Slaba cirkulacija, pms, prekomerna težina, loša ishrana i trudnoća su samo neki od uzroka neprijatnog osećaja teških i umornih nogu. Ako se uz sve to doda promena temperature, sparina i vlažnost oticanje koje je rezultat gravitacije, tj. oticanje telesne tečnosti u noge je zagarantovano. Osnovna i najbrža pomoć je podizanje nogu u ležećem položaju 30-ak centimetara iznad visine srca. Pored toga preporučuje se konzumacija čaja od peršuna, koji pomaže u izbacivanju viška vode iz tela. Uzmite koren i lišće peršuna i usitnite i izmešajte. Pet supenih kašika ove mešavine kuvajte pet minuta u pola litra vode. Posle kuvanja ostavite da odstoji još 20 minuta, a onda procedite i pijte tri puta dnevno po šoljicu.

Grickanje kikirikija ili jedenje maslaca od kikirikija najmanje pet puta nedeljno može da umanji dva puta rizik od srčanog udara. Pored toga što snižava holesterol, sprečava upale i poboljšava stanje krvnih ćelija oko srca. Kikiriki bi mogao da postane važno oružje u borbi protiv srčanoga udara, pokazuju rezultati poslednjeg istraživanja američkih stručnjaka. Tokom perioda istraživanja koji je trajao 22 godine stručnjaci s Harvarda posmatrali su šest hiljada žena s dijabetesom tipa dva, koji povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Te žene imale su poseban režim ishrane, a svake dve do četiri godine ispunjavale su upitnike o načinu i navikama korišćenja namirnica. Kada su stručnjaci uporedili rezultate, otkrili su da su žene koje su jele kikiriki bile zaštićenije od srčanog i moždanog udara. Iznenađenje je što je rizik smanjen za čak 44 odsto.

Švedska grenčica je mešavina bilja napravljena prema originalnoj recepturi, još iz 17 veka, čuvenog švedskog lekara, rektora medicine dr. Samsta koji je i sam uz pomoć te mešavine doživio čak 104 godine. Sastavljena je iz dvadesetak lekovitih biljaka, uključujući i venecijanski terijak, koje se nalaze u većini propisa starije Evropske farmaceutske literature. Švedska grančica je poznati i provereni eliksir za očuvanje zdravlja. Koristi se za regulisanje metabolizma i jačanje imuniteta, za normalizaciju probave, deluje blago umirujuće, poboljšava cirkulaciju i čišćenje krvi, pospešuje izlučivanje tečnosti, što pomaže kod upale bubrega, bešike i uopšte protiv bakterija u mokraći i stvaranja kamena u bubregu i žuči. Takođe, ona deluje protiv cista, mioma i tumora i smanjuje osetljivost organizma kod svih vidova alergija.

Dijeta na bazi belancevina iz glutena, soje, oraha, povrca, žitarica i biljnih ulja smanjuje loš holesterol i stabilizuje krvni pritisak. Vegetarijanska verzija Atkinsove dijete sa malo ugljenih hidrata može da pomogne ljudima da smršaju i da smanje nivo lošeg holesterola u krvi, objavili su kanadski istraživaci. Studija koja se bavila Eco-Atkinsovom dijetom, ishranom koja se bazira na biljnim belancevinama, pokazala je da je takav nacin ishrane korisniji od dijete s visokim procentom ugljenih hidrata jer bolje spušta loš holesterol koji podiže rizik za srcani i moždani udar, a studija je pokazala i da ta dijeta spušta krvni pritisak. Strucnjaci su proucili vegetarijansku verziju Atkinove dijete u kojoj je mnogo biljnih belancevina iz glutena, soje, oraha, povrca, žitarica i biljnih ulja, i zakljucili da je ta dijeta još bolja za srce. Studijom je obuhvaceno 22 gojaznih muškaraca i žena s visokim holesterolom.(Blic)

Još jedno voce u nizu cija je funkcija procišcavanja nezamenljiva je jabuka. Bogata je pektinom koji deluje na osecaj sitosti i povoljno deluje na sistem za varenje, pa se iz tog razloga jabuka smatra najboljom dijetalnom namirnicom. Od njenih plodova priprema se jabucni ocat koji je, pomešan s medom i vodom, okrepljujuce sredstvo za organizam, a korišcena je i kao narodni lek. Od nje mogu da se prave i cajevi za lakši san, protiv umaranja, glavobolje, migrene i upale grla. Najcešce se jede sirova, ali može da se skuva za kompote, marmelade, džemove i da se cedi za sokove.

Mnogi ih vole sveže ubrane, a mogu da se jedu sušene, ali i kuvane u kompotima. Ukoliko je šljiva vaše omiljeno voce, uživajte u njenom ukusu u neogranicenim kolicinama. Ali, važno je reci da suve šljive imaju cetiri puta više kalorija od svežih, a osim što su ukusne, bogate su i pektinom koji podstice rad creva. Bogate su i skoro svim B vitaminima, izuzetno važnim za jacanje nervnog sistema i imuniteta, pa samom tim razvijaju stvaraju otpornost na stres. Dijetetska vlakna pomažu pri snižavanju holesterola u krvi i kod zatvora. Šljive, kao i jabuke, višnje, kruške i marelice sadrže sorbitol- šecerni alkohol koji se koristi kao zamena za šecer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabeticare i ostale osobe koje paze na unos šecera. Kada ih kupujete, svakako pripazite na to da su plodovi cvrsti i neošteceni i da imaju peteljke. Površina treba biti malo zamagljena što je znak da se sa šljivama dobro postupalo.

Ovo voce je, naravno, dostupno tokom cele godine, a njegovo dejstvo na organizam podjednako je važno i zimi i leti. Narandža ili narandžin sok su bogati folnom kiselinom, vlaknima, beta karotenom, poznatom po antioksidacijskom delovanju i pre svega vitaminom C. Tu su još i flavonoidi i karotenoidi koji deluju antikancerogeno. Narandžu možete da konzumirate svakodnevno na više nacina. Ako uvedete pravilo obaveznog dorucka, uz njega možete da popijete cašu narandžinog soka ili organizam osvežite svežom narandžom. Istu možete, uz još poneko voce, da pripremite kao vocnu salatu nakon dorucka ili kao jedan od meduobroka. Kao najvažniji ucinak za lepotu i zdravlje tela narandža, ali i drugo citrusno voce poput limuna i grejpa imaju najjaci i najblagotvornije dejstvo u procesu detoksikacije organizma.

Ne služi samo za utaživanje žedi, ona, prema najnovijim istraživanjima, jaca otpornost tela na štetne UV zrake. Naime, dinja je bogata antioksidantima koji telo štite od štetnih radikala koji pak nastaju usled prekomernog izlaganja suncu. Ako tome dodamo i to da se u cetvrtini dinje skriva dnevna doza vitamina A i oko 70 odsto dnevne doze vitamina C i da ima ukupno samo 50 kalorija, dali smo vam dovoljno razloga da se dinja ovoga leta cešce nade na vašem stolu. Dinja je osvežavajuca, ali i korisna poslastica, koja može da se jede i na pocetku obroka, i to sa dodatkom malo soli i bibera, što je cini svarljivijom. Jedan svetski gastronom je govorio da dinju ne treba jesti pošecerenu vec pobiberenu i posle toga popiti cašu dobrog vina. Ipak budite oprezni ukoliko imate osetljiv stomak jer dinja može da deluje nadražajno na stomak.

Osim što su ukusne, kajsije su bogate vitaminima, od kojih su najveci izvor vitamina A, B i C, a imaju i visok procenat beta karotena. Sveže iscedeni sok od kajsije je prirodni lek koji se koristi kod nekih kožnih bolesti. A ako izgorite ovog leta na moru, evo leka - pomešajte sok od kajsije s medom i lagano namažite na kožu - rezultat ce biti vidljiv u vrlo kratkom roku. Koštica kajsije bogata je proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, pa se vrlo uspešno koristi u kozmetickoj industriji kod izrade proizvoda za suvu i naboranu kožu. Ovo ulje lepo se upija u kožu i ne ostavlja masne tragove, a pri tom vlaži i revitalizuje kožu. Ulje kajsije koristi se i za masaže i u aromaterapiji jer hrani kožu, a njen miris ima opuštajuce delovanje.

Od sveg navedenog voca izdvojicemo ukusnu i socnu lubenicu, koja ce vas, kao ništa drugo, rashladiti i istovremeno nahraniti. Meso lubenice je vodeno, slatko, a ohladeno je veoma osvežavajuce. Lubenica, uglavnom sacinjena od vode, idealna je niskokaloricna namirnica. U vrelim letnjim danima nema boljeg i ukusnijeg nacina za nadoknadu vode izgubljene znojenjem. Naime, lubenica sadrži i do 95 odsto vode, zato trenutno gasi žed, a njen sok se razgraduje po celom telu. Osim vode i šecera, u lubenici ima i vitamina A, vitamina C, vitamina grupe B, beta karotena, kalijuma, kalcijuma, fosfora i magnezijuma, dok njena osvežavajuca svojstva poticu od jabucne i limunske kiseline. Lubenica zbog svega nabrojanog povoljno utice na varenje, jetru, srce i krvotok, a posebno bubrege, jer podstice njihov rad, pri cemu dolazi do izbacivanja otrova i cišcenja organizma.

Sigurno vec znate da zasladena pica daju samo nepotrebne kalorije, a ne gase žed. Najbolje je da potrebu za tecnošcu utolite obicnom vodom, a možete da iscedite i malo limuna. Preporucuje se i nemasno mleko, kao i sok od cedenog voca. Cedeni sok je hranljiv i niskokalo-rican, a može da posluži i kao užina izmedu obroka. Budite pažljivi s alkoholnim picima, jer mogu biti veoma kaloricna. Mnogi napitke ne doživljavaju kao nešto što može da goji, pa cesto umesto za vodom posežu za sokovima. Ako za dorucak popijete jogurt i belu kafu, na putu do posla multivitaminski sok, a cim dodete na posao narucite kafu, do kraja dana takvim tempom možete da unesete oko 1.400 kalorija u tecnom obliku, što je 70 odsto potrebnih kalorija za muškarce u toku jednog dana Prirodni vocni sokovi sadrže neophodne vitamine i dobro je popiti ih s vremena na vreme, ali ne zaboravite da sadrže i dosta kalorija, zbog vocnog šecera.

Ukoliko se osecate tromo, namirnice bogate proteinima mogu da podignu vaš energetski nivo da željenog nivoa. Proteini, kojih u velikim kolicinama ima u mesu, mleku, ribi, soji i mahunarkama, snabdece mozak tirozinom koji ce se potom pretvoriti u dopamin i epinerfin. U roku od nekoliko sati osecacete se energicno. Ipak, imajte na umu da proteinski obrok nije dobro konzumirati pre spavanja, jer bi u tom slucaju san mogao da izostane. Namirnice protiv depresije Ukoliko želite da se opustite i smirite, sastavni deo vašeg jelovnika trebalo bi da budu ugljeni hidrati - testenina, povrce bogato skrobom, ovsene i druge biljne pahuljice, kao i integralna peciva. Ugljeni hidrati povecavaju apsorpciju triptofana koji se u mozgu pretvara u serotonin (hormon zadovoljstva). U roku od pola sata nakon ovakvog obroka, osecacete se smireno i opušteno. Medutim, ne deluju svi ugljeni hidrati isto na opuštanje.

Mnoge ljude i kada nisu prehladeni muci kašalj. Razlozi mogu biti genetska predispozicija ili cešce - pušenje. Upravo se kod takvog nadražajnog kašlja pokazao dobrim sirup od majcine dušice. Etericno ulje dobijeno iz majcine dušice (timol) pokazalo se kao veoma efikasno u lecenju upornog sluzavog kašlja. Ono rastvara sluz u disajnim putevima i stimuliše treplje kojima su oni obloženi da lakše izbace rastvorenu sluz. Dejstvo majcine dušice u slucajevima akutnog bronhitisa i katara naucno je dokazano. Mazanje grudi i leda mašcu na bazi eukaliptusa, ruzmarina i terpentina delotvorno je i kod nadražajnog, ali i kašlja koji je posledica prehlade. .

Ove mere se posebno odnose na starije osobe obolele od hronicnih i kardiovaskularnih bolesti:- Ne izlažite se suncu u periodu od 10 do 17 sati. To se posebno odnosi na srcane bolesnike i dijabeticare - Kada izlazite, zaštitite glavu šeširom, maramom ili kapom - Uzimajte do dva litra tecnosti dnevno (u vidu osam caša negazirane vode, supa, variva ili cajeva) - Izbegavajte pržena, pohovana, slatka, obilno posoljena i zacinjena jela. Uzimajte mnogo sezonskog voca i povrca - Osim pridržavanja uputstava o lecenju i uzimanju lekova, starijim osobama je neophodna i cešca kontrola krvnog pritiska - Pojavu glavobolje, mucnine, vrtoglavice i dehidratacije odmah prijavite lekaru - Starija osoba obavezno mora da ima uz sebe svoje osnovne podatke: ime i prezime, godinu rodenja, adresu stanovanja i broj telefona osobe s kojom treba kontaktirati u slucaju nesrece - Redovno provetravajte prostorije u kojoj boravite

bela rada, petrovac (Bellis perrenis, Compositae) – jestiva je i lekovita biljka. Male je hranljive vrednosti, u 100 g ima samo 35 kalorija. Koriste se mladi listovi, lopaticastog ili jajolikog oblika. Svi listovi se nalaze u prizemlju rozete. Mladi listovi sadrže belancevine, masti, ugljene hidrate (šecer), vitamin C i karotin, jabucnu, sircetnu i oksalnu kiselinu, zatim saponin, tanin, smole, etericno ulje i gorke materije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani, najviše u prolece i pocetkom leta, ali i u jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i lagano opor. Salata je ukusnija ako se ostavi zacinjena da stoji 1-2 sata. Kombinuje se i sa salatom od krompira ili drugog divljeg povrca. Narocito su ukusni usitnjeni listovi izmešani sa mladim sirom. Listovi se mogu mešati sa ostalim varivima ili se stavljaju u supu.