Jeftino povrće koje u jesen i zimu daje znatan doprinos zdravoj ishrani jeste crni luk. Jaka eterična ulja luka su policija u želucu i crevima, tvrde bečki zdravstveni stručnjaci. Oni suzbijaju štetne bakterije i gljivice, koje su pre svega prisutne u želucu i probavnom traktu onih ljudi koji se jednostrano hrane. Crni luk ima i supstance koje sadrže sumpor i koje podstiču crevne bakterije, čime se jačaju odbrambene supstance u celom organizmu. Crevna flora se konzumiranjem crnog luka najbolje regeneriše i sanira. Ulje senfa u luku - alicin dospeva iz želuca i creva u bubrege i odatle u mokraćne kanale i bešiku. Ono na ovom putu razvija jako dezinfekciono i antibakterijsko dejstvo. To znači: luk jača bešiku i štiti je od upale. Luk takođe ima tzv. fibrinolitička svojstva, koja pomažu da krv bude tečna i da brzo teče kroz vene, što preventivno i umiruj­uće utiče na problematične vene i hemoroide. (Blic)

Kao namirnica je veoma korisna. Jestivo je njeno narandžasto meso, zatim semenke, koje su odličan dodatak ishrani. A ulje od bundeve spada među najkvalitetnija ulja. Bundeva ima manju količinu belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i vitamina karotina ili provitamina A, C, E i K vitamina iz grupe B, i to B1, B2 i B6 zatim nacina, folne kiselina, minerala kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Treba pomenuti i pektin, celulozu, kao i druga biljna vlakna. Njena energetska vrednost se preporučuje u dijetetskim režimima ishrane jer meso bundeve ima samo 26 kcal na 100 gr, semenke 467 cal na 100 gr, a ulje od bundeve 879 cal na 100 g. Danas se zna da beta karoten, kojim bundeva obiluje, ima višestruko zaštitno delovanje na naš organizam. On blokira dejstvo slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNK strukture, deluje kao jak antioksidant, što znači da stopira razvoj superoksida i peroksida.

Hrana za oči obuhvata zeleno lisnato povrće, šargarepu, lubenice, dinje, bundeve, paradajz, crvene paprike, borovnice i plavi patlidžan, kaže Ijan Anderson, predsednik Trusta za brigu o vidu. „Oni sadrže supstance koje blagotvorno deluju na vid, a to su antioksidansi, karotenoidi i lutein. Tri porcije voća i povrća dnevno takođe za trećinu smanjuju opasnost od nastanka staračke makularne degeneracije.“ U samom vrhu korisnog povrća nalaze se spanać, blitva, kelj, brokoli i prokelj. Oni su izvor dva pigmenta - luteina i zeaksantina - koje koristi mrežnjača. Bitan je i vitamin C. Studija na Univerzitetu Tafts pokazala je da redovno uzimanje preparata C vitamina smanjuje rizik od katarakte za čitavih 77 odsto, a makularne degeneracije za 25 odsto. Svakodnavno na meniju treba da imate 100 grama povrća zelenih listova. Dobar izvor vitamina C takođe su brokoli i crvene paprike.

Masne kiseline omega-3 iz ribe smanjuju rizik od srčanih oboljenja i sprečavaju zakrečenje arterija. Otkriveno je da se dnevnom dozom od 2 g ribljeg ulja kod starijih osoba smanjuje opadanje srčane funkcije. Kod pacijenata koji su već doživeli infarkt, ta doza smanjuje smrtnost za čitavih 30 odsto. Japansko istraživanje, objavljeno u stručnom časopisu „Lanset“, pokazuje da riblje ulje doprinosi većoj efikasnosti statina i tako smanjuje komplikacije za još 20 odsto. Britanska fondacija za ishranu savetuje starijim ljudima da dvaput nedeljno konzumiraju masne vrste ribe: haringu, losos, skušu i tunu.

Padovi i lomljenje kostiju mogli bi da postanu stvar prošlosti ukoliko svi ljudi iznad 65 godina počnu redovno da uzimaju vitamin D, tvrdi se u najnovijoj studiji sa Univerziteta Harvard. Taj vitamin doprinosi čvrstini kostiju i snazi mišića, ali mnoge osobe iznad 65. ne unose ga u dovoljnoj količini. Ima ga u jajima, masnoj ribi i džigerici, a čovek ga proizvodi ispod kože kad se izlaže sunčevim zracima. Istraživači sa Harvarda davali su vitamin D grupi od 10.000 ljudi tokom 30 godina i ustanovili da su kod njih padovi i lomljenje kostiju smanjeni za 20 odsto. „Uloga vitamina D sastoji se u tome što učvršćuje kalcijum u kostima“, objašnjava Elizabet Vajkselbaum, nutricionista iz Britanske fondacije za ishranu. Naučnici sa Harvarda savetuju svima iznad 65 godina starosti da svakodnevno uzimaju 800 do 1.000 internacionalnih jedinica vitamina D da bi ojačali kosti i mišiće.

Ukoliko koristite maslinovo ulje što je moguće češće, činite veliku uslugu vašem pamćenju i srcu. Otkriveno je da oleokantal, jedinjenje iz maslinovog ulja, usporava one promene u mozgu koje dovode do Alchajmerove bolesti. Istraživači smatraju da će on biti ključni sastojak lekova protiv tog neurodegenerativnog oboljenja. Pretpostavlja se da Alchajmerova bolest nastaje kada belančevina ADDL napadne moždane ćelije. Naučnici sa Univerziteta Filadelfije otkrili su da oleokantal menja strukturu ADDL-a na takav način da taj protein postaje bezopasan. Ranije se već znalo da oleokantal, ključni sastojak mediteranskog načina ishrane, deluje protiv svih upala i štiti od srčanih oboljenja tako što podiže „dobar“ HDL holesterol i istovremeno snižava „loš“ LDL holesterol. Oleokantala ima najviše u takozvanom devičanskom hladno ceđenom malsinovom ulju.

Bečki stručnjak za ishranu profesor Hademar Bankhofer je ponudio nekoliko saveta kako se pomoću hrane može sprečiti išijas. Namirnice koje su dobre za mišiće su kupus, lešnici, prirodni pirinač, mnogo svežeg voća i povrća, te proizvodi od integralnog brašna. Za krvotok je dobro da se koriste beli i crni luk, kao i mladi luk. Pomoću proizvoda od soje, zatim pasulja, maslina, kukuruza, pšenice i semenki suncokreta moguće je sprečiti mučni bol. Dejstvo ovih namirnica pojačava se ako ih začinite kapsaicinom koji se nalazi i u paprici, feferonama i biberu i koji mišićnu masu oslobađa od prostaglandina. Prema rečima bečkog profesora Bakhofera, za vreme hladnih dana, kada je opasnost od dobijanja išijasa posebno velika, ne bi trebalo da se jedu meso i suhomesnati proizvodi.

Aktivne materije: tanini, aldehidi, eugenol. Delovanje: ublažava bolove, ima protivupalno i antivirusno dejstvo. Prema nekim istraživanjima ulje cimeta može neutralizirati čak i bakterije koje uzrokuju tifus. Preporučuje se: u prirodnoj medicini koristi se zbog antimikrobnih svojstava, ali i kao repelent za insekte. Ta svojstva omogućuju i dugotrajno skladištenje cimeta. Služi i protiv visokog pritiska, nadutosti, ali i prema nedavnoj studiji može služiti kao prevencija ili odgoda javljanja dijabetesa. Započele su kliničke studije, a naucnici se slažu da se pacijentima s dijabetesom tipa 2 može poboljšati stanje pri dnevnoj konzumaciji inzulina – čak jedan gram pravog cimeta dnevno može sniziti šećer u krvi. Jedna čajna kasika sadrži pet grama. Pre terapijske konzumacije svakako se posavetujte sa lekarom i nutricionistom. Cimet pomaže lečenje oboljenja grla, bronhitisa i upale uha.

Aktivne materije: esencijalno ulje, aromatične komponente. Delovanje: antibakterijsko, fungicidno (protiv gljivica), antivirusno, antioksidacijsko. Majoran ima dva do tri puta jače antioksidacijsko dejstvo nego drugo bilje, dakle, deluje u borbi protiv slobodnih radikala, što je veoma važno u suzbijanju mnogih bolesti, posebno kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih. Preporučuje se: kao pomoć za iskašljavanje, protiv grčeva, kod upale sinusa (osobito hronične), protiv grlobolje, nespecifičnih upala uha, prehlade, viroze, gripe, dugotrajnih tegoba s nosom, upale mokraćne besike.... Čaj od majorana....1-2 čajne kasike majorana prelijemo s 1/4 litre kipuće vode, pustimo da stoji 5 minuta i procedimo. Pijemo malim gutljajima 1-2 šoljice dnevno. Tim čajem lečimo peludnu groznicu, prehladu i upalu nosne šupljine, ispiremo nos izvana i iznutra, njime natopljenu vatu stavljamo u nos, a na nos stavljamo oblog od majorana.

Probiotici se razlikuju od običnog jogurta, jer su im dodane visoke koncentracije probiotičkih bakterija. Najčešće se dodaju Bifidobakterium i Lactobacillus acidophilus (acidofil) te Lactobacillus rhamnosus odnosno LGG. Ti proizvodi osim spomenutih "korisnih" bakterija, sadržavaju i mnoge druge korisne i važne sastojke kao što su: vitamini B kompleksa, vitamin K, folna kiselina, enzimi i proteini, kalcij. Delovanje: Svima je poznato da je jogurt hranjiva namirnica koja povoljno deluje na organizam. Dejstvo jogurta potiče od prisutnosti živih bakterija mlečno-kiselog vrenja. Tokom procesa fermentacije te bakterije pretvaraju mlečni šećer laktozu u mlečnu kiselinu pri čemu se dobivaju karakterističan ukus i konzistencija proizvoda.

U Centru za istraživanje raka u Corku (Irska) naucnici su tretirali celije raka materijom zvanom curcumin, koja se nalazi u popularnom indijskom začinu kari i zaslužan je za njegovu posebnu žutu boju. Ustanovili su da je u roku od 24 sata kurkumin usmrtio ćelije raka. Ćelije su takođe počele same sebe da vare, navodi se u studiji naučnika iz Irske. Prethodna istraživanja ukazivala su na to da kurkumin može da smanji tumore i da ljudi koji jedu dosta karija mogu da budu manje izloženi toj bolesti, premda kurkumin brzo gubi svoja antikancerogena svojstva kada dođe do procesa varenja. Šeron Mekena, koja je vodila studiju u Irskoj, smatra da su došli do otkrića o potencijalu koji bi svi stručnjaci trebalo da iskoriste. Rak jednjaka svake godine u svetu ubije više od petsto hiljada ljudi. Tumori su posebno smrtonosni, a stopa preživljavanja u pet godina iznosi samo od 12 do 31 odsto.

Sirup od vrhova jele (opušta sluz): 5 šaka svežih izdanaka jele ili bora skuvati u litri vode, ostaviti da se ohladi, procediti i zakuvati tecnost sa kilogramom secera ili meda do gustoće sirupa. Više puta na dan uzimati po 1 kasiku...... Dvestopedeset grama mladih borovih sisarki (dugih tri do pet santimetara) dobro isprati i staviti da se kuvaju oko pola sata na laganoj vatri u litri vode, poklopljeno. Nakon tog perioda tecnost procediti i pomesati sa pedeset mililitara alkoholnog petnaestoprocentnog rastvora propolisa i jednim kilogramom meda. Nakon toga smesu drzati jos petnaestak minuta na potpuno laganoj vatri na temperature od cetrdesetpet stepeni (najbolje na kraju sporeta) uz mesanje da se masa pretvori u ujednacen sirup. Prohladjeni sirup izliti u staklene posude i uzimati po kafenu kasiku tri puta dnevno pre jela.......

Astragalus se koristi vekovima u kineskoj tradicionalnoj medicini za opštu stimulaciju i uravnoteženje fizioloških funkcija i kao izuzetno mocno sredstvo za jacanje tela protiv raznih bolesti. Deo biljke koji se koristi u medicinske svrhe je cetiri do sedam godina star suvi koren. Postoje mnoge vrsta vitamina i lekovitog bilja koje mogu da obezbede jacanje i imunološkog sistema a Astragalus je najbolji od njih. Astragalus je bogat Selenom, antioksidansom koji se koristi kao zaštita i podrška imunom sistemu za prevenciju gripe i prehlade i respiratornih infekcija. Astragalus pomaže telu u zaštiti od raznih bolesti i štetnih uticaja koje nas okružuju tako što stimuliše proizvodnju i cirkulaciju imunoloških faktora u krvi. Astragalus pomaže boljem funcionisanju srcacih funkcija pa se stoga preporucuje srcanim bolesnicima a dokazano snižava krvni pritisak. Takodje, Astragalus štiti organizam od toksicnog dejstva lekova.

Bukovača - Pleurotus ostreatus je ukusna jestiva gljiva i odlično pomoćno lekovito sredstvo. Kao gljivu koja jača imunitet vekovima su je koristili Kinezi, a krajem prošlog veka počeli su da je koriste i u Evropi. U prirodi bukovača raste u buketima ili grupama, po hladnom vremenu, na mrtvom drvetu, najčešće listopadnih vrsta. Radi se o gljivi asimetričnog oblika, glatkog šešira sa ekscentrično ili lateralno postavljeno drškom, koja ima svoje obožavaoce spremne da savladaju razne prepreke kako bi došli do ukusnog zalogaja. Gajene vrste su svakako najpopularnije i po zastupljenosti na tržištu su odmah iza šampinjona....... Lekovito dejstvo ...... Što se tiče nutritivnih svojstava, bukovača sadrži vitamine B1 i B2, minerale (posebno gvožđe), kao i antioksidante. Masnoće koje sadrži su uglavnom nezasićene i njihov nivo je nizak, a kvalitet proteina je skoro jednak onom koji poseduju proteini životinjskog porekla.

Istraživanje američkih stručnjaka je pokazalo sledeće - nekoliko varijacija bosiljka sa svojim svežim aromatičnim listovima snažan su protivupalni lek kod olakšavanja otoka i bolova kod obolelih od artritisa. Tokom istraživanja se pokazalo da unošenje koncentrisanog ekstrakta dve vrsta bosiljka - ocimum americanum i ocimum tenuiflorum - smanjuje oticanje zglobova do 73 odsto, i to za samo 24 sata. "Procenili smo protivupalno delovanje obe biljke i ustanovili da je vrlo slično delovanju 'diklofenaka', protivupalnog leka koji se naširoko upotrebljava u slučajevima artritisa," rekao je Vaibhav Shinde s Poona College of Pharmacy u Indiji koji je i sproveo istraživanje. Ali za razliku od sintetičkih lekova, kod bosiljka nema nuspojava kao što su iritacije organa za varenje i bolova izazvanih uzimanjem lekova. Ovo bi moglo da bude veoma korisno obolelima od artritisa koji svakodnevno gutaju lekove.