Veća doza optimizma može da pomogne u kontroli opasnosti od kardiovaskularnih oboljenja, pokazaju medicinska istraživanja. Istraživanje je objavljeno u medicinskom časopisu „Anals of femili medisin”. Istraživači su došli do tog zaključka obavljajući tokom 15 godina kontrolu zdravstvenog stanja 1.678 žena i 1.138 muškaraca. Učesnici istraživanja, starosti od 35 do 75 godina, nisu imali nikakvu srčanu bolest na početku istraživanja, objavili su francuski mediji. Tokom prvih pet godina istraživanja, učesnici su sami procenjivali sopstvenu opasnost od nastanka srčanog napada, da li je ona mala, srednja ili velika. Nakon 15 godina, 98 učesnika istraživanja preminulo je od neke koronarne bolesti ili cerebrovaskularnog napada.

Dijareja i grčevi se uglavnom javljaju leti. Proliv možete lečiti bobičastim plodovima, kao što je kupina ili borovnica. Ovo voće sadrži visok nivo taninske kiseline, a tanin steže stolicu. Većinu prirodnih lekova protiv dijareje čine biljke bogate taninom. Da biste sebi olakšali problem sa dijarejom, deset minuta kuvajte jednu do dve supene kašike bobičastih plodova ili suvog lišća kupina u pet do šest kašika vode. Procedite. Nekoliko puta dnevno treba da popijete po šoljicu ovog čaja, ali napitak mora biti svež. Velike doze tanina mogu prouzrokovati oštećenja jetre pa morate biti oprezni. Ako već muku mučite sa prolivom, najveća opasnost može biti dehidracija organizma zbog gubitka tečnosti. Dehidracijom se gube minerali i elektroliti, pa lekari savetuju što češće konzumiranje slanih i mineralnih napitaka.

List žalfije, kao čaj, prirodni je antiseptik koji pomaže izlečenju upalnih procesa creva, želuca, jetre, bubrega, žuči i mokraćnih puteva. Sposobnost da steže čini ovaj čaj dobrim sredstvom protiv mlitavosti, bolova i grčeva želuca, kao i dijareja. U ovim slučajevima doza je pola čajne kašičice lista na šolju vode, a dnevno se konzumiraju dve šolje (u gutljajima). Žalfija je veoma efikasno sredstvo protiv bolesti organa za disanje, jer pospešuje izbacivanje sluzi. Čajna kašičica lista umeša se u šolju ključale vode, kuva 5 minuta i ostavi 10 minuta (poklopljen). Kod gripa, jakih nazeba, drhtavice, ovaj čaj se može koristiti i više puta dnevno skuvan u mleku ili vinu (umesto vode).

List koprive, kao čaj, spada među najbolja prirodna sredstva za čišćenje krvi i preopterećenih mokraćnih kanala, koji se manifestuju upalom ili zadržavanjem mokraće. Ovaj čaj pospešuje stolicu, aktivira razmenu materija, otklanja grčeve u želucu i druge smetnje u varenju i jača otpornost prema „zimskim” bolestima, naročito ako je u pitanju hronična prehlada. Šoljom ključale vode poparite supenu kašiku lista, ostavite desetak minuta i procedite. Dnevna doza je dve šolje čaja zaslađenog medom.......Slatka vodica za masnu i kosu bez sjaja: supena kašika suvog lista koprive prelije sa četvrt litra ključale vode, ostavi da stoji oko 15 minuta i u proceđenu tečnost umeša pola čajne kašičice meda, tako da se potpuno rastopi. Oštećenu kosu treba posle svakog pranja isprati ovom vodicom. Med ne lepi vlasi, već podstiče delovanje lekovitih sastojaka koprive.

Tinktura od čička veoma je efikasna za odstranjivanje fleka koje se perutaju a pojavljuju se na koži glave. Tinktura se spravlja tako što se supena kašika sitno iseckanog korena čička spusti u bocu, prelije sa 100 g alkohola (70%) i ostavi mesec dana, po mogućstvu na nešto višoj temperaturi od sobne (25 stepeni). Nanosi se na kožu četkicom, a tretman se može ponavljati više puta nedeljno jer ne masti kožu.......Uljni ekstrakt čička odlično je sredstvo za masažu kože glave. Osobama retke, slabe i tanke kose, preporučuje se primena posle svakog pranja jer hrani kosu i vlasima vraća sjaj. Za ulje su potrebne 3 čajne kašičice korena čička i 200 g rafinisanog maslinovog ulja. Treba da odleži tri nedelje. Ekstrakt se nanese na kosu i glava prekrije flanelskom krpom, .Cicak je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren.

Nedavna je studija utvrdila potencijalna prebiotička svojstva badema što znači da bademi pridonose zdravlju sistema za varenje povećavajući nivo „dobrih“ bakterija. Prebiotici su nevarljivi delovi hrane koje bakterije u sistemu za varenje koriste kao izvor energije. Te „dobre“ bakterije imaju važnu ulogu u imunološkom sistemu kao i zaštiti od štetnih bakterija. U studiji su naucnici utvrdili da fino mleveni bademi značajno povećavaju nivo određenih dobrih bakterija. Isto dejstvo nije postignuto sa bademima kojima su uklonjene masti, što ukazuje da dobre bakterije koriste masti iz badema za rast i aktivnost.

Višnja (Prunus cerasus) je vrsta drvenastih skrivenosemenica. Možete je jesti u neograničenim količinama jer je bogatstvo vitamina i minerala koje poseduje prava blagodet za organizam. S druge strane, višnje su na neki način eliksir za telo i igraju glavnu ulogu u održavanju lepote kože. Po sastavu je slična trešnji, ali se bitno razlikuje po ukusu. Sveže višnje zbog svog kiselkastog ukusa manje se jedu od trešanja, ali se mnogo više koriste za pripremu sokova, slatka, marmelade i kolača, a takođe je i nisko kalorična hrana. Oni koji imaju problema s kilogramima bilo bi dobro da jedu sveže plodove ove voćkice. Dok ih ima, pojedite svako jutro po šaku dve njenih plodova i poboljšaćete svoje zdravlje. Lekovite su peteljke, plodovi, koštice i smola, koja se ponekad cedi iz njenog stabla. Dijabetičari ih mogu jesti u neograničenim količinama, jer sadrže malo šećera.

Americki naucnici tvrde da bi lubenica mogla u stvari da deluje kao viagra jer ima svojstvo da širi krvne sudove u organizmu, a time utice i na libido. Zdrave materije, poput likopena i beta-karotena, pouzdano deluju kao prirodne bioaktivne materije, a isto svojstvo ima citrulin. Naucnici kažu da se konzumiranjem lubenice citrulin pretvara u aminokiselinu arginin, a poznato je da one vrlo povoljno deluju na srce i cirkulacijski sistem te povecavaju imunološki odgovor organizma

Prema rezultatima jednog američkog istraživanja, potvrđeno je da su orasi bogati vitaminom E, korisnim u borbi protiv raka dojke, prostate i pluća. Pri tome, poboljšavaju inzulinski otpor kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa II. Osim toga, naučnici su utvrdili da uzimanje oraha čak za tri puta povećava nivo antioksidansa melatonina u krvi. A on je jako bitan, s obzirom da osigurava miran san. Kako se savetuje orasi sa ljuskom ostaće sveži i do tri nedelje ako se čuvaju u zatvorenoj kutiji.

Jabukovo sirće je prirodno lekovito sredstvo, a lekovito dejstvo imaju i pirinčano i umeboši sirće. Sirće se već stotinama godina koristi kao konzervans, dodatak jelima ili začin. Sirće je proizvod fermentacije (vrenja) vina ili drugog alkohola. Kvalitet sirćeta zavisi od kvaliteta alkohola, koji predstavlja bazu za stvaranje sirćeta. Sirće treba da bude čisto i prozirno. Ono koje se kupuje u prodavnici je pasterizovano, tako da neotvorena boca može da traje beskonačno dugo ako se drži na tamnom i hladnom mestu, a kada se jednom otvori, traje tri meseca ako je dobro zatvorena. Ako se na sirćetu pojavi buđ, to je znak da se pokvarilo.

Osobe s manjkom D vitamina u krvi izložene su dvostruko većoj verovatnoći umiranja zbog bilo kog razloga, uključujući i srčane probleme, u odnosu na ljude s većim sadržajem tog vitamina poznatog i pod nazivom "sunčani vitamin". Ovo je zaključak studije austrijskih stručnjaka sa Univerziteta u Gracu, na čelu sa internistom i endokrinologom Haraldom Dobnigom, izveštava Rojters. Telo proizvodi D vitamin kada je izloženo sunčevoj svetlosti, a sadrži ga malo vrsta hrane - mlečni proizvodi i neke vrste masnije ribe, kao što je losos, tako da dosta ljudi ne unosi dovoljno ovog vitamina. Vitamin D pomaže apsorbciju kalcijuma i smatra se značajnim za zdravlje kostiju. Kod dece njegov manjak može da dovede do rahitisa, a kod odraslih do osteoporoze. Neke nove studije pokazale su da pomenuti vitamin može da predstavlja zaštitu od raka, bolesti perifernih arterija i tuberkuloze.

Nesnosne vrućine koje su prisutne ovih dana, stres i brz ritam života kod mnogih ljudi izaziva velike oscilacije u raspoložnju, ali i reaktivnu depresiju. „Nervoza, preosetljivost, napadi plača, nedostatak samopouzdanja, osećanje beznađa i bespomoćnosti, gubitak težine ili gojaznost, nesanica ili stalna potreba za snom, gubitak interesa za normalne aktivnosti i odnose, skoro se svima ponekad događaju”, objašnjava dr Branka Mirković, nutricionista. Ipak, ako ovakvo stanje duže traje, razmislite da li je reč o reaktivnoj depresiji. Ova vrsta depresije javlja se kao posledica nekog traumatskog iskustva koje izaziva reakciju celog organizma, pogotovo ako ste dugotrajno izloženi stresu na koji ne možete da utičete.

Korišćenje previše soli. Izbegavajte da previše solite hranu ili da konzumirate namirnice koje u sebi sadrže previše soli, dimljeno meso, konzervisanu hranu, industrijski obrađenu, čips i razne slane grickalice. Izbegavajte hranu na koju ste alergični ili je teško varite. Čak i ako niste sigurni koja je to hrana, prepoznaćete tako što ste posle obroka umorni, pospani, teški, naduti. I preterana upotreba kofeina izaziva uznemirenost, nervozu, dehidraciju, srčane smetnje, visok krvni pritisak, glavobolju, uznemirenost, dovodi do poremećaja u ishrani. Velika je greška ako posežete za energetskinm napicima kada osetite pad energije. Ovi napici u prvom momentu zaista vrate energiju, ali taj osećaj ne traje dugo. Veoma brzo se javlja osećaj umora i posle toga se osećate još lošije, pa otuda i potreba da ih opet pijte.

Bez obzira na vrstu, jabuka je pravi rudnik zdravlja. Ona sadrži više korisnih sastojaka nego bilo koje drugo voće, ali ne samo to: naučnici su ustanovili da je svaki od tih dragocenih sastojaka i veoma delotvoran protiv stresa. Kada smo pod stresom, često se i više znojimo. Pošto udeo vode u jabuci čini čak 85 odsto, konzumiranjem ovog voća možete da nadoknadite gubitak tečnosti. Kada smo pod stresom, organizam luči hormon adrenalin i troši vitamin C. Osim toga stvaraju se slobodni radikali, koji izazivaju starenje ćelija (npr. kože). Vitamin C pomaže da se neutrališe njihovo štetno dejstvo. U jednoj jabuci ima 18 miligrama ovog vitamina. Jabuka sadrži i sve vitamine iz grupe B (izuzev B12), i to u velikim količinama. Ovo pogoduje nervnom sistemu, između ostalog i zbog toga što vitamin B podstiče stvaranje belančevina. Stres se negativno odražava i na varenje.

Kad živa u termometru poludi i kad temperatura danima prelazi 30, navike u ishrani moraju da se menjaju. Zaboravite na jela koja se dugo i teško vare i zbog kojih ćete imati utisak da je još toplije. Salame, pržena jela, masni umaci i torte sa kremom treba da sačekaju hladnije dane. Ovo je vreme za laku hranu koja osvežava. Testenina i pirinač su dozvoljeni, ali samo pod uslovom da ih jedete uz lagane umake i maslinovo ulje ili s prilogom od povrća. Riba i belo meso takođe su dozvoljeni, ali ako su kuvani na pari ili bareni. Poželjno je i da se na vašem meniju nađe što više povrća. To je zato što povrće osvežava organizam, podstiče izbacivanje toksina, obezbeđuje potrebnu energiju i reguliše varenje. Ono je rudnik mineralnih soli, vitamina i biljnih vlakana. Ako ste ljubitelj zelene salate, slobodno se opustite!