedeno na sveucilištu Pennsylvanija pokazalo je da su žene koje potiskuju osecaj ljutnje i teskobe mnogo više sklone prekomernoj telesnoj težini.

Po dejstvu na ljudsko telo slican kefiru, kiselom mleku, kumisu i acidofilnom jogurtu Više od hiljadu godina u Rusiji se proizvodi bezalkoholni napitak kvas. Pravi se od ražanog ili jecmenog slada, kvasca, vode i šecera, ili, još bolje, meda, a podstice i normalizuje procese razmene materija u organizmu. Po dejstvu je slican kefiru, kiselom mleku, kumisu ili acidofilnom jogurtu: kao svaki produkt kiselomlecnog vrenja, i kvas reguliše rad želudacno-crevnog trakta, sprecava razmnožavanje štetnih bakterija, podiže tonus organizma, povoljno utice na kardiovaskularni sistem. Pomenuta lekovita dejstva mogu da se objasne prisustvom mlecne kiseline, vitamina, slobodnih aminokiselina, razlicitih šecera i mikroelemenata. Pored toga, kvas poboljšava apetit i ima veliku energetsku vrednost pa su se i na Zapadu zainteresovali za njega.

Aspirin ima višestruko pozitivno dejstvo u borbi protiv raka - ne samo što blokira enzim ciklooksigenazu, što je od ranije poznato, veci prekida dotok krvi do tumora, utvrdili su naucnici. Viši istraživac Univerziteta u Njukaslu Helen Artur izjavila je da je rad njenog tima „pokazao da bi efekti koje aspirin ima u zaštiti od raka mogli da budu rezultat sposobnosti aspirina da smanji dotok krvi do tumora u razvoju, što ogranicava rast tumora”. Aspirin se ne može koristiti u lecenju raka jer je delotvoran tek u izuzetno visokim dozama, ali može da pruži smernice za izradu novih terapija, prenosi Rojters. Arturova i njene kolege izlagali su celije krvnih sudova aspirinu i lekovima koji blokiraju razlicite oblike ciklooksigenaze, poput celebreksa (celebrex), i utvrdili da je aspirin, u dozama mnogo višim od onih koje se koriste protiv bola, ubijao celije krvnih sudova.

Starije žene koje piju alkoholna pica u preporucenim granicama od jedne do dve caše dnevno, imaju bolje izglede za preživljavanje i starenje u dobrom zdravlju od onih koje uopšte ne piju ili piju samo sporadicno, pokazalo je istraživanje strucnjaka sa australijskog Univerziteta Njukasl. Ovim istraživanjem obuhvacene su 12.432 žene starosti od 70 do 75 godina, koje su pracene od 1996. do 2002, izveštava Rojters. Ispostavilo se da su mnogo vecem riziku od smrti bile izložene one medu ispitanicama koje nisu uopšte ili su retko pile, od onih koje su redovno pile jedno do dva pica tri do šest dana u nedelji. Osim toga, žene koje nisu pile na kraju istraživanja imale su sa stanovišta zdravlja niži kvalitet života, bile su u gorem mentalnom stanju od ljubiteljki dobre kapljice, a i njihovi rezultati na standardnim testovima društvenog funkcionisanja bili su slabiji nego kod ispitanica koje su redovno umereno pile.

Pripadate li grupi ambicioznih muškaraca kojima je laptop osnovno sredstvo rada, nemojte ga držati u krilu jer se time izlažete riziku od neplodnosti. Ako je dugo ukljucen, laptop se prilicno zagreje i time ozbiljno dovodi u pitanje mogucnost za dobijanje potomstva. Povišena temperatura u testisima, pokazalo je istraživanje, pogubno deluje na kvalitet i kolicinu sperme koju oni proizvode. Americka istraživanja sprovedena su na grupi od 29 zdravih dobrovoljaca izmedu 21 i 35 godina kojima se merila temperatura testisa i analizirala kvalitet sperme pre i posle upotrebe laptopa. Naucnici su utvrdili da je kod svih ispitanika došlo do promene parametra sperme zbog povišene temperature u testisima. Ako vaš posao zahteva rad na laptopu, izbegavajte njegovo držanje na osetljivom podrucju i radije ga odložite negde gde vas nece "ugroziti".

Lekari retko preporucuju ishranu sa vecom kolicinom masti, ali upravo toa preporucuje Dr. Alisija Volk iz Kraljevskog instituta u Stokholmu, kada govori o masnim ribama. “Pominjanje masne ribe vec može da zaplaši neke ljude, ali ta vrsta masnoce je zdrava, tako da preporucujem da jedete više masne ribe, a ne posne, jer od te masti možete imati daleko više koristi.” Ribe sa masnim mesom su losos, haringa, sardine i skuša. Vrsta masnoce kojom su te ribe bogate poznata je kao masna kiselina omega 3. U ribe sa nemasnim mesom spadaju tuna, bakalar i recne ribe, koje, kako kaže doktorka Volk, imaju daleko manje te vrste masnoce. “Velika je razlika izmedju riba sa masnim i nemasnim mesom. Ribe sa masnim mesom imaju 20 do 30 puta više omega 3 masti, nego nemasne ribe.” U studiji Alisije Volk, objavljenoj je u Casopisu amerckog lekarskog udruženja, kaže se da je ona pratila ishranu vise od 60 hiljada Švedjanki u poslednjih 15 godina.

Hemoterapija i radijacija uobicajena su sredstva u lecenju raka. No, od nedavno, pacijenti Centra za borbu protiv raka ”Anderson“, u Hjustonu u Teksasu, mogu da se lece i na drugi nacin. Bolnice obicno mirišu na sredstva za sterilisanje i anti - septike. No, u odeljenju za bolje zdravlje hjustonskog Centra ”Anderson“, oseca se miris rascvetane bašte - cveca, citrusa i lekovitog bilja, što vas privlaci ucionici u kojoj bolnicarka, Šeri Perez, dobrovoljno uci pacijente o prednostima aromaterapije: Centar ”Anderson“ je ponosan na razvoj savremenih nacina za lecenje svih vrsta raka, ali korišcenje biljnih esencija i ulja ustvari je drevna terapija. Bolnicarka ukazuje da se aromaterapija, odnosno korišcenje aromaticnih ulja pojedinih biljaka, koristi hiljadama godina, ali da se danas njime pomaže pacijentima da bolje prihvate visoko - tehnološke i ponekad bolne metode. Ona kaže da neke biljke pomažu u spavanju, smanjenju mucnine, i opštem smirenju. Bolnicarka daje okupljenima da pomirišu esencije lavande, ruzmarina, nane, lovora, i drugih biljaka. Ona kaže da svaki miris nadražuje deo mozga u kojem su pohranjena stara i potisnuta secanja, zbog cega razlicito reagujemo.

Vreme provedeno u spavanju može uticati na telesnu težinu ljudi, ukazala je jedna studija. Studija nacinjena na osnovu analize ljudi koji žive u selima, ima rezultate slicne kao i studije sprovedene u gradskim i prigradskim podrucjima: nedovoljno spavanje može imati ulogu u povecanju stope gojaznosti medu stanovništvom SAD. Istraživaci ukazuju da kratko spavanje može uticati na nivo dva hormona koji kontrolišu težinu: na smanjenje nivoa leptina - hormona povezanog sa osecajem sitosti, i na povecanje nivoa grelina - hormona povezanog sa osecajem gladi. Nil D. Kohatsu, epidemiolog iz Zdravstvene službe Kalifornije u Sakramentu, i njegovi saradnici zainteresovani su za proucavanje seoskog stanovništva zbog toga što je stopa gojaznih medu njima viša i jer su nacin života, ishrana, fizicka aktivnost, radno vreme i spavanje drugaciji nego kod stanovnika gušce naseljenih oblasti.

Svojstva koja se pripisuju kafi - da izaziva rak, da je loša za srce, a teška za želudac - ni izdaleka ne odgovaraju istini, tvrde strucnjaci iz Medunarodnog naucnog udruženja za kafu [ASIC] i ukazuju da ovaj popularni napitak ima brojne efekte u zaštiti od ozbiljnih oboljenja. Konzumiranje relativno velike kolicine [šest šoljica dnevno] kafe nece dovesti do srcanih ili problema sa varenjem kod zdrave osobe, ali ce smanjiti rizik obolevanja od Parkinsonove bolesti ili dijabetesa, saopšteno je na nedavnom zasedanju ASIC u južnofrancuskom gradu Monpeljeu.