U Italiji se ovog leta pojavila nova tendencija u proizvodnji sladoleda - usavrsen je novi recept, tako da gotov proizvod ne samo da nije stetan, vec je i koristan po zdravlje. Pojavio se, naime, sladoled koji se preporucuje kod problema sa jetrom i bronhijama, stiti kozu od sunca i usporava starenje, a namenjen je i onima koji pate od alergija. Proizvodjaci su se posebno pobrinuli za alergicne potrosace - izumeli su poslasticu za one koji ne podnose mlecnu belancevinu, pa cak i za one koji uopste ne podnose kravlje mleko. Za njih se sladoled pravi od kozjeg mleka. Druga tendencija je proizvodnja sladoleda sa ukusima domaceg voca, karakteristicnog za pojedine provincije Italije. Tako se u Sorentu moze probati sladoled sa ukusom cuvenog lokalnog limuna, a u Pijemontu sladoled sa pijemontskim sumskim orasima.

Na našim ulicama, pogotovo gradskim, sve rede se može naici na stablo duda. Poreklom iz Kine, a nekada gajen radi proizvodnje svile, odnosno, za ishranu svilenih buba, u jednom periodu je masovno iskorenjivan, navodno radi suzbijanja dudovca. Koliko se u tome uspelo, znaju vocari…U svakom slucaju, ako naidete na dud, bilo beli ili crni, nemojte ga zaobici. Pojedite ga svežeg (nikako zelenog, jer je onda otrovan i može da izazove halucinacije i grceve u stomaku, doduše, blage), ili naberite za sirup ili pekmez. Od njega se može napraviti i vino, ali i vrlo cenjena rakija dudara. Plodovi duda, iako se zove beli i crni, mogu biti i ružicasti ili purpurni, dugi su od jednog do pet centimetara, cilindricnog oblika i podsecaju na minijaturni grozd, a ukus im je slatko-nakiseo. Sadrže oko deset odsto invertnog šecera, oko dva procenta slobodnih organskih kiselina (limunove i jabucne), sluz, pektine i druge korisne materije. Pretežno su sastavljeni od vode (87,5 grama) te nisu kaloricni: svega 70 kcal, odnosno 295 kJ u 100 grama, ali imaju i belancevina (gram i po), 14 grama ugljenih hidrata i 1,4 gram vlakana. Zbog toga imaju laksativno dejstvo, ali i osvežavajuce u febrilnim stanjima.

Pacijente koji su pretrpeli infarkt lekari u Velikoj zapadnoj bolnici u Svidonu u britanskoj pokrajini Viltšir podsticu na svakodnevno pijenje vina. Pacijentima na kardiološom odeljenju, u svrhe prevencije novih poteškoca sa zdravljem srca, preporucuju da svakog dana popiju dve caše vina. Ovakva terapija se temelji na istraživanjima koja su pokazala da se time za 20 odsto smanjuje rizik od pojave moždanog udara, a za 50 odsto rizik od srcanog. Ovo je prva bolnica u Evropi koja u praksi primenjuje teoriju o pozitivnim ucincima antioksidanata iz vina na nivou holesterola i na rizik od pojave trombova. Veruje se da najpozitivniji ucinak na zdravlje kardiovaskularnog sistema imaju “kaberne sovinjon” i “pinot noar”.

Biljna vlakna su vecinom kompleksni ugljeni hidrati, ali ne sadrže skrob. Pojavljuju se u svoj biljnoj hrani: povrcu, vocu, zrnevlju i mahunarkama. Ishrana bogata biljnim vlaknima štiti od srcanih bolesti, raka debelog creva i dijabetesa, ali to ne podrazumeva jednu carobnu namirnicu, nego kombinaciju svih njih. Ukljucivanje biljnih (zovu ih još i dijetalnim) vlakana pokazalo je smanjenu potrebu za unošenjem masti, holesterola i šecera. To, drugim recima, znaci da vlakna pomažu i kontrolu težine, odnosno cuvaju liniju. Vlakna poboljšavaju varenje zadržavajuci celovitost celijskih zidova organa za varenje. Ona ubrzavaju prolazak hrane kroz digestivni trakt i stimulišu varenje hranljivih materija, što pomaže da se olakša ili spreci zatvor. Smatra se da biljna vlakna sprecavaju nastanak raka debelog creva razblaživanjem, vezivanjem i brzim odstranjivanjem potencijalnih karcinogena iz organizma.

U botanickom smislu patlidžan se ubraja u istu porodicu kao i paradajz (pomocnice), ali se od njega u prakticnom, kulinarskom pogledu bitno razlikuje i u kuhinji sasvim drukcije upotrebljava. Poreklom je iz Indije, odakle se širio najpre prema istoku, a tek potom prema zapadu. U Indiji se uzgajao kao kulturna biljka još pre 3000 godina. U Evropu je stigao tek u 13. ili 14. veku, a u naše krajeve u 16. Zanimljivo je da je do nas došao preko Severne Amerike. Biohemijski sastav plodova patlidžana u vreme jestivosti (tehnološke zrelosti) nije u prehrambenom smislu narocito atraktivan. Sadrži 6-13,5 odsto suve materije, 2,2-4,6 procenta šecera, 0,3-1,5 odsto belancevina, 0,1-0,4 procenta biljnih ulja i 0,4-0,7 odsto mineralnih soli.

Sirova hrana reguliše metabolizam, istovremeno hrani telo i utoljuje žed, cisti organe za varenje, stimuliše crevnu peristaltiku, a prava je „metla” za cišcenje otrova iz tela. Ona je alkalna i tako smanjuje kiselost krvi. Voce, kao što je limun, narandža i grejpfrut, deluje na elasticnost i zdravlje i funkcionalno stanje kapilara, a to je veoma važno za održavanje optimalnog stanja organizma; slobodan i brz protok krvi utice na životnost celija, odnosno njihovu mladost. Cak i ako smatrate da je kasno da korenito izmenite navike u ishrani, ne treba se odreci sveže hrane; neka ona što cešce bude na stolu. Sami odlucite koliko puta nedeljno, dnevno... Neka mikser za usitnjavanje ponekad zameni štednjak! Osim lepšeg izgleda i boljeg zdravlja, odjednom cete imati više vremena za šetnju, za sebe i svoje bližnje.

Vekovima je kupanje u kadi, uz kombinovanje razlicitih biljaka, služilo u lekovite svrhe. Esencijalna ulja i obicna voda bili su lek za bolesti ili stanja svesti. Boravku u kupatilu pridavala se velika važnost i u kontaktu s vodom tražilo se rešenje za stabilno zdravlje pa se razvila i cela mala nauka o užicima kupanja. Umetnici opuštanja u kadi upozoravaju da samo neupuceni pocetnici kapaju esencijalna ulja direktno u vodu. Ako želite ostvariti optimalno dejstvo, trebate ulja prvo rastopiti u 20 ml jabucnog sirveta. Pritom ne trebate preterivati, 6-10 kapi bice sasvim dovoljno za potpuno uživanje. Dodatak jabucnog sirceta pomoci ce i protiv isušivanja kože te obnoviti njenu ph ravnotežu. Uprkos tome što cemo danas lek za svoje bolesti potražiti u apotekama, kupanje u kadi nam još može pomoci pri opuštanju i obnavljanju potrošene energije. Tu cemo odmoriti umorne mišice i osvežiti svoj um. Dodavanjem malo ruzmarinovog esencijalnog ulja poboljšacete cirkulaciju i omekšati kožu. Lavandino ulje takodje omekšava kožu, a dodatno je i dezinfikuje.

Iako u osnovi muškarci i žene imaju jednako graden mozak, on na potpuno drukciji nacin obraduje emocionalna iskustva i na taj nacin stvara polne razlike. Novo je istraživanje pokazalo da se grupa neurona, koja obraduje emocionalna iskustva kao što su strah ili agresija, u mozgu muškaraca i žena povezuju s razlicitim funkcijama mozga. Kod muškaraca ti neuroni "stupaju u kontakt" s podrucjima mozga koji im pomažu da odgovore na vanjske podražaje. To su delovi mozga zaduženi za vid i podrucje koje koordinira motoricke aktivnosti. No kod žena ti neuroni "komuniciraju" s podrucjima mozga koji pomažu u odgovaranju na podražaje unutar tela, kao što je hipotalamus. Ta podrucja regulisu ženske hormone, otkucaje srca, krvni pritisak, probavu i disanje.

Nova studija objavljena u European Journal of Clinical Nutrition pobija uvreženo mišljenje da caj dehidrira organizam. Mirisni napitak ne samo da osvežava organizam i nadoknadjuje izgubljenu tecnost jednako kao i voda, nego ima i brojne druge prednosti za zdravlje. Pokazalo se da štiti od bolesti srca, kao i od nekih oblika karcinoma, izvešcuju britanski naucnici. Za to su zaslužni antioksidansi poput flavonoida kojima obiluju listici caja. Caj sadrži i flor koji je dobar za zube. No oni koji pate od malokrvnosti trebali bi izbegavati pijenje caja za vreme obroka jer on može smanjiti apsorbciju gvozdja iz hrane. Caj najcešce pije populacija starija od 40 godina i on cini oko 70 posto njihova dnevnog unosa tecnosti.

Oni koji žele da oslabe trebalo bi da pokušaju da jedu iz manjih tanjira i koriste manje kašike za serviranje hrane, a oni koji žele da se ugoje trebalo bi da cine suprotno, ukazuje jedna studija obavljena na americkom Univerzitetu Kornel. Jedno ranije istraživanje vec je pokazalo da tinejdžeri u uske i visoke caše sipaju cak 77 % manje soka nego u niske i široke, i da cak i profesionalni barmeni nalivaju više pica u bokaste caše s nožicom nego u standardne cašice, izveštava Rojters. Ovog puta strucnjaci s Kornela su istraživanje obavili na 85 nutricionistickih eksperata s jednog velikog univerziteta americkog Srednjeg zapada. Oni su prisustvovali skupu na kojem su sami mogli da se služe sladoledom. Pri tom su neki od njih na raspolaganju imali cinije od pola kilograma, a drugi dvostruko vece. Osim toga, jedni su dobili kašiku za vadenje kugli koja je zahvatala 35 grama, a drugi kašiku za 50 grama sladoleda.

Kada se pomisli na voce, prvo padaju na pamet jabuke, kruške, banane, pomorandže, breskve, kajsije... Bobicastog voca se redje setimo, osim ako se ne radi o vocnoj salati, pitama ili kolacima. A trebalo bi, jer je to voce izuzetno korisno. Na koji nacin? Recimo, maline: deluju slicno kao jagode, ali imaju manje vitamina, a više minerala. Zbog visokog sadržaja kalijuma veoma su bitne u toku letnjih vrucina, kada se više znojimo pa samim tim gubimo više ovog dragocenog minerala. Borovnice, od sveg voca, sadrže najmanje kalorija - svega 20 na sto grama. Plus, sadrže biljna vlakna, koja podsticu varenje i daju osecaj sitosti, tako da su idealne za dijetu. Ono na šta treba da obratite pažnju ukoliko jedete puno ovog voca jeste da unesete dovoljno tecnosti, jer su borovnice prirodan diuretik.

Ako imate problema s viškom kilograma, verovatno se trudite da se suzdržite od konzumiranja cokolade . Skoro da nema onih koji cokoladu ne vole, u ovom ili onom obliku, s lešnicima, bademima, suvim groždem i slicnim dodacima, ili bez dodataka, crnu, mlecnu ili belu cokoladu, toplu cokoladu... Cak i ako ste na dijeti, to ne znaci da se cokolade morate u potpunosti odreci, samo ukalkulišite njenu kalorijsku vrednost u dozvoljenu dnevnu kolicinu kalorija. Pored toga, cokolada nije samo loša hrana koja goji; ona ima i mnoge dobre i po zdravlje pozitivne osobine. Naravno, jeste kaloricna i ima masnoce u sebi, pa na to treba obratiti pažnju kad sastavljate dnevni jelovnik (drugim recima, ne tretirajte cokoladu kao "ma, to se ne racuna" hranu), ali ima i dovoljno korisnih osobina da je nikako ne bi trebalo izbaciti. Jedna od pozitivnih osobina cokolade jeste i ta da vam može pomoci da snizite krvni pritisak, kao i da smanji rizik da obolite od dijabetesa. Kako to?

Budući da voda razredjuje krv, žene koje piju pet čaša vode na dan smanjuju svoj rizik od srčanih bolesti za 41%. Kod muškaraca je taj učinak još izraženiji. Pijenje mineralne vode uz obroke podstiče varenje i pomaže protiv zatvora, pokazala su italijanska istraživanja. Pola litre piva na dan povezano je sa smanjenim rizikom od osteoporoze. Ne samo što silicijum u pivu povećava zdravlje kostiju, nego i etanol iz piva može blokirati hormone koji pridonose stanjivanju kostiju, tvrde britanski naucnici. Čaša soka od naranče na dan povezana je s manjim rizikom od artritisa, možda zbog toga što karotenoidi u soku smanjuju upale koje uzrokuju bol. Hranom dobijamo 40% od dve litre tecnosti koliko nam je potrebno svakog dana. Mnogo vode ima u povrću poput paradajza, kuvani krompir sadrži 80% vode, a testenina čak 92%. Počnete li obrok supom, ne morate brinuti o nedostatku tecnosti, no ako jedete vrlo slano, popijte još čašu vode.

Problemi sa znojnim stopalima neugodnog mirisa leti postaju još veći jer se zbog visokih temperatura i stopala više znoje. No znojenje je zapravo korisno za kožu stopala jer je ona izložena neprestanom trenju, savijanju i pritiskanju usled hodanja i da nema znoja, postala bi suha, ispucala i vrlo bolna. Zato koža stopala ima najviše znojnih žlezda. Problem nastaje kad znojenje postane preterano i popraćeno izrazito neugodnim mirisom. Potrebno je nositi pravilnu obuću koja ne stišće stopalo. Leti nosite otvorene sandale da bi noge disale ili još bolje, hodajte što više bosi. Kupujte obuću od kože i čarape od prirodnih materijala koji će upijati znoj te izbegavajte čistu sintetiku. Iako imate svoje omiljene cipele, čizme ili sandale, pokušajte što češće menjati obuću. Bacite obuću čim poprimi neugodan miris koji se ne može odstraniti ni hemijskim sredstvima.

Iako su temperature izuzetno visoke, to nikako ne znači da tokom leta treba zaboraviti fizičku aktivnost. Upravo ovo godišnje doba je pogodno za rekreaciju. Ovo se posebno odnosi na plivanje i boravak u vodi, bilo morskoj, rečnoj ili jezerskoj. Pre svega, valja iskoristiti mogućnost plivanja ili ronjenja, jer se ovim aktivnostima podstiču svi mišići tela Plivanje je dragoceno za mišiće leđa, ramenog pojasa, kao i za stomačne mišiće, dakle one koji se tokom godine veoma malo aktiviraju zbog toga što najveći deo vremena sedimo. Voda je dragoceno okruženje u kojem gotovo da ne može doći do povrede mišića, jer usporava i ublažava pokrete. Uz to, ona stvara odlično doziran otpor, tako da se sve vežbe rade s blagim opterećenjem. Zato pored plivanja uradite u plićaku dodatne vežbe za jačanje mišića nogu, stomaka, vratnih mišića...