Vitamin A je važan za rast ćelija, naročito kože, sluzokože i hrskavice. Osim toga, poboljšava vid, jača imunološki sistem i štiti od raka. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 miligrama žene i 1 miligram muškarci. Značajni izvori: šargarepa, spanać, komorač, žumance. Vitamin B je značajan za mnoge procese u organizmu. Na primer, reguliše dobijanje energije od ugljenih hidrata, čime omogućava preživljavanje i funkcionisanje ćelija. Osim toga, važan je za prenošenje nervnih nadražaja. Dnevne potrebe: 1 miligram žene, 1,2 miligrama muškarci, npr. najmanje 50 g semenki suncokreta. Važni izvori: svinjsko meso, integralne žitarice, mahunarke, krompir. Vitamin C je važan antioksidant (štiti ćelije i druge vitamine od agresivnih slobodnih radikala) i ima gotovo univerzalno dejstvo.

Širom sveta u prodaji je nova tableta za mršavljenje koja, barem tako tvrde njezini proizvođači, sagoreva kalorije čak i dok sedite. Tableta je napravljena od ljutih papričica i kapsikuma. Čudesna čili tabletica „capsiplex“ sagori jednaku količinu kalorija kao 80-minutna šetnja ili 25-minutno džogiranje. Eksperimenti sprovedeni na Univerzitetu Oklahoma pokazali su da odrasli ljudi koju uzimaju „capsiplex“ sagorevaju 278 kalorija više pre, tokom i posle fizičke aktivnosti u odnosu na one koji su uzimali pla­­cebo. Čili i kapsikum ubrzavaju metabolizam, što znači da osobe koje ga koriste brže gube kilograme. Stručnjacima koji su radili na njoj bilo je veoma teško da je uopšte naprave jer je kapsikum izrazito ljut sastojak i izaziva iritacije kad se jede u velikim količinama. „Godinama su stručnjaci znali da ljute papričice mogu da tope kilograme, ali problem je bio u tome što je trebalo konzumirati veliku količinu.

Ako ste jedan od srećnika koji ne zna šta znači patiti od glavobolje, ovo nije članak za vas. Međutim, ako imate problema i ako niste ljubitelj konvencionalnih lekova, znajte kako Majka Priroda nudi biljna rešenja za olakšavanje simptoma. Dve najčešće vrste glavobolja uključuju: tenzijske glavobolje koje uzrokuje mišićna napetost i glavobolje uzrokovane suženjem krvnih žila koje snabdevaju mozak krvlju. Neki od najčešćih uzroka glavobolja su stres, loše držanje, kofein, naprezanje očiju, nizak nivo šećera u krvi, alergije, sinusitis i umor. Međutim, postoje i ozbiljniji problemi koji uzrokuju glavobolje, no oni su ipak ređi. Tradicionalna kineska medicina preporučuje korišćenje đumbira za glavobolje. Možete žvakati mali komadić svežeg đumbira ili pripremiti čaj...... Ajurveda preporučuje nekoliko poznatih lekova za glavobolju. Prvo namočite tkaninu u ugrijanom ulje senfa i nanesite direktno na čelo kako biste olakšali bol.

Muškarci sa viškom telesne mase i žene optimalne težine, ukoliko ne unose dovoljne količine biljne hrane koja sadrži flavonoide, podložniji su raku debelog creva ili rektuma, upozoravaju holandski stručnjaci. Povećanim unosom voća i povrća i pijenjem čaja i crnog vina, muškarci s viškom kilograma i žene normalne težine mogli bi donekle da se zaštite od raka debelog creva ili rektuma (zajednički naziv kolorektalni kancer), tvrde stručnjaci Mastrihtskog univerziteta u Holandiji. Biljna hrana sadrži flavonoide, jedinjenja za koja se smatra da ometaju procese koji izazivaju rak, ističu holandski eksperti. Mastrihtski tim je procenio unos specifičnih flavonoida među 120.852 muškaraca i žena starih od 55 do 69 godina, koji su učestvovali u temeljnoj studiji kojom je trebalo da se proceni veza između načina ishrane i raka.

Dnevne potrebe za gvožđem variraju i zavise od uzrasta, pola i rezervi u organizmu. Smatra se da bi deca i žene u reproduktivnom dobu trebalo da unose oko 15 mg gvožđa dnevno, dok je potreba muškaraca za ovim mineralom smanjena na 8 mg. Kod trudnica se dnevne potrebe za gvožđem povećavaju na oko 30 miligrama. Smatra se da se gvožđe iz mesa lakše usvaja, ali to ne znači da će vegetarijanci imati deficit gvožđa. Mnogo je važnije zdravlje unutrašnjih organa (jetra, digestivni trakt) - kako bi apsorpcija bila kvalitetnija. Jedite sirovo povrće i voće bogato C vitaminom uz obrok koji sadrži gvožđe. Vitamin C znatno poboljšava asimilaciju gvožđa u organizmu. Upotreba sveže ceđenih sokova pre jela takođe povećava sposobnost organizma da usvoji što veću količinu gvožđa. Mlečne proizvode i druge namirnice bogate kalcijumom jedite odvojeno od namirnica bogatih gvožđem, jer kalcijum dokazano remeti gomilanje gvožđa u organizmu.

Brusnice spadaju u bobicasto voce koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujuci vecoj kolicini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Neki hranljivi i dragoceni sastojci brusnica ostaju i u džemu, soku, pitama i drugim slatkišima koji se od njih mogu napraviti, ali najviše korisnih materija u organizam ćemo uneti ukoliko ih jedemo sveže ili eventualno sušene bez dodatog šećera i konzervansa. Stručnjaci su brojnim ispitivanjima utvrdili da je brusnica veoma korisna u slučajevima urinarnih infekcija. Poznato je njeno blagotvorno dejstvo na prostatu. Proantocijanidini, jedinjenja kojima je brusnica bogata pogubni su za ešerihiju koli jer onemogućava ovu bakteriju da se „zakači" za površinski sloj materice i bešike. Na sličan način, materije iz brusnice utiču na smanjenje broja bakterija u usnoj duplji , a time i naslaga plaka na zubima.

Iako nije poznato koji sastojak kafe je u pitanju, stručnjaci su utvrdili da taj napitak utiče na smanjenje rizika od razvoja agresivnih oblika raka prostate. Ipak, zbog mogućih štetnih dejstava na druge organe, ne treba preterivati. Konzumiranje kafe smanjuje rizik od razvoja agresivnog oblika raka prostate, zaključili su eksperti američkog Univerziteta Harvard. U istraživanju koje su sproveli učestvovalo je oko 50.000 Amerikanaca. Analizom podataka prikupljanih od ispitanika svake četvrte godine, u periodu od 1986. do 2006. godine, eksperti su došli do zaključka da je za pet odsto dobrovoljaca koji su svakodnevno ispijali šest i više šoljica kafe dnevno, rizik od razvoja teškog oblika raka prostate bio niži do 60 odsto u poređenju sa kontrolnom grupom koja nije konzumirala kafu.

Jabuka je veoma zdrava namirnica koja sadrži vredne materije - prehrambena vlakna, flavonoide, vitamine i voćni šećer fruktozu. Iako jabukama ne možemo izlečiti nijednu bolest, njihovim svakodnevnim konzumiranjem možemo sprečiti pojavu mnogih zdravstvenih poteškoća i oboljenja. Jabuka jača imunitet i vrlo je delotvorna u borbi protiv virusa, bakterija i razornog uticaja slobodnih radikala. Upravo zato štiti od prehlade, a u borbi protiv zloćudnih ćelija, na primer, dokazano smanjuje rizik za pojavu karcinoma debelog creva i raka dojke. Zahvaljujući pak karotinu jabuka štiti i od uticaja štetnih UV-zraka. Jabuka, između ostalog, i zato što sadrži pektin i celulozu podstiče i reguliše varenje, stabilizuje crevnu floru i pomaže kod poteškoća s varenjem, posebno dijareje i opstipacije. Jabuka pozitivno deluje i na srce i sistem krvnih sudova.

Redovno konzumiranje soka od crnog grožđa može da vam pomogne da sačuvate pamćenje, ali i da vam vrati izgubljena sećanja, tvrde stručnjaci. Sveži sok od grožda bogat je vitaminima A, B i C i raznim mineralima. Grožde deluje kao prirodni tonik organizma, a osim toga je i izrazito hranljiva namirnica. Sadrži oko 20 odsto šecera, pa je i energetski vredna namirnica. Ovo voce je takode veoma važan izvor bioflavonida, koji štite organizam od slobodnih radikala. Zbog razlicitih antioksidansa, grožde ima i snažan efekat protiv bakterija, virusa, upala i alergija. Preporucuje se protiv loše cirkulacije, a važno je i u usporavanju starenja, odnosno sprecavanju demencije i degenerativnih ocnih bolesti. Kupujte samo zrele grozdove jer jednom ubrani više ne sazrevaju.

Cink je drugi najzastupljeniji element u tragovima u covekovom organizmu, odmah posle gvožda. Uprkos tome, malo ljudi zna koliko je on važan da bi organizam funkcionisao kako treba.....Cink podstiče stvaranje belih krvnih zrnaca u koštanoj srži i, istovremeno, sazrevanje takozvanih T-limfocita. Oni su neophodni da bi se organizam odbranio od klica. Osim toga cink sprečava upale i suzbija viruse. On ne dozvoljava da se virusi kijavice razmnože i preko sluzokože disajnih puteva prodru u telo. Ako snabdevate organizam cinkom, možete da ublažite simptome prehlade i brže ćete ozdraviti, pri čemu se preporučuju doze od 10 do 20 mg cinka dnevno.Sem toga, cink deluje i kao antioksidant, a to znači da neutrališe dejstvo slobodnih radikala, sprečavajući pojavu raka.

Zima je, bez sumnje, vreme kupusa, kako kiselog, tako i svežeg. I dobro je što je to tako. Jer, da podsetimo, u kupusu ima mnogo vitamina C, najboljeg saveznika protiv prehlada (ali i skorbuta), kao i vitamina E (antioksidans), K (važan za koagulaciju), onih iz grupe B i, u kiselom kupusu, vitamina U (jedan od najredih, a smatra se da leci cireve, kako spoljne, na koži, tako i unutrašnje, na želucu i dvanaestopalacnom crevu), kao i mnogo kalijuma (475 mg%), kalcijuma, fosfora, sumpora (koji mu daje antisepticna svojstva), gvožda, bakra, cinka i magnezijuma. Naravno, vitamin C se kuvanjem gubi, pa se preporucuje da se jede što više svežeg i kiselog kupusa. Svi ti elementi čine kupus hranom s mnoštvom dobrih svojstava, ali samo ako se uzima u sirovom stanju. Važno je pri tom birati zelene listove koji su mnogo bogatiji mineralnim solima od belih.

Porcija pistaća svaki dan može da spreči pojavu raka, pre svega raka pluća, pokazali su rezultati istraživanja predstavljeni na kongresu Američkog udruženja za istraživanje raka u Hjustonu.Pistaći, kako su istakli naučnici, sadrže gama-tokoferol, jedan od mnogobrojnih oblika vitamina E koji je poznat po antioksidacionom svojstvu i zaštitnom dejstvu protiv nekih vrsta raka, preneli su francuski mediji. Naučnici su konstatovali da bi redovno konzumiranje pistaća moglo da poveća apsorpciju gama-tokoferola, što bi trebalo da smanji opasnost od pojave raka pluća i raka prostate. U ispitivanju je učestvovala grupa pacijenata koji su svakodnevno jeli oko 100 komada pistaća, što odgovara težini od gotovo 70 grama pistaća. Nakon nekoliko sedmica, poređenje sa kontrolnom grupom je pokazalo da je kod njih nivo gama-tokoferola bio mnogo viši.

Praznici ce se redjati, a oni iskusniji vec su pripremili sva sredstva za borbu protiv jedne opake napasti - mamurluka. Ako niste u toj kategoriji, a ne možete da se držite izreke da je najbolji lek za mamurluk da ne pijete, onda probajte da primenite neke od sledecih saveta. Dakle, pre nego što krenete negde, popijte dve caše vode. Jedan od glavnih uzroka mamurluka je dehidratacija, pa se unapred napunite tecnošcu. Zatim, pojedite hamburger ili cevape. Iako ovo i nije zdrava hrana, masni hamburger ili cevapi pre zabave ostace duže u želucu nego jelo koje nije bogato proteinima. Hamburger ili cevapi, dakle, usporice apsorpciju alkohola. Kada pijete, držite se „bezbojnog” alkohola. Tamne rakije kao što su konjak ili viski sadrže više toksina, koji ce sutradan izazvati tutnjavu u glavi i mucninu. Izbegavajte napitke koji su „pojacani” kofeinom, kao što je "red bull". Kofein ce samo pospešiti dehidrataciju organizma.

Jedno istraživanje koje su obavili britanski naučnici sa univerziteta u Ridingu pokazalo je da je šampanjac dobar kako za srce tako i za mozak. Šampanjac sadrži polifenole, organske molekule koji šire krvne sudove, ali koji deluju i kao antioksidansi, odnosno supstance koje štite ćelije našeg organizma od oksidacijskog delovanja slobodnih radikala. Istraživači istog univerziteta potvrdili su i da konzumiranje dve čase crnog vina dnevno doprinosi smanjenju srčanih problema. Polifenola više ima u crnom nego u belom vinu. Šampanjac se najvećim delom proizvodi od crnih sorti grožđa („pino noar” i „pino menije”), zbog čega je dobar za zdravlje, navode u britanski naučnici u svom istraživanju. Polifenoli nisu prisutni samo u alkoholu. Čaj, masline, luk, brokoli, paprike i borovnice takođe su bogati ovim organskim molekulima. (Tanjug)

Kada se preliju vrelom vodom, iz mnogih biljaka se oslobađaju lekovite materije. Tako je žalfija odlična ukoliko imate problem sa znojenjem. Kako deluje: Kombinacija eteričnih ulja, tujona, tanina, gorkih materija i flavonoida reguliše aktivnost znojnih žlezda, a rezultati su vidljivi nakon dve-tri nedelje. Priprema: Prelijte dve do tri kašičice žalfije jednom šoljom ključale vode, poklopite i procedite nakon deset minuta. Važno: Sačekajte da se čaj ohladi pre nego što ga popijete, a dnevna doza su dve-atri šolje. Ako patite od znojenja tokom noći, poslednju šolju popijte sat-dva pre odlaska na spavanje.