Jedna mala studija iz 2003. godine je pokazala da cimet snižava nivo šecera kod dijabeticara. Ova studija je tokode pokazala da ovaj zacin blago snižava i trigliceride i lipoproteine male gustine (LDL), koji su glavni nosioci holesterola. Ovaj zacin se, inace, dobija iz kore drveta koji pripada familiji lovora i potice iz Šri Lanke. Iz kore se dobijaju štapici koji se kasnije melju ili rendaju do sitnog praha, kakav je nama najcešce dostupan. Za lek se upotrebljava samo kora, a ostali delovi kao zacini. Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirisave svetiljke. Iz listova koji se stavljaju u jela kao zacin ( slicno i lovoru), istiskuje se ulje od kojega se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako žari, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu. Ako se kapi ulja prevuku šecerom dobiva se tzv. "cimetov konfekt" ili "sanalet", koji se koristi za jacanje želuca.

Osecate se umorno,iscrpljeno, malaksalo i istrošeno, a hranite se zdravo i redovno koristite vitamine. Možda je problem u tome što hrana koju unosite u organizam ne hrani vaš mozak. Svakog dana mozak uzme cak 25 procenata kalorija koje hranom unesete u organizam. Zbog toga je veoma bitno da vodite racuna o namirnicama koje jedete, kako bi mozak dobro funkcionisao. Ako se budete pridržavali svih saveta, bicete puni energije, osecacete se zdravije i bicete mnogo bolje raspoloženi Masti...Mnogi nutricionisti veruju da su upravo masti te koje kontrolišu raspoloženje i hrane moždane celije. Ipak, previše zasicenih masti može da izazove zapušenje na aortama, što za posledicu ima bolest srca. Pri tome, ako je aorta u mozgu zapušena, posledica toga može da bude šlog. Ipak imajte na umu da dnevni unos masti ne bi smeo da bude veci od 35 procenata tokom dana, kako savetuje Svetska zdravstvena organizacija.

Fizicka aktivnost možda predstavlja kljuc produžene mladosti, pokazala je studija, obavljena na londonskom Kraljevskom koledžu. Istraživanje, sprovedeno na 2.401 paru blizanaca, pokazalo je da su fizicki aktivni ljudi i do devet godina biološki mladi nego njihovi neaktivni vršnjaci, dok „sedeci nacin života” izgleda ima bitnu ulogu u procesu starenja, izveštava Rojters. Pokazalo se da se dejstvo fizicke aktivnosti ocituje na telomerima - strukturama koje štite DNK hromozoma. Mnoge ranije studije ukazale su da se telomeri vremenom skracuju, što je indikacija da celije stare ili umiru. U britanskoj studiji iz organizma ispitanika ekstrahovani su uzorci DNK, koji su pokazali da oni koji su fizicki aktivniji imaju duže telomere. „Nije stvar u tome da se napravi krug oko kvarta. Treba se preznojiti”, kaže Tim Spektor, profesor geneticke epidemiologije, koji je vodio istraživanje.

Kamilica je kod nas sinonim za čaj. Ali ako pogledata koja sve lekovita svojstva ima, nije ni čudo što je tako. Kamilica je „lek za sve“. Pospješuje probavu, snižava temperaturu, ublažava bol, smiruje grčeve, smanjuje osipe, pomaže kod svih bolova u stomaku i još mnogo toga. Ona je vrlo dobar lek za smirenje. Za odrasle se čaj priprema tako da kašiku kamilice prelijete sa dva decilitra vrele vode i ostavite poklopljeno 15 minuta. Ako imate problem sa opadanjem kose, za ispiranje koristite čaj od kamilice. Pripremate ga tako da četiri kašike biljke prelijete litrom vrele vode, posle deset minuta procedite i kada se prohladi isperete kosu....Kijavica...Prelijte 3 kašičice cvetova kamilice sa 2 litra ključale vode, pokrijte se peškirom preko glave i inhalirajte. Na ovaj način će se disajni putevi brzo otvoriti....Šta još pomaže..Čaj od listova kupine ublažava otok sluzokože.

Čajevi okrepljuju, koriste se preventivno ili kad zaista imamo problem. Mogu da pomognu, ali samo ako se skuvaju pravilno. „Da biste postigli željeno dejstvo, morate da znate da ga pripremate pravilno, kako da ih pijete i koji vam je i kada potreban da biste se bolje osećali”, objašnjava dr Branka Mirković, nutricionista. Tako na primer čaj od koprive jača imunitet, jer kopriva sadrži veliku količinu minerala, gvožđa, kalcijuma i magnezijuma. Takođe olakšava tegobe kod reumatizma, kamena u bubregu i služi za zarastanje rana. S druge strane, čaj od bora pomaže u lečenju disajnih puteva, reumatizma i poboljšava cirkulaciju. Evo malog vodiča za pravilnu pripremu čaja. Čaj od koprive

Konzumiranje prehrambenih namirnica koje sadrže vlakna, a izbegavanje suvomesnatih proizvoda čuva pluća, pokazali su rezultati dva istraživanja. Grupa istraživača, predvođena dr Rafaeleom Varazom s Medicinskog fakulteta pri Univerzitetu Harvard ispitivala je uticaj ishrane ljudi na opasnost od pojave hronične opstruktivne bronhopneumopatije (HOB), plućnog oboljenja koje karakteriše upala alveola, plućnih mehurića u kojima se vrši razmena gasova za vreme disanja. Istraživanje, u kojem je učestvovalo više od 42.000 ljudi, među kojima je registrovano 111 slučajeva HOB, bilo je usmereno na konzumiranje suvomesnatih proizvoda. Istraživači su, ispitujući „sadržaj tanjira” tih ljudi, konstatovali da su osobe kod kojih je konstatovan HOB veliki konzumenti suvomesnatih proizvoda. Oni su utvrdili da kod ljudi koji svakodnevno konzumiraju suvomesnate proizvoda postoji 2,64 puta veća opasnost da obole od HOB.

Jacanjem koncentracije „ksantohumola”, novootkrivenog sastojka hmelja, u pivu mogao bi se dobiti napitak antikanceroznog dejstva, zakljucili su nemacki strucnjaci. Ksantohumol pripada porodici enzima koji mogu da pomognu organizmu da se oslobodi kancerogenih materija, objasnio je Verner Bek, strucnjak za tehnololgiju piva na Tehnickom univerzitetu u Minhenu, preneo je DPA. Enzim se nalazi u malim lepljivim zrncima u hmelju. Rec je o materiji koju smatraju boljim antioksidantom od E vitamina, za koju ima indicija i da doprinosi smanjenju oksidacije tzv. lošeg holesterola. Oduvek se znalo da hmelj ima lekovita svojstva. U biljnoj medicini on se, izmedju ostalog, koristi za opuštanje mišica. Njegov sadržaj mocnih fitoestrogena mogao bi, po tvrdnjama nekih strucnjaka, da spreci valunge kod žena posle menopauze, pa cak i osteoporozu.

Ugljeni hidrati su glavni snabdevaci našeg organizma energijom. Za vreme varenja, skrobovi i šeceri, glavne vrste ugljenih hidrata, razbijaju se u glukozu, poznatiju kao krvni šecer. Ovaj krvni šecer obezbeduje neophodnu energiju mozgu i centralnom nervnom sistemu. Ako jedete previše ugljenih hidrata, više nego što može da bude pretvoreno u glukozu i u glikogen, rezultat je, kao što svi znamo, masnoca. Kad je organizmu potrebno više goriva, masnoca ponovo prelazi u glukozu i tada gubite težinu. Ugljeni hidrati su za zdravlje važni koliko i ostali hranjivi sastojci a jedan gram ugljenih hidrata ima cetiri kalorije, baš kao i jedan gram proteina. Mada zvanicne procene njihovih dnevnih potreba nema, savetuje se svakodnevni minimum od 50 grama, kako bi se izbegla ketoza, kiselo stanje krvi koje može da nastane u slucajevima kada se za stvaranje energije koriste prevashodno rezerve masti iz organizma.

Vitamini igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja. Proteklih par godina, sve više informacija ukazuje na izuzetno kompleksnu ulogu koju jedan od njih, vitamin D, igra u održavanju našeg zdravlja. Odavno je poznato da je vitamin D neophodan za razvitak i održavanja zdravlja naših kostiju. Dr Tomas Veng sa univerziteta Harvard, kaže da je važnost vitamina D daleko složenija. "Sve veci broj naucnih publikacija ukazuje na potencijalnu ulogu vitamina D na sistem krvnih sudova i srce. Poznato je da su receptori na koje se vitamin D veže prisutni u srcu i vecim krvnim sudovima, a eksperimentalno se pokazalo da nedostatak vitamina D uzrokuje poremecaj funkcije ovih organa", kaže on. Rezultati koje je koristila ekipa doktora Venga potekli su iz velike studije koja je pratila hiljade ljudi skoro 60 godina. On kaže da je kod 1.700 ucesnika sredinom devedesetih godina proveren nivo vitamina D u organizmu.

Ananas je vocka koja potice iz Srednje i Južne Amerike, gde ga je 1493. godine otkrio Kolumbo i donio ga španskoj kraljici Izabeli. Ubrzo se pokazalo da prevenira skorbut, bolest koja je na dugim putovanjima napadala mornare zbog nedostatka vitamina C u ishrani. Od tada je, kad god je to bilo moguce, ananas uvrštavan kao obavezan deo jelovnika posade brodova. Tek je kasnije otkriven uzrok ove bolesti i o vitaminu C se više saznalo. Ananas se naglo proširio po citavom svetu. Vrlo brzo postao je popularan i u Evropi, gde se danas u staklenicima uzgaja i u hladnijim krajevima. Jedna šoljica ananasa izrezanog na kockice sadrži oko 76 kcal. To je niskokalorican plod bez masnoca. Ima preko 15 vrsta minerala, magnezijum, kalijum, kalcijum i gvožde, a narocito obiluje manganom. Osim vitamina C bogat je i vitaminima B grupe. Ananas sadrži enzim bromelin, koji je slican pepsinu, našem snažnom enzimu za varenje belancevina.

Lekovita svojstva meda poznata su više od 10.000 godina, koliko ga ljudi koriste u ishrani. Med je najcudniji eliksir, jedinstvena i apsolutno nezamenljiva prirodna hrana. U pcelinjem medu je samo do 1976. godine otkrivena 181 materija koja je potrebna za normalan razvoj i funkcionisanje organizma. Šeceri koji se nalaze u medu više odgovaraju organizmu nego beli industrijski šecer. Med dvostruko deluje i na rad srca, glukoza i fruktoza deluju kao gorivo za rad mišica srca, a holin utice na pojacanje protoka krvi u krvnim sudovima srca. Ovim se normalizuje snaga i pojacava obim skupljanja i širenja srca. Krv sadrži 24 mikroelementa, od kojih cak 22 sadrže pcelinji proizvodi. Mikroelementi meda kao što su vanadij, gvožde, kobalt, bakar, mangan, nikl i cink doprinose otklanjanju anemije. Kolicina kalcijuma u krvi se povecava dva i po sata posle uzimanja meda i ta koncentracija se zadržava citav dan.

Ljudi koji boluju od dijabetisa tipa 2 mogu svakodnevnom šetnjom da smanje rizik od srcanih bolesti, pokazuje jedno japansko istraživanje. Istraživanjem koje su sproveli strucnjaci Medicinskog fakulteta Univerziteta Saitama su bila obuhvacena 102 dijabeticara, starosti od 35 do 75 godina. Njima je preporuceno da svakog dana šetaju 20 minuta do pola sata. Tokom sedamnaest meseci trajanja studije, medu 64 ispitanika koji su svakodnevno obavljali preporucene šetnje, jedan do dva procenta je doživelo srcani udar, a ni kod jednog se nije razvilo srcano oboljenje. S druge strane, od 38 ispitanika koji se nisu držali preporucenih šetnji, njih sedam, ili 18 odsto, je tokom sedamnaest meseci doživelo infarkt ili su oboleli od neke srcane bolesti.

Nakon praznicnog uživanja u raznovrsnoj i cesto ne baš zdravoj hrani, telo bi trebalo da ocistite od štetnih toksina koje ste uneli u organizam. Dakle, sada je pravo vreme da primenite dijetu uz pomoc koje se iz organizma uklanjaju toksini koje ste u telo uneli hranom. Imajte na umu da detoksikacija ne mora da znaci gladovanje i uskracivanje važnih hranljivih sastojaka. Plan cišcenja organizma obicno traje nedelju dana, a na vašem jelovniku bi tokom tih sedam dana trebalo da se nade: VOCE I POVRCE - Bilo koje sveže i suvo voce ili povrce i sok od svežeg voca i zeleniša. RIBA - Riba bi trebalo da se barem jedanput nedeljno nade na vašem jelovniku, pa je ne preskacite ni tokom nedelje detoksikacije - pastrmka, oslic, škarpina su lagane ribe koje je najbolje ispeci u rerni na malo masnoce.

Kad se kaže suvo voće, može se pomisliti na orahe, lešnike, bademe, ali ovaj put nećemo o njima, nego o grožđicama, suvim smokvama, kajsijama, šljivama, urmama… Pošto je da bi se dobio kilogram, na primer, suvih kajsija, potrebno šest kilograma svežih, jasno je da je količina svih hranljivih sastojaka: belančevina, vlakana, vitamina i mineralnih soli u suvom stanju multiplicirana. To je i razlog što je to hiperkalorična hrana, ali je ipak ne treba izbegavati, posebno zimi, osim u određenim slučajevima. Ne preporučuje se, naime, onima koji žele da smršaju, inače je dobro jesti ga zimi da bismo se obezbedili dodatnom energijom za borbu protiv hladnoće. Pri tom, taj izvor energije vrlo brzo stiže u krvotok, odnosno, brzo deluje, pa se suvo voće posebno preporučije sportistima posle treninga. Kao i uvek, treba biti umeren.

Svi je obožavamo, a većini nije važno da li je crna, bela ili mlečna. Naravno, radi se o čokoladi. Razlog da je uvrstimo u zdravu hranu je to što je dokazano da povoljno utiče na depresivne, jer deluje na nervne prenosnike u mozgu, a čuva i srce i krvne sudove pošto sadrži bakar, osim toga, sadrži i antioksidante. Ali, ovoga puta ćemo nešto više reći o tome od čega se pravi i koje vrste postoje. Glavni sastojci čokolade su kakao puter, masnoća koja se dobija iz mahuna kakaoa i uopšte nema “čokoladni” ukus, i sam kakao u tečnom stanju koji joj daje intenzivan gorkasti ukus i boju. Kakao puter daje čokoladi čvrstoću na sobnoj temperaturi, ali se ipak lako topi u ustima. To je jedna od najstabilnijih poznatih masnoća, koja se koristi da da glatku teksturu hrani, i čokoladi, ali i kozmetičkim proizvodima i sapunima. Mahune kakaoa rastu na kakaovcu.