Epidemija gripa samo što nije otpočela. Mnogi su zaraženi raznim respiratornim virusima, kijaju, kašlju i šmrču. A možda im se to ne bi dogodilo da su unosili dovoljno cinka. Ovaj mineral, naime, ima važnu ulogu u organizmu: jača imuni sistem tako što pomaže stvaranje antitela i T-ćelija, kao i ostalih belih krvnih zrnaca, čime zatvara vrata infekcijama, pored ostalih, gripu i prehladama. Utvrđeno je i da je u stanju da podmladi imuni sistem osoba starijih od šezdeset godina. Ima značajnu ulogu i u aktivnosti brojnih enzima koji učestvuju u varenju, neophodan je u sintezi belančevina, insulina, kao i za normalan rast i razvoj reproduktivnih organa, normalno funkcionisanje prostate, zarastanje rana i opekotina, čuva vid.

Selen među dodacima ishrani najdelotvornijim u prevenciji degenerativnih bolesti Širom sveta danas postoji oko 640 takozvanih suplemenata – dodataka ishrani koji se koriste radi prevencije degenerativnih bolesti. Najdelotvorniji među njima je selen. On ima jako antioksidativno delovanje, pri tom pojačavajući antioksidativni efekat vitamina E. Sastavni je deo mnogih enzima, prvenstveno glutanion-peroksidaze, koji deluje u imunom sistemu pomažući u borbi protiv raka. Ako ga nema dovoljno, i taj sistem slabije funkcioniše. Pored toga, selen aktivira u organizmu apoptozu – programiranu smrt ćelija raka, a učestvuje i u stvaranju ćelija-čistača (takozvane ćelije prirodne ubice), koje su neposredno aktivne u procesu odbrane tela od negativnih spoljnih činilaca.

Brazilski orah je jedna od mnogih vrsta drveća iz amazonskih tropskih šuma. Drvo naraste više od 45 m. Potiče, naravno, iz Brazila, ali ga ima i u prašumama Perua, Kolumbije, Venecuele i Ekvadora. To je zimzeleno drvo kožastog lišća, čije stablo može narasti i do 40–50 metara, a prečnik dostići i do dva i po metra. Može da doživi starost od 500, pa sve do 800 godina. Raste veoma sporo, i počinje da rađa tek s deset do 30 godina, a potrebna mu je posebna vrsta insekta da ga opraši. Osim toga, samo jedna životinjska vrsta u stanju je da progrize tvrdi oklop njegovog ploda, omogućujući tako njegovo ponovno sađenje: veoma veliki pacov vrste aguti. Plod ovog oraha liči na kokosov: to je drvenasta čaura veličine grejpfruta, teška i više od kilogram i po, u kojoj se nalazi osam do 24 oraha, trouglastog preseka, raspoređenih kao narandžine kriške, svaki u posebnoj ljusci.

u starom veku koren belog sleza bio je veoma cenjen. Caj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plucnog katara. Preporucuje se kao lek kod bronhalne astme i pocetne tuberkuloze pluca, kod katara u mokracnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja mokrace. Koristan je, takodje, u lecenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno upale debelog creva (colitisa), proleva, srdobolje, povracanja s prolivom kod dojencadi i dr. Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju drugih bolestiDanas se još retko upotrebljava caj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak cajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povecava sluz koja cini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristicno da deluje smirujuce pri akutnim upalama želucane sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hronicnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje cesto kašljucanje.

U Srbiji će se uskoro uvesti „biljni pasoši”, službeni dokumenti za biljne proizvode. Njima će se potvrđivati da proizvedeno bilje, koje je stavljeno u promet, zadovoljava sve fitosanitarne uslove predviđene odgovarajućim zakonskim aktima. Pored stočnog pasoša uvedenog za praćenje kretanja stočnih grla u uzgoju i prometu, zvanične isprave imaće i biljni proizvodi, kao i skladišta, magacini i drugi objekti koji se koriste u njihovom prometu. Prema Nacrtu zakona o zaštiti zdravlja bilja, „biljni pasoš” je dokaz o zdravstvenoj ispravnosti biljaka i proizvoda od bilja, što predstavlja jednu od najvažnijih karika u lancu bezbednosti hrane, preneo je magazin „Moć prirode”. Zakonom o zaštiti zdravlja bilja, čije se usvajanje očekuje u prvim mesecima 2008. godine, definišu se mere za sprečavanje unošenja, otkrivanja i širenja, kao i suzbijanja štetnih organizama.

Profesor Stefan Spindler sa Kalifornija univerziteta, sa svojim kolegama, otkrio je kako manji unos kalorija u kasnijim razdobljima života može imati mnoge koristi za zdravlje. Najvažnija korist od ovakvog načina ishrane jeste u njenom antitumorskom učinku. Ranija istraživanja na miševima pokazala su da manji unos visokokvalitetne hrane znači i do četrdeset odsto duži životni vek. Fiziološke promene koje su povezane sa starenjem uključuju oštećenje ćelija i nastanak tumorskih ćelija. Najvažniji efekat ishrane s manjim unosom kalorija nema za cilj da sprečava taj proces, već da stimuliše telo da eliminiše oštećene ćelije koje mogu da budu kancerogene. Taj proces obično se usporava tokom godina, no ishrana s manjim unosom kalorija stimuliše telo da počne da proizvodi nove ćelije.

Ukoliko imate višak kilograma, često vam je hladno i patite od zatvora, proverite štitnu žlezdu. Drugim rečima, ako se bilo koji od ovih iskaza odnosi na vas, uzrok je možda poremećaj rada štitne, to jest tiroidne žlezde. Ako ona ne luči dovoljno tiroksina i trijodtironina, hormona koji regulišu metabolizam, kontrolišu radu srca, krvotok, varenje, temperaturu tela i aktivnost mozga, metabolizam je usporen, a posledice su umor, hladnoća, usporen rad srca i višak kilograma. Važne su komponente hormona Da bi štitna žlezda lučila dovoljnu količinu hormona, neophodni su joj jod, vitamini A i E, magnezijum, cink i selen, kojih ima u mineralnoj vodi, jodiranoj soli, šargarepi, zelenom, crvenom i žutom povrću, ulju klica (npr. suncokreta), koštunjavom voću, morskoj ribi (treba je jesti dva do tri puta nedeljno), mahunarkama (npr. soji), integralnim žitaricama i siru.

Kokošje jaje je odlican izvor proteina. Jedno jaje srednje velicine teži 48 grama. Na 100 grama, jaje daje 13 grama proteina, 11,5 grama lipida. U belancetu ima više proteina nego u žumancetu. Žumance sadrži masnoce i vitamine A, kao i B1 i B2, B6, pantotensku kiselinu, vitamine B12, E, D, biotin i folnu kiselinu. U žumancetu se nalazi i 7,2 miligrama veoma svarljivog gvožda. Jaja su bogata nutritijentima, sadrže u znacajnim kolicinama skoro sve esencijalne vitamine i minerale kao i neke druge komponente koje povoljno deluju na zdravlje. Proteini iz jajeta su visokog kvaliteta i predstavljaju standard za poredenje kvaliteta proteina iz drugih namirnica. Dorucak je najbolji nacin da se zapocne dan, oni koji ne preskacu dorucak žive duže, manja je verovatnoca da ce se ugojiti tokom života i imaju smanjeni rizik od dijabetesa.

Obilni obroci i mnogo slatkiša - nakon praznika je želucu potrebna podrška da bi se oporavio. Becki profesor Hademar Bankhofer savetuje da je posle praznika najbolje jesti kiseli kupus. Bankhofer daje primer kako se kiseli kupus konzumira u Koreji: kod njih u kuhinji stalno stoji cinija sa kupusom iz koje svako od ukucana u svako vreme može u prolazu da se posluži. Zbog prekomernog unošenja hrane ili previše konzumiranja masne hrane mnogi posle praznika imaju probleme sa želucem i crevima. Kiseli kupus ima dosta vitamina C i želudac snabdeva bakterijama mlecne kiseline. One su slicne pozitivnim zaštitnim bakterijama u želucu. Naše želudacne bakterije koje su iritirane u dane praznika konzumirajuci kupus dobijaju podršku u izgradnji crevne flore a otrovi iz organizma lakše se izbacuju. U kiselom kupusu sadržani su vitamin C, bakterije mlecne kiseline kao i vitamin B12 koga ima u malo namirnica.

Rezultati istraživanja japanskog Ministarstva zdravlja pokazali su da redovno konzumiranje zelenog caja zaustavlja razvoj raka prostate. Istraživanje je sprovodeno u toku 12 godina na uzorku od 50.000 muškaraca, starosti izmedu 40 i 69 godina, sa citave teritorije Japana. Osobe koje piju manje od jedne šolje zelenog caja dnevno izloženije su opasnosti da obole od raka prostate lokalizovanog van prostaticne zlezde, navodi se u istraživanju. Opasnost od razvoja te vrste raka smanjena je drasticno medu muškaracima koji su pili dnevno više od pet šolja zelenog caja, dok je taj procenat bio skoro dvostruko veci medu muškarcima koji su dnevno konzumirali manje od jedne šolje tog caja. Redovno konzumiranje zelenog caja nije imalo uticaja na razvoj raka lokalizovanog u prostaticnoj žlezdi.

Šecerna bolest ili dijabetes javlja se kod otprilike pet posto Evropljana. Deli se na dijabetes 1 (potrebno je uzimati inzulin) i dijabates 2 (ne uzima se inzulin, nego se sprovodi dijeta). Osobe koje boluju od dijabetesa 1 ne smeju preduzimati ništa na svoju ruku pre konsultacija sa specijalistom dijabetologom. Pre prirodnog tretmana šecerne bolesti dobro je 7 dana pre procistiti jetru dijetom, a zatim primeniti metodu koju je, otkrio americki istraživac dr. Anderson. Potrebno je 21 dan svako jutro u litri vode kuvati 300-500 grama brokule pet minuta. Pola dobijene tecnosti popije se na tašte, a druga polovina u vecernjim satima. Brokula, posuta cajnom kasikom cimeta, pojede se za rucak. Kako u postupku nastaju spojevi glikozilati, dolazi do znacajnog pada šecera u krvi.

Samo nekoliko kapi kecapa uz dorucak i rucak ili dve caše soka od paradajza na dan znatno ce smanjiti nivo lošeg holesterola, tvrde naucnici sa finskog sveucilišta Oulo. Dobrovoljcima sa visokim holesterolom savetovali su jedenje kecapa ili soka od paradajza kako bi smanjili rizik od srcanog ili moždanog udara. U tri nedelje, koliko su uzimali namirnice, kod pacijenata se ukupan nivo holesterola spustio ispod šest posto, a lipoprotein niske gustoce, poznatiji kao loš holesterol, snizio se na 13 posto.

Brusnice su sitne bobice koje poseduje svojstva velike koristi za zdravlje. Zapravo, to se voce smatra jednom od najzdravijih vrsta hrane. Naucnici rade na otkrivanju sve više karakteristika ovog voca kao i uzroka zbog kojih bi njihov hemijski sastav mogao smanjiti preteranu upotrebu antibiotika. Sok od brusnica vec se odavno koristi kao domaci lek protiv infekcije mokracnih puteva. Naucnim studijama delotvornost brusnica u lecenju ovih infekcija je i službeno dokazana, ali tek je nedavno otkriveno zašto. Profesorica Teri Kamesano inžinjer hemije na institutu Worcester Polytechnic u saveznoj državi Masacusets gde brusnice predstavljaju važnu poljoprivrednu kulturu predvodila je istraživanje kojem je cilj bio otkriti dejstvo hemijskih spojeva kod brusnica na molekularnom nivou. Rezultat: otkrice hemijskog spoja koji menja strukturu bakterije Escherichia coli, uzrocnika infekcije mokracnog sistema.

Nemacki psihjatri tvrde da odredene tehnike disanja mogu pomoci u smanjivanju stresa dugorocno i kratkorocno. „Disanje je podložno stresnim situacijama”, kaže psihijatar Krista Rot Sakenhajm i dodaje da sistem disanja reaguje na psihološke ili fizicke promene. Disanje je takode jedina telesna funkcija koja može svesno da se kontroliše iako se normalno ono nastavlja bez prekidanja. Sakenhajm tvrdi da svesno duboko disanje širenjem abdomena, na primer, može da uspori puls, pri cemu telo dobija više kiseonika što ga dovodi u bolje stanje za razmišljanje. Njena osnovna preporuka jeste duboko udahnuti nakon neke stresne situacije i doci do opuštenog stanja sporim, regularnim disanjem. „Sa svakim udisajem osoba mora osetiti da se stomak krece i kako se opuštaju trbušni mišici”, opisala je Sakenhajmova jednostavnu tehniku disanja.

Zelena salata štiti od suvišnih kilograma, ali i od onkoloških bolesti, zakljucili su onkolozi sa Univerziteta Teksasa. Konzumiranjem cetiri tanjira salate nedeljno moguce je spreciti pojavu raka pluca, svedoce rezultati istraživanja. Na osnovu istraživanja, kojim je obuhvaceno 3.800 ljudi, teksaški naucnici zakljucili su da zelena salata sadrži materije koje blokiraju celije raka ili usporavaju razvoj bolesti u disajnim putevima. Posebno aktivan pozitivan uticaj zelene salate zapažen je kod pušaca. Lekari su uvereni da vegeterijanska jela sa salatom ne samo da smanjuju rizik od formiranja tumora, vec i umanjuju štetne uticaje zagadenog vazduha i alergena prašine. Najbolja zaštita pluca postiže se kombinacijom salate i umerene fizicke aktivnosti. (B92)