Krompir je namirnica bogata glicidima, koji su neophodni pripadnicima svih starosnih kategorija. On ima znatno manje kalorija (85kcal/100 g, dok testo ima 150kcl/100g) i sadrži oko 20 odsto glicida sacinjenih od amidona, koji organizmu obezbeduje progresivnu energiju. Zato se sportistima preporucuje da tri sata pre treninga jedu krompir da bi izbegli hipoglikemiju i podigli nivo šecera u krvi upravo u vreme povecanog fizickog napora. - Krompir sadrži i 22 minerala. Pre svega kalijum, koji je važan za pravilnu kontrakciju mišica i rad srca. Sadrži i gvožde i magnezijum, ciji je nedostatak ponekad odgovoran za osecaj umora. Što se tice vitamina, u krompiru ima vitamina C i vitamina grupe B, koji omogucavaju da se u organizmu iskoristi energija iz glicida. Nije zanemarljiv ni sadržaj celuloze, koja olakšava rad creva i usporava apsorbciju glicida i masti.

Ukoliko patite od anemije ili jednostavno želite da ojacate imunitet stavljajte peršun u svako jelo. Ovaj zacin obiluje gvoždem, nema visoko-kaloricnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima. Bogat je provitaminom A, vitaminima grupe B, retkim vitaminom B12 ( koji je znacajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca) i vitaminom C. Ništa manje nije važno ni bogatstvo peršuna mineralnim sastojcima. U 100 grama peršunovog lista ima oko 1630 miligrama minerala, od cega polovinu zauzima visokovredan kalijum. Tome treba dodati i znacajno prisustvo kalcijuma, mangana, magnezijuma i bakra. Peršunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstice izlucivanje štetnih materija iz organizma, a povoljno utice na cirkulaciju i uopšte srcane smetnje.

Plod sadrži mnogo fosfora, kalcijuma, kalijuma i vitamina C i B, oko 25 - 30 posto šecera, skoro 80 posto vode, a sadrži i nekoliko raznih kiselina koje stvaraju prijatan osvežavajuci kiseli ukus ploda. Od ploda indijske smokve mogu se praviti razni napici, marmelade i džemovi. Ukoliko imate problema sa zadržavanjem tecnosti ili konstipacijom ovo je prava vocka za vas. Indijska smokva je rasprostranjena po celom Mediteranu. To je plod sakriven u bodljikavu koru, vrlo slatkog ukusa i visoke energetske vrednosti. Plod sadrži brojne semenke koje su odličan lek protiv dijareje.

Kivano pripada familiji tikava (Cucurbitaceae). sa Novog Zelanda, gde se intenzivno gaji od 1980. godine. Kivano vodi poreklo iz semiaridnih predela kao što su Bocvana, Namibija, Zimbabve i Južna Afrika gde je i dobio naziv Africka rogata dinja. U svetu je poznat i kao bodljikavi krastavac. Danas se najviše gaji u Južnoj i Srednjoj Africi, a od pre 70 godina u Australiji. Kivano se nikada ne cuva u frižideru jer bi se odmah pokvario. Najviše mu prija sobna temperatura na kojoj može da izdrži i nekoliko meseci. Plod se jede svež tako što se rasece po sredini. Zeleno meso je puno vitamina A i C. Ima ukus koji je kombinacija ukusa banane i limuna. Gvožde je ono cime ovo voce obiluje i zato se preporucuje osobama koje pate od anemije, hronicne iscrpljenosti, manjka energije i narušenog imuniteta.

Veoma ukusno voce ciji su plodovi nalik ping pong loptici pa je u nogim krajevima sveta upravo tako i zovu. Ako je kora pasionke naborana to je znak da je voce zrelo. Meso joj je želantinasto, socno, ispunjeno sitnim košticama. Ima veoma sladak ukus i izrazito je zdrava zbog velikog sadržaja vitamina C, kalcijuma, gvožda. Sadrži sastojke koji smiruju organizam pa se nervoznim osobama preporucuje da pojedu nekoliko plodova ovog voca pred odlazak u krevet. Sok ovog voca usporava rast kancerogenih celija, a fenoli i flavonoidi kojih ima dosta jacaju celije srca. Odlican je izvor antioksidanata, prostih šecera i karbohidrata. Izvanredna je za vocne salate i sladolede.

Zreo plod ima tanku koru koja se ne ljušti, tvrd je na dodir ali je meso mekano i želatinasto. Može da se jede sirova ili kuvana. Ukus joj je veoma slican jagodi, a u sto grama ima cak 36 grama belancevina. Bogata antioksidansima, vitaminom C i sadrži veoma malo šecera, kiseline i natrijuma. Ali pošto sadrži oksalnu kiselinu ovo voce ne bi trebalo da jedu osobe koji imaju problema sa bubrezima. U nekim krajevima sveta stavlja se u turšiju, a od nje se prave sokov i umaci. Karambola ima oblik zvezde kad se preseče popreko, kiselkasto-oporog je ukusa i veoma je osvežavajuća.

Jedna šolja guave ima skoro pet puta više vitamina C od narandže srednje velicine, što svakako premašuje dnevene potrebe. Samim tim, guava, ima i snažno antibakterijsko dejstvo. Kada je kupujete imajte na umu da kvalitetna guava ima lep miris, nalik cvetnom, tanku kožicu, bledozelenu ili žuckastu. Unutrašnjost ploda je, tamno, crvena, a semenke su jestive. Kada se jede sveže, treba je raseci na pola i kašikom izvaditi meso koje ima ukus koji je kombinacija ukusa kruške i jagode. Od, jako, zrelih plodova najbolje je praviti džem, žele, sok ili salatu. Od zelenih plodova prave se umaci koji se služe uz meso ili ribu. Ovo voce se narocito preporucuje osobama koje imaju problema sa produženim menstruacijama, visok krvni pritisak, slabu cirkulaciju, astmu, katar u želucu ili su gojazni, jer ubrzava metabolizam. Dobar je i saveznik u prevenciji Alchajmerove bolesti, katarakte i reumatoidnog arttritisa.

Japanska jabuka je izuzetno bogata flavonoidima, a narocito kvercetionom što znaci da smanjuje rizik od srcanog udara i bolesti srca za skoro 20 posto. Zahvaljujuci tome štiti i organizam od štetnih uticaja radikala. Veoma je bogata vitaminom C, pa jaca imunitet, a pošto sadrži tri grama vlakana (to je preko 10 procenta dnevnih potreba), pomaže i u snižavanju nivoa holesterola. Obiluje i fruktozom, pa se preporucuje osobama koje imaju povišen šecer u krvi. Najbolji je onaj plod koji je pod rukom mekan. A, od nje može da se pravi sok, džem, sirup ili vocna salata.

Istraživanje sprovedeno u Švedskoj sugeriše da je konzumacija cokolade kod osoba koje su preživele srcani udar povezana s manjim rizikom od smrti. U istraživanju je ucestvovalo 1.169 osoba izmedu 45 i 70 godina koje su pracene nakon hospitalizacije od prvog preživljenog srcanog udara. Pokazalo se da ispitanici koji jedu cokoladu najmanje dva puta nedeljno imaju trostruko manji rizik od bolesti srca. Istraživaci veruju da je rec o posledicama delovanja bioaktivnih sastojaka poput antioksidanasa prisutnih u kakaou.

Prednost lisicarke je što sadrži malo kalorija, tacnije 12 kilokalorija na 100 grama. Ovi žuti šumski plodovi sadrže kalijum, koji je važan za probavu, srce, mišice i nerve kao i kalcijum koji je potreban kostima. Osim toga lisicarka sadrži i magnezijum, važan za srce i krvotok, fosfor za mozak i vitamin D takodje za kosti. Poznato je da organizam sam proizvodi vitamin D kada je koža izložena suncu. Tokom kišovotih i tmurnih dana bez sunca savetuje se da se vitamin D obezbedi unošenjem lisicarke. Medutim, nutricionisti savetuju da se ne konzumiraju više od dva jela sa lisicarkom nedeljno, jer je ova vrsta pecurke teško svarljiva. Ona se mora dobro sažvakati, u suprotnom citavi komadi prolaze kroz želudac i creva, a u najgorem slucaju ona se taloži u debelom crevu na jednom mestu. Prilikom kupovine treba obratiti pažnju da pecurka ne bude suva i mlitava i nikako ne sme da ima braon fleke.

Macja kandža, poznata i kao macji nokat, preporucuje se kao dodatak ishrani za jacanje imuniteta, kod pojave alergija, herpesa i astme izazvanih zagadenjem okoline, kao i kod opšte slabosti organizma i usporenog metabolizma. Naizgled neugledna drvenasta loza, sa trnjem nalik na kandže, vešto se kaci za ogromna stabla tropskog drveca i kao puzavica vere u visine, ka svetlosti. Postoji preko 30 vrsta Uncaria, ali je Tomentosa willd D. C. najpoznatija i najdelotvornija. Macji nokat raste u kišnim šumama u odredenim delovima Južne Amerike, posebno u Peruu i Paragvaju. Biljka naraste do 30 metara, a odredeni delovi korena i kore drveta se koriste u medicini. Intenzivno pocinje da se koristi od '90-ih godina u Evropi i svetu za lecenje side i raka, zbog pozitivnog delovanja na imuni sistem i antioksidativnog dejstva na vezivanje slobodnih radikala.

Beli slez se oduvek smatrao najboljim prirodnim lekom protiv oboljenja disajnih organa, jer podstice jako lucenje šlajma kod prehlade, kašlja, bronhitisa. Umiruje nadražaj koji nastaje kod zapaljenja, narocito je efikasan kod plucnog katara. Posebno je dobar kao pomocno sredstvo kod bronhijalne astme. Tri cajne kašicice korena potope se u šolju hladne vode najmanje osam sati, ugreje se malo i procedi. Na isti nacin se pripremaju cajevi od lista ili cveta belog sleza. Caj se zasladuje medom i pije u gutljajima. Idealno je sredstvo za dezinfekciju, za grgorenje i ispiranje sluzokože usta. Caj od belog sleza deluje kod oboljenja mokracnih i organa za varenje, narocito bolnog mokrenja i nesposobnosti zadržavanja urina. Slez efikasno deluje na upalu materice, prekomerni sekret i pojacanu kiselinu.

Hormonalni disbalans je bolest našeg vremena prouzrokovana tempom, stresom i uslovima života savremenog coveka. Hronicni umor, nervoza, depresija, anksioznost, poremecaj sna, PMS, nedostatak seksualne želje, impotencija, neplodnost, bolne menstruacije, menopauza, andropauza, samo su neki od simptoma poremecenog rada našeg hormonalnog sistema. Zlatna maka, 100% organski i prirodni lek sa visoravni Anda, tradicionalno deluje na povecanje energije i izdržljivosti. Za razliku od kofeinskih preparata, maka daje baznu i dugotrajnu energetsku funkcionalnost organizmu. Zbog tako efikasnog uticaja na nivo hormona, zlatna maka direktno utice na povecanje plodnosti kod oba pola. Zlatna maka je dijetetski proizvod, i kao namirnica je dodatak svakodnevnoj ishrani. Jedna kašicica dnevno gelatiniziranog praha uz obrok pruža najbolje rezultate uticaja ovog cudotvornog korena na opšte stanje organizma.

Prema rezultatima studije australijskih strucnjaka, biljka kava, iz porodice bibera, bezbedno smanjuje anksioznost. Ipak, postoje izveštaji o uticaju preparata od kave na funkciju jetre, zbog cega je zabranjena njihova upotreba u Evropi i Kanadi. Specificni oblik biljnog leka kava može bezbedno da umanji simptome anksioznosti kod nekih ljudi, ukazala je nova australijska studija. Kava je biljka iz porodice bibera, a može se naci na ostrvima Južnog Pacifika, na kojima se sušeno korenje te biljke koristi za proizvodnju jedne vrste tradicionalnog pica, prenosi Rojters. Na Zapadu je ta biljka promovisana kao sredstvo protiv anksioznosti, za poboljšanje sna i opuštanje mišica, medutim, pošto su se pojavili izveštaji o oštecenju jetre kod osoba koje su koristile preparate na bazi kave, oni su 2002.

U listovima maslacka nalazi se niz gorkih supstanci i minerala. Upravo ta kombinacija je važna za jacanje pomenutih organa, tvrdi becki profesor Hademar Bankhofer. Takode unoseci listove maslacka aktivira se metabolizam a otpadne materije se brže izbacuju iz organizma. Od listova maslacka priprema se veoma zdrav caj. Potrebna je šaka finih listova maslacka, koje prethodno treba oprati i sitno iseckati. Za caj se uzmu dve male kašike seckanih listova i preliju sa cetvrt litra vrele vode. Pokriveno ostaviti da stoji 15 minuta i nezasladeno piti mlako u malim gutljajima. Bankhofer preporucuje da se pije jedna šolja ujutru, u podne i kasno popodne. Važno je da se caj svaki put spremi svež, da ne stoji dugo pripremljen. Ukoliko nemate vremena za pripremanje caja, možete ubrane listove maslacka oprati, sitno iseci i posuti po parcetu hleba namazanom maslacem.