Pored toga što je lekovit, crveni plod paradajza vrvi od hranljivih sastojaka, neodoljivog je ukusa, nezamenljiv u vecini jela, sosova i salata, niskokalorican a pun vitamina, minerala i vode, a pri tom kao stvoren za glavnu ulogu na letnjoj trpezi Za paradajz se s pravom kaže da je cudesno povrce, ne samo zbog niske energetske vrednosti (19 kalorija na 100 grama) vec stoga što je bogat vitaminima A i C, kalijumom, kalcijumom, fosforom, vodom, vlaknima. Na tržištu nalazimo razne vrste: jabucar, makedonski, leskovacki, turski, italijanski, trešnjasti, bivolje srce... I - svaka ima specificnu primenu u kuhinji i slican slatkasto-socni ukus. Sirov ili kuvan, paradajz je kralj letnje trpeze. Bogat vodom, vitaminima i mineralnim solima, posebno je koristan leti kad dnevna potreba za ovim dragocenim elementima raste upravo zbog toga što ih gubimo znojenjem.

Svež peršun cisti krv, rastvara naslage na zidovima vena, održava elasticnost krvnih sudova, pomaže u izbacivanju peska i sitnih kamenova iz bubrega, leci gluvocu i infekcije uveta i koristi u raznim mešavinama protiv impotencije. Grickanjem peršuna se otklanja neprijatan zadah iz usta. U manjim dozama lišce i korenovi peršuna stimulišu apetit, pojacavaju sekreciju stomacnih sokova i poboljšavaju varenje. Peršun ima blago laksativno dejstvo, pa ga možete koristiti i protiv zatvora. Služi i za iskašljavanje jer pomaže da se šlajm lakše izbaci iz bronhija i pluca. Kao i drugo zeleno povrce, nadzemni deo biljke je bogat hlorofilom, flavonidima i vitaminima, a narocito obiluje vitaminom C. Koren sadrži proteine, vitamine, minerale, flavonide i druge korisne sastojke. Seme takode ima lekovita svojstva jer sadrži etericna ulja od kojih lekovito dejstvo ima apiol, miristicin i terpeni.

Obilje vitamina B-grupe i vitamina E, minerala (magnezijum, gvožde, bakar, cink, fosfor, selen...), vlakana što blagotvorno deluju na probavu, belancevina, višestruko nezasicenih masnih kiselina, tzv. fitohemikalija antikancerogena ucinka, složenih ugljenih hidrata koji organizmu postupno daju zdravu energiju, produljuju osecaj sitosti i tako pomažu u održavanju vitkosti... Nikakvo cudo da celove žitarice nutricionisti preporucuju kao jedan od temelja zdrave ishrane uz svaki obrok, a pogotovo onaj najvažniji dorucak, nužan da dobijemo "gorivo" za održavanje psihofizicke ravnoteže tokom dana. Žitarice (npr. u obliku palente, pahuljica, muslija...) uz mleko ili mlecne proizvode, voce i vocne sokove, medu najboljim su izborima za pocetak dana, a energetske žitne plocice dobro su i prakticno rešenje kad nam u užurbanoj i stresnoj svakidašnjici zatreba brzo podizanje energije.

Folna kiselina (vitamin B9) kao dodatak ishrani poboljšava pamcenje i intelektualne kapacitete starijih osoba, pokazali su rezultati istraživanja koje je obavila grupa holandskih i švajcarskih naucnika. Poznato je od ranije da je folna kiselina veoma važna u trudnoci za pravilan razvoj ploda. Naucnici su posle trogodišnjeg ispitivanja na 818 osoba starosti od 50 do 70 godina s manjkom folne kiseline ustanovila da su se intelektualne sposobnosti kod polovine ispitanika koji su dobijali 800 mikrograma folne kiseline u velikoj meri poboljšale, za razliku od druge polovine kojima je davan placebo (lažni lek). Namirnice bogate folnom kiselinom su pivski kvasac, spanac, pasulj, socivo, žumance iz barenih jaja, supa od povrca, svež peršun, pšenicne klice, orasi

Sulfidi belom luku daju specifican miris i važnost za zdravlje – oni smanjuju nivo lošeg holesterola i sprecavaju grušanje krvi i bolji protok i opskrbljuju svaku celiju u telu kiseonikom. Beli luk ima antivirusna svojstva pa je zato dobar za borbu protiv infekcija i osnaživanje imuniteta. Sadrži i visok nivo selena, minerala koji usporava starenje i propadanje celija i telu omogucava cišcenje od raznih zagadivaca, cak i od teških metala kao što je živa. beli luk je najmocniji prirodni antibiotik medu povrcem, iz njega je izolovan i antibiotik alicin, koji je dosta neotporan u spoljašnjoj sredini.

Pcelicama je vec hiljadama godina dezinficirajuca materija, a kod ljudi uspešno deluje kao antibiotik te posebno za lecenja opekotina, raznih rana na koži, zubobolje, upale desni, neprijatnog zadaha, hemoroida... Verujemo, složicete se s nama kad kažemo da je propolis neverovatan, ali u današnje vreme i podosta zanemareni lek Neki naucnici misle da naziv propolis potice od grckih reci pro (pred, za) i polis (grad), a drugi veruju da propolis ime duguje latinskoj reci propiloso, šta znaci zamazivati ili zagladivati. I jedno i drugo objašnjenje imaju smisla, jer propolisom pcele premazuju unutrašnjost svoga grada (košnice), slicno kao šta ljudi katranom ili drugim materijalima zatvaraju pukotine u kucama. Pcele su, naime, vrlo osjetljive, posebno na bakterijske i virusne infekcije i kada ne bi bile zašticene u košnicama, citava populacija mogla bi biti uništena kao da ju je poharala kuga.

Nutricionisti tvrde da medju namirnicama koje cine osnovu zdrave hrane vodece mesto imaju klice semena soje, azuki pasulja, pšenice, lucerke...Mogu da ih koriste prakticno svi: deca, trudnice, starije osobe, a narocito se preporucuju sportistima i onima koji imaju slabo zdravlje ili su previše optereceni na poslu. Svejedno je da li ih jedete kao dodatak salatama od svežeg povrca i voca, u hlebu, pecivu, kao prilog jelima ili ih grickate same. Znacaj klica za zdravlje organizma je višestruk. One sadrže 25 odsto više kalorija od mesa, ali ne goje, vec se pretvaraju u energiju. Ne sadrže masti, što znaci ni holesterol, pa se veoma lako vare. Klijanjem semena višestruko se uvecava kolicina vitamina. Na primer, procenat vitamina C uvecava se za 27 odsto, vitamina B za 50, a vitamina E za cak 120 odsto.

Ove semenke izuzetno su bogate kalijumom, kalcijumom, vitaminima C, A, i E, kao i folatima Pistaci, ta omiljena dekoracija mnogih, narocito istocnjackih, poslastica, su semenke malih stabala, poreklom iz južnog Turkestana, a vec cetiri milenijuma se gaje u celom Sredozemnom basenu. Ima ih više vrsta, a stabla im se dele na muška i ženska (kao kod kivija). Osim što štiti arterije, snižavajuci nivo lošeg holesterola, ova grickalica, koju je najbolje da jedete bez soli, pomaže i u probavnim procesima i idealna je za dijabeticare i one koji to ne žele da postanu. Nova saznanja mogla bi pistace da uvrste na dnevni meni dijabeticara (dijabetes tip 2) jer ucestvuje u kontroli nivoa šecera u krvi ujedno pružajuci osecaj sitosti posle obroka.

Divlji beli luk, sremuš, cremboš, medvedi luk samonikla je jestiva biljka. Narod ga opisuje kao mladeg brata belog luka. Cesto ga zovu „ubica otrova" Stari Rimljani su ga smatrali izuzetno lekovitim. Raste u rano prolece na vlažnom i humusnom zemljištu u listopadnim, cetinarskim i mešovitim šumama. Strucnjaci i travari upozoravaju - listovi divljeg luka su veoma slicni otrovnim listovima durdevka i mrazovca! Zato obratite pažnju! Sremuš raste pojedinacno dok su listovi mrazovca isprepleteni. Kod durdevka je donja strana listova sjajna i oni rastu po dva ili tri na jednoj kratkoj stabljici. Ukoliko niste potpuno sigurni da cete ubrati baš sremuš, bolje je da ga kupite na pijaci. Zbog glavnog sastojka alina, koji se rasecanjem ili zagrizanjem, pod uticajem kiseonika, pretvara u alicin, sremuš pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem i pomaže da krvni sudovi ostanu mladi i elasticni.

Sladic se vec tradicionalno koristi za smirenje kašlja, upale grla, kod gastritisa, bronhijalnog katra, hronicne i akutne upale disajnih organa...Sladic (Glycyrrhiza glabra) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice leptirnjaca ili mahunarki. U narodu je poznata kao slatki koren, gospino bilje, slatko drvce, šecerni koren.... Sladic je stekao slavu ravnu ženšenu na svim meridijanima. Tradicionalno se koristi za smirenje kašlja, upale grla, kod gastritisa, bronhijalnog katra, hronicne i akutne upale disajnih organa... Zahvaljujuci prisustvu glicirizinske kiseline, ovaj slatki koren deluje protivupalno i štiti želudacnu sluzokožu. Zbog svojih antivirusnih svojstava, sladic je blagotvoran kod herpesa, a pokazao se kao izuzetno efikasan kod ekcema i atopijskog dermatitisa. Strucnjaci upozoravaju da slatki koren ne treba da koriste trudnice, osobe sa povišenim krvnim pritiskom i oboljenjima bubrega i jetre.

Smeh ne prija samo telu nego i našoj psihi. Hormoni srece serotonin, endorfin, dopamin i noradrenalin, koji se luce usled smeha, deluju direktno na ljudski mozak stvarajuci osecaj zadovoljstva i prijatnosti. Osim što podstice dobro raspoloženje, smeh je delotvoran odbrambeni mehanizam koji pomaže ljudima u kriznim životnim situacijama, dajuci im snagu da ih uspešno prebrode i pružajuci veru u buducnost. Oslobada ili svodi na podnošljiv nivo psihicki bol koji nastaje kao posledica razlicitih kompleksa (na primer, zbog fizickog izgleda, osecaja manje vrednosti i sl.). Kako smeh ljudima daje snagu, ohrabruje ih i cini optimisticnim, on dokazano podstice i ubrzava proces ozdravljenja. Terapija smehom pomaže u ublažavanju psihickih oboljenja kao što su depresija, anksioznost, nervni slom ili nesanica, ali smanjuje i razlicite emocionalne i psihicke poremecaje.

Smeh dokazano jaca imunitet podsticuci stvaranje i koncentraciju celija koje uništavaju celije tumora i bakterije, viruse i ostale mikroorganizme, uzrocnike mnogih bolesti. Pogoduje i funkcionisanju srca i krvotoka, redukuje hormone stresa, adrenalin i kortizol, podstice cirkulaciju i snabdevenost kiseonikom i tako smanjuje holesterol u krvi, zacepljenost arterija, pojavu krvnih ugrušaka i visoki krvni pritisak, a time i opasnost od infarkta. Smejanje povecava i kapacitet pluca i njihovu snabdevenost krvlju bogatom kiseonikom, a pogoduje i razmeni plinova prilikom disanja. S obzirom na to da se usled smejanja luce i hormoni srece, endorfini, koji izmedu ostalog ublažavaju bolove, smejanje je i prirodni analgetik. Naucna istraživanja dokazuju da terapije smehom ublažavaju ili cak i uklanjanju bol kod artritisa, grceva u mišicima, spondiloze i usled glavobolje i migrene.

Vodu možete da pijete koliko god hocete. Pošto voda cini 70 odsto našeg tela, stalno su mu potrebne nove kolicine. Strucnjaci savetuju da se svaki dan popije 1,5-2 litra vode. Ovu kolicinu treba rasporediti na ceo dan. Medutim, imajte u vidu da kolicina vode koju treba popiti zavisi i od težine. U nacelu, važi sledece pravilo: 0,2 litra na 10 kilograma telesne težine. Prema tome, ako težite 70 kilograma, treba da popijete 1,4 litra vode. Šta je bolje - negazirana ili gazirana voda? Neki smatraju da je to stvar ukusa, ali to nije tacno. Neke mineralne vode prirodno sadrže ugljen-dioksid, dok se drugima dodaje. Sastavni deo ugljen-dioksida je so hidro-karbonat, koja obezbeduje ravnotežu izmedu kiselina i baza u organizmu. Ako se osecate iscrpljeno i ako ste pod stresom, gazirana voda ce delovati na vas kao energetska injekcija. Ako, medutim, imate osetljiv želudac, ugljen-dioksid bi mogao da poveca kiselost u želucu.

Deluje protiv proširenih vena. Da li ste skloni proširenim venama? Ako je tako, trebalo bi da primenite metodu tuširanja nogu toplom i hladnom vodom naizmenicno. Prvo toplom, pa hladnom, toplom i ponovo hladnom. Ovo je provereno sredstvo koje sprecava stvaranje novih proširenih vena. Pod uticajem promene temperature vene jacaju. Kada ih tuširate toplom vodom, one se šire, dok se pod dejstvom hladne vode skupljaju. Što cešce ovo radite, to cete duže sacuvati zdravlje vena. Tusiranje veoma toplom vodom Ublažava bol u ledjima. Tako jednostavno, a tako delotvorno! Ako vas zabole krsta, priuštite sebi toplu masažu. Stanite ispod tuša, podesite temperaturu vode tako da bude prijatno vruca, a zatim pustite da vam voda tece niz leda. Prvo podesite mlaz na najslabije, a zatim na najjace. Uradite ovo nekoliko puta, završite sa jakim mlazom.

Poboljšava cirkulaciju. Da li cesto imate nizak pritisak i osecate se umorno? Onda je tuširanje ruku hladnom vodom prava stvar za vas. Stavite nakratko obe šake pod mlaz hladne vode, zatim tuširajte unutrašnju stranu desne podlaktice od zgloba prema pregibu lakta, a onda isto uradite i sa levom rukom. Ovu masažu (desna i leva ruka naizmenicno) možete da ponovite više puta, ali ne treba da traje duže od nekoliko minuta.