Jedan od najpopularnijih svetskih začina svojom slatko-ljutom aromom u svako doba godine priziva ugodna sjećanja na zimske praznike. No, cimet nam nudi mnogo više od mirisa Božićnih radosti. On poseduje i brojna medicinska svojstva. Prirodno stanište ove južnjačke biljke su Indija i Šri Lanka. Proširila se i na Malabar, Sumatru i Uskršnje ostrva, a uzgaja se u Brazilu, na Jamajki i Mauricjiusu. Sve do kraja osamnaestog veka nije bilo popularno uzgajati cimet, budući da se verovalo da veštački uzgojena biljka ne poseduje delikatna svojstva "originala". Ova egzotična biljka najbolje raste iz čistog peska. Potrebno joj je dosta kiše i vrućine - stoga je za nju najbolja vlažna suptropska klima.

Čili se u Severnoj i Južnoj Americi jede od najmanje 7.500 godina pre nove ere, a ostatkom sveta proširio se nakon što je Kolumbo otkrio Ameriku. Zašto nas peče, kako kontroliše telesnu težinu i blagodeti koje pruža, pročitajte u nastavku. Kapsaicin (8-metil-N-vanilil-6-nonenamid) je najčešći kapsaicinoid u čilija, a ujedno i najproučavaniji njegov sastojak. Povezan je sa širokim opsegom potencijalnih zdravstvenih dobrobiti - dokazana su njegova svojstva protiv raznih tipova bolova - od artritisa do migrena, te svojstva protiv raka i dijabetesa. Čili sadrži i dve značajne grupe materije: karotenoide i eterična ulja. Boja mu dolazi od karotenoida, a ulja stvaraju aromu i ukus. Kad jedemo čili, kapsaicinoidi stvaraju osećaj peckanja tako što se vežu za receptore boli nazvane TRPV1. "Kapsaicinoidi sa kraćim lancima vežu se za receptore na vrhu jezika, što nas peče kraće vreme.

Poreklom iz Azije, đumbir se naveliko koristi u azijskoj, posebno indijskoj kuhinji, te u zapadnoj Africi i zemljama karipskog arhipelaga. Iako se smatra da ima nekoliko važnih zdravstvenih svojstava koja uključuju analgetička, antipiretička, antibakterijska i svojstva sedativa, brojne studije su potvrdile efikasnost đumbira u lečenju mučnine izazvane hemoterapijom, morskom bolešću, tzv. jutarnje mučnine i proliva. Julie Rыan sa Univerziteta Rochester Medical Center nedavno je provela studiju na pacijentima koji su prolazili kroz hemoterapiju te otkrila da pacijenti osećaju 40% manje mučnine ako konzumiraju male količine đumbira. "Uvereni smo da je pomoću đumbir pacijentima moguće umanjiti osećaj mučnine nakon hemoterapije", izjavila je. Đumbir, kojem se pripisuju i svojstva umanjivanja grčeva i anti-inflamatorne karakteristike, sastoji se od tri glavne aktivne komponente: gingerola, zingerona i shogaola.

Iako je upotreba praziluka u našoj kuhinji veoma česta, jer poboljšava ukus mnogim jelima, malo kome su poznata lekovita svojstvima ovog povrća. Za razliku od crvenog luka ili belog luka, praziluk se upotrebljava ceo - i to ne samo kao začin, već kao samostalno povrće. Obiluje hranljivim i lekovitim materijama - sadrži veliku količinu mineralnih materija i vitamin C, kao i eterična ulja sa sumporom. Ta ulja deluju blagotvorno na disajne organe, organe za varenje, bubrege, jetru, krv i krvne sudove. Ujedno od tih ulja potiče i miris praziluka, koji je prilično specifičan i mnogim ljudima odbojan. Kod upotrebe praziluka preporučuje se korišćenje i bele stabljike i zelenog lišća. Dejstvo praziluka Kod povećane štitnjače preporučuju se tople obloge od kuvanog praziluka. Praziluk pomaže kod iskašljavanja, smiruje kašalj i blagotvorno deluje na promuklost, upalu pluća i astmu.

Od rena se prave čajevi, sirupi, obloge... To je jedan od najzdravijih začina jer ima jako antibiotsko delovanje, pomaže protiv umora, čisti organizam, ubrzava metabolizam i cirkulaciju. Sveže izrendan koren je izuzetan kao dodatak sosevima, a veoma je ukusna i kombinacija rena i kisele pavlake ili mleka, koja se služi uz svinjsko pečenje, dimljenu ribu, salate i šunku. Kao lek obično se uzima uz kisela jela, kao sirup, kuvan u belom vinu ili vodi, kao sok ili čaj. Ipak, s njim ne bi trebalo preterivati jer može da izazove dijareju i povraćanje. Ren je bogat vitaminom C (više od 100 miligrama u 100 grama svežeg korena), a tu su i glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukoza, kalijum, kiseli sulfat, kao i eterična ulja koja mu daju ljutinu Ren se preporučuje za čišćenje krvi, izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokraće.

Zahvaljujući brojnim sastojcima, neven deluje protiv bakterija, posebno onih na koži. Takođe, sprečava razvoj gljivica. Neven podstiče prokrvljenost i razvoj novih ćelija, pa se koristi za zaceljivanje rana. Upotrebljava se izvana za ožiljke, upale vena, hemoroide i kožne bolesti. Takođe, spolja se upotrebljava kod pojave akni, bradavica, čireva, ekcema i ozeblina. Čaj od nevena koristan je kod želudačnih tegoba, čira na želucu i crevima jer je svojim delovanjem povoljan za sluznicu. Čaj od nevena pomaže i u regulisanju ciklusa. Pročišćava krv, pa je pogodan za sezonske kure čišćenja.

Čaj od šipka je jedan od najboljih i najefikasnijih boraca protiv bakterija i infekcija. Iako je nepravedno zanemaren zbog verovanja da ne sadrži vitamine i nema lekovita svojstva, ovaj čaj je veoma korisan u zimskim mesecima, kada deluje preventivno u borbi protiv gripa, ali takođe olakšava prehladu i gripozna stanja. Šipak je bogat izvor vitamina C, pa čaj od šipka jača imunološki sistem, podstiče prirodnu obranu organizma i jača otpornost organizma na mnoge bolesti”. Zbog voćnih kiselina u svome sastavu čaj od šipka deluje i na regulisanje stolice. A osim navedenog, čaj od šipka se koristi i preventivno, ali i za čišćenje već nastalog peska i kamenca u bubrezima i u bešici.

Pinjole su plodovi borova roda Pinus, čiji se krupniji primerci upotrebljavaju kao hrana. Plodovi bora (uglavnom Pinus monophylia i Pinus edulis) sakupljali su se u Severnoj Americi još pre 10 000 godina, dok ih u mediteranskom području (Pinus pinea) upotrebljavaju 2 000 godina.. Bor (Pinus pinea L.) je visok 6-12 metara, a potrebno je 15-ak godina da bi počeo razvijati veću količinu češera. Svetlija strana je u tome da jedno stablo može biti produktivno daljnjih stotinu godina. Berba se obavlja ručno, a češeri se suše na suncu kako bi se njihove ljuske otvorile. Semenke s ljuskama potom se odstranjuju ručno ili mehanički kako bi se došlo do semenke – pinjola.. Pinjole pripadaju grupi orašastih plodova koji se odlikuju svojstvenom aromom, visokim sadržajem ulja i visokovrijednim belančevinama. Osim toga, sadrže obilje mikrominerale i u mastima rastvorljivih vitamina.

Plodovima sa drveta pistacija ljudi su se hranili još u doba paleolita. Jarko zeleni plodovi bogati su visokovrijednim materijama: sadrže 50% masnog ulja, 20% belančevina, 20% ugljikohidrata, 2% vlakana, kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe. Osim što štiti arterije, ova poznata grickalica pomaže i u probavnim procesima te je idealna za dijabetičare i one koji to ne žele postati. Pistacije su u ranijim studijama bile pohvaljen zbog blagotvornog uticaja na kardiovaskularni sistem, jer snižavanjem holesterola utiču i na elastičnost arterija, te samim time smanjuju rizik od srčanih oboljenja. No, nova saznanja mogla bi ih pod obavezno uvrstiti na dnevni meni dijabetičara (dijabetes tip 2) jer učestvuju u kontroli nivoa šećera u krvi ujedno pružajući osećaj sitosti nakon obroka. Pistacije su dobar izvor fitosterola, koji je po hemijskoj strukturi vrlo sličan holesterolu.

Badem potiče iz Kine a uzgaja se već pet hiljada godina. Pripada grupi jezgrastog voća bliskom po srodstvu sa kajsije, breskve, višnje i šljive. Postoje dve glavne sorte badema: slatki (Prunus amыgdalis dulcis) i gorki (Prunus amыgdalis amara). Plodovi slatkog badema jedu se sirovi, prženi, dodaju se raznim jelima, a isto tako se prerađuju za dobijanje bademovog maslaca, bademovog ulja ili bademovog mleka. Gorki badem je otrovan i nejestiv, ali se kultivira i prerađuje radi dobijanja esencijalnog bademovog ulja. Bademi predstavljaju bogatu riznicu retkih minerala (bakar, mangan, magnezijum, fosfor, cink, gvožđe i kalcijum), a odličan je izvor vitamina E i B kompleksa, pa bi bilo vrlo korisno da nam se na meniju nalazi svakoga dana. Njegova je lekovitost takođe dokazana: časopis "Circulation" Američkog udruženja za srce objavio je kliničku studiju o značajnom redukovanju nivoa holesterola u osoba koje konzumiraju bademe.

Danas se mnogi naučni slažu kako je kikiriki od orašastih plodova najzaslužniji za dobro zdravlje. Naime, 10-godišnje istraživanje na Harvard School of Public Health u Bostonu pokazalo je da ako žena, na primer, u sedmici pojede 200 g mešanih oraha, smanjuje rizik od srčanih bolesti za 35%, a ako umesto oraha pojede kikiriki, rizik smanjuje za dvostruko . Ima stručnjaka koji pišu o kikirikiju kao dijetetskoj namirnici, ne zato što je siromašan kalorijama (jer on to nije) već stoga jer, naročito u obliku putera za mazanje, izaziva smanjivanje apetita, pa se tako i uprkos njegovoj velikoj kalorijskoj vrednosti, kilogrami gube. Objašnjenje ovog fenomena relativno je jednostavno: kikiriki je smesa proteina, biljnih masnoća i rastvorljivih vlakana u obliku hrskave strukture koja izvrsno "pokriva" glad.

Od davnina se Lesnik koristio kao sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Verovalo se da je Lesnik plod mudrosti i znanja. Kada bi lešnici bogato rodili, vjerovalo se da predstoji duga i hladna zima, te da će se naredne godine roditi mnogo djece. Lešnici su korišćeni i kao simboli plodnosti u ženidbene obredima. Ona mlada koja bi treći dan nakon vjenčanja dijelila lješnjake, potvrđivala bi da je u brak ušla nevina. Da bi brak bio sretan i dugovečan, za vreme svadbenog ručka punica je zetu na glavu posipala lješnjake i zob. Plodovi lešnika sadrže 55-73% masnoće, koja se najvećim delom sastoji od nezasićenih masnih kiselina (oleinska 82% i linolinska 11%), glicerida masnih kiselina i mešovitih glicerida pomenutih masnih kiselina. Sadržaj belančevina je 12 do 18%. Hidrolizom belančevina izdvajaju se aminokiseline, a posebno esencijalne.

Orasi se već dugo vremena smatraju izvrsnom "hranom za mozak". Odličan su izvor omega 3 masnih kiselina, koje su neophodne za normalnu funkciju moždanih ćelija i neurotransmitera koji podižu raspoloženje, a mogu pomoći i nekim osobama koje pate od depresije. Ženama koje su u rizičnoj grupi za dobijanje raka dojke preporučuje se konzumacija oraha. Naime, tim stručnjaka sa Univerziteta Maršal u Zapadnoj Virdžiniji otkrio je kako orasi imaju sastojke koji smanjuju rizik od ovog oboljenja. Orasi imaju više sastojaka koji usporavaju razvoj raka, a to su omega 3 masne kiseline, antioksidansi i fitosteroli. Ovo istraživanje je još jedan pokazatelj da omega 3 masne kiseline imaju blagotvoran uticaj na zdravlje, delujući preventivno protiv srčanih bolesti i smanjujući rizik oboljevanja od raka.

Ovi poznati jesenski plodovi konzumirali su se još u praistoriji na prostorima Mediterana i Azije. Poznato je da su pečeni kesteni prodavani na ulicama Rima još u 16 veku, pa se njihov opojni miris već tada širio ulicama grada, baš kao i danas. Za razliku od drugih orašastih plodova, kesteni imaju niži udeo masti i visoki udeo skroba (od ovih je plodova moguće napraviti i brašno) te jedini sadrže vitamin C, a predstavljaju i odličan izvor vitamina B6. Po nutritivnom sastavu slični su smeđem pirinču i odličan su izvor elemenata u tragovima. Kesteni su takođe i dobar izvor kalijuma i folne kiseline i prehrambenih vlakana neophodnih za pravilno funkcionisanje probavnog sistema. Relativno velika energetska vrednost koju duguju visokom udelu skroba čini kestene odličnim izborom za sportiste, osobe izložene telesnim naporima te decu.

Gvožđe je sastojak krvnog pigmenta hemoglobina (transportuje kiseonik do ćelija) i mnogih enzima u organizmu. Dnevne potrebe: 15 miligrama žene, 10 miligrama muškarci, npr. najmanje 115 grama prosa. Važni izvori: meso (naročito junetina), proso, proizvodi od integralnih žitarica, zeleno lisnato povrće, orašasto voće, semenke (npr. lana). Organizam iz biljne hrane apsorbuje samo deset odsto gvožđa, a iz životinjskih namirnica 30 odsto. Da bi se iskoristilo dvostruko više gvožđa, treba konzumirati i biljne i životinjske namirnice koje sadrže ovu mineralnu materiju.Kalcijum je važan za zdravlje kostiju i zuba, reguliše rad nerava, a neophodan je i za zgrušavanje krvi. Dnevne potrebe: 1.000 miligrama (npr. 0,75 litara mleka). Važni izvori: kačkavalj, mleko i mlečni proizvodi, kupus, susam, smokve.