Kajsija cveta početkom proleća, a plod može da se jede krajem ovog godišnjeg doba i početkom leta. Raste kao žbun ili nisko drvo. Oblik njene krošnje najčešće je okrugao. Kora stabla je tamnosiva i ispucala. Listovi su dugi i ovalni sa špicastim vrhom. Plod podseća na breskvu i ima žutu ili narandžastu boju. Može da se jede svež, ali i osušen. Isto tako, od kajsija se pravi džem, kompot, marmelada, sok, voćna salata, pita i kolači, ali i rakija. Sadrži vodu, celulozu, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, natrijum, kao i vitamine Be, Ce i A. Bogatstvo vitaminom A predstavlja zaštitu od oboljenja od raka, a zahvaljujući gvožđu, suve kajsije se preporučuju anemičnim osobama. Takođe, pomaže pri smanjenju infekcija i kožnih oboljenja. . (pressonline)

Problemi sa prostatom sve više se pojavljuju i kod mlađih muškaraca. Prevencija ove bolesti je jako bitna i može biti korisna. Evo nekoliko saveta.. Biljka Saw palmeto pomaze kod problema sa prostatom a takodje...Ne zapostavljajte šetnju. Naročito ako na poslu provodite dosta vremena sedeći. Ako svakog dana bar malo prošetate to će vam pomoći u otoku viška krvi iz prostate i olakšaće dotok krvi prema srcu. Bavite se sportom. Jedan od najboljih je plivanje, jer kontakt sa hladnom vodom steže krvne sudove što sprečava preveliki dotok krvi u prostatu. Sportovi koje trebate da izbegavate su vožnja bicikla koja može da dovede do nadraživanja, i teretanu, koja povećava pritisak u stomaku. Smanjite alkohol. Veoma je štetan jer pojačava cirkulaciju u organizmu i količinu krvi u prostati. Zbog toga konzumirajte ga umerenon naročito izbegavajte pivo. Ishrana. Iz svog jelovnika izbacite začinjena jela.

Semenke suncokreta sadrže snažne antioksidanse - vitamin E i selen. Antioksidansi imaju sposobnost neutralizacije štetnih slobodnih radikala i na taj način štite organizam od brojnih degenerativnih bolesti današnjice, kao što su kardiovaskularna i maligna oboljenja. Zbog povoljnog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovan unos suncokretovih semenki pomaže koži da bude elastična, a može da bude koristan i kod ekcema.

Covek se može posmatrati kao jedna velika fabrika, koja funkcioniše kako treba, jer taj prividni haos, koji vlada u organizmu dok se ugraduju hranljive materije i izbacuju otpadi i dok umire deset miliona celija svake sekunde a opet se odmah prave nove, ipak samo obavlja ono, što mu centar – mozak — naredi. On takode govori organizmu koje materije da koristi i šta nedostaje. Ovo se najbolje vidi u našim željama za hranom. Da li nam se jede voce, povrce, hleb ili tofu, sve zavisi od toga šta je organizmu hitno potrebno. Ako mu to damo, odmah ce se poceti sa ugradnjom tih materija i telo i duh ce biti zadovoljeni. To znaci da je totalno nepromišljeno ako se kaže da je jabuka zdrava i da je treba jesti što cešce. Ona je zdrava samo kada su materije koje ona sadrži upravo one materije koje su potrebne našem organizmu.

Probiotici se mogu definisati kao namirnice ili proizvodi koji se proizvode uz pomoc bakterija ili gljivica i takvi se konzumiraju ili služe kao dodatci jelu. Mnogi probiotici se proizvode procesom fermentacije laktoze, a najcešci mikroorganizmi koji se koriste za stvaranje probiotika su Lactobacillus i Bifidus bakterija cesto zvane mlecna i kiselinska bakterija. Možete povecati unos probiotika povecanim unosom jogurta i sireva uz koje se mogu unositi namirnice koje pojacavaju dejstvo probiotika a to su zacini, cajevi, crveno vino, jabuke i grahorice. Probiotici su dobri mikroorganizmi od kojih vecina vec živi u našem organizmu, uglavnom u crevima. Posao dobrih mikroorganizama je da stimulišu imuni sistem i ocuvaju dobro zdravlje organa za varenje.

Istraživanje koje su sproveli naucnici s Univerziteta u Mancesteru pokazalo je da jedenje paradajza deluje poput blagog zaštitnog faktora. Ne morate svaki dan trcati na pijacu po svež paradajz – dovoljno je da svakog dana u jelo ubacite nekoliko kašika pasiranog paradajza. Naime, za zaštitni efekat odgovoran je sastojak likopen, kojeg još više ima u kuvanom paradajzu. Kako bi poceo delovati, treba ga jesti tri meseca. Naucnici upozoravaju na to da paradajz ne može zameniti kreme sa zaštitnim faktorom. Ali može smanjiti bore, jer sadrži velike kolicine prokolagena, koji cuva elasticnost kože. Takode, sve voce i povrce crvene i narandžaste boje ima zaštitni efekat i poboljšava ten. Za zdravlje i lepotu kože najbitniji su vitamini A i C, kao i cink. Vitamina C ima i u lisnatom zelenom povrcu, paprici, jagodama, kiviju, pšenicnim klicama i grejpfrutu. Korisnim sastojcima bogatiji je crveni grejp.

Novo istraživanje pokazuje da pektin iz jabuke, kao i eskstrakti soka jabuke, pripomažu stvaranje antikarcinogena tokom procesa fermentacije u debelom crevu i na taj nacin štite od karcinoma. Pokazalo se da pektin i ekstrakti posebno povisuju nivo butirata za koji se veruje da ima antikarcinogena svojstva. Buduci da su jabuke ucestala namirnica u zapadnim zemljama koje beleže i najvecu pojavu karcinoma debelog creva, ova bi saznanja mogla biti od velike koristi. Pored ovoga jabuka sadži i vitamine A, B1, C, kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor.

Omiljena bezalkoholna osvežavajuca pica vecine ljudi su limunade i vocni sokovi. Medutim, pošto vocni sokovi sadrže sopstveni šecer, a cesto se i dodatno za-sladuju, zbog cega postaju prave kalorijske bombe, becki profesor Hademar Bankhofer preporucuje sokove od povrca. Nasuprot vocnih sokova, sokovi od povrca pomažu pri mršavljenju. Oni skoro da ne sadrže šecer u sebi, a bogati su bioaktivnim supstancama sadržanim u boji povrca. Na primer, boja šargarepe ili paprike ima lekovitu moc, kaže Bankhofer. Medu sokovima od povrca pravi favorit je sok od šargarepe. On je klasicni liferant prirodnog beta-karotena, koji se u organizmu preraduje u vitamin A i pomaže ocima, disajnim putevima, koža dobija snagu da se bori protiv sunca, a staracke fleke mogu da se izbegnu. Nekoliko kapi maslinovog ulja u soku od šargarepe pomaže organizmu da bolje apsorbuje vitamin koji razgraduje masti. Bankhofer preporucuje i sok od paradajza.

Ovaj vitamin je neophodan da bi nervi imali dovoljno energije koja im je potrebna za prenošenje elektricnih impulsa (nadražaja). Nedostatak tijamina uzrokuje nervozu i razdražljivost, apetit slabi, a može da se javi i poremecaj sna. Tijamina ima u svinjskom mesu, proizvodima od integralnog brašna, grašku i pasulju. Važno je i ovo: Iskljucite se i opustite - veoma dobre su vežbe opuštanja, recimo joga. Preparati od kantariona deluju umirujuce. (Blic)

Ovaj element u tragovima je efikasno sredstvo za mršavljenje. Jod je potreban organizmu za proizvodnju hormona štitne žlezde. Oni su nadležni za metabolizam šecera, masti i belancevina, regulišu temperaturu tela i nivo vode u organizmu. Samo ako sve ovo optimalno funkcioniše, organizam sagoreva vece kolicine masti. Da biste obezbedili organizmu dovoljno joda, dva puta nedeljno jedite morsku ribu a mlecne proizvode svakodnevno. Važno je i ovo: Da bi vaši pokušaji da oslabite bili krunisani uspehom, važno je da se dovoljno krecete. Svakodnevno pojedite najmanje 200 g voca i povrca bogatog tecnošcu, npr. paradajz, krastavac, paprika, bundeva, kukuruz.

Ovaj vitamin je važna hrana za mozak. Pošto je celijama mozga potrebno izuzetno mnogo energije, važno je da u krvi uvek bude dovoljno nijacina. On širi krvne sudove i aktivira neurotransmitere, koji su važni za optimalno prenošenje impulsa moždanih celija. Na taj nacin nijacin poboljšava koncentraciju i pamcenje, kao i sposobnost reagovanja. Piletina, meso, iznutrice, recna i morska riba, kvasac, mleko, koštunjavo voce, mahunarke, zeleno lisnato povrce - sve ove namirnice sadrže dragocenu energetsku supstancu nijacin. Važno je i ovo: Pošto sadrži kofein, zeleni caj je idealno stimulativno sredstvo. Prelijte caj prokuvanom vodom, ali tek kada prestane da kljuca. Zeleni caj ce vam prijati i hladan, pogotovo ako ga pomešate sa vocnim sokom.

Element u tragovima zahvaljujuci kome oko pet biliona celija organizma dobija dovoljno kiseonika. Buduci da su neprekidno aktivne, ovim celijama je potrebno mnogo energije. Svaka celija je mala fabrika za sebe, koja uz pomoc kiseonika proizvodi tu energiju. Crvena krvna zrnca sa hemoglobinom transportuju kiseonik do svih delova tela. Jezgro hemoglobina je gvožde, koje vezuje kiseonik. Buduci da se gvožde izbacuje iz organizma preko znoja, stolice, mokrace i krvi (za vreme menstruacije), u organizmu može da se javi nedostatak ako ishrana nije bogata gvoždem. Posledice su: hronican umor, iscrpljenost, bledilo, podložnost infekcijama, anemija. Gvožda ima u mesu, kobasicama (dovoljno je da pojedete par nedeljno), hlebu od integralnih žitarica, mahunarkama, mušmulama, smokvama i koštunjavom vocu. Treba znati da organizam bolje iskorišcava gvožde dobijeno od proizvoda životinjskog porekla.

Rec je o jednoj od najvažnijih mineralnih supstanci, koja jaca srce. Magnezijum je neophodan za prenošenje nervnih impulsa i kontrakciju mišica. To znaci da nervi, koji kontrolišu rad srcanog mišica, mogu optimalno da rade samo ako ima dovoljno magnezijuma u organizmu. Mišicnim vlaknima je potreban magnezijum da bi mogla da se skupe. Nedostatak magnezijuma povecava rizik od srcanih tegoba (bolovi, aritmija). Može da dode do mišicne slabosti, grceva u mišicima, drhtanja, trnjenja, kao i do gubitka osecaja u rukama i nogama. Magnezijumom su pretežno bogate biljne namirnice (proizvodi od integralnih žitarica, susam, semenke bundeve, mahunarke, povrce, koštunjavo voce), ali ima ga i u ribi i mesu. Važno je i ovo: Ako se redovno konzumira, glog (caj, sok, kapi ili tablete) jaca srce tako što snižava krvni pritisak, koji dovodi do proširenja krvnih sudova srca.

Kad se masne naslage nakupe na unutrašnjim zidovima arterija, usporavaju dotok krvi i kiseonika u noge, prste, ruke... Ovoj bolesti skloniji su ljudi koji imaju niži nivo vitamina D. Vitamin D štiti od arterijske bolesti koju uzrokuju masne naslage što slabe perifernu cirkulaciju, objavili su strucnjaci u novoj studiji. Strucnjaci s Medicinskog fakulteta „Albert Ajnštajn” na Univerzitetu „Ješina” u Njujorku zakljucili su da su ljudi s nižim procentom vitamina D u krvi skloniji bolesti perifernih arterija ili PAD-u. Vitamin D u telu može da se sintetiše u koži pod uticajem ultraljubicastih zraka iz provitamina. Ali se može unositi i hranom. Najviše ga ima u ribljem ulju i mesu, mleku i mlecnim proizvodima i žumancetu. Dnevni zahtevi za vitaminom D relativno su mali i odrasli ga nadoknaduju izlaganjem suncu ili hranom.

Prve jagode stigle su na pijace i u prodavnice. S obzirom na to da su vrlo zdrave, lagane i nema ih cele godine, vredi ih iskoristiti na sve nacine. Samo 150 grama jagoda dovoljno je da obezbedi neophodnu dnevnu kolicinu vitamina koji se unose kroz voce, tvrde strucnjaci. To je otprilike osam jagoda na dan, koje i deci i odraslima daju potrebnu kolicinu vitamina C i biljnih fenola. Jagoda je veoma zdravo voce i delotvorna je kod gihta, avitaminoze, malaksalosti, malokrvnosti, hemoroida, arterioskleroze, visokog krvnog pritiska... Ovo bobicasto voce se dosta koristi u narodnoj medicini, i to za bolove u želucu, pesak u bubrezima i lecenje dijareje.