One štite srce na taj način što snižavaju holesterol i sprečavaju oksidaciju LDL holesterola. Deset do 12 suvih šljiva dnevno sprečavaju gubitak koštanog tkiva prouzrokovan opadanjem nivoa estrogena, možda na taj način što snabdevaju organizam boronom, mineralom koji olakšava apsorpciju kalcijuma. Jedite ih za užinu ili u cerealijama, koristite u kolačima ili pravite od njih pire kojim ćete da premažete jutarnji tost. Dijetetska vlakna pomažu pri snižavanju holesterola u krvi i kod zatvora. Šljive, kao i jabuke, višnje, kruške i marelice sadrže sorbitol- šecerni alkohol koji se koristi kao zamena za šecer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabeticare i ostale osobe koje paze na unos šecera.

Ma koliko gorka bila vaša kafa, ako bolujete od dijabetesa tipa 2, kofein može da poveca nivo šecera u krvi. Nezgodan je i onaj iz caja, bezalkoholnih pica i nekih tableta za glavobolju. Svakodnevno konzumiranje kofeina u kafi, caju ili bezalkoholnim picima kod nekih osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2 može da poveca nivo šecera u krvi, utvrdili su nedavno britanski naucnici. Bezazlene nisu ni tablete protiv glavobolje koje cesto sadrže kofein. One takode predstavljaju opasnost za povecanje nivoa šecera u krvi kod dijabeticara. Naucnici pretpostavljaju da kofein ometa proces kojim se glukoza iz krvi premešta u mišice i u druge celije u telu. Kofein može da poveca i proizvodnju adrenalina, što je takode okidac za povecanje nivoa šecera u krvi.

Jabuke, banane i pomorandže odlicna su prevencija u borbi protiv Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Antioksidanti kojima je ovo voce bogato smanjuju uticaj toksina koji se luce kada je organizam pod stresom i mogu da umanje oštecenja na nervnim celijama izazvana ovim bolestima. Najvecu koncentraciju antioksidanata imaju jabuke, narocito neoljuštene, a slede banane i pomorandže. Svakodnevno konzumiranje ovog voca štiti neurone u mozgu i kicmenoj moždini. Dakle, ako želite da starost docekate bistrog uma, neka voce postane nezaobilazan deo vašeg jelovnika. Vocne preradevine se ne racunaju - sok ne može da se meri sa blagotvornim dejstvom koje na organizam ima jedna neoljuštena jabuka. (Mondo)

Kupus, kelj, prokelj, keleraba, karfiol i kineski kupus preporucuju se za ishranu tokom hladnih dana, kad treba unositi što više vitamina. Kupusnjaca ovih dana ima najviše, u raznim oblicima: u "cvetu", lisnato, sicušnih ili povecih glavica, pod raznim nazivima: kelj, prokelj, karfiol, brokoli, raštan, keleraba, kineski kupus. Sve te vrste su zapravo varijeteti familije Brasicae. Sve su dvogodišnje biljke cije se seme i mlade stabljike teško raspoznaju. Tek kada malo porastu, mogu se uociti njihove karakteristicne osobine. Ove biljke u našoj zemlji gaje se kao rani prolecni ili kasni jeseni usevi. Bogate vitaminima i mineralima, kupusnjace su slicne po hranjivosti. Kupus, recimo,sadrži više kalcijuma od ostalih biljaka koji se koriste u ljudskoj ishrani (oko 2440 mg / 100 g), zatim gvožda, sumpora, magnezijuma, fosfora... vitamina C ima koliko i limun ili pomorandža.

Ruska kompanija plasirala je na rusko tržište novi preparat protiv mamurluka, suvi rasol pod nazivom "Guten morgen". Novi proizvod eliminiše mamurluk, ima otrežnjujuci efekat, normalizuje procese razmene materija u organizmu, eliminiše osecaj iznurenosti i razdražljivosti, gasi žed... U usavršavanju rasola "Guten morgen" ucestvovali su vodeci ruski naucnici u oblasti borbe protiv bolesti zavisnosti . Mnoge komponente u recepturi "pozajmljene" su iz doba Petra I, kada se rasol široko primenjivao kao sredstvo protiv mamurluka i za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja. Pored jedinstvenog dejstva na mamurluk i podizanja opšteg zdravlja, suvi rasol guši želju za ponovnim konzumiranjem alkohola i obnavlja razmenu materija u organizmu, kako za vreme mamurluka, tako i pri velikim fizickim naporima, tvrde proizvodaci.

Prvi gajeni lisnati kupus-raštan još su od egipatskih faraona i grckog herojskog doba smatrali svetom biljkom koja ima cudotvorne osobine. Slikali su ga na zagrobnim slikama i freskama u piramidama, dok je u antickoj Grckoj, zbog izuzetne hranjive vrijednosti, smatran potomkom Zevsa. Raštan, inace potice iz Mediterana, a redovno su ga jeli stari Grci i Rimljani. Najviše se gaji u Brazilu, Portugalu, južnim djelovima SAD, mnogim dijelovima Afrike, u Crnoj Gori, Španiji, Kašmiru. Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji i ukusniji poslije jaceg zahladenja. Raštan u mediteranskom podrucju predstavlja znacajno povrce koje se jede tokom zime. Bogat je kalijumom, kalcijumom, beta karotenom, luteinom, vitaminima C B1, B2, B9 i zbog toga se preporucuje u prevenciji raka. Odlican je izvor hranjivih vlakana, kao i sastojaka sa mocnim antikancerogenim osobinama kao što su diindolilmetan, suloforafan, selen.

Žene koje redovno konzumiraju proizvode na bazi soje, tri do cetiri puta smanjuju opasnost da dobiju srcani napad, saopštili su japanski naucnici u najnovijoj studiji vodjenoj tokom 13 godina. Prozivodi na bazi soje, bogate vitaminom E i antioksidansima, imaju zaštitni efekat na žene, posebno one koje su menopauzi. Istraživanje je pocelo 1990. godine, a njime je obuhvaceno više od 40.000 žena izmedju 40 i 59 godina koje nisu bolovale od srcanih bolesti. Rezultati su pokazali da žene koje jedu soju (45 grama dnevno soje ili 100 grama sira od soje - tofu) imaju znatno manju opasnost da dobiju infarkt od onih koji ne jedu prozivode na bazi soje i alge.(Mondo)

Svakodnevna upotreba kecapa smanjuje nivo lošeg (LDL) holesterola, utvrdili su finski naucnici. Strucnjaci s finskog Univerziteta Aulu su zakljucili da kecap razara LDL holesterol, opasan za kardivaskularni sistem, i tako podstice normalan rad srca. Tokom ispitivanja na ljudima koji su imali povišene vrednosti holesterola, njegov nivo se znacajno smanjio posle tri nedelje svakodnevne upotrebe manje kolicine kecapa. Naucnike je iznenadilo ovako pozitivno i brzo dejstvo kecapa, koje objašnjavaju njegovim glavnim sastojkom - paradajzom. Paradajz sadrži niz izuzetno efikasnih i aktivnih biohemijskih elemenata, od kojih se posebno izdvaja likopen, zahvaljujuci kome ovo povrce ima karakteristicnu crvenu boju. Likopen je takodje snažan antioksidant, koji cuva celije od razornog uticaja aktivnih masnoca. (Mondo)

Kako odgovarajuci napitak pre odlaska u krevet može da vam pomogne da brže utonete u san, savetuje becki profesor Hademar Bankhofer. Kao veoma pouzdan napitak u slucaju nesanice Bankhofer preporucuje caj od metvice. Etericna ulja iz listova metvice harmonizuju poremecen vegetativni nervni sistem. Kašicicu suvih listova metvice, prelijte prokuvanom vodom, ostavite da stoji pet do sedam minuta, zasladite medom i pijte mlako. Takode provereno sredstvo je i caj od iglica jele. Sveže iglice jele dobro oprati i izgnjeciti. Malu kašiku izgnjecenih iglica prelijte sa cetvrt litre prokuvane vode. Držite dva minuta, zasladite medom i pre odlaska na spavanje popijte mlako. Bankhofer tvrdi da postoje tri biljke koje deluju veoma smirujuce: metvica, cvetovi hmelja i lavande. Osušeno lekovito bilje stavi se u lanenu vrecicu i smesti pored jastuka. Tako se etericna ulja direktno udišu i uticu da se prijatno utone u san.

Svako povremeno ima probleme sa zatvorom ili opstipacijom. To je obicno posledica nedostatka voluminozne hrane ili se dešava usled uzimanja odredenih lekova, kakav je, na primer, kodein. Žestoki laksativi mogu da izvuku iz organizma hranjive sastojke, kao i da izazovu ponavljanje opstipacije i zavisnost od laksativa. Prirodni lekovi bi, stoga, trebalo da budu vaš primarni izbor. Jedna kašicica psilijumskih vlakana (ako niste alergicni na njih), podeljena u više doza, u vocnom soku ili obranom mleku cini cuda. Po jednu kašiku acidofilne tecnosti treba uzimati tri puta dnevno i to može biti od velike koristi. Biljne laksative i sredstva za omekšavanje stolice (bez dodatka šecera) treba uzimati po potrebi i samo na kratko vrijeme. Caj od biljki krusina i malo slabija sena ce brzo resiti probleme sa zatvorom. Jedite što više žitarica. Pijte što više tecnosti, a i malo vežbanja uz to vam nece škoditi.

Svakodnevno konzumiranje pola decilitra soka od cvekle znatno ce smanjiti povišeni krvni pritisak, pokazalo je istraživanje britanskih naucnika. Istraživanje strucnjaka pokazalo je da je kljucni sastojak cvekle nitrat, koji nalazimo i u zelenom lisnatom povrcu, odgovoran za regulisanje krvnog pritiska. Ranije se zaštitni ucinak ishrane bogate povrcem pripisivao njihovim antioksidantnim vitaminskim karakteristikama. Studija sprovedena na grupi zdravih osoba sugeriše da se kod onih koji su popili pola decilitra cveklinog soka pritisak smanjio u roku od samo sat vremena. Naucnici su izvestili kako je dobar ucinak soka od cvekle na pritisak bio još veci posle tri do cetiri sata, a mogao je da se primeti i posle 24 sata, stoji u njihovom izveštaju. Naucnici su utvrdili da se nitrati iz soka cvekle, pomešani sa slinom i zahvaljujuci bakteriji koja živi na jeziku, pretvaraju u nitrite.

Neke vrste jestivih ulja dobra su preventiva protiv demencije, neka smanjuju rizik od raka, ali ima i onih u kojima je nivo masnoca veoma visok. Ako želite da napravite dobar izbor, verovatno imate mnogo dilema. Istraživanja su pokazala da su ulja bogata omega-3 masnim kiselinama veoma dobra za zdravlje. Pored toga što smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara, poboljšavaju koncentraciju i pomažu kod smirivanja zapaljenskih procesa u organizmu. Nivo holesterola snizice i omega-6 masne kiseline, medutim budite oprezni - ako preterate rizik od demencije se udvostrucava. Najcešce unosimo suviše omege-6 (ulja biljnog porekla, piletina i vecina industrijski obradene hrane), a nedovoljno omege-3 (riba, koštunjavi plodovi i svega nekoliko vrsta biljnih ulja). Dnevni unos ulja ne bi trebalo da prelazi sedam kafenih kašicica za muškarce, i pet za žene.

Jedan od vrlo rasprostranjenih simptoma u ustima su aftozne lezije, tj. afte.Velika je raznolikost u njihovom nacinu nastanka, kao i mestu gde se pojavljuju - objašnjava dr Milan Kuljaca, stomatolog. Mesto na kome aftozne lezije najcešce nastaju je na sluzokoži usne duplje i to sa unutrašnje strane usana i obraza u predelu gornje ili donje vilice. Isto tako mogu se naci na levom ili desnom rubu jezika kao i u predelu korena jezika. Afte imaju razlicite oblike, najcešce su to krateraste tvorevine sa belicastim središtem. Veoma bole i to pri svakom pokretu sluzokože usne duplje. Uzroci nastanka su veoma razliciti, a nekim slucajevima uzrok i ne može da se otkrije. Najcešce nastaju usled pada imuniteta i jakih avitaminoza, to jest nedostatka vitamina. Afte nastaju i na nervnoj bazi posle jakih stresova. Takode nedovoljna higijena usta i zuba doprinosi vecoj kiselosti u ustima i povecanoj mogucnosti nastanka aftoznih lezija.

Naucnici sa Novog Zelanda i Japana stvorili su novi luk "bez suza“. Korištenjem biotehnologije iskljucili su gen odgovoran za enzim koji uzrokuje suzenje ociju prilikom rezanja luka. Zaustavljanjem pretvaranja sumpornih spojeva u uzrocnike suzenja ociju i usmeravanjem istih u spojeve odgovorne za ukus i hranjive materije, ukus hrane bi se cak mogao i poboljšati. Naucnici se nadaju da ce se prototip luka koji ne tera na plac naci na svetskom tržištu za desetak godina.

Kao svaki drugi organ i mozak ima zahteva da bi mogao da funkcioniše najbolje što može. Udovoljavajuci mu, postajete mentalno mocniji. Priuštite mu dovoljno sna. U suprotnom necete moci da funkcionišete ni mentalno, ni fizicki. Osvetlite svoje okruženje. Prirodno svetlo ili svetla punog spektra (kao što je sunceva svetlost) pomaže mozgu da funkcioniše najbolje što može, smanjuje umor i olakšava simptome depresije. Ako vam je radna sredina osvetljena neonskim svetlom, ‘’uhvatite krug’’ napolju za vreme pauze. Ako mnogo vremena provodite radeci na kompjuteru, fokusirajte pogled na neki udaljeni predmet svakih 20 ili 30 minuta, jer je to odmor i za oci i za mozak. Pokrenite se, jer redovnom vežbom se poboljšava protok krvi kroz mozak i razvoj hemijskih procesa koji održavaju stanje budnosti.