Nutricionisti kažu da su jaja jedna od najhranljivijih namirnica, a za maksimalan učinak preporučuje se jedno dnevno. Naučnici koji su učestvovali u novom istraživanju analizirali su podatke iz 71 istraživanja da bi podrobnije proučili hranljive sastojke jaja. Otkrili su da su jaja imaju malo kalorija, bogat su izvor proteina i puna su važnih sastojaka, posebno vitamina D i B12, selena... U izveštaju stoji da su jaja, od svih izvora proteina, najbogatija kombinacijom aminokiselina koja je ključna za razvoj dece i adolescenata. Visok nivo antioksidanasa pronađen u jajima znači da pomažu i u sprečavanju razvoja očnih bolesti. - Zdravstvene blagodeti jaja čine se tako sjajnima da nije preterivanje nazvati ih superhranom. Ne samo da imaju malo kalorija, već su prepuna hraljivih sastojaka koji su od ključnog značenja za zdrav život - rekla je nutricionista dr Keri Rukston koja je vodila ovo istraživanje.

U mnogim kulturama luk se tradicionalno doživljavao kao biljka koja rešava mnoge zdravstvene tegobe. Koristio se u borbi protiv dijabetesa, respiratornih poteškoća, prehlade i probavnih problema. Ljudi su znali da piju sok od luka jer su verovali da će ih to izlečiti. Najnovija istraživanja pokazuju da je luk zaista koristan za mnoge zdravstvene probleme. Luk, kako je dokazano, smanjuje simptome dijabetesa i štiti od kardiovaskularnih bolesti. Takođe sprečava i upalne procese u organizmu, štiti probavu od hroničnih bolesti, a dobar je i kao prevencija protiv raka dojke. Luk, dakle, treba jesti što češće. Ako ne možete da ga podnesete sirovog, skuvajte ga jer on tokom kuvanja ne gubi svoja zdrava svojstva.

U staro doba urološki problemi rešavali su se peršunom. Ista je situacija i u modernom dobu jer je temelj mnogih lekova upravo peršun. Dakle, i moderna nauka potvrdila je izuzetno dobra svojstva peršuna za urinarni trakt. Peršun pojačava i ubrzava lučenje mokraće i zato se često preporučuje kad osoba pati od upale bešike ili kamena u bubregu. Posebno je koristan čaj od peršuna, ali dobro ga je jesti i svežeg. Peršunovo lišće ukusan je dodatak ishrani, a čini dobro ljudskom organizmu, pa zato nemojte da štedite na peršunu.

Tokom vekova, paprika se smatrala lekom za sve. Ljudi su je koristili za uklanjanje bola, ali i kao afrodizijak. Bio je to dobar izbor jer su i savremena istraživanja pokazala da paprika zaista ima analgetska svojstva. Potvrđeno je da paprika utiče na prenošenje hemijskih procesa u mozgu koji su zaduženi za bol i na taj način ublažava bol. Dobra je za uklanjanje bola u mišićima, kao i one koja nastaje posle artritisa i operacija. Osim toga, paprika ima i pozitivan učinak na vitkost jer ubrzava sagorevanje masti, posebno one nakupljene na stomaku. Dakle, imajte papriku pri ruci kada vas nešto zaboli ili kad najavite rat kilogramima.

Od davnina, glog je bio nezamenljiv kod lečenja kardiovaskularnih bolesti. Koristio se za visoki krvni pritisak, oslabljene srčane mišiće i za aritmije. Iako je medicina daleko odmakla u lečenju kardiovaskularnih bolesti, naučnici i danas priznaju dobrobiti gloga. Istraživanjima je otkriveno da glog ima snažna atioksidativna svojstva koja doprinose zdravijem srcu i regulisanju krvnog pritiska. Ukratko, i moderna nauka slaže se da glog može puno da pomogne u lečenju kardiovaskularnih bolesti. Glog danas može da se pronađe kao čaj, ali i kao kapsule. Ako imate problema s krvnim sistemom, nastojte barem dva puta nedeljno da svoj organizam počastite glogom. U kojem obliku ćete ga konzumirati, zavisi isključivo od vas.

Ako povrće iscedite i popijete, umesto klasičnog jedenja, obogatićete telo sa više vitamina i hranljivih sastojaka. Isceđivanje sokova priprema povrće za lakše varenje, što znači da ćete pre i bolje dobiti sve potrebne vitamine. Neki stručnjaci preporučuju da u sokovima ostavite komadiće povrća, jer tako dobijate vlakna koja pozitivno deluju na zdravlje srca. Sirovo povrće sadrži važne enzime koji se kuvanjem uništavaju. Ono se sastoji od osetljivih mikro-nutrijenata na koje kuvanje, takođe, negativno deluje. Iz tog razloga konzervisano i pasterizovano povrće manje doprinosi zdravlju, nego sirovo povrće koje pršti enzimima i hranjivim materijama. Sokove je najbolje iscediti neposredno pre služenja. Ako već morate pripremiti sok puno ranije, ulijte ga u usku, hermetički zatvorenu teglu kako bi se smanjila oksidacija.Odložite sok u frižider, kako bi sačuvao svežinu, ali ga izvadite 30 minuta pre posluživanja.

Do sada u prirodi nije pronadjena nijedna materija koja sadrži tako velik broj razlicitih vitamina i u toj kolicini kao matični mleč. Većina pčelara ima propolis, med, polen, vosak, ali retko koji pčelar ima i matični mleč. Zašto? Zato što savremeni pčelari danas znaju da se izuzetna biološka svojstva mleča ne mogu očuvati van košnice duže od sedamdesetak sati. Mleč razaraju svetlost, visoka temperatura i duže stajanje. Stoga je razumljivo da i njegov opstanak u medu nije siguran i da kupovinom takve mešavine dobijate samo malo vredniju varijantu meda, ali ne i autentičan matični mleč. Ako se mleč čuva u alkoholu ili zaleđen, ni to nije najsigurniji način, jer se i na taj način gube svi oni najsuptilniji biostimulatori iz njegovog raskošnog sastava.

Šargarepa je povrće bogato beta-karotenom, a osim za vid odlična je i za detoksikaciju organizma jer sadrži velike količine vlakana i vitamina A. Pored toga šargarepa je osnovna namirnica za detoksikaciju tela jer je bogata antiokidansom beta-karotenom koji se u telu pretvara u vitamin A.- Narandžastu boju šargarepi daje karoten, kojeg ni u jednom drugom povrću nema u tolikoj meri - objašnjava Branka Mirković, nutricionista. - Što je boja korena izrazitije narandžaste boje, to je sadržaj karotena veći. Karoten je različito iskoristiv u zavisnosti od načina na koji se šargarepa priprema. Tako je iz sirove nerendane šargarepe iskoristivo dva odsto, kuvane 18, a sirove rendane čak 82 odsto - objašnjava Mirković. Rendana šargarepa je zato prikladna kao hrana za starije bebe koje doje i predškolsku decu. Šargarepa obiluje i drugim vitaminima. To su, pre svega, vitamini grupe B (B1, B2, B5, B6) i PP, D, E i H.

Tegobe zbog neurednog varenja i hemoroida biće olakšane ako izjutra na gladan stomak popijete 150-200 mililitara sveže isceđenog soka od šargarepe. On je dragocen eliksir za čitav organizam: čuva nerve od iscrpljenosti i zato se preporučuje svima koji svoj nervni sistem troše preko mere ili osobama koje su često pod velikim stresom i pritiskom. Svež sok, takođe, normalizuje telesnu težinu i smanjuje zamor srčanog mišića. Rezultati ispitivanja lekovitosti soka od šargarepe dokazali su da je on efikasno sredstvo protiv bolesti izazvanih poremećajem razmene minerala u organizmu, kao što su osteohondroza i poliartritis. Kada ga pijete obavezno zadržite ovaj sok neko vreme u ustima jer je njegova moć da ubija bakterije neverovatna.

Javorov sirup povoljno deluje na zdravlje, a 13 novootkrivenih komponenti u kanadskom sirupu od javora predstavljeno je na skupu Američkog hemijskog društva u San Francisku. Naučnici su otkrili da javorov sirup sadrži veliki broj bioaktivnih materija, antioksidanata, sa antikancerogenim i antibakterijskim svojstvom. Otkriveno je da javorov sirup povoljno deluje i na ljude koji boluju od dijabetesa. Da javorov sirup nije samo običan zasladjivac pokazuje sadržaj bioaktivnih materija odnosno antioksidansa za koje se veruje da poseduju antikarcinogena, antibakterijska i antidijabetička svojstva. Dalja istraživanja trebala bi da pokažu da li sadržaja antioksidanata koji se nalaze u javorovom sirupu ima dovoljno da bi koristili zdravlju čoveka. (Mondo)

Biljka koje potiče iz južnog Meksika, a danas se uzgaja u mnogim zemljama tropskog pojasa (uključujući Brazil, Indiju, zemlje južne Afrike, Vijetnam i Šri Lanku), papaja, već je vekovima poznata kao iznimna u očuvanju čovjekove zdravlja. Nedavno je dugom spisku zdravstvenih dobrobiti papaje pridodano i vlasništvo borbe protiv ćelija raka. Istraživači sa Univerziteta u Floridi predvođeni dr Namom Dango otkrili su da u laboratorijskim uslovima ekstrakt listova sušene papaje ima izuzetno jako dejstvo u borbi protiv širokog spektra tumora - dojke, jetre, cerviksa materice, pluća i pankreasa.

Ova zanimljiva voćka, koja izgleda kao izbledela jagoda, zapravo ima ukus i miris koji podsećaju na ananas. Voće koje ima isti genetski materijal i izgleda kao obična jagoda, originalno potiče iz Južne Amerike gde je raslo u divljini. Međutim, skoro da je nestalo iz biljnog sveta i to bi se desilo da grupa holandskih farmera nije učestvovala u spašavanju i održavanju ovog čudnog voća pre sedam godina. Sada se komercijalno uzgaja u staklenicima, a boja mu se menja od zelene do bele. Zrelost ovog prirodnog hibrida se raspoznaje kada semenke postanu tamno crvene. Trenutno se jananas prodaje u 45 prodavnica „Waitrose”, po ceni od oko 3,5 evra tokom narednih pet nedelja. „Jananas kupcima omogućuje da u svoju ishranu i dijetu unesu novo voće, a njegov neuobičajeni izgled može uneti i drugačiju dekoraciju u jela koja se baziraju na voću”, ističe Niki Bagot, dobavljač ovog prodajnog lanca. (Mondo)

Vlašac spada u porodicu ljiljana, isto kao i crni i beli luk. U narodu ga još zovu i "mali brat crnog luka". Ova biljka je bogata vitaminom C i blagotvornim sluznim materijama, ali u sebi sadrži i mineralne materije i mikroelemente. Vlašac, međutim, prema rečima bečkog zdravstvenog stručnjaka Hademara Bankhofera, pre svega spada u prirodne proizvode koji u sebi sadrže veliku količinu gvožđa. Ovaj bečki stručnjak savetuje da vlašac kupujete dok je svež, da ga dobro operete pre upotrebe, iseckate što je moguće sitnije i odmah konzumirate. Ako pak želite da ga upotrebite sledećeg dana, bilo bi dobro da ga umotate u vlažnu krpu i stavite u frižider, u fioku za voće i povrće. Nemojte nikako da ga ostavite da stoji u časi vode, jer će upiti vodu i tako postati mekan i gnjecav. Zahvaljujući idealnoj kombinaciji gvožđa i vitamina C u njemu, vlašac organizmu pruža vitalnost i odličan je protiv prolećnog umora.

Makadamija orasi snižavaju nivo „lošeg” holesterola u krvi i doprinose zdravlju srca, zakljucili su biolozi sa americkog Državnog univerziteta Pensilvanije. Makadamija ili australijski orasi sada nisu ukljuceni u spisak oraha koji povoljno uticu na zdravlje, ali americki strucnjaci smatraju da oni treba da budu deo zdrave ishrane. Makadamija orasi sadrže viši nivo monozasicenih masti, poput onih otkrivenih u maslinovom ulju, nego ostale koštunice, objavljeno je na Internet sajtu sciencedaily.com. Kao ni brazilski, ni indijski orasi, ni makadamija orasi nisu uvršteni na listu oraha korisnih po zdravlje koju je sacinila americka Uprava za hranu i lekove (FDA), a razlog je veci sadržaj zasicenih masnoca od granicnih cetiri grama na 50 grama oraha. Makadamija imaju šest grama zasicenih masti, indijski orasi 4,6 grama, a brazilski 7,6 na 50 grama.

Osobe sa sporim bazalni metabolizmom troše manje kalorija. To je jedan od razloga zbog kojeg se gojite, iako ne preterujete sa hranom. No, ne treba se pomiriti sa tim. Metabolizam se može ubrzati. ...Jedan od načina da pokrenemo metabolizam su učestali obroci. Jedemo li često, prisiljava probavni aparat da se uključuje više puta, a time i da više radi. No, da bismo ubrzali metabolizam, moramo paziti i na ono što jedemo. Birajte hranu bogatu belančevinama, a siromašnu masnoćama, poput pilećih ili ćurećih prsa......Organizam treba naviknuti na stalan rad. Treba se kretati najmanje tri i po sata nedeljno, odnosno pola sata na dan. Redovno vežbanje ubrzava metabolizam, pa telo i u mirovanju troši više kalorija....Izaberite sport koji traži dugotrajniji napor, poput plivanja, trčanja, vožnje bicikla, ali i rolanja, jer ćete tako potrošiti više kalorija. No, važno je vežbati najmanje dvadeset minuta bez prestanka.