Poremecaji venske cirkulacije vrlo su cesti. Uz nasledje, poznati su mnogi uzroci rizika, poput povecane telesne težine, nedovoljnog kretanja, mikroklimatskih uslova (topla klima), radnih uslova (stajanje, sedenje), trudnoce i uzimanja oralnih kontraceptiva. Pojava edema najcešce je prvi vidljiv simptom poremecaja venske cirkulacije, a cesto ga prate umor bolovi i grcevi u ekstremitetima. Na žalost, najcešce se zanemaruju, kao i cinjenica da se vremenom pojacavaju. Kod razlicitih poremecaja venske cirkulacije priroda i lekovito bilje pružaju sigurna rješenja.

Energija koju unosimo u organizam odredenom vrstom hrane utice na naše psihicko stanje, emocije i ponašanje. Makrobioticka ishrana predstavlja savršenu ravnotežu u ishrani, a svako preterivanje vodi ka dve krajnosti: krajnjem jinu ili krajnjem jangu. Drevna kineska nauka i kultura mnogo su istraživale pojavnost jina i janga - sklada suprotnosti, koji je u osnovi svega što nas okružuje. Ovaj fenomen jedan je od putokaza i za covekovu ishranu, posebno u makrobiotici. Ako posmatramo biljku, ona u gornjim delovima ima više vitamina (jin), a u donjim više minerala (jang). Za redovno konsumiranje preporucuju se: prirodni zacini, nearomatski i nestimulativni napici, žitarice, povrce, mahunarke, alge, voce, izvorska voda i tako dalje. Namirnice koje treba rede koristiti jesu one koje naginju jangu: plodovi mora, odnosno, jinu: semenke, koštunjavi plodovi i voce. Po ovoj teoriji, treba maksimalno smanjiti ili potpuno izbaciti hranu koja nosi energiju krajnjeg janga: rafinisana so, jaja, meso, sirevi i perad, odnosno, jina: tropsko voce i povrce, mleko, jogurt, šecer, sladoled, rafinisana ulja, veštacki zasladivaci, vecina lekova i narkotika.

Osobe koje se odevaju u skladu s vlastitim idejama i ne mare za mišljenje okoline u potrazi su za pustolovinama, sklonije su rizicima i temperamentnije su od onih koje slede modne trendove. Oni koji se odlucuju za "sigurniju varijantu" i ne izražavaju svoju individualnost odecom stabilniji su i skepticni prema promenama, tvrde psiholozi. Žene smatraju formalno ili konzervativno odevene muškarce boljim kandidatima za duge veze. U poslovnom svetu muškarci smatraju da su žene odevene u tamnije nijanse agresivnije, poduzetnije i upornije od onih u svetlijima. Takode, svoje kolege koji nose kravate tretiraju s više poštovanja i smatraju ih kompetentnijima za obavljanje posla kojim se bave. CRNA Osobe koje pretežno nose crnu odecu deluju autoritativno i pomalo agresivno. Dominantna osobina im je upornost. To su osobe koje stalno preispituju sebe i druge u potrazi za istinom. Takve osobe su osecajne, ali cesto ne pokazuju emocije.

Nekoliko kockica crne cokolade na dan ima isti efekat kao i aspirin u smanjivanju koagulacije krvi i opasnosti od zacepljenja arterija s kojim krecu brojne srcane tegobe, piše u istraživanju objavljenom u SAD-u. "Veliki ljubitelji cokolade pokazali su nam da hemijska supstanca koju sadrže zrna kakaovca ima biohemijski efekat slican aspirinu u smanjenju aglutinacije trombocita", piše Diane Becker, profesorica Medicinske škole Johns Hopkins, glavni autor istraživanja predstavljena na godišnjoj konferenciji americke grupe za srce koja se održava u Chicagu. Becker je istakla da njeno istraživanje ne sme biti shvaceno kao podsticaj na gutanje kilograma slatkiša na bazi cokolade koji sadrže i šecer i maslac. No medicina bi mogla naprotiv da preporuci dve kasikice dnevno crne cokolade u najcišcem obliku, napravljene od suvog ekstrakta zrna kakaovca.

> Vikanje i urlanje donosi olakšanje, no na duge staze donosi probleme sa srcem, pokazala je nova studija sprovedena na 1300 muškaraca. Proucavanjem muškaraca u ranim 60-ima pokazalo je da oni najgnevniji imaju mnogo neravnomerniji ritam otkucaja srca od smirenijih muškaraca. Što su jaci ispadi gneva, to ozbiljniji mogu biti problemi sa srcem. Bolesnici koji su lako i cesto jako gnevno reagovali 17 puta su skloniji da obole od srcanih bolesti - kazala je dr. Christine Albert. I ranije studije dokazale su vezu izmedu ljutnje i srcanih bolesti. Tako je studija iz 1995. pokazala da su "ljuti" dvostruko skloniji srcanom udaru i to cak i do dva sata nakon gnevnog ispada. Ljutnja naglo povecava koncentraciju adrenalina u organizmu, što izaziva povišenje krvnog pritiska, ubrzava rad srca i ometa ravnomernost njegovog otkucavanja.

U toj uobicajenoj frazi, za neke ljude, moglo bi da bude istine. Medicinski strucnjaci navode da cak i zdravi ljudi mogu da umru od straha – odnosno, od posledica nekog traumaticnog dogadaja. Za mnoge od nas, povecan nivo adrenalina koji uzrokuje gledanje filmova strave i užasa, više je zabavan, nego zaštrašujuci. Srce vam radi ubrzan, dlanovi se znoje, ali znate da cete izaci iz bioskopa kad se film završi. Medutim, realan susret sa životnom opasnošcu, poput teroristickog napada ili prirodne katastrofe, izaziva biti daleko veci stres. Doktor Martin Semjuels iz Klinike za ženske bolesti Brigam, u Bostonu, strucnjak je za uzroke iznenadne smrti. ”Da li se covek može uplašiti na smrt? Da. Postoje neopozivi dokazi da covek, pod izvesnim okolnostima, može da umre od straha“, kaže doktor Semjuels koji je proucavao slucajeve mnogih ljudi koji su umrli pod stresnim okolnostima. On kaže da je fizicka reakcija cesto uzrokovana onim što on naziva odgovorom ”sukobi se ili beži“. Emocionalna reakcija pokrece citav niz procesa - nervne celije emituju hemikalije u krvotok, zenice se šire, disanje ubrzava, krv dotice u mišice, što stvara višak energije, potrebne da pobegnemo ili se sukobimo sa opasnošcu. Za najveci broj ljudi, sindrom ”beži ili se sukobi“ traje vrlo kratko:

Civilizacija namece pristojno ponašanje tako da cesto prekriva razlicite emocije. Medutim, strucnjaci u svetu se i te kako bave baš tim “maskiranim” osecanjima. S obzirom na to da je covek naviknut da ne pokazuje svoja osecanja u odnosu na ljude oko sebe vec cesto guta bes to je isto kao da svesno povreduje sopstvenu licnost. Ta zaptivena osecanja, najcešce negativna, po mišljenju americkih strucnjaka najcešci su uzrok mnogih bolesti. Bes se može iskaliti na mnogo nacina, najbolje bi bilo kroz sport i fizicke aktivnosti. Kad oseti da ce “puci”, covek bi trebalo da krene u trcanje, ili, ako mu se ne izlazi iz kuce, da pusti glasno muziku i peva uz nju. Ponekad nije loše i posvadati se i isterati bes iz sebe.

Za ceste upale sinusa je najbolja istrajna inhalacija mešavinom kamilice i žalfije. Osobe koje cesto boluju od upale sinusa najbolje je da ukljuce mali radijator ili elektricni rešo i da prokuvan i vreo caj stave na njih da isparava tokom noci. Na taj nacin ce citave noci udisati etarska ulja iz ovih biljaka, za koje je poznato da su blaga dezinfekciona sredstva. Nekoliko kapi ulja od lavande se može staviti u posudu s toplom vodom da isprava bez sagorevanja u prostoriji gde se spava ili boravi tokom dana. Odnedavno se može nabaviti i rastvor morske vode u spreju s dodatkom bakra, koji narocito pomaže kod upale sinusa i grla, ili s dodatkom mangana, ako je zapaljenje nosa ili sinusa nastalo usled alergije. Ako je upala jaka,

Među tropskim voćkama koje se mogu kupiti i u našim prodavnicama je i papaja. Pošto datira iz preistorijskih vremena, ima na tuce raznih vrsta, neke su male, a neke dostižu veličinu lubenice. U svetu su papaje popularne kao voćke za doručak i u salatama, a njihov svež i prijatan ukus u prelivima upotpunjava pikantan ukus nekih jela. “Meso” papaje je dobar dodatak za marinade jer je njen sastojak, enzim papain, poznat kao “omekšavač” mesa. Zbog toga ne može da se industrijski želira, jer želatin ima proteinsku (životinjsku) osnovu. Ni ananas, ni kivi takođe se neće pretvoriti u žele. Zelena papaja sazreva na sobnoj temperaturi za tri do pet dana, a zrela se može čuvati u frižideru oko nedelju dana. Zelena papaja može da se koristi u prelivima i da se dodaje kuvanom mesu ili čorbama, kao povrće.

Osim što su ukusni, što svi znamo, orasi su i veoma korisni. Samo šaka oraha dnevno obezbeđuje nam proteine, biljna vlakna, omega-3 masne kiseline i antioksidante. Ta količina oraha (što odgovara četvrtini šolje) može biti važan izvor proteina za vegeterijance, jer ih sadrži osam grama. Ista količina sadrži i četiri grama biljnih vlakana, kao i šolja jagoda ili jedna manja banana, na primer. Najnovija istraživanja pokazala su da su orasi jedan od najboljih izvora antioksidanata, moćnih boraca protiv tumora i drugih bolesti. Takođe, orasi imaju i visok sadržaj omega-3 polinezasićenih masnih kiselina, takozvanih dobrih masnoća koje štite srce. Šaka oraha obezbeđuje pet grama omega-3 masnih kiselina koje snižavaju h

Malo je poznato koliko dovoljno ili nedovoljno unošenje ciste vode i sa njim povezana dugogodišnja i hronicna dehidracija citavog organizma utice na kardiovaskularni sistem. Potrebe organizma za cistom vodom iznose oko 2 litra dnevno. Pri tome moramo da imamo u vidu da gazirani napici, sokovi, caj, a posebno alkohol i kafa, ni hemijski ni fiziološki nisu isto što i cista voda niti mogu da je zamene. Ukoliko ne unosimo u organizam kolicinu vode koja je njegova minimalna potreba, i ukoliko to traje godinama, naš organizam polako ali sigurno dehidrira. To dovodi do fiziološkog odgovora niza mehanizama organizma za zaštitu od dehidracije (koje smo nasledili još od naših predaka vodozemaca) i do odgovarajucih promena u funkcionisanju organizma. Ovde cemo se koncentrisati na uticaj dehidracije na krvne sudove, cije je zdravlje od suštinske važnosti za zdravlje srca.

Navodna kafa bez kofeina cesto to u stvari nije, pa ponekad ima toliko ovog stimulativnog sastojka da može da izazove fizicku zavisnost konzumenta, rezultati su studije koju su obavili strucnjaci Medicinskog fakulteta Univerziteta Floride. Tim sa Floride testirao je sadržaj kofeina u dekafeiniziranoj kafi deset americkih proizvodjaca i ustanovio da samo ova vrste kafe marke "Folger's Instant" zaista ne sadrži kofein. Ostale vrste kafe "bez kofeina" sadržale su izmedju 8,6 i 13,9 miligrama ove materije po šolji. S obzirom da šolja obicne kafe prosecno sadrži 188 miligrama kofeina, navedene kolicine deluju skromno, medjutim i one mogu da budu štetne za ljude koji iz medicinskih razloga moraju da ogranice unos kofeina. Rec je o obolelima od nekih bubrežnih bolesti, onima koji pate od preterane uznemirenosti, ili uzimaju neke vrste lekova.

Možda ce vam zazvucati fascinantno, ali nauka kaže da koeficijent inteligencije svog deteta zapravo možete podici jednostavnim gašenjem svetla. Protekle sedmice bio je dan takozvanih SAT testova - kvalifikacionih testova koje srednjoškolaci moraju da polože da bi se upisali na fakultet. S obzirom na veliki pritisak koji sa sobom nosi upis na što bolje škole, roditelji neprestano traže nacine da svoju decu ucine što pametnijim. Možda ce vam zazvucati fascinantno, ali nauka kaže da koeficijent inteligencije svog deteta zapravo možete podici jednostavnim gašenjem svetla... jutro je doba dan koje svako dete mrzi. Ali uspeh u krajnjoj liniji zavisi i od nacina na koji budite dete. Ako vam to zvuci neozbiljno. onda cujte šta kaže dr Frenk Loulis - autor knjige ”Odgovor koeficijenta inteligencije“. Po njegovom mišljenju moždani kapacitet svog deteta možete uvecati prekidacem... kojim palite plavo svetlo.

Ukocena ramena, znojni dlanovi i osecaj nervoze u trbuhu ocigledni su simptomi stresa, no možda niste znali da cesto zevanje, ispuštanje vetrova i perut takode upucuju na to da je samo pitanje trenutka kad cete sasvim "puknuti". Svakodnevna izloženost stresu, koja je vec postala nezaobilazan deo života, slabi imunološki sistem. Organizam teže odoleva raznim mikroorganizmima, uzrocnicima bolesti, ali je i naše teme više izloženo neugodnim gljivicama, koje prouzrokuju perutanje kože. Oslabljen imunitet zbog stresa može dovesti i do drugih, nimalo lepih promena na vašoj koži, kao što su akne, bradavice, pa cak i psorijaza. Osim na adrenalin, stres utice i na lucenje hormona katekolamina, koji dovodi do vece gustoce krvi, što dugorocno može da ošteti srce. Druga hormonalna posledica stresa je preterano znojenje.

Epidemiolozi kažu da gripa još nema, ali da vladaju druge respiratorne infekcije, njemu slične, koje izazivaju adenovirusi. Naravno, protiv virusa nema leka, ali za jačanje otpornosti organizma – ima. Podsećamo ovaj put da su beli i crni luk najbolji čovekovi prijatelji u borbi protiv „hunjavice”. Beli luk je prirodni antibiotik, koji će sprečiti komplikacije virusnih infekcija disajnih puteva, koje umeju da budu česte ako je imunitet slab (na primer, upala grla „spusti” se na pluća). Međutim, to ne znači da s ovim povrćem treba preterivati: dovoljan je jedan češanj dnevno, sve ostalo je višak koji organizam, jednostavno, izbaci neiskorišćen. Naravno, ne treba zaboraviti ni njegovo pozitivno dejstvo na srce i krvne sudove, kao i povišen pritisak.