Sastojci iz brusnica imaju sposobnost da menjaju bakteriju E.coli zaslužnu za brojne ljudske bolesti – od infekcije bubrega, preko gastroenteritisa do propadanja zubi. Blagotvorno delovanje je vece što je veci unos brusnica Brusnice, posebno sok od brusnica ima blagotvorno dejstvo na zdravlje, posebno sposobnost da sprece infekcije urinarnog trakta, ali do sada nije bio jasan mehanizam kojim one deluju. U novoj studiji naucnici su otkrili da proantocijanidi, sastojci kojima brusnica obiluje, sprecavaju E.coli da prianja uz celije (prvi korak u nastanku infekcije) na nekoliko nacina. Medu ostalim, proantocijanidi stvaraju energetsku barijeru koja ne dozvoljava bakteriji da dode to zida urinarnog trakta te menjaju površinu bakterije smanjujuci njenu sposobnost prianjanja. Blagotvorno delovanje je vece što je veci unos brusnica, zakljucuju autori studije.

Osobe s povišenim procentom vitamina D u krvi imaju znatno manji rizik da ce oboleti od dijabetesa tipa 2, objavili su finski naucnici. Istraživaci iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje u Helsinkiju su za potrebe studije 17 godina pratili zdravlje oko 4.000 ispitanika. Nakon što su u obzir uzeli faktore poput urasta i pola ispitanika, naucnici su utvrdili postojanje direktne veze izmedju nivoa vitamina D u krvi i rizika od pojave dijabetesa tipa 2. Osobe kod kojih je zabeležen najviši procenat vitamina D imale su za 40 posto manji rizik od obolevanja od dijabetesa nego osobe koje su imale najniži nivo tog vitamina, napisali su istraživaci u strucnom casopisu „Dijabetes ker“. Najveci izvor vitamina D su hrana (uglavnom riba), vitaminski dodaci i izloženost suncevoj svetlosti.

Da biste prihvatili sebe kakvi jeste morate steci samopouzdanje i osloboditi se kompleksa koji vas blokiraju. Pre svega budite sebi dobar prijatelj. Ako ste vi zadovoljni sobom, onda cete se i drugima dopasti. Svi se kompleksi zasnivaju na nedostatku samopouzdanja, a da biste ih pobedili morate da zavolite sebe. Podsetite se svojih vrlina i izgovarajte ih glasno pred ogledalom. Nikada ne treba javno da isticete svoje nedostatke i ogranicenja, jer onda drugi vide na vama samo tu negativnu stranu. Treba da znate da poželjnost osobe najviše zavisi od njenog stava, a ne od izgleda. Zato nije presudna ni lepota ni vitkost, vec na koji nacin upravljate svojim telom i svojim nedostacima. Napišite deset karakteristika vašeg izgleda koje vas nerviraju i pokušajte da sagledate koje biste prednosti iz njih mogli izvuci. Ako poradite na njima na kraju cete ih videti kao razlike, a ne kao mane.

Trbušni i ostali tipovi plesa mogu biti dobri za smanjenje kilaže. Njime može da se sagori isto onoliko kalorija koliko šetnjom, plivanjem ili vožnjom bicikla. Povoljni rezultati zavise od nekoliko faktora koji ukljucuju ucestalost i dužinu susreta na kojima se uci trbušni ples, kao i napor koji se ulaže jer pocetni pokreti i koraci nisu toliko zahtevni kao oni na odmaklim nivoima. Ali važi pravilo - što više pokreta, to više istopljenih kalorijskih jedinica. Postoje ljudi koji se ne bave trbušnim plesom da bi izgubili kilograme, tako da ako je mršanje prioritet treba izabrati instruktora koji zahteva kretanje tokom celog susreta. Ostale dobrobiti casova plesa su poboljšanje stanja kardiovaskulrnog sistema, doduše ne u onoj meri kao prave fizicke vežbe. Plesovi koji podrazumevaju pokrete kojima se pomeramo s mesta su dobri za poboljšanje gustine kostiju, cime se smanjuje rizik od osteoporoze.

Legenda kaže da su u srednjem veku dame poklanjale svojim izabranicima po kesicu timijana, ubedjene da ce ova biljka zaštititi njihove voljene u borbi protiv neprijatelja. Za cudotvornu moc timijana znali su i stari Grci. Lekar i filozof Galen smatrao je timijan najmocnijim antiseptikom i koristio ga je za uništavanje i najotpornijh bakterija i klica. Timijan se i danas koristi kao prirodni antiseptik, zacin za ribu i meso ali i kao lek protiv kašlja ili kupka za opuštanje. Aromaticna supstanca sadržana u esencijalnom ulju timijana efikasno stimuliše lucenje želudacnih sokova i pomaže u varenju hrane. Ako ste preterali s jelom, umesto uobicajene kafe, popijte caj od timijana i bice vam mnogo lakše. Zahvaljujuci izuzetnim antiseptickim svojstvima, timijan je jedan od osnovnih sastojaka mnogih pasti za zube. Osim što cisti zube, timijan istovremeno jaca desni i osvežava dah.

Jesen i zima su pravo vreme da se ishrana obogati ovom namirnicom koja sadrži korisne sastojke. U svakih 100 grama bundeve ima samo deset kalorija jer kao kod lubenice vecinu njenog sastava cini voda. Ima diureticno dejstvo, ne goji, a za razliku od lubenice deluje zasitno. Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A. Ovaj vitamin je zaslužan za dobar rad ociju, narocito mrežnjace, opne koja prekriva zadnju unutrašnju stranu oka. Ovo povrce deluje i kao snažan antioksidans zahvaljujuci opet jednom sastojku vitamina A, betokarotenu koji štiti oko i od katarakte. Bundeva tamnožute boje sadrži i jednu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih celija. Semenke bundeve takode imaju hranjiva svojstva. Sadrže oko 20 odsto proteina najboljeg kvaliteta, dosta vlakana koja regulišu rad organa za varenje i dobar su izvor kalijuma, minerala koji dovodi u ravnotežu tecnosti u organizmu i pomaže boljem radu nervnog sistema.

Da bi se imunološki sistem odbranio od cestih prehlada tokom zime, važna su tri nutritivna elementa: vitamin C, proteini i cink. Vitamina C ima najviše u vocu i u zelenom povrcu, npr. agrumima, kiviju, naru, jagodama, brokuli, peršunu, spanacu, krompiru, paradajzu. Neophodan je za delotvornost našeg imunološkog sistema. Za nepušace je dovoljno 60mg na dan, a za pušace 100mg. Proteini su neophodni jer služe u stvaranju antitela, glavnih oružja kojima se naš imunološki sistem bori protiv napadaca. Ima ih najviše u mesu, ribi, jajima, povrcu i žitaricama. Cink omogucava ubrzanje multiplikacije celija, medu njima i imunološkog sistema. Dakle cink poboljšava rezultat odbrane jer utice na reaktivnost limfocita koji jednostavnije mogu proizvoditi citokine. Cinka ima u džigerici, integralnim žitaricama, kikirikiju, mleku.

Mnogo je stvari koje bi stariji ljudi mogli uciniti da pojacaju memoriju: igrati Sudoku, rešavati ukrstenice ili uciti strane jezike. Sprovedeno je veoma malo istraživanja o tome koje aktivnosti pomažu u borbi protiv demencije, ali sigurno je da ne mogu naškoditi, kažu strucnjaci.Vežbanje memorije nužno je "jer ce svako od nas dobiti Alzheimerovu bolest poživi li dovoljno dugo", kaže profesor Wolf Dieter Oswald, sa sveucilišta u Erlangenu, voditelj grupe istraživaca koji se bave demencijom. "Ljudi sa demencijom ne mogu se brinuti za sebe", kaže Oswald. Samopomoc je dobar pristup, dodaje profesor.Znakovi da mentalne sposobnosti nekoj osobi slabe, prvo se vide na sitnicama."Osoba se ne može setiti telefonskoga broja ili stvari koje je morala kupiti u trgovini ili je zaboravila gdje je parkirala vozilo", kaže Florian Schmiedek sa istraživackoga instituta Max Planck.

Jedan hemijski sastojak koji se nalazi u cili paprikama može da bude korišcen za umanjenje bola posle hirurške operacije, tvrde naucnici. Danski istraživaci su ustanovili da ce postoperativni bol jednog dana možda moci da se kontroliše hemikalijama koje sadrže cili papricice. Osecaj utrnulosti koji izaziva kapsaicin iz cilija mogao bi da bude veoma koristan. „Osecaj utrnulosti izaziva nervni fiber koji kapsaicin aktivira, tako da fiber ne može da sagori ili sprovede bol koji se normalno oseca”, kaže za Glas Amerike (VOA) doktor Eske Asvang. Ljudi koji imaju artritis vec koriste protiv bola kreme sa kapsaicinom. Doktor Asvang je hteo da ustanovi da li precišceni kapsaicin može da umanji bol posle hirurške operacije. „Jednostavno smo ga ubrizgali kao tecnost, zatvorili ranu i zatim posmatrali pacijente naredne cetiri nedelje”, kaže Asvang.

Americki naucnici izdvojili su hemijske sastojke iz kore jabuke koji mogu imati pozitivne efekte na zdravlje. U studiji objavljenoj u publikaciji „Žurnal poljoprivredne i prehrambene hemije” Rui Hai i Ksingdžiu He ukazuju na to da je „konzumiranje jabuka povezano sa smanjenim rizikom od zdravstvenih problema kao što su rak pluca, obolenje srca i moždani udar”. Tradicionalni savet da se jede neoguljena jabuka zasnovan je, uglavnom, na sadržaju vlakana - kora jabuke sadrži 75 procenata dijetalnih vlakana. Nedavno su naucnici pokazali da ljuska jabuke sadrži i najviše korisnih fitohemikalija za koje se veruje da su odgovorne za efekt „jabuka na dan - doktor sve dalje”. Do sada, medutim, naucnici nisu identifikovali specificne fitohemikalije koje su odgovorne za antikancerogene efekte. Rui Hai i Ksingdžiu He preradili su izvesnu kolicinu crvene delišes jabuke i napravili ekstrakt fitohemikalija iz kore.

Opsesivna briga za zdravlje jednako pogada muškarce i žene, a ako traje duže od šest meseci, rec je o poremecaju, koji je izleciv. Milioni ljudi pogrešno tumace uobicajene bolove, ali ako licna dijagnoza traje duže od šest meseci, rec je o hipohondriji. Hipohondrija pogada i žene i muškarce, a može da se javi u svim starosnim i socijalnim grupama. Obicno ljudi kroz šalu dodeljuju titulu hipohondra, ali u stvarnosti rec je o ozblijnom poremecaju koji narušava kvalitet života. Opsesivna zabrinutost za zdravlje po pravilu pocinje pregledom kod lekara opšte prakse, a zatim obilaskom specijalista koji tvrde da je sve u najboljem redu. Na primer, ako je rec o blagim problemima s probavom, koji ce proci kroz nekoliko dana, osoba koja boluje od hipohondrije „podmukli” bol u stomaku smatra neizlecivim.

Prekrasni cvet osim vrtovima vec neko vrijeme cirkulise u bocicama pilula koje rešavaju teskobu i podižu imunitet. No, to nije sve. Magnolijina kora drveta sledeci je in okus žvakacih guma. Ekstrakt kore magnolije pokazao se do sada najboljim 'ubicom' lošeg zadaha, odnosno bakterija koje ga prouzrokuju. Kao što je poznato, zadah (halitoza) može da ima više uzroka, pa tako problem može da vuce koren od želuca do zubi, no uglavnom hemija u kojoj se oslobadaju spojevi sumpora krivac je za ono što najcešce možemo 'namirisati'. Do sada se uzaludno pokušavalo naci jednostavno rešenje za ovaj problem, jer bi cesto antibakterijska rešenja delovala kobno na zube ili samo privremeno, sve dok istraživaci nisu posegnuli za tradicionalnom kineskom medicinom i otkrili ekstrakt kore magnolije kojim se do sada tretiralo sve od cireva do anksioznosti uz malo ili nimalo nuspojava.

Zdrava ishrana je prva i najvažnija linija odbrane od holesterola. Korisno je znati koje su namirnice najveci borci protiv lošeg holesterola. Lešnici Mnogobrojna istraživanja su pokazala da konzumiranje samo 50 grama lešnika u toku dana smanjuje LDL za 4,4 procenta. Ali s obzirom na to da sadrže veliki broj kalorija, držite se malih kolicina. Ovsene pahuljice Ovsene pahuljice mogu drasticno da snize nivo holesterola ukoliko ih konzumirate jedanput dnevno, najbolje za dorucak. Ovi zadivljujuci rezultati su ostvarljivi zahvaljujuci visokom procentu rastvorljivih vlakana. Ova vlakna se vezuju za žucne kiseline koje su odgovorne za stvaranje LDL i kada se vežu naprosto se ispiraju iz organizma. Riba Omega tri masne kiseline koje se smatraju najboljim dobrim mastima, u najvecem procentu se nalaze u lososu i tuni. Crveno vino

Sastojak crvenog luka koji spada u grupu antioksidansa flavonoida može da spreci hronicnu upalu i posledicnu aterosklerozu, kažu britanski naucnici. Rec je o spoju kvercetinu koji je prisutan i u caju, jabukama i crnom vinu. Pokazalo se da spojevi nastali razlaganjem kvercetina u organizmu mogu da sprece pojavu hronicnih upalnih procesa koji doprinose stvaranju naslaga na zidovima krvnih sudova. Testiranja britanskih naucnika sugerišu da konzumacija 100 do 200 grama crvenog luka može da ima znacajan uticaj na smanjenje upalnih procesa koji mogu da dovedu do bolesti srca i moždanog udara. (Blic)

Mišljenje da pušenje smanjuje apetit i pomaže pri smanjenju telesne težine opovrgli su naucnici u Australiji nakon otkrica da nije rec o smanjenju nakupljenih masnih naslaga, vec mišicnog tkiva. Osoba ce izgledati mršavije i vaga ce pokazivati manje kilograma, ali takav nacin gubitka telesne težine štetan je za zdravstveno stanje pojedinca, objasnila je Margaret Moris sa Univerziteta "New South Wales". Ona dodaje kako ce vecina masnih naslaga, kojih smo se želeli „rešiti” - zadržati, ali i nastaviti da se sakupljaju, posebno oko srca pušaca, njegovih pluca i jetre. Margaret Moris je istraživanje, zajedno sa saradnicima sprovela na grupi laboratorijskih miševa. Polovina miševa bila je izložena dimu cigareta, odnosno ekvivalentu od cetiri dnevno popušene cigarete tokom šest dana u nedelji, a ostatak miševa bio je smešten u kavezima koji nisu bili izloženi dimu cigareta.