Vodena je biljka sa prelepim, velikim, beloružicastim cvetom. Koristi se krtolast koren (slican šargarepi), koji u preseku ima dekorativnu šaru. Sadrži hranljive sastojke: nelbumin (stimuliše telesne tecnosti i mišicno tkivo), asparagin (pospešuje razlaganje i izbacivanje suvišne otpadne sluzi iz bronhija i pluca) i skrob (sadrži 13% jednostavnih šecera i odlican je izvor energije). Suši se u tankim kriškama. Koristi se za ishranu i pripremu tradicionalnih lekovitih napitaka. Kuva se, prži, ili se koristi kao dodatak povrcu i supama ili kao lekoviti caj (najefikasniji je od svežeg korena) ili njegovog praha. Bere se zimi, jer tada ima najviše hranljivih i lekovitih sastojaka. Lekovita svojstva: leci kašalj, prehladu, sinuse, infekcije, bronhitis, astmu i veliki kašalj.

Mecja sapa, šapica (Heracleum sphondylium L.) – male je hranljive vrednosti, svega 50 kalorija. Sadrži belancevine, masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin. Miriše na celer. Koriste se mladi socni lislovi i mesnate mlade stabljike s još neotvorenim cvetnim pupoljcima, koji imaju jak miris i pomalo su gorkog ukusa. Koristi se kao zelen za supu, salate, mešana variva i druga jela. Stabljika sa cvetnim pupoljcima koristi se sirova ili se prethodno popari s vrelom vodom, uvalja u brašno ili testo za palacinke i peku na ulju. Za jelo se koristi i koren u kome ima dosta skroba i šecera. Upotrebljava se kao dodatak supama i varivima. Izrendan sveži koren kuvanjem u vodi, dobija se sirup koji se koristi kao zacin, dodatak i preliv za jela. Koren se može sušiti i mleti za hlebno brašno.

Ekstrakt biljlke „turnera ulmifolia” pomaže antibioticima gentamicin i kenamicin u lecenju bakterije stafilokoke aureus otporne na meticilin (MRSA), otkrili su brazilski istraživaci. Zaraženost pomenutom bakterijom može da ima raznovrsne simptome - od potkožnih cireva, do infekcije krvi, pluca i rana nastalih operacijom. Takve infekcije mogu da se lece samo skupim antibioticima koji se administriraju intravenozno, prenosi Rojters. Turnera ulmifolia poboljšava efekat antibiotika tako što modifikuje otpornost mikroba, istice dr Enrike Kutinjo sa Univerziteta regiona Kariri, koji je rukovodio timom brazilskih strucnjaka. Turnera je mala jednogodišnja biljka, koja se može naci na severu Brazila, a lokalno stanovništvo je smatra korovom. Ova biljka sadrži flavonoide, alkaloide, tanine i jedinjenja fenola. Koristi se u alternativnoj medicini kao lek protiv zapaljenja i za izbacivanje sekreta iz pluca.

Sok od trešanja može da umanji mišicnu bol posle trcanja, dokazuje nova studija. U studiji je ucestvovalo 60 zdravih ispitanika od 18 do 50 godina. Ispitanici koji su tokom nedelju dana dva puta dnevno pili tri decilitra soka od trešanja imali su znatno manje problema s bolovima u mišicima posle trcanja na duge staze nego ispitanici koji su pili drugu vrstu soka. Trešnje, sadrže određeni broj antioksidanata i protivupalnih sastojaka. No, istraživanja sprovedena da bi se utvrdilo delovanje ove vrste voća pri ublažavanju simptoma mišićne upale, pokazala su različite rezultate. Jedno je istraživanje pokazalo da su muškarci i žene koji su dnevno pojeli 45 trešanja imali niži nivo upalnih markera u krvi. Iako tacan mehanizam delovanja još nije jasan, naucnici smatraju da trešnje deluju kao uobicajeni lekovi protiv bolova.

Sušeni cvetni pupoljci tropskog drveta karanfilica imaju široku primenu u kulinarstvu. Vecina jela od mesa i ribe sadrže prah ove zacinske biljke, koja se koristi i kao dodatak mnogim sosovima, toplim napicima i konzervisanim namirnicama. Jedan do dva karanfilica poboljšace ukus obroka. Karanfilic se, medutim, može koristiti i u medicinske svrhe. Ukoliko vas usred noci probudi jaka zubobolja, bol ce uminuti desetak minuta pošto izgrickate mirišljavi cvet ove biljke. Takode, ukoliko primetite da su vam se desni zacrvenele i natekle, skuvajte caj od karanfilica. Prokuvajte 200 mililitara vode, pa je prelijte preko tri cveta karanfilica i pustite da odstoji desetak minuta. Ovim cajem ispirajte usnu duplju ili, još bolje, popijte mlak caj. Karanfilic ima antisepticko i protivupalno dejstvo i bolje od bilo kojeg farmakološkog sredstva može da eliminiše afte i zubobolju.

Proso je visoko hranjiva, bezglutenska hrana slicna heljdi i kinoi i vrlo varljiva. Jedna je od najmanje alergenih namirnica uopste, zagrejavajuceg karaktera te se preporucuje skoro svima bez ogranicenja, posebno u hladnim i mokrim klimatskim uslovima. Blagog je i lagano orašastog ukusa, sa sadržajem belancevina od skoro 15 %, bogat vitaminima B kompleksa, vlaknima i mineralnim materijama kao što su gvozdje, magnezijum, fosfor i kalijum. Loš glas koji prati žitaricu proso kao sirotinjsku hranu i danas kod mnogih ljudi stvara odbojnost. Mnogi mladi naraštaji nikada u životu nisu ni okusili ovu namirnicu, ne postoji obicaj kod našeg naroda da se koristi u ishrani, što je vrlo pogrešno. Zrno prosa je obavijeno ljuskom koja je vrlo teško svarljiva, zato bi trebalo u ishrani koristiti oljušteno zrno ove žitarice.

Šafran zovu i "crveno zlato" jer je najskuplji zacin na svetu. Pripada porodici irisa, aromaticnog je mirisa, oštrog i pomalo gorkog ukusa. Za jedan kilogram potrebno je cak 400.000 cvetova. Crvenkasta vlakna skidaju se sa vrha tucka, svaki cvet ima ih svega tri, a cvetanje traje samo tri nedelje tokom godine. Za branje 1.000 cvetova veštim osobama potrebno je oko 50 minuta i 2 casa dodatno dok izdvoje svaki tucak. U obliku praha ima tamno narandžastu boju, a u dodiru sa tecnošcu postaje žut (šafran na arapskom znaci "biti žut"). Lekovita svojstva ovog zacina i njegova sposobnost da farba tkanine poznata su od kada je "sveta i veka". U kulinarstvu se koristi duže od 5.000 godina. Bio je omiljeni u Mesopotamiji i Fenikiji, a bogataši u staroj Grckoj i Rimu sipali su ga u vodu za kupanje. Arapska kuhinja ne može ni da se zamisli bez njega, zato mu tepaju "kralj zacina”, a obilato ga koriste u Španiji, Italiji, Indiji, Francuskoj...

Origano je omiljen zacin širom Evrope, a posebno na Mediteranu odakle potice. Njegov naziv ima koren u grckom jeziku i znaci "radost planina". Biljka cveta od juna do septembra, prijatnog je mirisa i ukusa, izuzetno je bogata etericnim uljima. Beru se samo gornji, mladi delovi, suše se u hladu na vazduhu i koriste kao zacin i lek. Postoji mnogo vrsta origana, a u svetu se najviše ceni grcki, koji se na Peloponezu dodaje u gotovo svako jelo. Hrani se dodaju osušeni listovi origana, celi ili mleveni. Ova zacinska biljka osnovni je sastojak i italijanske kuhinje, poboljšava ukus picama, testeninama, sosovima, supama, jelima sa paradajzom i morskim plodovima. Origano se od antickih vremena koristi za lecenje prehlade, glavobolje, zubobolje, problema sa probavom... Jedan je od najjacih prirodnih antiseptika i antibiotika, efikasno unišatava viruse i bakterije.

Najmanji od svih vrsta luka, vlašac (Allium schoenoprasum - chives eng), smatra se najprefinjenijim. Jelima daje poseban ukus, sa izvesnom notom svežine, koje druge vrste ne poseduju. Za jelo i zacin upotrebljavaju se sitno iseckani listovi, koji se beru od proleca do jeseni, pri cemu se snop uskih i cevastih listova sece iznad zemlje da bi se lukovica sacuvala za sledecu sezonu, iz koje kasnije nicu novi listovi. Svake dve do tri godine lukovice treba razdeliti i iznova posaditi. Poput drugih predstavnika vlašac poseduje fini miris luka, koji se oslobada zahvaljujuci jedinjenjima sumpora, koji su sastavni deo etericnog ulja. Sveži listovi sadrže puno vitamina A i C, manje vitamina B, a od minerala posebno fosfor i gvožde. Kao takav, vlašac pojacava apetit, pospešuje varenje, otklanja vetrove, jaca krv, a pošto je i blagi antibiotik, sprecava razvoj bakterija. Takode, snižava krvni pritisak i sprecava taloženje vode u tkivima.

Šargarepa je izuzetno zdravo povrce, u sirovom stanju ukusna grickalica, a u zavisnosti od toga kako se priprema (kuva, pece u rerni ili na grilu, melje, renda...) jede se kao predjelo, salata, glavno jelo, cak i poslastica. Koren joj je slatkasto hrskav i danas postoji više od 100 sorti ovog povrca u crvenoj, žutoj ili ljubicastoj boji. Prvi put spominje se u pisanim dokumentima u staroj Grckoj, pre 2.500 godina. Kroz vekove je bila posebno cenjena na podrucju Mediterana, gde je svakodnevno korišcena i kulinarske i medicinske svrhe. Spada u malokaloricne namirnice, sadrži 89% ugljenih hidrata, 6% belancevina i 5% masti. Ako je redovno jedete apsolutno zadovoljatavte potrebe oraganizma za vitaminima A i K. Odlican je izvor i celuloze, vitamina C i kalijuma, ima mnogo prirodnog šecera, ali vlakna sprecavaju da se on brzo sintetiše u krvotok.

Blitva (Beta vulgaris var cicla), dvogodišnja povrtarska kultura, srodnica spanaca, uzgaja se zbog izuzetno hranljivog lišca. Ova povrtarska biljka izuzetno je delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik. Spada u niskokaloricne namirnice, kao i svo lisnato povrce. Smatra se idealnom namirnicom za održavanje telesne težine. U tom smislu najbolja je spremljena sa krompirom i limunovim sokom kao zacinom, koji organizmu obezbeduje i zavidne kolicine vitamina C. Blitva je takode izuzetno bogata vitaminom C, ali i B, kao i karotinom. Izuzetno je bogata i magnezijumom, gvoždem, kalijumom, kalcijumom i manganom, a poseduje i zavidnu kolicinu ugljenih hidrata, proteina, celuloze, biljnih ulja. Celulozna vlakna su važna jer za sebe vezuju višak vode i otrovne sastojke, ubrzavaju prolaz hrane kroz creva, otklanjajuci crevne i tegobe uopšte prilikom varenja.

Kupus ima malo kalorija, a mnogo hranljivih vrednosti. Ova namirnica oduvek je bila omiljena na Starom kontinentu. Arheolozi su otkrili da su divlji kupus jeli prastanovnici evropskog priobalnog dela, a proces kiseljenja ovog zeljastog povrca bio je poznat i starim Slovenima. Najnovija medicinska istraživanja pokazuju da redovno konzumiranje mladog kupusa znacajno smanjuje rizik od svih oboljenja, jer je izuzetno bogat vitaminom C. Dokazano je da sok od svežeg kupusa uspešno leci cir na želucu i upalu debelog creva, poboljšava probavu, pomaže kod kašlja i prehlade i ubrzava zarastanje rana. Sadrži kiseline koje usporavaju pretvaranje ugljenih hidrata u masti, pa se cesto koristi u borbi sa suvišnim kilogramima. U jela sa prolecnim kupusom obavezno dodajte maslac, jer ce biti ukusnija, a možete da ih služite kao prilog uz meso ili testeninu.

Ako želite da skinete koji kilogram, u ishranu uvrstite poznati indijski zacin kari. Naucnici veruju da ovaj zacin sadrži aktivni sastojak koji pomaže u borbi sa debljinom. Jela koja sadrže indijski šafran, sastojak mešavine zacina karija, pomažu u gubljenju kilograma, dok ista jela bez tog zacina nemaju isti rezultat. Indijski šafran sadrži kurkumin, biljne hemikalije koje se lako apsorbuju u telo, tvrde naucnici iz Bostona. Kari je ukusna mešavina pikantnih zacina, "izum" Britanaca tokom njihove kolonijalne vladavine u Indiji. Sadrži od pet do trideset razlicitih zacina, najcešce korijander, kurkum, kumin, kim, cili, dumbir, beli luk, komoranc, slacicu, muskatni orašcic, cimet i biber, a u zavisnosti od sastojaka može biti crvene, zelene ili žute boje. U tradicionalnoj indijskoj medicini koristi se kao pomoc kod problema sa probavom, jer podstice rad creva i jetre.

Svi znaju da su narodni lekovi cesto efikasniji od hemijskih sredstava iz apoteke. Tako su naše bake primenjivale nekoliko metoda za ublažavanje glavobolje, koje i danas možete da isprobate pre nego što popijete neki analgetik. Ove bapske lekove komentariše neurolog sa Moskovske medicinske akademije Secenov, Jelena Akarackova......1. Ukoliko vas boli glava, korisna je topla kupka. Ili bar potapanje nogu u vrelu vodu 10-15 minuta. Ako je glavobolja nastala zbog umnog i emocionalnog napora, taj metod ce biti veoma delotvoran. Takozvana tenziona glavobolja cesto se javlja kao posledica uznemirenosti i zabrinutosti. Stoga je bitno da se opustite i smirite, a topla kupka, narocito uz dodatak ulja od lavande, prosto je nezamenjiva u tom slucaju. Ona otklanja unutrašnju napetost, opušta mišice, krv pocinje pojacano da struji ka mozgu i glavobolja prolazi. .....2.

Na svim slovenskim jezicima se ovo lepo drvo jednako naziva – lipa. Cvrsta ukorenjenost u govoru nedvosmisleno nam ukazuje ne samo da je od najdavnijih vremena lipa bila poznata svim Slovenima, vec i da je uživala posebno poštovanje i da joj je pridavana narocita važnost u svim zajednicama slovenskog porekla. Stari Sloveni su bili vešti pcelari, a lipa je u njihovo vreme i u njihovoj postojbini bila najmedonosnije drvo i najvažnija pcelinja paša. Bagrem, današnje najbitnije drvo za pcelarenje, u Evropu je iz Kanade doneo francuski inženjer Roben tek 1756. godine. Buduci da je starim Slovenima med služio kao vrhunska i najznacajnija poslastica i da su od njega pravili medovinu, veoma ukusno i veoma jako, pa zato i veoma omamljujuce pice, naši daleki preci nisu mogli da ostanu ravnodušni prema pravom izvoru tolike slasti, radosti i uživanja, te su joj i zbog toga pridavali božanska svojstva i moc.